Književne novine
Вук
Окусио висину Засекао у изговор.
За ризницама. језика Писмо сјатио.
Спор привео крају. Стопе подбијене У пут један
свео. Открио извор, окупио мливо, За све:
Нека вода тече у свој захтев.
И да се не учини кривда!
БОЖИДАР МИЛИДРАТОВИЋ
СТАВОВИ
ОДЛУКЕ И ЗАБОРАВИ
ИМА МНОГО потврда да нам је посебна национална особина. и то што лако и оберучке прахватамо предлоте који ће допринети да се неки славан далум историје, догађај из прошлости, ЖИВОР и рад неке истакнуте личности, стваралачко дело и томе слично, прослави што значајније и помпезније. За јубилеје и светковине релативно брзо постижемо договоре, нарочито ако се таква прослава намеће као неодложна потреба, као део садашњег стваралаштва и сећања на минуле
величине п остварења.
У том погледу _ Београд, као гтлавви град земље, рекло би се, има једно Од првзх места, како му и припада. Главни град је уједно и оличење културе и достигртућа свих наших народа. Зато је и разумљиво да се на његовом аику сусрећемо са свим ајбо љим и најлешпим што се ствараћло кроз историју свих наших народа. у
Највидзији примери сећања КОА нас су, несумњиво, спомени ши. Они се подижу попекад и врло брзо и предузимљиво, али чешће са прилично одстотања од времена када се таква личност или лотађај неодољиво наметнуо да буде обележен спомеником за потомство. Али, на жалост, то вије увек тако. |
Прославе јубилеја, значајних тодишњица и културних остваре. ња, окупе често у организационе одборе низ истакнутих личности из јавног, политичког и културног живота. „Датум прославе бива обележен нозом пригодних свечаности, а према значају просла“ ве дају се и разна обећања. Тако се обиччо нагсвести да бе ва једном месту у граду бити подитиут | споменик одређеној личности, или ће се отворити спомен-лом, споменашкола, или веко друго градитељско дело.
Алан, на жалост, није ретка појава да се, након свечаности, сва та обећања, планови и одлу ке постепено. заборављају. Оне остају у „неким архивским, списи ма-и 'на. пожутелим страницама старих нозина да чекају, можда,
неку нову свечаност истог значаја, па да евентуално буду поновљене, или да остану за
далека п боља времена.
Еклатантан пример е одлука о подизању споменика Њетопу у Београду. Пре 1 тодина, тачније, У пролеле += година састао се у нашем ТА ном граду спеџијалко образован Одбор за прославу 150 — поли. шњице робења Његоша. А оси првим и најзначајтијим ома била је и та да 5 а Бе у
е Његошев споме .
а Пантеон, али
Београд нема има Калеметдан. У овом зеленом простразству, на саставима 4 река, нашло се места У њЕ захвадни град одужи Бе реав ма, херојима и култур Ма раоцима и другим јавних Рас пима. Историјске зидине 47 тврђаве добиле СУ јаје Ен историјски значај кад не своје окриље примиле, пе пен остатке најистакнутијих | > вих хероја. Луж сеновитих а и око сквезова посетилав 6 најлепшег парка у нашем Ма И траду може ла разтлећа На п вутше споменика, биста ЈЕ Ра преја, политнутих ижевИ И и уметницима и АрутиМ из Ах бе љумима минулих тенере МИ е% кивало се да се ту, на јел О најлеттих места. пир и МЕ ник Његоту. Тиме и МА делимично био ОАУЖЕН, А вино. великом тенију, која 16 Ме, но задужио све вапте ЕГ Овај петник са прпоторо
5 шире Олимпа. гледао је далеко
за то је
Наставак на ој. страни
Саво. Марић
4
БЕОГРАД 11. ДЕЦЕМБАР 1971. ГОДИНА ХХПТ БРОЈ 404—405 ЦЕНА 1,50 ДИНАР
АЉИМЕВНЕ НОВИНЕ
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
ТРИБИНА
НАША ЈЕЗИЧКА НОРМА ДАНАС
ЈЕЗИЧКА НОРМА за сваког граЂанина значи питање како да говори и пише кад не жели или кад му позитивна правила професије или културни обичај и обавеза не допуштају Да се служи каквим жаргоном, дијалектом и уопште особеним изразом, За наставника
| и ђака она је питање каква ће се
| стиче, шта дотлита а шта сузби- . | ја у свом утипају на језик дру-
| 361); могу обоји
· постала су веом
изражајна средства учити и допуштати у образовном раду, какав ће израз наставник Баку допуштати и сутерирати а какав неће, За језичког редактора у јавним издањима и др. норма је питање права и дужности интервенције У туђем изразу, шта ће преиначити помажући аутору да постигне потребан ниво. изоажавања а шта је обавезан поштовати као аутор ско право, право . слободе израза, Мотште, за ралника на језичкој култури норма је питање шта под-
штвеног саобраћаја, на изражајна средства других људи. питање куда управља развој језика.
