Književne novine

Зоран Жујовић

ЛЕЊИН И УМЕТНОСТ

„... Док је политичка ндеоло“ тија добила потпуно одређене 05лике, који су тачно одковарали смислу, правџу п задацима рад ничког покрета (марксизам), то се не може рећи по за естетску идеологију. Ја област људског стваралаштва, по самом својству свог песничког одражавања живота, најмање тачно одражава ствађрност п пајвише задоцњава у том одражавању. Уметничко ствара лаштво које носи одређене клас“ не црте изграђује се тек онда када је сама класа већ у знатној мери формирана п постала све-

"сна своје самосталности. У прас

козорје покрета, када тек почињу да се образују. први кадрови

будуће борбене класе и када су.

умови захваћени још нејасном, расплинутом, хаотичном идејом борбе, естетска идеологија про» жета је само неуобличеним, радАосним предосећањима п надама и препуна је свести о обиљу накупљених снага п жудње да тим снагама да одушке."

Дуг цитат. М важаџ, и то дво јако. Мисао није Лењинова, она припада љеговом блиском сараднику В. Воровском, кога по сади. у Совјетском Савезу сматрају брини. љантним публицистом. Наведени одломак узет је из његовог есеја „Максим Горки", објављеног 1910. године.

Пет тодина носле чланка „Пар. тијска ортанизација по партијска литература", Воровски ми пе по мишља — када товори о „естетској иаеологији" — да ово Лењиново дело, можда, чини први камен у мозаику из кога ће нићи таква идеологија, када радничка класа, која је управо ступала У прву револуцију у Русији, постане „свесна своје самосталности“. Воровски, међутим, није могао не знати овај текст, публикован за време Лењиновог боравка у Петрограду у данима револуције, тле

је сам био један од наистакнутни- ·

јих руководилаца месне социјалдемократске ортанизације п будући — дуго пре лг после тога — веран следбепик и сарадник Лењинов, посебно у публипистичком раду.

По Воровском, романтизам као карактеристика уметничког стваралаштва (а не само „естетске :деологије") товори да су умови захваћени „још мејасном, расплинутом, хаотичном идејом борбе", а. „одређене класне црте" оно почиње носити тек када је „сама класа већ у знатној мери фор мирана п постала свесна своје самосталности". Дакле, визија светле будућности, сведемо аџ то ма опште место, нестаје када се редлизује као стварност. Уколико вгжи и обрнуто правило, романтичарска шрта уметничког ствара. лаштва борбене класе пи њене „естетске – идеологије" карактерише прво раздобље њене друштвене еманципације. Мли се то проте же и може протегнути и таквим развојем који, објективно, класу одстрањује ол стварпе самосмапципације2 Романтизам уметности, по Воровском. постаје на тај начин је дан од аспеката отуђења личности од – институционализованог друштва.

У настојањима да се пађу ауто ритативни процеси (можда је тачније. рећи: примарни канони) естетске пдеологије, пам, како је грихваћелије да се каже, уметничког метода којн једини има званични атестат ваљаности, идео. лошке. и уметничке, данас совјетски теоретичари своја истраживања почињу од Лењиновог чланка „Партијска организација п партијска литература". Мада овај текст ни лутор пи његови следбеници-савременици пису сматрали као неки Фундамент, сви основни принципи којима се условљава метод тзв. соџијалостичког реглизма (п њетов романтичарски призвук) аргументишу се Лењиневим тезама из овога „чланка, написаног као актуелна реплика на прилике у бурним данима револуције из 1905. тодине.

М суштини, као по свако друго питање. (пационално пили аграрно, на. пример), Лењин је то ово 1појчињававао конкретним условима и потребама револуционарне борбе. Пошто су били створени услови за легално објављивање партијске литературе, Лењин је изнео захтев да књижевност не може бити средство богаћења поједштама или трупа, да она »уопште но може Опти индивидуална ствађ, независна од општепролетерске ствари", већ њен део, „точкић и шрафчић“ „сопијалдемократског механизма, који ставља у покрет читава свесна авангарда _ читаве

МНАНА СТАНКОВИЋ; СВЕТЛА АУРОРЕ.

радничке класе". [0 је оно прине цип: и то је било речено у условима када су пред Социјалдемократском партијом Русије стајали и проблеми сопствене поцепаности, па и на подручју публицистике и. штампе, можда још и више него у области организационој.

