Književne novine

ИНОСТРАНЕ ТЕМЕ

РЕТРОСПЕКТИВА МАКСА ЕРНСТА

РЕТРОСПЕКТИВА „Осамдесет го. дина за коју је сам Макс Ернст одабрао дела — управо затворена у Паризу — провоцира на разми.. шљање у више праваца. Наравно пре свега, на анализу језика ово. та сликарства, али упоредо са тим и на анализу језика надреализма. У Аругом плану стоји његов утицај на друге, на епоху.

У ствари, можда је најбоље почети ово разматрање Ернстовим текстом „Шта је надреализам2" који је објављен 1934. године. „Фундаментална супротстављеност медитације и акције (према класично филозофској концепцији) пише он: овде — пада са дистинкцијом између спољашњег и унутрашњег света — и управо ту се и налази универзално значење Надреализма, што значи да после тог открића, ниједна област живота не може да му остане затворена. Метод који је надреализам ма. нифестно предложио за „укидање гр " био је на плану писане речи аутоматски текст. На плану сликарства, међутим, то није мотло бити сликање у основном смислу речи. И управо то упечатљиво и показује ова изложба непрестано трагање за сликарским кључем који би био адекватан аутоматском тексту, кључем који ће, обезбеђујући пасивност аутора, успети да „отвори“ есенцијално које је, по дефиницији, у самем граничном региону. унутрашњег и спољњег света.

Наравно, историчари уметности могу оспоравати ову тезу тврдњом да ВБрнст трага и пре објаве надреализма, тј. да његово сликарство није програмско.

МАКС ЕРНСТ И ДОРОТЕА ТЕНИНГ У СЕДОНИ

То је тачно, али ништа не мења на ствари. Битно је да се схвати да надреализам није изненадно рођен 1924. године, И друго, да Ернст — изложба то, ванредно показује — целим својим делом дефинише покрет. Шта се хоће тим да каже» Пре свега, да је 06јава надреализма припремана о пштим развојем и да је сам Ернст у њој учествовао. “ општено говорећи, надреалистичко тратање за. тоталитетом нема испред себе само открића психоанализе, већ и читаву једну АИНИју имена претходника и сродника. И. Ернстова лектира је У том погледу илустративна = немачки ремеа тичари, затим магијска литература, Стринлберт, Достојевски, Фројд. Друго, јрнст је од оних надрсалиста чија тратања чине не само историју, већ и преди торке ју покрета. Отуда није ни чудо што већ у његовом дадаистичком периоду — периоду. деђомпонриа,. ња стварности, срећемо дада кој имају чисто надреалистички њој рактер. Узмимо само, 38, др ер платна »Осфрив Кех« НЕ « А дине) и »Гејерћап! Сејеђев« НЕ „то из 1921) чији је први соп = ник био Елијар. уоруа он с феа „скроз надреалистичка Пиј 5 Миагнетна поља" АНАРе ор Ка Филипа _ Супоа претходи мани есту. А

у Тачка од које ПОдаЗМ 4 јесте откриће де рано 2, 3 Ил Е зе реНИх елемената даје са-

смисла. ден њиховог вршену промену "а Ернстов по-

о је, даље, . 416 за – почетку _ каракте, палично ј6ете. свакако не ство _ сублимамије 7 Не

ти на слици су нетрераћени, тј. нису трансформисани. Тек у златном периоду надреализма, у периоду када настају капитална поетска дела, Еристово сликарство добија 'ознаке сна. Од 1926. до: 1932. тодине теме његовог сликарства су шуме, птице, сунца „кулисе сна", али и симболи скривене снаге природе. Затим долази фаза „ноћних визија". У. исто време настају и два његова „илустрована романа" тј. збирка колажа (декупажа) »Ра Репште 100 Тетез« (роман у 147 слика реализован великим делом илустрацијама из прошлог века) и »Џпе зетате де ђоп!е« или »Пез 35е1р15 «бе теп!з сарпашх«, Интересантно је да су оба пренета на филм и да је Андре Пјер д Мандиарг поводом филма Ерика Дивијеа »Ба. гепипе 100 Тејев« — који се сада даје у Паризу — изјавио, између осталог, да је чињеница да филм шокира доказ да овај није изневерио дух надреализма. У ствари, Е. Дивије је, инспиришући се Ернстовом визуелном поемом, осветлио магистрално надреалистички еротизам, показујући, при том, да су открића надреализма читаво богатство за. филм. ·

