Književne novine

ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА

"Била је то највећа, најлепша и најплеменитија птица. Летела је високо, дружсила се са облацима и у колибе тромова навраћала, али је, увек, кад год би неко одоздо закукао, силазила и помага-

ла. Због обилате помоћи људима, постала је народна птица и остала

то до своје смрти. А када је умр-

ла, народ јој је испунио последњу

жељу: мала поворка испратила је

њено тело до врха планине и ту,

за девет дана и девет ноћи, са-

Ура0ила споменик у облику гнеата Године су пролазиле, облаци. су и даље засмејавали небо, а громови су напуштали своје домове, но, птицу и њене заслуге народ није могао да заборави. С колена на колено преносиле су се најлепше, највеће, најискреније и најплеменитије приче. Хо. дочасници су се пењали на врх планине и жсуљевитим. рукама додиривали споменик у облику гне“ зда, верујући да ће им то донети

Једног пролећа, после много 70дина, неки добри поштени људи увидеше да је споменик птици исувише мали и безвредан, одлу-. чише да направе већи, и то учи“ нише. На мермерној табли исписаше исте речи које су и раније биле исписане: „Нашој одрагој птици — Народ.",

Опет су пролазиле године, опет су облаци засмејавали небо, опет 4 громови напуштали своје нееске колибе, опет су се ходоча-

сници пењали па врх и опет су,.

једног пролећа, неки добри поштени људи увидели да је споменшс птици исувише мали и безвредан, и опет су одлучили да напразе већи, и опет су то и ура» дили, и опет су на белу мермер. ну таблу исписали исте речи; „Нашој драгој птици — Народ."

И опет су пролазиле тодине... И опет су, да не дужим причу, добри поштени људи увек изнова. подизали нове, веће, лепше и ве личанственије споменике и на белим мермерним таблама исписи“ вали речи: „Нашој драгој птици — Народ." На крају, после много векова, после много облака и тромова, после мното ходочасника, добри поштени људи саградили су највећи споменик који може да се сагради. Поставили су га на врх планине, позвали исписиваме слова, и... тада,.,

Тада су се нашли на муци: нису знали шта да напишу на белу мермерну плочу! Градећи највећи. споменик заборавили су коме га граде! Да уложени труд и новац не би пропао, неки из групе до. брих поштених људи сетише се да споменик посвете Незнаном јунаку. Но, то изазва невиђен скандал. Испоставило се да народ већ има један споменик Незнаном јунаку и да би два споменика

езнаном јунаку створила помет њу: један би могао да се тумачи жао Незнани јунак једне стр а други као Незнани јунак друге стране. Да: до тога не би дошло, добри поштени људи одлучише да највећи споменик сруше, униште! Зато је сада врх планине пра» зан!

МИЛЕНКО ВУЧЕТИВ

Бесплатан рецепт за рај

Танким јастуцима нечег

или нечег другог

обложити свет.

У медаљон око врата

ставити длаку из ПЦ ИРА, ни] ну голу сл с

МАРВИН мајке.

информација. Затим министру информац Теа.

, дискретно ставити то на знање. асиг

Награда треба да 2л

паше девице раја, он сам, и црвени ореол У календару. Претња: длака спаљена производом десет година исте цене. Фотографија! —

објављена У булеварској штампи,

У међувремен. :

ићи на сва ррослужења,

давати прилоге мисионару

и често спомињати реми;

наш, наша, Мри6а, храм,

опште, и посебно.

(не министар дуго не одговори,

не зуби веру.

ПБ еице времена прође то боље, верујеш,

а це знати ни ти,

ни министар, а ни сам 602. у

Рецепт је сиљуран, али ипак

ако ти будеш изузетак,

опет не губи веру.

Упиши се у вечерњу школу,

купи свето писмо

и две карте за

Зашто двег

иста.

. Па да боље схватиш!