У свом огромном делу политичког. публицисте п теоретичара, Лењин се никада целовитије није бавио проблемима литературе и уметности. Неки његови текстови о Лаву Толстоју, додуше, МОГАН Он се узети = у склопу целе плејаде бриљантних руских маркснста, публициста п књижевних п уметничких критичара и теоретичара — као рани примери социолошке критике п теорије уметности, ,

Њега су, међутим, много више опседали проблеми ошште култу. ре и то у првом реду као продблеми просвећивања заостале и „азијатске" Русије, неписмене и запуштене па крајњој периферији тадашње "пивилизације, па чак и ван њених токова. Према једном сведочанству Кларе Цеткин, одушевљене због огромних успеха бољшевика на ширењу просвете после победе октобарске револу“ ције, Лењин је само делимично изразио сагласност с њом, рекавиш даје то тек почетак посла. Он се поготову није сагласио с њеним мишљењем да је бољшевицима тим лакше што могу да се ју на недирнутој њиви, која није пскварена“ утиџајем буржоаске културе и идеологије: ледину је, наиме, теже „истовремено, п Ру диментарно обрадити, М том приликом Лењин је говорио о оно ме што, је, била | његова _ стална преокупација у последњим ТОдИнама живота: о опасности бирократизације – социјализма. Немпца, која је заборавила друге по. дединости тога разговора, ову мије пропустила да спомене...

„Нова. уметност изгледала је Иличу туђа и неразумљива", сведочш' Лењинова супруга и сарадница. Надежда Крупска. „Нове уметничке и: литерарне формације, које су настале у време револуције, пролазиле су већином мимо пажње Владимира Илича. Није имао

времена да се њима бави", допуњује то сведочанство Анатолиј

Луначарски, који је у првим то. динама совјетске власти био Ле. њинов најближи сарадник управо у области културе, литералуре 1" уметности. Он каже још нешто: „Од својих „естетских симпатија и антипатија, Владимир Млич никада није стварао руководеће тдеје". +

, ,

Треба, међутим, имати у виду тешке прилике које су владале У Совјетској Русији све до краја Лењиновог живота. Приликом посматрања многих појава пе сме се никако заборавити да су многе мере нове власти биле изнуђене приликама, да су у том тренутку можда биле, или изгледале, једино могућне. У' области онога што се, широко гледано,“ назива идеологијом, крајњи подухватл који' падају у очи. у-тим тодинама 'бнап су, вероватно, забрана. опозиционе штампе, (прокламова“ на као привремена. мера, али која. није анулирана) као директан са-

ставни део борбе против контра револуције и потчињавање Пролеткулта | државним | просветним органима, Ова друга мера такође је била схваћена у директној 32: висности од тадашњих политичких потреба.

„У совјетској радничко-сељачкој републици, целокупна. организација ствари просвете, како у политичко-просветној области уо: ште, тако пи посебно у области уметности, мора бити прожета духом класне борбе пролетаријата. за успешно остваривање циљева његове диктатуре, тј. за, свртавање буржоазије, за уништење класа, за отклањање сваке експлоатације човека. над човеком." То је написао Лењин у пројекту резолуције која је требало да се усвоји како би Пролеткулт био укључен у државни систем просве» те п онемогућен у ширењу својих идеја о одбацивању целокупне претходне културе и о потреби „лабораторијског“ стварања неке посебне пролетерске културе.

Та резолуција, такође, по слову и смислу, имала је садржински и временски ограничене димензије и постизањем одређених пиљева она је губила значај.

Тешко _ време условљавало је, међутим, противречива решења.

Луначарски сведочи у својим мемоарима да су приликом откривања споменика Софији ЛПеровској, једној од вођа револуционар них народњака по организатору атентата на крунисане главе, присутни тотово одекочили у ужасу: њен портрет био је направљен у кубистичком стилу, Тај споменик спадао је у план, који је одобрио Лењин, назвавши та „монументалном пропагадном“, о обележавању успомене на велике личности Мт нуле историје — револуционарне и културне. => · |

Тај п друге. споменике епохе, изграђене од слабог материјала, време. је уклонило са улица совјетских градова.

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ

Уреднички колегијум: Филип давна, Васко Ивановић, Миодраг Шлић, Драган М. Је.

· ремић (тлавни м одговорни уредник), Љу.

