Književne novine
нај адљацња ама паша а РЕН.
САВРЕМЕНЕ ТЕМЕ
НАУЧНЕ ТЕКОВИНЕ, остварене у току
аве последње депеније, из основа мењају
„схватање сексуалности човека: у њега
нема асексуалних ћелија. Сексуално обележен у свим својим и телесним и душевним особинама, носећи „печат“ пола у свакој својој ћелији, човек је, тако рећи, шресезт сексмалношћу. Такво тврђење, ЗА особитог значаја за правилно. схватање његове сексуалности, није натегнуто“ биоАотистучко, _ пансексуалистичко _ тумачење, а тош мање празна научна спекулаци“ ја, већ непобитно стварно стање које
"неминовно проистиче из вових, дратоце-
них, дубокозначајних и добродошлих сазнања до којих се дошло, и све више долази, брижљивим, систематским и правилно усмереним научним истраживањима.
[ О томе се више не може дискутовати, те
такво твођење ни најмање не долази у
· питање. Разумљиво је зато што .наџка не
може више допустити да се сексуалност човека појтмовно искривљује и произвољно, што значи ненаучно, своди само на његову гениталну сферу. Данашња наука. о сексуалности човека не сме да проуча-
" ва само, оно тито је у човека елементарно,
анимално, већ, и пре свега. оно ппо је'у
. тој области за њега специфично, Људско,
оно по чему се он у тој области разлику“ је од њему најближих животиња. У човека су збоачења сексуалне енергиле · Од да» леко већег интепеса него њено извориште. Мота се зато учинити све да се та драгоцепа сазнања ни у чему ве обезличују и не патвође. Данашњи човећ није и не сме бити, нарочито данас, „голи мајмун“, нето потпуно олевен, што ће рећи у натве. ћој мери уљуђен, што више човек. и, пре света, одређена и одговорна Аичност: ·
Међутим, под утицајем произвољног, распусничкот и спекулативног тумачења, путем недопуштеног појмовног насиља, наочиглед свег културног друштва и насупрот његовој савести и одговорности, трисуствујемо данас хаотичној, дубоко нега» ' тивној, готово трагичној појави, да са појам сексуалности човека отоже од стро те научне контроле, обезличује; убого осакаћује ни осиромаштује, што неминовно доводи до данаптње поразне појмовне по-
.метње, до безобзирне провала у здрав
смисао, одговорне за мноте чудовишне и
стравичне попђемећаје у нашем данашњем
друштвеном животу. у Ништа саично се не дешава у Аругим
„завбластима' човекове делатности, Не може носе, на пример, замислити да У индустри-
ји, пољопљивоеди, пили ма којој Аротој области чисте или примењене науке човек статтујс без претхолно утаначених појмова, без дубоког познавања ствари, без тачно омећених оквипа, дуго искиваних и коначно скованох, пре нето што ће се
прећи на дело. На жалост и зачудо, само.
у области сексуалности човек у све њене веома сложене проблеме улеће безглаво, сумануто, без пречишћених основних пој мова и без научних директива и упада, наравно, у дилетантизам, дајући маха изврнутом и наопаком _ осмишљавању основних појмова. Само због тога његова. је сексуалнест могла да буле сатерана, У најуже оквиђе, спутана тениталним окови ма, уместо да јој се пружи широка могуће ност усавршавања и слободних размаха, То је јелна. од највећих трагедија у животу човечанства. Истина, о ·сексталном васпитању говори се у свету већ 70 тодина, па се о томе говори врао живом данас, као о хитној и прекој потреби друштва, иако је оно на томе питању прет:пело пораз, кад већ 70 година покреће питање које није способно да реши. Све се одиграва на папиру, док се у животу све олвија, и све виетпе, стихитски, без лирективних утицаја научних принципа. То нам најбоље доказује чињеница што има» мо неколико стотина научних института, за све и сва, али немамо ниједан сексолошки институт. Мпињемо, се. да. „веома сложене проблеме сексуалности човека релптимо без антажовања компетентне директиве и помоћи. Све се оставља случају и срећи. без ангажовања и (без примене научних принципа, уз употребу лаичког ненаучпот језика. Неминовна последица таквог стања је што ни данас не разликујемо сексуално васпитање Од тенитал«
“ ног образовања или шта је порнографија,
а шта је сексуална етика, па чак хоћемо ла одредимо шта је сексуални „ттунд,. не-
· макнфћи при томе снате да га сузбијемо. У
многим стварима се понашамо као сексоасштки аналфабети, што се не смем даље трпети. ј |
С друге стране, никад се о „сексу" није толико говорило и писало, врло често без везе и смисла, не казујући ништа (или, још горе, казујући, у нелостатку. тачних научних критеријума, ненстинито, "потрешно по изврпуто и натерујући све на генитоцентричне воде. Зато су пеистине о .полу преплавиле људска схватања која се не могу тога ослободити, Треба много времена, а јешт више напора, да се са странпуташе изађе на прави пут.