Колажи » пе зетате де Бопе« настали 1934. године као израз цензурисаног света (реализовани исечцима из фељтона и илустрација) и као филм добро осветљавају и логичност надреалистичког пута од психоанализе до ангажма-

„на за стварање друштва у коме

ће сви капацитети човека бити интегрисани,

Тиме се; наравно, ова анализа не завршава. Постоје нове Ернстове фазе, постоје поред слика

(АРИЗОНА)

још и скулптуре. Битно је, меЂутим, да је круг надреалистичких и Ернстових идеја овим сасвим природно спојен. МИ да тај круг данас као целину обнавља цела уметност. Не ради: се, дакле, само о Ернстовој техници, већ бази, о жељи да се открије есенцијално, дешифрује Ерос и природа, демистификује и промени друштво репресије. Чини ми се, најзад, да ништа летише не сумира ову ретроспективу од Елијарових речи исписаних још 1939. тодине: 5

„Није далеко, птицом од облака до човека, није далеко слика ма од човека до онога што он види, од природе реалних предмета до природе замишљених ствари. Вредност им је иста. Материја, кретање, потреба, жеља су нараздвојни. Част живљења заиста заслужује напор да се оживљава., Мисли себе тифгтом, плодом и сржи дрвета, јер они носе твоје боје, јер су један Од неопходних знакова твог присуства. Биће ти дозвољено да верујеш да се све може преобратити у све од

оног тренутка кал зауставиш "идеју. || 53 Једна истински материјалис-

тичка интерпретација света не може искључити из тот света 0нога који га констатује. И сама смрт га се тиче, њега живог, живог света. у

Не знам да ам је икад један песник продро дубље у ове фундаменталне истине од Макса. ста, И то је први разлог да се дивимо овом сликару као једном високом песнику.

Вера Тренковић

рн~.

"ну, Пјеру Навилу

КАКО ВРЕМЕ ПРОЛАЗИ

Поводом смрти Љубомира Мицића

ПОВОДОМ стогодишњице Париске комуне Радио-Београд емитсвао је драму посвећену овом историјском догађају; њен писац је Артур Адамов, поред Бекета и Јонеска један од утемељача аван тардне драме. А ових дана навртпило се педесет година од како су на Балкану тројица младих ентузијаста објавили Манифест зенитизма претпостављајући целој ·буржоаској надградњи (делом и бази) свој зенитистички то талитет, Двојица од њих били су југословенски писци, Срби Љубо мир Мицић и Бошко Токин, од којих је први био духовни вођа покрета, а треће лице је немачко -француско-амерички _ песник и књижевник Иван Голл) Између ова два догађаја не треба тражити неку узајамну везу, јер је нема, али је има између главних личности: Мицића и Адамова. Њихови путеви укрстили су се у Паризу пре више од четири деценије и то је разлог што ове редове пишем.

