Književne novine
КЊИЖЕВНЕ
БЕОГРАД, 25.
АПРИЛ 1970,
ГОДИНА ХХП/ ВЕОЈ 363.
ЦЕНА 1,50 ДИНАР
шаљи | КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ
ПОСЛЕ више од седам месеци не. излажења, „Књижевне Ховине“ се отет појављују. Републачка. зајед. пица, културе СР Србив је мате. ријално обезбедила. њигово поновно излажење и тиме је решена привремена криза ове најстарије књижевне ревије у Беофаду, која, са извесним прекидила, излази још: од 1948. године.
„Најновија“ – серија | „Књижевпих новина“, с новом једакцијом ц новим изгледом, натојаће да настави. најбољу традшију досадашњих серија. Оно ико је у о вом листу увек дило мубоље, то је била могућност да је у њему окупе бројни ствараоцинаше књижевности и других кулурних активности, упркос свим војим разликама и супротностим, Нова. редакција. ће учинити. сва што је у њеној моћи да у „Књимевним но-
винама" сарађују писци та култур-.
ни радници „свих оријитација пи генерација. За разлику од часописа, У којима своје рафвс, углав"ном, објављују само теци. 1 културни радници одреВвашх естетских афинитета, у „Њњижевним новинама" ће сви кулдурни радници и књижевници, јез обзира на разлике у мишшљенима, моћи заједнички. да раде најрешавању бигних културних задацка. |
„Књижевне новине" треба да буду поуздан информаор о свему шхто се у културијразним 7метностима и, посебна књигевности, дешава у наша земљи и иностранству. Оне ће аегодавски праћити шта се збив У целом свету, а особито у зелљљама које предњаче у културном тваралаш“ тву, као и у земљама т које смо упућени својим тпријатљским везама или сличном кулурнем троблемавиком. „Књижевне новине" ће објав љиваћи најновија књижевна о стварења г07080 свих удова и врста: новеле, кратке тциче, песме, есеје, кри. 2, сатиримчне то хумдристичие тписе, афоризме итд Сарадња. ујњима биће условљена. само па са Биће
обраћена. пдсебна. пажђа. сарадњи писаца из сругих ретурлика и јачању пријаељских вва с њима.
Мако тувенствено | књижевне. „Књижевне новине" је настојати да буду трфина не «амо писаца. нето и ликфних уменика и ли“
__ковних | крринара, | тватролога, филмских Китичари, мувиколога итд, Оне ће, (сто па објављива: ти пи зналач“у али пафуларно писане 'есеје изприродвих и друштвених наука посебно из филозофије социољије и психологије.
Посебна. пусња. ће|бити посвећена валоризцији и ревалоризацији књижевих пи културних вредности. То е неоплодно с обзиром да је доса недовољно учињено на осветљању многих појава чз наше ближ) ц даље културне прошлости. Ал%та пова. осветљења не треба да буду дата ради величања прошлости него ради. садашње: и будућег "а претка. 4
Као заједнића трибина хњижевника и друг културних радника, „Књижевн новине". ће пружали прилику 3 широку размепу мшшљења, «редакција неће наступали као Фитар који има готова рсшења у сва отворенца питања. паше књесавне и културне праксе, већ | опредељивати тек на основу ПЕЧЕ аргумената. Падстимућирџискусију, она“ ће обезбећивати чксималну јавпост културног ре, који код нас често остаје недобљно познат. А да. би иницирала. %весна. решења актуслних проблем редакција ће систематски. оргањовати разговоре за. „округлим олом", суочиаања, анкете и пнљвјус.
Стална, тежња. у„фижевних 10вина ће бити да Тељиво прате живе токове разва културе У Србији. и Југославиј и бележити настојања за. њиховјунапређење. На њиховим страшћма увек ће наћи. места. текстов рји ангажовано расправљају проблемима културе п уметности) тим проблемима, наравно, Арриће про свега тгреатори кулЉУог и уметничког живота, али. 1аџ они. који имају добре преолу за њихо во успешно решавање |
Редакција „Крбих нови на ће се борити проћ априористимког закључивање; варгумен“ тованих тврђења, 0287 датих 0 цена 1. личних обрамућ Она, та
кове, пеће давати пбору прева:
и дејама 1 Пионалној
зиђеним пдгјаме · о 10 ускогрудости, а. омобУ фе САРА њу свима онима. Ил ооре 5. већа културни 1 иде ) размах. · то тако, Наојати ода на ће, исто тако, "47 “4
своје читаоце У Рели А
Баир ул дајући зесрдну
у и код нас, : |
подршку тим темењама. | Мијо
Редакција је С690Н6 | је 3 остварење _ свих ових. идатаки
потребно. доста времене јна 16.
