Književne novine
ИНТЕРВЈУ
ВРЕМЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ
Разговор са Хербертом Маркузеом
На позив једне образовне организације, 74-тодиш' њи философ Херберт Мар-
ти Немачкој, у Франкфурту на Мајни, Ту је раних тридесетих година почела ње гова сарадња с Максом Хоркхајмером и Теодором В. Адорном. Водио се разговор о садашњим временима: о прекретници левог покрета, коју Маркузе саглелава пи у Америци, Тај разговор водио је Дитер Шрауберт а публиковао је позпати (бечки часопис „Меџце5з Еогит“.
ца у Амгрици2г
"Данас је на дневном реду завођење самодисциплине и организације, у било ком оквиру, Без организације не иде, Једна од најодлучнијих прекретница; побуне у Америци је у томе што је то сагледано, Да је могућно организовати се, показала је демонстрација против рата у Индокини, која је одржана 27, априла 1971,. у. Вашингтону, Учествовало је 400,000 до 500,000 људи. То се у САД још никад није догодило,
Затим пример грала Берклија: ту се радикална левица одлучила на нешто што је у њеној традицији већ. давно било табу: учествовање у изборима, и то са успехом — радикали су добили четири од осам кандилата, Они намеравају да Беркли ставе под своју контролу, Ниједан национални покрет није. примаран, већ општина у којој живиш, А она је тада база са које се после може ићи даље,
Потпуно неорганизован и тотално небирократски леви покрет успео је током две године пре свега да издејствује да 709) америчког становништва буде против рата у Вијетнаму, То је полити»чки подвиг за који захвалност припада скоро искључиво активности нове левице, Хтео бих да нагласим: бирократија се не сме посматрати као страшило, То је чисто формалан појам, који извесно нема никакве везе с марксистичком теоријом, Није свака организапија бирократија. Постоји револуционарна организација а да није никаква бирократија која сеовекове
чује.
Колико се, преко жритичког интересовања за вијетнамски рат, америчко становништво успело заинтересовати за политику2
.
Нови покрет се, на пример, веома конкретно показује и у организацији кооператива про тив супермаркета, Људи се укључују у локалне јединице, бојкотују супеомаркете, па купују месо и поврће у трговини на велико за цене које су често испод половине оних у супермаркету, Из овога лако може да настане и политички покрет,
А затим је ту и пример Ралфа Нилера, који је као појединац почео да испитује америчке аутомобиле и утврдио да су скоро сви опасно дефектни, Дошло је дотле да је тај један једини човек приморао највећи амерички _ концерн, Џенерал моторс, да прими стотине хиљада враћених аутомобила, То је капитализму извесно улило више страха него неки други бројчано значајнији покрет,
"Да-ли. вмдаште узрохе побуне у САД у сукобу генерација>
кузе је био у краткој посе- ·
Како“ изгледа“ ова прекретниз
Хтеб бих да упозорим да се то не гледа само тако, Корени и побуде се налазе много дубље, Психолошки, побуна почива на. сла-
бости, па чак и на одумирању
"Над — Ја: савести, Ово одуми-
рање има своје темеље у редукцији улоге оца, Он је изгубио своју економску улогу. Он више није онај који свој трговачки морал преноси као наслеђе на млађу генерацију, Он је изгубио и своју улогу као представник принципа стварности, а то значи: улогу све оне репресије којој се млада генерација морала подвргнути да би се снашла у постојећој реалности, Прогресивни отаџ џ Америци није ни на који начин витпе ауторитет, он је безмало постао смешна фигура, Кад увече
дође кући мртав уморан, не може .
да седне да би уживао у свом коктелу и телевизору, већ мора да се забавља са својом децом.
Други разлог је у либерализацији модела стварности, нарочито модела заступљених кроз масовне медије. Под тим се мисли на смањење сексуалног морала, Подсећам на одевање, на улогу коју сексуалност игра
"на телевизији и филму, Подсећам
на то — а у прошлости је то биАло немогућно — да: се сад чак-и у театру може приказати сексуални акт Природно је да то смањење сексуалнот морала ни у ком случају није само по себи радикално и напредној у њему је скривено упраћвљање, кооптирање сексуалности, а тиме одобравање задовољавања у постојећем,
Побуна је. даље, заснована на јачању агресије ичаки разрешењу Ја, Једна прилично раширена теорија види У рапидном ширењу културе дрога у Америци у ствари систематско и методско ослобођење од грађанског Ја,
Да ли се у вези с тим показује неко смањење традиционалног принципа остварења2
Извесно. Одлучујуће је да колективна повезивања на рапидан начин лабаве и слабе, У америчком друштву се показује опадање радног морала, које је управо огромно, чак и код самог организованог радништва, Акти индивидуалне саботаже се догаБају скоро свакодневно,
Али не само то. Ја наглашавам репресивни карактер такозваног сувишка друштва. Он је репресиван, јер сувишак везује Људе за једну друштвену форму, која продужава борбу за опстанак, интензивира отуђени рад у коме човек не може да развије своје потребе и снаге, У том друштву се агресија и фрустрација трајно расподељују — све до неизбежне експлозије,
С друге стране, ово. друштво ствара — а то је оно важно све више могућности једној ослобођеној људској егзистенцији, А то искуство могућности једне ослобођене људске егзистенције изгледа да постаје витална потреба многих младих, и не само младих, људи,
Огромна противречност. између оног што јест и оног што би могло бити не може више довољна ефектно да се потисне и да се њоме управља,
Ове потребе можемо назвати трансцендентним потребама, јер њихово задовољавање претпоставља негацију постојећег Аруштва,
СТРИП „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“ ·
о авва а аи с
ХЕРБЕРТ МАРКУЗЕ
"Шта су те потребе2 Пре свега витална потреба за једним обликом живота у коме отуђе ни рад више није основа људске егзистенције. Реч је о облику живота у коме слобода може најзад да постане оно што је западна цивилизација од „почетка. обећала: _ самоопредељење не само унутрашњег човека независност мишљења — већ самоопредељење у „реалности, у раду, после рада.