/ МИЛЕНКО РИБИВ |

КАРИКАТУРА МИЛИВОЈА УНКОВИБА

(Не)озбиљно записано

"— Будућност је као пита с јабукама; не знаш да ли је добра док је не пробаш.

— Колико ће једна изјава

'" снажно да одјекне не зависи

данас само од памети говорника, већ и од снаге звучника.

— Реуматичари најчешће говоре о стабилности кичме,

— Бити богат — није ништа. Бити богат и поштен — то је већ нешто. .

— Године и деценије ћутања тужније су од минута ћутања. — Лоши политичари. подсећају на читаоце: замисле се тек на крају, када је дело готово, — Патим од маније гоњења. Прогања ме мисао да живот може да буде још бољи.

— Човек је паметан ако на време открије да га други праве будалом.

— Политичари су козметичари стварности. |

— Увек кад баксуз почне добро да живи нађе се нека будала да та пробуди,

— Пре брака мушкарац је пијан од љубави, а у браку се лечи од мамурлука.

— Кад стари револуционари кажу револуцији „Лаку ноћ", млади јој кажу „Добро јутро".

МИОДРАГ ТОДОРОВИЋ

КЕИЖЕВНЕНОВИНЕ 11

Миодраг Павловић

Ратници говоре

Други што подизаху рушили, смо

З ,

од искона смо своје само гробове

уређивали,

пут смо нашем вођи поплочавали туђим главама као црвеним

: мрамором,

служећи једном двор смо други

ђ обарали,

не остављајући ни под ноктима

црно.

· Вечно нису толики били јунаци.

Достојанствени и кљасти весласмо споро кући слажући се по робињама и пунећи их млечом уз пут, дому смо морали стићи после прича о нашим бојевима, да бисмо скинули неумитну у прашину са штитова измишљасмо нове успомене, Вечно нису толики били јунаци.

Ратници се увек враћају на место својих бојева

тражећи робиње у пубертету, очеви би им могли бити.

Пред градом ни на небу ни на,

земљи имали смо и преко хлеба и преко ј воде,

ноћ нас је оставила мртве за плотом. Разумљиво, сутра смо се у гробу превртали

и мртви смо се престројавали, Е свесни, Вечно нису толики били јунаци.

Пародирао МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ

ЗИДАЊЕ СМЕДЕРЕВА

Јерина је себра љубила крај зида; Обноћ, док јуначке дУжаца је

вилатосестрима в куле камен скида... Ето рашта Новак оде у хајдуке,

ИВАН ШОП

руке,

Милан Ласица Јулијус Сатински

Досетка

или како непричати добар виц

А: ... И толико су се смејали да су пали у кревет. Ух, одлично.

С: Ви баш не бисте морали стално да причате те старе вицеве. Кажите и нешто озбиљно, да људи не помисле како све узимамо површно. Око нас се догађају разне ствари, а ви само правите вицеве. А; Опет се нешто догађа» Имате ли обавештења»

С: Ма шта има да се догађа. Цео живот, све вам је то невесело.

/М То је истина. Цео живот. Ми правимо вицеве, а на Новом Зеланду један земљотрес за дРру“ тим,

С: Кога то занима — земљотреси, и то што људи због њих постају апатични и подлежу депресивним расположењима. Ми им овде под; лежемо и без земљотреса, Говори те директно. Реците нешто што се непосредно тиче мене, њих, нас.

ћ: Моја сестра је добила екцем. С: Екцем. Шта нас брига за то. Реците нешто озбиљно.

Л/: Екцем је озбиљна ствар за девојку у њеним годинама. Сиротица, стиди се да изађе на улицу. | С: Молим вас престаните. Стиди се да изађе на улицу. Бар се неће искварити,

А; Не љутите се, али ви упрошћавате. Види се да још нисте били у ситуацији младе девојке која је добила екцем. Немојте дакле да правите вицеве.

С: Ја правим вицевег Па ја уопште немам смисла за хумор. (0крене се публици.) Само реците имам ли смисла за хумор или нез2 (Опет ка ЛА.) Ви стално правите вицеве.