такове, свесна да 12 за неће моћи да оствари дез у ие по» дршке писаца по помо уиного бројних читалаца. дато 19 је њи
хове добре: сугестије С0 "1060 ством примити м настојати реализује: 728
~ ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
СТО ТОДИНА ОД РОВЕЊА ВЕЛИКОГ ВЕВОЛУЏИОНАРА: В. И. ИНОВО СХВАТАЊЕ _ ЊИЖЋЕВНО
а
ПИТАЊИМА књижевности: Лењин се бавио узгредно, али је по сили своје тенијалности и у тој области оставио видан траг. Његови радови инспирисани ствараоцима и стваралачким чином деле се у две групе — теоријске и књижевно. „сритичке. У области теорије Лељин је решавао један од основних проблема сваке естетике: однос уметности према, стварности, Као лоследан материјалист, он сматра да свест изван човековог бића егзи стира „по себи", али не као садржај различит од Људског доживљаја свог, окружења, већ кохерентан с његовим представама и сазнањем уопште, Уметник не само ложивљава. већ п одражава објективни. свет. Ови судови чине филозофску основу естетичке теорије одраза која представ"а суштину Лењиновог приступа. "кеижевном делу. Сваку поетску "структуру он. посматра пре свега, као слику животне ствар ности и према степену објек>. тивности ми. пластичности. одраза. мери вредност и лепоту. песничке слике, У,дећлу Материјални зам ни емпирнокритици, зам Лењин пише: „.. Наши осећаји, наша свест само су слика спољњег света м само по себи се разуме да одраз не може посто“ јати без онога што се одражава, али оно што се одражава постоји пезависно од оног ко одражава. Материјализам _ свесно _— ставља. „наивно“ уверење човечанства у основу своје: теорије сазнања",
Овом проблему Лењин.се враћа. више пута, нарочито у Филозофским свескама пи на писима о Чернишевском као криуачару кантијанства. Из предтовора расправи ЕБстетички од поси уметности према стварности Лењин закључује а Чернишевски критикује Канта са позиција. супротних Маху п Авенаријусу; да се У оцени метафизичке _ теорије о субјективности удског сазнања. моравнао са Фојербахом ни Вигелсом, „На знање руским махистима који су све пооркали: Чернишевски заостаје за. Енгедсом само утодико, уколико у терминологији меша супротстављање малеријализма идеализму са, супротстављањем. · метафизичкој
о
|
:
|
ЛЕЊИН
Милосав Бабовић
· мишљења. дијалектичком, али'Чер-
нишевски је потпуно раван Енгелсу када пребацује Канту не због реализма, већ због агностицизма. и "субјективизма, не због. допушта» а „ствари по себи", него због неспособности да изведе наше сазнање из тога објективног извора",
Међутим, Лењин ни људско сазнање о свету, ни уметничку визију света не сматра непосредним одразом човековог .биотопа, већ сложеним, у суштини. дијалектичким процесом. Он схвата да животне чињенице не постају аутоматски уметничка факта, већ је сваки елеменат објективног света укомпонован у песничку слику процесом транспозиције који суштински представља стваралачки чин. Отуда Лењин указује на велику улогу имагинације и сневања, чији значај. види -у. томе што уметнику помажу да одоли притиску факата и дају могућност кремрања визије света домишљањем, претичући токове стварности, Ма колико ова концепција данас звучала. нормално, у кругу некадашњих руских марксиста одјекивала је јеретички, О томе сведочи Лењинов чланак Рреба сања ти, у коме помиње отпоре Плеханова, Мартинова, Кричевског, чији став изражава питање: „Има. ли марксист уопште: право да са ња, заборављајући да по Марксу човечанство увек поставља себи остварљиве задаткег" О отпорима сведочи и Лењиново „скривање" иза ауторитета/Писарева, који сматра да „неслагање снова им стварности пе наноси никакве штете ако личност која сања паж љиво посматра живот... и свесно
"ради на остварењу своје фан-
тазије". Позивајући се на Писарева, Лењин, у ствари, од претходмика узима оно рационално зрно које "историјски развитак није
обезвредио и уграђује. та у вла-
стите концепције уметности.
Да је теорија одраза основа Лењиновог приступа књижевним појавама евидентно -је и' по наслову његовог најважнијег чланка. о Толстоју, Указујући. да “творац Рата ти 24 ; схватно револуцију,и да се одво“ јио од ње теоријом непротивљења. злу насиљем, Лењин је ипак ње.
