Književne novine

_ ма, зато што има силеџија.

| За сејање шовинистичке мрж"ње, стварање братоубилачке пси. "хозе, нигде у нашем закону није · предвиђена казна: забрана кон. "церта. А све казне које су пред-

14 виђене треба да изриче онај, и са·" мо онај, ко ·" овлашћен,

Али, неки су толико очарани влашћу да мисле како је она све"моћна. Такви верују да је све У " најбољем реду ако се постави милиционер на општинску међу и ако му се да фотографија и лични опис непожељног. Али, бога ми, потежа је ова наша школа. Потежа и дуже би трајало, да они који мисле друкчије, аргументом, сваком суду па и суду јавности докажу да је један човек мрачан ин опасан, да угрожава братство људи. Али, тај посао би се исплатио и тај се посао мора обавити.

Власт није свемоћна, а кад јесте, изазива неповерење и отпор према себи и симпатије за оне које прогони, Ако се на овај начин уз помоћ милиције а не, пре свега, идеолошки и људски, настави „борба“ против Вице Вукова, ускоро ћемо имати једног мученика чије ће фотографије носити кришом, а то, ни у својим најсмели. јим сновима, горе поменути није могао очекивати. Нарочито није могао очекивати да ће му у томе да постане мученик помоћи они који су му помогли,

· Остаје нам ипак да се надамо ла ће нас од те беде спасти домет идеја п ума Вице Вукова.

Али, случај није за потцењивање и с дедног другог становишта: ако се озакони пракса поменутих форума, може се догодити да општинска руководства (било која руководства), почну да забрањују концерте, песме, књите, драме, чланке оних певача, писаца и новинара, који им се због нечега ле допадну.

је за то законом

· ЗАШТО СТВАРАТИ

· МУЧЕНИКА 2

_ Наставак са 1. стране

·" принело ако би забранила гра| Ђанима да се крећу ноћу улицаВаско Ивановић

АРАМА У ОДСУСТВУ ПИСЦА

| | „Наставак са 1. бтране

ним трвењем и посртањем пред исконским и, дођавола, једноставним питањима, Ако је писац у сво јој радионици један од таквих заточеника, онда је, свакако У догицају са позоришним _ умећем, погодан сарадник за враћање поверења у позоршино дотађање,

| ОА самог почетка намеравам да кажем једно: без доброг текста

| и претекста и нема ваљане позо-

| ришне представе. Полурешења и

| довијања, призивање у помоћ класичних текстова и гласова из про. шаости само је један део ствара-

| та позорпшвогт програма. Оног тренутка када тај тихи корак бу-

| де и закорак У данашње време, све до тог тренутка не можемо

| очекивати да ће тих шест и више лица тражити писца. У недо»

| статку писца они ће наћи, ако

: треба и бинског радника, да им припомотне да светлосним ефек-

| тима засене простоту духа и про стату наставка људског рода и

његовог драмљења.

Залагати се'за драму у присус тву писца, то само значи вратити у позориште неопходан беочуг У сложају театарског извођења. Ме. Бусобан неспоразум не може да погодује ниједној заинтересованој страни, ни позоришним посленипима, ни драмским писцима. Позориште никад није подносило чи:

ће моћи да угуше сваки преврат и устанак, Будући да се на сцени збива људска историја, да у њој обитава с подједнаким правом су. ровост им танкоћутост, тратедија и страдија, скученост им распојасаност, будући да је она жива 5 ризница постојања и истрајавања | људског рода, то је она игроказ | на оштрици бријача, али и сечиво | које засеца у буаво месо исторт је. Доказивати супротно није бли| зу памети. Али, ако се позориште извртава у самозадовољну игру, ако запема| рује неке од својих одредница, | сила она иде на руку управо а : | лаптаторима и осталим чинови“ пима духа, онда иде руку Лол руку са кривотворитељима ис торпје. | На жалост, историја се не по чавља али се памти по злу им на

позорју.

| Славко Лебедински

тим разузданим постојањем, стал- ·

повнике духа који су са цензор- | ском пеопозивошћу рачунали да.