биша Јеремић, Вук Крњевић (заменик главног уредника), Богдан А, Поповић, Владимир В. Предић (секретар редакције), Владимир Стојшин, Божидар Тимотијевић, Бранимир Шћепановић, Техничко-уметничка опрема: Драгомир Димитријевић, Уређивачки одбор; Тадоња Вешовић, 2 Димитрије Вученов, Предраг Делибашић, Енвер Бер. ћеку, др Мидош' Илић, Душан Матић (председник), др Војин Матић, Момчило Миланков, др Драшко. Ређеп, Јара Риочикар,

Душан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал Шафер. Идејно решење графич-

ке опреме: Богдан Кршић,. Лист. мзлази ,

сваке друге суботе, Цена: 1,50 дин, Тодишња претилата 30, полугодишња: 15 динара, а за иностранство двоструко, Лист издаје Мовинско издавачко предузеће „Књижевно невине“, Београд, "Рранцуска 7. Телефон: 627-286 · (реданиија) и 626-020' (комерцијално одељење п администрација), Текући рачун: 608-1-208-1, Рукописи се не враћају. Штампа; „Глас“ еотрај, Влајковићева 8.

ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС

Усмена критика...

Колико тод су се лако сложили у таквој оцени дневне критике, толико су се учесници саветовања · тешко споразумевали У другим питањима., Они не мисле исто о од носу уметности и идејности, Они различито одговарају а ПИАе треба ли Савез комуниста да се бави проблемима културног стваралаштва. Они се пе слажу у про“ цени вредности критичких метода им праваца. Једни су блатонаклоно спомињали структуралинстичку кратику, други тврдили да је она извикана и помодна, пуна недостатака/ а да је марксистичка критика још увек најсупериорнија и најтемељнија. Предраг Матвејевић је пристајао само на критику која ће бити ин марксистичка, али је изјавио: „Далеко сам од помисли да се залажем за критику која би била етикетирана као марксистичка“. Речи оштрог неслагања упутио је Бли Финци свима. који су, изгледа, били обрвани сумња ма у употребљивост марксистичких погледа на уметност: „Многи коворници су изрекли мисао која значи да је марксизам само идеологија равна свим другим идеологијама које су биле мо нестале. Марксизам јесте идеологија, али и нешто више, то је потаед на свет“.

На питање да ли Савез комуни ста треба да расправља о стању критичке мисли у културном стваралаштву нико није одречно одтоворио, али је Светозар Петро-

· вић саопштио да „има питања ко-

ја се тичу уметности а о којима Савез комуниста не мора имати става“, И додао је: „Као што нема става о пушењу или о начину облачења, Као што нема става о киши, а киша може такође да начини политичку смицалицу ако растера учеснике митинга“... Њему и његовим истомишљеницима одговорено је да Савез комуниста ме само да треба већ неизбежно мора да се бави и питањима уметничке критике све догле док је авангарда п утолико уколико је авантарда.

У дебати о односу Свеза комуниста према културном стваралаштву словеначки критичар Руди Ризма је рекао да влада прилично неповерење између уметника им политичара. По његовом мишљењу сукобиле су се уметничка мн политичка авангарда п тенерације младих уметника виђени политички људи у Словенији једнако дочекују неповерењем. Можда. је баш ова изјава навела Вукашина Мићуновића да каже како су се, у ствари, сукобили идиотизми професија. МИ како нема чистих занимања. И како је немогуће истерати уметност из политике, политику из уметности.

Ако још забележимо често изтоварану напомену да критичари не могу бити цензори ни превентивно деловати ни преузимати послове администрације да би њој остале чисте руке саопштили смо вероватно поводе најинтересантнијих размишљања. Оно што је рекао Милан Бурчинов звучало је као закључак: Критичка мисао није у Југославији политичком од редбом укалупљена у овај или онај систем мишљења; њена остварења су веома значајна али су, признати се мора, теоријски остала недефинисана.

Аужност извештача нам пналаже да забележимо м два прекора. изтоворена другог дана саветоваа, Први је сазивачу скупа, Комисији за културу Председништва СКЈ, упутио Мухарем Первић: „Ко овде с ким разговара2 Могу аи материјали за саветовање да замене политичаре који су одсулниз“, Друти је прекор Авдо Хумо изрекао неким учесницима овог занимљивог дијалога: „Неколико пута споменута је партија на власти а ноторна је ствар да се партија одрекла власти. Она жели да остане само_авангардни идејноПН Или одред у нашем друшву“, Ваља, најзад, забележити и Хумову мапомену да је ово први али никако и последњи овакав састанак културних радника. Жеља је Комисије да се баш у њиховом дијалогу пронађе најбољи пут културне акције.