Л: Али дозволите. Кад сте ме чули да причам виц, Кад Ја вицеве уопште не памтим. На пример: госпођа Веселић срела се са госпођбом Тужић и... ето, даље не знам.

С: Само полако. Прошли пут онај виц који сте ми причали. .. О оном „човеку који се вратио кући...

ћ: А шта је у томе духовито. Вратио се кући. (Окрене се публици.) Има ли у томе нечег смешног2 Вратио се кући.

С: М реду, али шта код куће2

Л: Шта код куће2

С: Супруга у постељи,

Л: Па шта2 Супруга у постељи. Болесна је, кашље, дуго неће издржати. Зар је то смешног Па то је трагедија. Супруга у постељи.

С: Само, лекар... Онај који ју је прегледао.

Л: Дакле то. Лекар. Прегледао је. Јадницу. А како је само према њој био пажљив. Каже јој — госпођо, вама више ни свештеник ни Бог не могу помоћи,

С: Измишљате. Виц је заправо У томе што супруг долази кући, жена је у постељи, а лекар...

М ... Прегледа, прегледа.

С: Управо то. Лекар такође у постељи. А: А шта је тамо радио2

С: Аха. Но, пазите, како да вам то објасним да разумете. Већ у прошлом. столећу, ма шта у прошлом столећу, већ у претпрошлом столећу... моменат, овако: човек је друштвено биће, Не може да живи сам. Потребан је неко ко би га разумео, А онај лекар... схватате2

. Не.

С: Молим вас, има ли ту неки лекар: Нека му то објасни.

Л: Али шта ту треба да се објашњава2 Нисам ваљда глупак. Жена у постељи — болесна. Лекар у постељи — такође болестан. Ни лекари не могу све да издрже. Ако овде има неки лекар, нека каже. И шта ту треба да се објашњава2 С: Само пажљиво. Жена у постељи — болесна, а лекар је у тој истој постељи, Дакле Схватате2 / Збиља. Шта је у томе несхватљиворг Дошао је код њих да легне. Зато јер је лекар такође човек, а човек је друштвено биће, не може да лежи сам потребан му је неко ко би га разумео,

С: Добро. Рецимо да је лекар дошао код њих да легне. Нека б6уде како ви кажете, Али шта је са супругом 2

ЛА; Каквим супругом2

С: Супругом те госпође,

/; То је тај лекар,

С: Ма није,

/ Он није њен мужг

С: Ма не. Супруг је тај који је дошао кући.

А: Ах, тако. То онда целу. ствар мења из основе.

С: Но, најзад. Супруг долази ку, ћи, жена у, постељи, лекар у по. стељи, шта каже супруг

/; Добар дан, г, докторе,

С; А даље, шта каже даљег

4: Добар дан, т, докторе, могу ли даље, У свој станг

С: И шта је још рекао тај суп руг2 То је најважније,

ћ: Само лезите, г. докторе, не ди.

житв се, још бисте се могли на-

хладити. А може и да дода — сла'

бо се овде ложи, слабо,

С: А шта је рекао супрузиг

А: Тај супруго Шта има да јој товори2

С: Па види је у постељи са ле карем, мора ваљда нешто да јој каже. |

А; Па, погледа је и рекне: болесна си, је ли2 Да позовем лекараг с: Па лекар је у постељи. Поред ње.

М Мправо то. И жена му каже; не мораш да зовеш господин док» тор је дошао као наручен.

С: Само му то кажег Рођена же“ на2 Супругуг У таквој ситуацији; А Не. Још је рекла: седи, осећај се као код своје куће.

С: То је добро. М онда он седне и каже јој: донео сам ти компот, напољу пада киша, деца су добро, једино Јошку умало што није прегазио воз.