Преда мном су три документа: писмо Адамова од 16. августа 1927, његов протестни текст „Нереоп _ песеззајте", откуцан на машини и упућен Андре Бретои Љубомиру Мицићу и једна од његових првих штампаних драмских синтеза „Мог, сћаџде" на чијој марги ни. је посвета: „Љубомиру Мицићу за снагу која се шири у Зениту, за Зенит". |

Љубомир Мицић је те године дошао у Париз побегавши из Бе ограда и већ је био ушао у четврту деценију. Иза њега је стајала репутација уредника светског часописа „Зенит“, збирке песама и стихови објављени у авангардним часописима готово свих европских земаља. Адамов је био полетарац (још није променио своје кавкаско име Артем у Артур) и, како сам каже, у писму упућеном Мицићу: „Имам 19 година. Посматрам с гневом и без икакве филозофије опште поживотињење". На почетку каријере обратио се старијем песнику с пуно пажње и поштовања — јер да тога није било, не би било ни разлога за писање. „Ја вас већ познајем кроз Зенит... Пре неколико дана дошао сам с пријате љима и својим песмама код вас џ“ хотел. Рекли су ми да сте отпу товали. Нису хтели да ми дају вашу адресу. Како знам да сте протерани из Србије... Није реч само о Духу, већ о Револуцији а највише да вас упознам. Будите дакле у суботу код „Малог Напо литанца" (Бул. Монпарнас, сасвим близу „Дома") између 9 и 10 увече. Ја ћу ту бити. Препознаћете ме-по томе што ћу имати ву нен шал и срп и чекић за ревером", · Свој текст „Потребна понављања", вероватно писан исте године, у коме се радикално м с гневом обраћа „писцима који стварају „уметност у буржоаском друштву", такође је упутио Мицићу. Сматрао је да у том тренутку само три књижевна имена Париза треба да буду упознати с његовим ставом: Апдре Бретон, Шер Навил и Мицић.

Отада је прошло више од четири деценије. Како време прољлази... ту Иван Гол је рођен 1891. у Ст, Диеу (Алзасу. Његови први стихови обележавају највише домете експресионистичке поезије у немачкој књижевности. Око 1919. долази у Париз где другује са дадаистима и буду“ ћим надрсалистима. 1921. прилази зенитизму и одриче се експресионизма. Из тог вре-

мена је његова збирка песама ~— „Раш Бтегт“, објављена паралелно у Францу. ској и Југославији, Касније је пришао

надреалистима. Време између 1939. п 1945. провео је у емиграцији, у САД, где је писао на енглеском језику. Умро је од леукемије 1950. у. Паризу, а сахрањен је на Пер ла Шезу, преко пута Шопеновог гроба. |

Зоран Маркуш

ававазлананитацанзинпазававававининанивианаланаазачававаналвавананна уинианнаннивнивнацизнаниазиновавлаванлинсалинавтавнаиаоинивнниан ни нпиинианизинавиранививининазвивиннивилиланнинналнавиллиаананининаваназизваннвазнизананивнвивавнанинанлизннавхланин за ливаниаазааннизавнлна вазала взиичаи

ХУМОР И САТИРА

КАРИКАТУРА МИОДРАГА СТОЈАНОВИЋА

Александар Поповић

Симпозијум о Цакану

ЖИВКО: Кроз једанаест мину“ та истиче двомесечно одсуство које сам узео како бих могао размислити о нашем брачном (још не кажем — мрачном!) случају, а да ме при томе не ометају свакодневни послови, као што је, рецимо, пројекат исушивања прекобројних водоскока или мочварних драмских текстова.

"ЖИВКА: Али зашто ниси обријан с обзиром на чињеницу да управо данас...

живко: .:. Да управо данас, оздравивши од боловања, поново преузимам дужност начелника...

ЖИВКА: ... До које си дошао искључиво захваљујући моме инсистирању да стицањем стручних им других квалификација обезбедиш себи напредовање,

живко: Тај изостанак бријања има дубоке корене у мојој дилеми, односно трилеми: да ли је код нас посреди брак из љубави, или љубав из брака, или нека врста полубрака са Цаканом у пре судној ванбрачној улози2 Јесмо ли, дакле, у располућеном или ул вострученом _бракуг Нећемо се ваљда угледати на Слађану која је прошле године сањала Батурину као потпредседника удружења. безвезника, па није нашла објашњење у“ сановнику, али се накнадно присетила да је исти Батурина, неким случајем, њен муж!