Са овим је повезан један новум у том процесу: доживљавање тела не више примарно као носиоца принципа остварења, као радАНОГ инструмента, него директни доживљај тела као носиоца среће,
Каткад Вам се пребацује да бисте ивичне групе, као што су хипици, 'побуњена омладина и интелектуалци, хтели да поставите на место радничке класе као револуционарног субјекта у марксовском смислу2
То никад нисам тврдио, То је једна од намештаљки на које сам већ давно навикао, О овим групама сам увек рекао само то да оне могу бити револуџионарни катализатори, тиме стижем до радничке класе: под марксизмом ја свакако разумем више од простог прежвакања оног што је Маркс пре сто година рекао, Радничку класу Маркс никад није гледао као фетиш, као нешто што увек остаје исто, Он је предвидео да радничка класа учествује у структуралним — променама капитализма, Ол такве радничке класе ви можете очекивати да постане револуционарни субјект тек тад кад су се услови њене дру штвене егзистенције стварно изменили, А управо је то сад у процесу настајања. Радничка класа укључује у себи велики деоранијих средњих класа, Ако је дефиниција радничке класе одвајање од средстава продукције, онда то погађа данас и највећи део средњих класа које су директно зависне од капитала. Оне не остварују само вишак вредности, оне и стварају вишак вредности, Затим, растући удео интелектуалног рада је и опадање „џесоПаг — радника" — оног што се свакодневно звало пролетаријат — тенденција, која лежи у самој динамици позног капитализма,
Са немачког превео АЛЕКСАНДАР Б. ПОПОВИЋ
П 3 интервјуа ;
ф
4 Ф Ф ; ; Ф Ф , Ф Ф # Ф , ; ; ф Ф % ; на разликама непотпебно је, штет| # Ф # , , Ф , ф ф Ф # , + Ф , + 4 # Ф # ; , Ф » # # #
ђранка Ћопића
ЈЕДАН од најпопуларнијих југословенских писаца, Бранко Ћопић, дао је новинару сарајевског „Ослобођења" Енесу Ченгићу интервју који је; објављен у свечаном броју (28, 29. и 30. новембра 1971) овог листа. Сматрајући Бопићеве одговоре занимљивим за наше читаоце, објављујемо фрагменте тога интервјуа:
__— Југословен и југословенство = шта то по вашем значи>
__— Југословенство има свој садржај у основним комлонентама. „наше борбе: братство, јединство, _ Слобода, једнакост итд. Под тим паролама ми смо пошли у НОБ и довели је до пуне побједе. Про-
јединства и заједничког живота, а то нас води у гуђе ропство и у губљење наше независности.
— Можда мнотобројни ваши читаоци, а посебно дјеца и не зна-
· ју да сте се ви школовали за педагога, да имате професорску, да
тивници југословенства су против
кажемо, квалификацију. Е, сад нам као професор реците да ли наша школа и њен програм упупују дјецу на отварање према свијету, у његове савремене токове, или: су програми оптерећени теретом прошлости
— Понекад су школски програми оптерећени теретом прошлости. Врло проблематичне и мрачне личности проглашавају се за националне величине и барјактаре, а такви свијетли ликови као, на примјер, Матија Губец. данас се скоро ин не помињу. У наше школе гвлачи се дух спедњовековља. Неки кукају над Косовом и дивимо се Јелачићу, а овамо, тобож, изграђујемо социјализам н кунемо се у радничку класу.
— Гложимо се око тезика и !езичких норми. Да ли овај наш језик свакидашњи, заслужује толику буту ш прашину и како бисте оват. бпод линзвистичких заврзлама увели у мирну лукур
— Ово је јелан језик (код Соба и Хрвата) и ви га сал зовите ка. ко гол хоћете. Свако инсистирање
но и тлтпаво, То треба само онтма коли теже да нас завале, разбију и пазледиче. "Око питања језика игра: се јелна "врло режна итпа им сва:ле свећа што у свему томе ве учествује класа.