М. Глигоријевић

Новац, ерде, журва

Премијера комада. Т. Бакарића, „Америка, Америка"

Загребачко драмско казалиште извело је премијеру фарсе тридесетотодиштвег књижевника Томислава БАКАРИЋА „АМЕРИКА, АМЕРИКА“ у режији Ванча Кљаковића, Бакарић је у свом комаду приказао живот и, нарочито, менталитет сувремене Америке. При том, се служио иронијом,-карикатуром, пародијом, хиперболом. За-

ЛЕТОПИС

"та наједанпут.

АЕТОПИС ЛЕТОМ,

ко је „америка“ дјело које се ра» до гледа, а подтекст драме инте. дигентнијег гледаоца потакнут ће на. размишљање, Можда. би се писпу могло притоворити да. у својој драми жели приказати много тоСтота су нека питања, нир. проблем секса, само „снимљена“, начета, пе увијек и продубљена. Бакарић је вјешт у вођењу радње п конверзације м но томе се на махове приолижава француским писцима салон. ских комада. , Р

Редатгљ РБ. Кљаковић успио Ј да својом режијом, која је дјело“ вала на око и ухо гледаоца, шар мира. Најзише је пажње полатао на распоред глумаца, на мизансцену. Међу призоре који се памте и кад се. садржај комада заборави иду: почетак представе (шеф могребног подузећа у оквиру за слику) :: сцена у којој „јунаци“ истовремено излазе из соба, не-

| таје при крају изведбе.

Од глумаца је за неколико копара била најбоља ВЈЕРА ЖАТАР-НАРДЕЛИ. Нисам могао вјеровати да „озбиљнију даму“ игра тако полетна тлумица која се а фирмирала у класичном репертоару. Као прије ње Смиљанић (у „Матијашу“) сценске ефекте постизавала. је опонашањем незна! не говорне мане. Ни осталим тлум цима (Крешимир ЗИДАРИ, Видовић) није недостајало лакоће и фамилијарности у игри. Једино де Емил Глад у улози психијатра био понешто безразложно нервозан им несабран,. Сценографију м костимографију слао је Звонко Шулер.

Сигурно је да 'ће „Америка“ имати бројну публику.

Шимун Туришић

Награда војвођанске секције инеаца

СЕКЦИЈА писаца Војводине у становила је прошле тодине конкурс за необјављену књигу. Карактеристика овог конкурса је у томе да се књиге нагтрађене на конкурсу препоручују издавачима. Конкурс се сваке тодине расписује за други књижевни род. Прошле тодине био је расписан конкурс за- роман, ове године за књиту песама. На овогодишњи конкурс стигло је 136 књига песама. Прву награду добио је београдски песник Слободан Ракитић (маграда износи 7.000 пових динара). Хругу матраду добила је новосадска песникиња Јасна Мелвинтер (5.000 динара) а три треће награде (по 3.000 динара) Божидар Тимо. тијевић, Бранислав Петровић и Мирослав Антић.

Сарајевски дани поезије

Од 9. до 16. априла одржани су традиционални „Сарајевски дани поезије“. Песници су товорилц своје стихове у Сарајеву, а затим у Бањалуци, Мостару, Тузли и Дубровнику. Г |

Сарајевски дани поезије имају карактер интернационалног скупа песника, На овогодишњим вечерима су учествовали песници 3 седам европских земаља. Ханс Магнус Енценсбертер из Савезне Републике Немачке, Хајни Калау из Немачке Демократске Републике, Маурис Мок из Холандије, Јанешш Чанади из Мађарске, Лучијано Морандини из Италије, Гритор Хаџну из Румуније п Рајнхард Присниз из: Аустрије.

Од маших месника читали су своје стихове, између осталих, Доориша МЦесарић, Стевап Раичковић, Иван Минати и; Изет Са рајлић.

Трећи сусрет писаца у Пирану

И ове године ће бити одржан меЂународни сусрет писаца у Пира ну, који организују Друштво сло“ веначких књижевника и ПЕН-клуб — Центар за Словенију. Овај трећи сусрет по реду трајаће три дана, од до 11. маја, а тема овотодишњих разговора ће бити »Веџз та тасћта — Рецз ех тпаспа«, У оквиру ове теме разматраће се! проблем положаја књи жевности пи њеног утицаја у на шој технизованој п аутоматизованој епохи, Очекује се да ће састанку присуствовати низ угледмих страних писаца, међу којима

и, Роже Тароди, ЕБрист Фишер, Жан Брилер-Веркор, Ален Роб-

-Грије, Марк Ален, Хилде Шпил Фулвио Томица, Вино Ногара, ИТА. Као представннин ПЕН-клуба центар Београд у разговорима ђе учествовати Јара Рибникар, Дратан М. Јеремић, Вик Крњевић“ и Света Лукић. Узео