паше ара евиааававави и авД расааи ит

МОЋ И НЕМОЋ УРБАНИЗМА | бе;

Наставак са 1. стране У ; 4 у Пан 7 У к

затајили. неки межаниз анизми друше твене акције. Планирано је скоро

вршина по човеку. Београд изгледа није довољно богат да их 'из-

тради и одржава, Планирано је 12 '|

биоскопа, изграђена су два, ита. Нападати урбанисте због тога апсурдно је. Постављати некоректна питања значи не добити одговор или добити некоректан одтовор: да, на пример, нема променадних коннерата јер градски урбанисти не знају да свирају, или да ће, на пример, зеленило бити запуштено док не наступи кугтурна револуција' и градски Ур банисти не буду принуђени да уз му лопате у руке. Јер, Градски урбанистички завод није биос

копско предузеће“ „Београд“, није

„Београдска естрада“, није Пре

дузеће робних кућа

га Београдски урбанистички завод није. Али, Градски урбанистички завод је кућа која је за све те потребе обезбедила неопходан про стор, простор за зеленило, културне објекте и друго. Толико је зд њега доста. А тражити од њега. да одтовара и за оно што је ванње: гове компетенције потпуно је не прихватљиво. Београдски урбанистички завод има доста брига са сопственим киксевима, али о њи“ ма у чланку Љубомира Дамјановића није било речи.

И у још једној ствари мишљење Љубомира Дамјановића је не прихватљиво. Нови Београд је У социолошком смислу, рецимо, реакционарна творевина — зна се ко у њему станује а ко не станује — он је еклатантан пример социјалне сегрегације у градовима. Нови Београд има готово идеалне саобраћајне везе са старим Београдом, Нови Београд је део града за највећим степеном индивидуалне моторизације, Сви недостаци Новог Београда су тиме ублажени. Али нису ублажени проблеми оних који станују у другим деловима града ван ужег градског центра, оних који немају аутомобиле и којима Београд није дао – добар градски саобраћај. Њих има мното више, многи од њих неће никада дочекати да од овог друптва добију стан, па не очекују ни биоскоп, ни културни центар ни било шта друго, већ живе како

знају и умеју. Ситуација тих на-.

сеља и људи много је тежа. Зато не знам који су то, рецимо хумани, разлози због којих би требало, већ сада, задовољити све потребе Новобеограћана, а не задовољити потребе осталих делова градске популације. Ја не разумем откуда та сентименталност према Новом Београду.

Против Новог Београда немам ништа, али тврдим да он п ов» кав какав је својим становници ма нуди више него претежни део континуално изграђене територије града, најмање четвороструко веће од повобеофрадске популације, где је оно становништво ко је има много нижи (у урбанистич ком смислу) стандард становања. То што изгледа као проблем Новог Београда, то је проблем целот Београда. И зато, ако смо прави хуманисти, заложимо се за оства рење концепта децентрализаџије градских, културних и других фун кција, а не плачимо само над сул: бином Новог Београда.

Бранко Бојовић

з „Београд“, није градско зеленило и много 10:

0 пнемима уредништву

34 ме зелених и рекреативних по- |

„Књижевних

новина“

У неколико претходних бројева

" „Књижевне новине" су објављи-

вале писма уредништву 0 историјско-националним _ темама = и

" проблемима, чија су разматрања

у последње време врло актуелна. Последњи. по реду објављивања, чланак „У основи је борба против шизматика" одра Велимира Мајсторовића, оцењен је на протипреном састанку Секретаријата Градског комитета Савеза комуниста као националистички иступ. Окружно јавно тужилаштво У Београду тражило је да се спроведе истрага против дра Мајсторовића, а лист забрани пи заплени. Штампа је коментарисала каралтеристике не само овог чланка

него и других текстова у вези со њим и, не чекајући одлуку суддонела је вест да је

ске власти, . 6 лист забрањен и чак је протесто-

вано што се лист продаје упркос

забрани. На крају је, пак, саопштено да је поступак против дра Мајсторовића "обустављен, _ како ча захтев истражног судије тако и одлуком окружног тужиоца.