! ћ „ом ње А ој и ОМ
налтпа раднтчачка
> - Е
КБИНТВНЕНОВИНТ
Уређивачки одбор: Филип Давид, Васко Ивановић, Миодраг Илић, Драган М.. Је. ремић (тлавни и одговорни уредник), Љубиша Јеремић, . Вук Крњевић (заменик главног уредника), Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић, Владимир В. Предић (секретар редакције), Владимир Стојшин, Бранимир Шћепановић. Техничко-уметничка опрема: Драгомир Димитријевић.
Књижевни савет: др Димитрије Вученов, Предраг Делибашић, Ензер Берћеку, др Милош Илић, Душан Матић, Ар Војин Матић, Момчило Миланков, др Драшко Ређеп, Јара Рибникар, Аушан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал Шафер. Идејно решење графичке опреме: Богдан Кршић,
Аист излази сваке друге суботе. Цена 1,50 дин. Годишња претплата 30, полугодишња 15 динара, а за иностранство двоструко. Лист издаје Новинско-аздавачко пре» дузеће „Књижевне новине" Београд, Францу. ска 7. Директор Војислав Вујовић. Телефо. ни: 627-286 (редакција) и 826-020 (комерцијално одељење и администрација). Гекући рачун 608-1-208-1. Рукописи се не враћају.
" Штампа: „Глас'" Београд, Влајковнћева 8.
| |
| |
Рад Културно-проеветне заједнице Сроије
Тринаеста седница Републичког одбора Културно-просветне заједнице Србије одржана је 3. децембра с циљем да на њој чланови одбора размотре, допуне и прихвате неколико докумената које је секретаријат ове институције припремио. Реч је о предлогу кул. турне акције Културно-просвет-
не заједнице Србије која се, као један од сазивача Кон: греса · културне акције, осећа»
ла обавезном да такав један предлог формулише и, наравно, реализује, као и о предлогу за одржавање У! редовне скупштине Културно-просветне заједнице 20. децембра, о њеном току и задацима, о документу којим се 06јашњава структура Републичког одбора Културно-просветне заједнице, о Статуту ове институције и, најзад, о извештају секретаријата о раду Културно-просветне заједнипе између У и МГ редовне скунштине. Присутни чланови Републичког одбора су, дабоме, споменуте документе прокоментарисали, допуњавали и прихватили. А допуне су биле и веома корисне и веома поихватљиве: да се, на пример, у Предлаогу културне акције предвили оснивање листа који би се могао звати „Културна акпџија" и који би рад ове институције пратио и о њему извештавао јавност, да се размотри питање Вуковог фонла и Тршића, да се испита пооблем доношења закона о постојању м раду таквих и сличних установа, да се изда антологија српске музике на плочама (12 пао. чау, да се попали на развоју кудтуре у туристичким местима Србије, да се 20. тачка 11 дела Поограма култуоне акџиле, у којој се говори о томе да ће се једном тодиттње размотонти однос штампе, радија и телевизије према културним и уметничким делатности ма, фоомулише ангажованије и активније, итд.
У току рада тринаесте седни. це један говорник је, не инсистирајући да се сада реши, поставио питање шта је у суштини Културно-просветна заједница: још Од 1965. године то питање је отворе. но, али није пронађена формулапија коју ће усвотјити све институпије које са Култуоно-птосветном зајелницом сарађују. Тај, на први поглед незанимљив, податак подстакао нас је на размишљање: неке, може бити лругоразрелно значајне ствари годинама се ота= ~авају. а рад тече, развија се уз рекло би се, вилне резултате. Ако је, тако, Културно-поосветна 3зајелнипа на пољу српске културе учинила све оно о чему нас обавештава у свом извештату на чи. тавих 27 страна текста (а “ њен рад немамо разлога да сумњамо) и ако учини сва што је у њен Предлог културне акџије укључено — нема места за бригу о нашој култури, а за неку годину сасвим ћемо је скинути с дневног реда... Међутим, ствари ипак стоје друкчије. Култура, па и она елементаона, не само да данас постоји као веома тводокоран проблем нашег Атууштва, већ су. и сви изгледи да ће то још дуто бити. На самој тринаестој седници узтред је спомемот податак да, се чак и у неђазвијеним општинама које Републтка допунски финансира, изаваја 6.6 амнара по становнику за културу и да тек тре. ба учинити све да се тај новац наменски и потротши. А реч је, не завараватмо се, о милитаолама. Исто тато, чуло се да ол постојећег броја домова културе само незнатан брот служи култупи. И то су само неки гпоблеми, На мноте доуте (на проблем егзистирата култуте “ самотттђавним НаТзал) не усућилемо се ни да миатттитвешим односима, на тлоблем ттколства у ужем и ширем смислу, на основну писменост. слимо.
Шраа Моја Ратковић