ЛА; Не, не. Сасвим сте то побркали. То што причате то се догађа У болници. А ово је било код куће. Супруг дође кући, жена у пос тељи, лекар у постељи, супруга му каже: седи и осећај се као код своје куће, како је било у канцеларији, а он каже: знаш како је, не дају нам мира, стално пуно посла. Па је упита: шта раде деца2 А он каже: играју се у ту.

нелу, Јошку умало није прегазио

воз. А он каже: ах, ти возови, ве чито закашњавају, јадни Јошка, добро што му се ништа није деси. ло. А она каже; и да јесте, ту је г. доктор, он би га опет довео у ред. А муж каже: страшно сам уморан, хтео бих да мало дремнем. А жена му каже; онда легни. И он се свуче, приђе постељи и рекне: господине докторе, по макните се малко. И доктор се помакне, Сви троје леже у по стељи, деца се играју у тунелу, напољу киша, супруг већ пада у сан, али још уздахне: ах, у Ин дији гладују, а ми смо стално незадовољни. И заспи.

С: Потом се смрачи, деца се врате из тунела и виде: тата у посте љи, мама у постељи, г. доктор У постељи, депо их поздраве, а ма ма упита: па, децо, како је било у тунелуг А деца одговоре: ДО бро, мамице, данас смо избацили из шина три воза. А мама упита; теретна, децо моја, или путничка2 А деца одговарају: теретна, мамице. _ Празна или пунаг пита мамица. Пуна, одговарају де ца. А шта је било у тим возови ма2г — пита мама. А деца се :за> стиде и одговоре: тестенине, мамице, Е децо, децо, каже мама и прети им прстом. Само што се ја мало разболим, а ви већ изводите. Деца се тихо смеју а мама пита: што се смејете, де цо2 А она одговоре: тата хрче и г. доктор такође хрче. А мама се растужи и каже: видите, децо, обојица леже а мени као да су руке везане, Па заспи и она. 1: наједном је девет сати, де“ ца су већ такође легла и спавају, кад се у том тата пробуди, про дрма г. доктора и рекне: дакле, продремали смо2 Продремали, ка» же г. доктор, то смо и заслужи ли. А тата упита: па да побемо онда на пиво Хајдемо, рекне г. доктор, само пажљиво, да не пробудимо болесницу. Али болесница се пробуди и крикне на доктора: овде да си остао! Даћу ти ја да се вучеш по крчмама, доста ми је што имам мужа пијаницу, хоћеш и ти да почнеш, само ми још то недостаје. А супруг каже; али Марто, Ти да ћутиш, каже Марта, ја све знам. Ти иди куда хоћеш, али доктора, остави на миру. И тако муж оде на пиво, а доктор остане са супругом у постељи, мало лежи па почиње да пада у сан, но претходно уздахне: ах, у Ирану вешају, а ми се овде излежавамо. И заспи,

С: У међувремену супруг седи у крчми, пије пиво, гледа испред себе, а онда му приђе пријатељ и каже; ти Бога, Ферко, седиш, је лиг Седим, седим, каже Ферко. А знаш ли онај вица — пита та пријатељ. Који2 пита супруг. Па онај, каже пријатељ, о оном момку који је дошао кући а тамо жена му у постељи и поред ње лекар, такође у постељи. Тај знам, каже супруг, тај знам. Па лепо, вели пријатељ, и громко се смеје. А супруг још мало седи, попије своје пиво, плати и оде.

МО А онда дође кући, отвори вра» та, и шта види» Жена у постељи, лекар у постељи, па се свуче, стрпа се до лекара и рекне: го» сподине докторе, помакните се, Лекар се помакне, и сад опет сви леже, а доктор пита супруга, тихо, да га жена не би чула; па, како је било на пиву Фино, ка» же супруг тихо, Чуо сам добар виц, И прича доктору виц о оном момку, како је дошао кући, от" ворио врата, а жена му у посте, Љи, поред ње доктор, такође постељи, и онда се обојица још дуго потом смеју, али сасвим по. лако, тихо, да се жена не буди, о

(Превео са словачког М, И, Е)