И без обзићђа на ове околности, редакција =» жели да истакне да је сва ова писма објавила као могућност да се, разменом мишљења, припреми терен за боље разумевање мећу

интелектуалцима разних нацио=

налности У нашој земљи. При том се очекивала, пре света, сарадња историчара, али је она, на жалост, изостала. 3602 тога је изостао и научнији приступ осетљивим проблемима које смо желели да осветлимо. У

Мако се то већ по начину презентирања _ објављених _ писама може закључити, желимо да: подсетимо да. се редакција није идентификовала са ставовима својих читалаца-сарадника, који су, У-

осталом, били и врло различити, ·

А простор свог листа- уступили

смо у духу декларације изнесене.

“ уводнику првог броја серије ко-

ју уређујемо, а према којој су

„Књижевне новине" „заједничка трибина књижевника и других

културних радника“, која. „пружа.

прилику за широку размену миш 'љења" и)не нас "као врховни прбитар који о свим покренутим питањима има своја већ готова мишљења.

Редакција стоји једино иза отворених писама главног уредниха упућених Метру Шегедину и сматра да се само борбом против национализма могу наћи добра решења националног питања У нашој вишенационалној држави.

РЕДАКЦИЈА

Мара Ђорђевић– Малагурски

Недавно је у Београду, у седамдесет седмој години, умрла књижевница и јавна радница Мара Борђевић-Малагурски (рођена 1894. у Суботици).

У првим годинама после првог светског рата српска књижевност није имала значајнијег представника из северних крајева Војво. дине и ту празнину успешно она

Књижевних новина" |

МАРА БОРБЕВИЋ-МАЛАГУРСКИ. (ЦРТЕЖ С. ЈАНКОВИЋА)

је испунила средином треће дека: „де овога века.

Иако се књижевношћу почела бавити већ уочи првог светског рата (1912), у књижевној јавности је

| запажена тек када је 1925. у ча| сопису „Књижевни север“ штам__пана њена приповетка „Гурга Па" лоција“, До њене. јаче афирмације __ у књижевности долази 1928. то| аине када је на књижевном "конкурсу „Џвијете Зузорић“ натрађена њена приповетка „Вита Банина“. А највиши домет у свом "књижевном стваралаштву дости_гла је када је 1933. њена збирка "приповедака „Вита Банина и дру те приповетке из буњевачког живота“ на конкурсу Српске академије наука проглашена за најбољу књигу прозе штампану те године. (Ова књига је досад дожЖИ_ вела три издања: два пре рата, а једно после ослобођења.) Народно позориште у Београду ставило је на свој репертоар за ју 190 1941. њену драму „Манда __Војнићева“, али до извођења ние дошло зато што је два дана пре заказане премијере дошло до "почетка рата и бомбардовања Бео

"трада. _ Сарађивала је између два рата _(џ књижевним часописима „Књижевни север“ и „Мисао“ и у штам пи локалног карактера, коју су у то време неки у Суботици називали „штампом београдске о| ријентације“ а после ослобођења штампала је новије радове у „Савременику“ и „Руковетима“, | __Бавила се и преводилачком де| латношћу: преводила је књижевну прозу са енглеског.

Између два рата била је врло активан јавни и културни радник. Њена делатност на овом пла ну је од посебног значаја за њен завичај у првим годинама након првог светског рата. Њена је заслуга. умногоме што је оспована Вуњевачка просветна матица као ушшитенародна установа за просвећивање и културно уздизање широких народних маса у Суботици и околини, Нездраве политичке п друштвене прилике у старој ДР жави учиниле су, међутим, да се ова друштвено корисна установа, чији су чланови могли бити југо. словенски грађани без обзира на напионалну и верску припадност, временом изроди у оруђе тиачице грађанских политичара, којима су биле стране култура п просвета ји стварни интереси радног че "века.

У АЛЕЈИ ВЕЛИКАНА

певичитеним амин»

_ ЛЕТОПИС Ф ЛЕТОПИС Ф ЛЕТОПИС Ф летопис ф лето

паљена

пис Ф ЛЕТОПИС

За време АРУТОГ светског рата и окупације живела је у врло теш ким условима и била изложена многим невољама, између којих је највећа свакако била та да су јој окупатори одузели кућу и изба пили из-ње, тако да су у тим окод ностима. нестала без трага и гласа њена нештампана књижевна дела — роман „Ничији“ и новела „Па-

_јица Канторов“.