ЖИВКА: Којешта! Од.тог времена Слађана и Батурина се разведоше, па се она удала за једног комерцијалног коме фале две-три даске, нако ради у индустрији Арвета... Онда горкој Слађани није преостало ништа друго него да поново заснује чврсту брачну зајел: ницу са Батурином. Додуше, на Слађавином видику тренутно је неки ожењени правни референт, али тај неће -да се разведе — и, што је главио, носи плаве машне, а Слађана воли зелене.

ЖИВКО: Ипак ла наставимо маш телевизијски симпозијум о Џакану, утолико више што имам осећање да је он негде сасвим близу — и да се крије, можда, у овом нашем трећем фрижидеру који још нисмо отплатили.,.

ЖИВКА: Није истина! Послелњу рату за фрижидер положила сам прекјуче, п он је, прно на бе Ао, наше заједничко трајно добро.

ЖИВКО: А да није извесни Цакан, прно на још прње, наше трајно зло2 Кал год се копкамо, однесе све штихове; чим престанемо са копком, однесе ми жену... 0 томе већ ивркућу сви боље обавештени врапци на београдским крововима. ]

ЖИВКА: У најмању руку то су мепоуздана обавештења. Треба ла схватиш оно најбитније; тебе обожавам, а Џакана само волим, не више ол тога.

ЖИВКО: Тако, лакле! Спреман сам ла поздравим ову твоју изјеву, уколико за њу сносиш пуну емопионаану одтоворност.

ЖИВКА: Ти врло добро знаш да осећање олтоворности просто куља из мене, Истина, јуче сам тихо. рекла ЏШакану ла те не во лим им да је он, у“ сваком случају. тбд бројем један, али то ми се омакло непажњом. измећу два дељења на преферансу... Молим те,

| пронађи Цакана, нека одмах 40ђе; ред је да га тачно и искрено обавестим о ситуацији. А ти, као ималац стручних и других квалификација, остани у канцеларији што дуже.

ЖИВКО: У реду, видим да се | стараш о мени и мојој персмективи. „___њ

ЖИВКА: Иди. Само тренутак; заборавих да ти кажем — помало волим Батурину, а можда мн онот правног референта... како ли се зове... | –

Живко: Немам времена. за. Ае таље. Важно је да смо потпуно осветлили и решили проблем Цакана. ЖИВКА; Уколико такав проблем уопште постоји у нашем браку!

Пародирао Лав Захаров

алајанс рекао екрвирав ска нјеиве Ки

Миле Басара.

Идеали = иде, али

Рад је створио човјека, а' хла• довина — каријеристе.

Увијек има мало великих људи, а премного великих маленкости.

Питате ме шта ја. мислим о то. ме! Забога, људи, зар ме сматрате | бунтовником!>2

Док управљамчи уче на грешка» | ма, стручњаци одлазе у иностранство. и

| _ Не називајте Сизифом онога који ваља тешке глупости. Тај ће успјети. Кад свирала изгори, кривица па» да на девету рупу.

Договор кућу гради, а обрачуни викендице.

| Песимист је човјек који опти» | мистички вјерује да ћв се оства| рити само његове црне наде.

Буди напредан ц пусти друге да напредују. 5

„Прошла су она стара добра времена" — рече беспослени бич. | __„Бојим се да нису док овако | равноправно говоримо" — одго· ворише леђа.

Не учи! Чиме ћеш травдати грешке!. До фотеље се не долази. узлазном него успузном путањом:

Ако. Бог има фотељу, вјерујте и у њега.

Извезимо

| фотеље, | стручњаке. |

задржимо Кад се нађеш у мочвари, не иди правим путом. Он је већ потонуо.

| , ; | __Био је бијела врана док га нису | опрнили.