+,
мира 'очевидно- није | зЕ | љем тексту Лењин открива другу
| непартејни
а“
гово „дело -назвао огледалом руске револуције, а от ледало. фигурира ,као синоним "за одраз. „До оваквог закључка њега је довело сазнање да велики „уметник мора у својим делима _ одразити неке од битних страна живота своје средине п времена. Занимљиво је, међутим, за Лењинов метод: мишљења и анализе да он не -конципира револуцију као идеал: према коме треба одмерити Толстојеве заблуде, већ, напротив, у Толстојевим протирречностима налази одраз недостатака п противречности саме револуције. Завидна објективност Лењиновог суда огледа-се и у то ме што Толстоја, не оцењује из ас пекта савременог тренутка, већ по историчном критерију: шта је он значио за своје време. Толстој је велики уметник по томе што је изразио идеје и расположења ми-
· диона руског сељаштва, он је „ори-
тиналан, јер свеукупност његових погледа, штетних као целина, изражава управо особине наше револуције као сељачке бужоаске револуције". Најзад, сва Толстојева застрањивања Лењину нису сметала да са пијететом товори о. његовом 'великом таленту по ње товим делима,
Лењинове критичке чланке о литератури карактеришу три особине: истинско поштовање талента; признавање слободе уметнику да изрази своју концешију света; 'скромносл, која се огледа у честим оградама да није компете!тан- у питањима уметности, Оне су присутне и у чланку Партиј"ска организација п пар тијока литература, у ко ме, привидно, пледоаје за лисипилину по одговорност потискује слободу уметниковог опредељења. Лењин пише: „Књижевност мора постати партијна, Насупрот ... буржоаском књижевном каријеризму но индивидуализму, „тосподском анархизму" — социјалистички пролетаријат мора истаћи принции партијне књижевности...“ Доле књижевници! | Доле књижевници надљули!". Захтеви звуче кахегорички, Међутим, у ди-
"Наставак на 2. страни
"ма, и
Александар Бакочевић
+ '
ћела поља културе |
ХТЕО БИХ само да назначим неколико ставова о којима смо ових дана разговарали у Извршном већу на основу предлога Републичког завода за друштвено планирање. Ствар је, разуме се, једне широке валоризације "п верификације ових, пи многих других, предлога који ће у наредној, све пинтензивнијој, дискусији око средњорочног плана свакако бити изражени. Ми сматрамо да у наредном периоду треба изузетни значај придати развоју оних културних делатности п услова за још повољније деловање оних културних институција које — пружају највећи допринос развоју и афирмацији националне културе и културе народности које живе у нашој Републици. Сматрамо да се култура и њена материјална 0снова у наредном периоду морају нотпуније развијати на принципима самоуправљања и дохотка, и да би неки смерови културних активпости због њиховог – изузетнијег значаја могли, са становишта потрошње, да иду нешто изнад билмансираног повећања стопе нациопалног дохотка. Сматрамо да је необично важно да у наредним разговорима _ око средњорочног пилана, а посебно поводом предлота средњорочних планова који ће тек негде у јуну месецу бити оформљени, да је важно да обезбедимо адекватан третман културних делатности, оних делатности које су се нашле већим делом на тржишту, п да стога у систем којим се регулише материјални положај радних организација жултурних делатности, треба уградита им неке инструменте који ће стимудисати квалитст Н траве вредности _ културног _ стваралаштва. Сматрамо да треба нагласиги да културном политиком коју ћемо водити и остваривати у наредном периоду, треба брже него до сада превазилазити иперавно-
„мерности у културном развоју џо-
јединих региона 1 посебно извесне драстичније видове противречности између развијених културних центара ми оних региона. У којима се не може говорити о развијеним културним центрима. С тог. становишта сматрамо да је џизна ВОН шајављена израда јед не културне -мапе развоја Србије, која ће почивати~на снажшијем развоју знатно већег броја културних центара који ће бити у стању да својим радијусом дбјства покривају шира. подручја, да управо том послу треба прићи са великом пажњом п великом одтоворношћу, и, разуме се, спремношћу да се таква оријентација подржи и угради у све наше планове. Посебно сматрамо да је од значаја нагласити велике обавезе па-. ше културне и друштвене политике према селу, Тамо су, пре свега, та такозвана бела поља назне културе. Потребно је да с једне страпе у већој мери — стимилирамо многе културне институције које су у градовима, у развијенијим срединама, да путем својих акција, својим присуством и на сеоским подручјима обогате културни живот села. Потребно је у селипарочито у седиштима комуна _ убрзаније – оспособљавати више пунктова културног утицаја, а пре свега библиотеку, народин или раднички универзитет, кул турни центар, дом културе, итд. Исто тако би било неопходно, по нашем мишљењу, да укупни програми масовних средстава комуникација, пре свега радија п теле. визије, још више буду усмерени на задовољавање специфичних потреба сеоског становништва.
Положају књиге, издавачке деуатности п библиотекарства такође треба придати изузетнију пању. Нужно је да наставимо похитику коју смо тек почели управо последњих тодина да доследније спроводимо, да у Србији из. градимо већи број — савремених, модерних библиотека. Низ традова је то већ учинио по у многим градовима добили смо савремено опремљене библиотеке. Као што знале, у Београду поред пеколико' општинских (библиотека приводи се крају зграда Националне библиотеке. Међутим, то је још увек педовољно и ми морамо још убрзаније развијати мрежу библнотека, подизањем нових зграда млн пак стварањем подношљивих усова за оне библиотеке које се нпаче гуше у скоро немогућим: просторним условима. Кад сам помеиуо књигу меопходно је _ читав комплекс издавачке политике детаљније сагледати и посебно имати јаснији став према економској цени књиге, Гу жао што знате: постоје, рекао бих два дијаметрал но супротна. гледишта, и јуче сам их и на скупштини _ Удружења
књижевника Србије чуо.
Једно тледиште је да је садајшња цена књиге прекоекономска и да су унутар ње садржане зна-
| ;
Наставак на 2. страни