М последње време писала је про зу о једној историјској теми — о боравку у Суботици српских студената из Беча ~ чланова студент ског удружења „Зора“, чији је члан био и њен стриц Алба Мадагурски, Њихов боравак међу Буњевцима био је и за њих саме ин за све људе који су имали филику да их виде, чују и упознају, догађај од изузетног значаја, јер су они свуда где би дошли — пу. тем песме, свирке и игре, а и жи-

вом речи — ширили идеје брат.

ства и јединства Југословена. без обзира на верске разлике међу њима.

Смрћу Маре Ђорђевић-Малагурски српска књижевност је изгубила једног скромног али трудољубивог и заслужног представника.

Алба Кунтић

Вуков сабор у Тршићу

„Овогодишњи Вуков сабор 1 Трпшићу, који се одржава од 13. до 19, септембра, представља преломни тренутак у историји Вуковог сабора. За разлику од ранијих са. бора који су, углавном, остварење групе ентузијаста, овогодишњи Сабор је достигнуће целе републике. Оп је несумњиво прерастао у културну акцију која. треба да стимулише и унапреди даљи развој националне КУА код нас. Успех је утолико в што су се организатори Вуковог сабора током протеклих година суочавалм са објективним тешко ћама које није било лако премдстити, А кључни проблеми били "су, заправо, у овоме; где и како пронаћи неизвођена уметничка. дела која би тематски и садржај но одговарала карактеру сабора и којим се критеријумима служи. ти у одабирању програма за саборску прпредбу2 Односно, како је осмислити да задржи своја специфична обележја, али да не буде ни пригодна, рутинерска манифестација и светковина, већ да

се по: садржају ми) стваралачким

интепцијама . издваја од осталих прирелби које су настале спонтано2 Кључ за ове проблеме нађен је тек недавно. Све до прошле то“ дине програм саборске приредбе сачињавала су већ извођена, позната дела, која често у потпунбстп и нису одтоварала луху ове велике културне манифестације. Међутим, на трошлогодтишњем Сабору, учињен је преокрет: олабрани су то спенски пеализовани Вукови текстови и текстови о Вуку пол насловом „Сећања на Вука". Тиме је пспуњен захтев и, несумњиво, жеља свих нас ла ћуково дело буле присутно на саборској приредби п ла се бар је лан' део ттограма тови пут прмка же у Тршићу Томо тпрпатком родила се м замисао да се распитпе конкурс за музичка, спенскомузичка то спенска дела која ће се пронказивати на сабору. Таке је учињен покушај ла се за са боврску пререлбу обелбели лело које ће у Тртићу дожтпвети своје прво извођење. М ова пилеја уродтал је плодом. Са тог кон курса, који је расписао Ретубатчки олбор Вуковог сабора у Тошин. ћу, узета је за овоголтињи Сабор и награђена кантата Душана Радића — „Вукова Србија". Л верујемо ла ово дело неће остати усамљено. Верујемо ла ће овај „највећи аудиторијум, ово пајвеће српско позориште у Трптићу, подстипати и друге уметнике да стварају дела која ће бити везана тематски по салржајно за ово натле истортеко то културно ПОАручје. (В. В. П)

Тадеут Ружевич у ћеограду

По повратку са овогодишњих Стру шких вечери поезије у Београду се извесно време задржао један од мај“ већих живих пољских _ песника Тадеуш Ружевич. Нашем читаоцу љубитељу | нозоришне уметности он је познат по двема књигама изабране поезије које су преведене на срп

скохрватски — „У средишту живо та" но „Немир'“ — и по лрами „Кар“ тотека" која је извођена ил натим позоришним сменама, У _„Књижев“

ном клубу“ београдског Дома ом“ ладине приређен је 7, септембра су“ срет са Ружевичем и том приликом о његовом стваралаштву говорила је Бисерка Рајчић, а стихове, у преволу Петра Вујичића, иптерпретирала је београдска глумила _Рала Ђу ричин, (И. Р,)

2 КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