Треба, према томе, разликовати питање какав језик преовлађује У срединама које упоређујемо и питање за какву су оне језичку норму и језички програм, "Могу нпр, и једни и други товорити мање-више редовно простирач,. студенац, шикара, вртлог, колебање, погреб, вјештина, залог, али да једни не виде никакве сметње да се побед тога каже и простирка, бунар, честар, ковитлац, недоумица, сахрана, умјешност, И елите а друти да нерадо гледај а ву употребу (8. „Критика“ 12, стр,
говорити обитељ и породица, трубља и труба, половица и половина, али да једни теже да надвлада први облик а други не теже; укратко — могу имати исте. или врло блиске изражајне нави= ке, али не бити за исту језичку
норму и програм.
аше језичке норме
а Т а сложена, а диј на за њихово разјаоку о Хеторо да је онемогућена, јер ање у њу значи излазак на својевосну арену и излатањесвакојаким етикетама и некоректностима, ако ни, због чега другога »но по удобном правилу да се "критика распоређује. сим о, што је довело до тога да је изостало -изјашњење многих чији би суд ваљало чути, Биће ипак да ти“ ризипи, не ослобађају. лингвисте обавезе да настоје дати што јасније информације “и разјаттњета пттроком кругу људи од којих зависи пракса у језичкој
култури и њено регулисање, При томе се, углавном, може говорити о стању норме и њеној оријентацији у појединим републикама, јер има битних разлика,
Језичка норма у републикама
Најизричитије су формулисана и најодређеније друштвено потврђЂена начела: језичког нормирања у Босни и Херцеговини, Зајемчена је и Бацима и ауторима јавних текстова потпуна слобода избора изражајних средстава, уз једно професионално ограничење (употреба: екавице) наставницима основне школе, професорима језика и писцима уџбеника; Лексичка Авојства сматрају се богатством нашег језика, а употреба било једне било друге варијанте (у „чистом“ облику), као и њихова неутрализација и укрштање — утврђују се као неотуђиво право грађана, Такође се сасвим одређено тражи равноправан третман ћирилице и латинице, Стављено је у задатак стручњацима да обрале колективну норму, за текстове који немају карактер личног ауторства, Овај задатак неће, по свој прилици, бити јелноставан, и уопште би било нетачно мислити да у регулисању језичке ситуације у БиХ влада некаква
„идила; напротив, и тамо има вео-
ма оштрих полемика и веома разноликих тенденција, Међутим, потврђена начела језичке толеран-
ције и неотуђивог. права грађана,
датим се не намеће овакав или она; кав језички израз имају значај важног преседана, нарочито за језичке проблеме у вишенационал-
ним срединама, . . |
Испод свих ставова којима „је у БиХ потврђена обавеза језичке
толеранције и неотуђивог права.
грађана (посебно Ђака) на слободан избор књижевних изражајних средстава — могу се, судећи по постојећим изјашњењима и пракси, потписати и лингвисти из СР Србије, Уз то, они не: виде никакву опасност за стицање правилних изражајних: навика ђака ако се покоји наставник служи ије кавским нарјечјем или ако која школа препоручи Њацима нпр, уџбеник математике-или физике 06јављен у некој другој републици (кад се о овоме суди, треба имати. у. виду да је обука у, правилној употреби ијекавског нарјечја професионално знатно сложенија него у употреби екавице, и да У екавским крајевима практично не постоји опасност да се Ђаци на-
викну на бркање нарјечја). Они сматрају да је професионална, педагошка и морална обавеза наставника да у договору са ђачким родитељима пруже свесрдну помоћ ђацима у упознавању и савладавању језичког израза за који су заинтересовани, да их при томе ослободе бојазни од својеврсног жигосања или падања у немилост код наставника због оваквог или онаквог избора изражајних средстава, Они никоме не признају право да преиначује и боји својом бојом резултате туЂег ауторског рада и уопште туЂу јавну ријеч, било да је у питању књижевни и стручни састав, школски уџбеник или текст у новинама, тј, сматрају да присутност нечијег израза у језичкој култури и пракси неке средине треба да буде онолика колики је и његов прилог. допринос, учешће, — Што и у Србији новинарске куће спроводе неку своју норму и не држе се таквих начела, није кривица лингвиста, јер се о томе одлучује без њиховог учешћа и мимо њихове воље,
Међу црногорским културним радницима и ауторима јавних написа било је и категоричних изјашњења против нашег језичког јединства; понуђени су нам и обрасци . преиначења уобичајеног књижевног израза, Пружен је, меБутим, и недвосмислен отпор тим настојањима, а језик и израз у републичким гласилима остаје и даље стандардног типа, Нарочито је значајно да се поменуте тежње не испољавају у просвјетним крутовима, што даје основа за претпоставку да одговарајућа настојања неће довести до игдвајања Црне Горе из наше језичке заједнице, 5
Стање у Хрватској најмање се
може изложити у сажетој дефи-'
ницији, Најутицајније културнонаучне установе изричито су отказале Новосадски договор, Образложење које при томе даје Институт за језик Југославенске академије и само по себи представља битан елеменат кад се размишља о могућностима нових договарања и професионалне сарадње: „Одредбе тога договора је искористила централистичко-унитаристички оријентирана група филолога да од њега искује оруђе за унификацију и сербизацију језика, идући тиме руку под руку с економском експлоатацијом и отуђивањем вриједности створених радом радних људи у Хрватској"
Наставак на 15, страни
Митар Пешикан
У ОВОМ БРОЈУ:
ПИТАЊА __ СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА И ЊЕГОВЕ ПРИМЕНЕ — пишу Митар Пешикан, Бранислав Брборић и Новак Милошевић
ИНТЕРВЈУ С ХЕРБЕРТОМ МАРКУЗЕОМ
АФОРИЗАМ — ТА ЗАНЕМАРЕНА ВРСТА КЊИЖЕВНОГ ИЗРАЗА — есеј „Почвала мудрој речи“ Ара тана М. Јеремића и абозизми Ксеније Атанасијевић, Миолрага Шекића и Слободана Добрића
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ ЛА-
НИЛА | КУША — пнше Павле Зорић ПОЕЗИЈА: Добрица Ерић,
Миле Бискупљавин, Милосав Славко Петић, Ми рољуб Тодоровић и Милан Младеновић
ПРОЗА: Вера Благојевић н Драго Стефановић-Мрас
СТО ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОБЕЊА Ф.М. дОсСТо. ЈЕВСКОГ — пишу Милосав Бабовић и Станојло Богдановић
Драгољуб Влатковић: „НАДРЕАЛИСТИЧКА“ ФАЗА БРАНИСЛАВА НУШИЋА
ПРОБЛЕМИ
ЈЕЗИК УСТАВА И ЗАКОНА
ПОШТО се садашња културна акција поклапа са нашом уставном реформом, било би веома корисно када би захватила и језик устава, закона и других прописа, који је, по мом мишљењу, са доста погрешних термина и појмова. Не треба човек да буде ни лингвиста ни, штавише, добар познавалап нашег језика, па да то одмах увиди, Чак и кад је устав у питању, А шта значи такав језик за примеку и тумачење про“ писа, најбоље знају они кмима = поверено, како ми правнии: кажемо, извошегвање закона,
Салашња уставна реформа, која није ништа друго до прилагоЂавање уставне материје друштвевем развитку, обично се назива и сматра променом устава или уславном променом. Тај термин, промена устава, чак јен сам Устав СФРЈ употребио, да би га преузео и Амандман ХП, који је изменио одговарајуће олрелбе устава, И, правно гледано, ово преузимање је на свом месту, Кад је сам устав прихватио тај термин, који се уз то и одомаћио, нема разлога нити потребе да се у том погледу ишта мења, То је, исто кои устав и уставан, постао тзв, технички термин, и то за измене у уставној материји, за њено усклађивање са токовима Аруштвеног развитка, Осим тога, и тиме се, дакле, и терминолошки, устав разликује од осталих закона, који се у наттој пракси: мењају не променом већ изменама и допунама, Ове измене и допуне се уносе у законску материју путем закона, а кад је посреди подзаконски акт (уредба, наредба итд,), истом врстом акта који се мења или допуњује, (Даље ћемо видети да и „измене и лопуне“ прелстављају гтломазан термин), У устав се тзв. промене уносе амандманима,
Међутим, ако се понире у термин промена устава, нарочито с обзиром на значење речи промена, увиђа се да се он, у нашим условима, не може, па и не сме, употребити, Иако се устав, као и остали закони, мења и допуњује, само, за разлику од њих, тав. уставним амандманима, он се не може нити сме променити, И није се ни променио, упркос неколико десетина аманлмана, Основна начела Устава СФРЈ остала су непромењена, тако рећи, нетакнута, Она су, штавише, и узета за основу свих уставних „измена и допуна", тј.свих амандмана. Ито у“ пуном складу са њиховим завршним начелом (под 1Х Устава СФРЈ), које гласи: „Изражавајући основна начела социјалистичког Аруштва и његовог напретка, овај део Устава је и основа тумачења устава и закопа, као и деловања свих и свакога“,
Према томе, ако реч промена узмемо у њеном правом значењу, до очитледности је јасно да је она унета у устав без довољно понирања. у то значење, јер би промена устава у том значењу представљада у ствари промену мупштвенот и политичког уређења м, наравно, нови устав, који
Наставак на 2. страни
Новак Н. Милошевић