М сваком случају, досада постигнута сексолошка сазнања не допуштају да се сексуалност човека своди на једну њетове компоненту, генигллност, ма како она била инстинктивно снажна и неодољива. То се једном мсра добро утувити, јер „тајна“ човекове сексуалности не лежи у тениталности, пол _ „смоквином _ листом".
Она лежи много више у далеко пространијој вангениталној сексуалности, која, у
језика настојали
(клнизнуће појма секеуалности човека
односу на тениталност, износи 7/8: 1/8.
Својим гениталним органима човек је
секс ограничено, повремено и краткотрај-
но, мање-више на исти начин, док је то својом вангениталном сексуалношћу трајно, дубоко и разноврсно, упоредо са од ликама своје поларизоване личности, Своју елементарну анималност човек је друтим областима свота живота умео обуз дати и уљудити, али, на жалост, не показује вољу да то учини и у области своје тениталне сексуалности. О
Ваља, дакле, знати да је најутицајнија сфера сексуалности човека у вангениталНИМ особинама. У њима се налази „тајна" његова секса, јер се у процесу индивидуације његова личност дубоко, интензивно и мнотоструко сексуализује баш тим особи нама Зато, за правилно разумевање суалности човеха о пресулније важности је вантенитална, него генитална сфера његове сексуалности. Али не треба, томе, заборавити да и полне жлезде (тонаде: семник и јајник), нако стожерни оттами њетозе тегтталности, својом. хор» монотеном функцијом и корелацијом с"арутим ендокриним жлезлама играју важну улогу и у општем уобличавању цедсеупног тела (сексомотфогемеза) и у његову растењу (ауксогена улога).
М сваком случају, основва · грешка да-
· нашњег човека јесте што од своје сексу“
алности бира скоро искључиво оно што му чулно највише прија. Пред нагонима
његова мисао лако полаже оружје: уместо
да своту сексуалност усавршава и 'обогаЋује, он, је, на жалост, осиромаштује. Уместо да је хоминизује, он је анимализиује. То значи дегоалациту и враћање на сту пањ давно преживелог живота. Он је 1ош и данас, и све. више, опседнут ЧУЛНИМ уживажима'и личи на релозрело дете које неће да се аитли „шећерлема".. Ван тог хиперхелонистичког доживљавања сп вили све мање од свог потенцијално раскоттот вантениталног секса. Зато ' постаје, из дана у дан, сте витте тенитонентричан, те о својој ботатој вантениталној сексмалности мало воли рачуна. Он се усућуле да у својој чулно! заслепљености и нелопуштечој искључивости све раскоштце своје. интегралне _ сексуалности своли. на убогу · течиталност. Он 1опш не схвата да је у њему сексуалне приђоле и оно ттто има. вантениталну сврху. Тако 1е „секс“, та чулесна печ.од 4 слава. кота 12, попут епилемије, обујмила џео свет, назела свеколику људску активност на посве погрешан пут и довела до ланашње судбоносне пометње у сексуалном животу. Данас нема речи која је витте злоуту љавана од речи „секс“. Мноти данашњи сексолози постали су, у ствари и тачније речено, генитолози, који верују да решавају сексуалне проблеме, чак п када ретавату проблеме полног олноса, голе. технике падења, па, разуме се, не вазликују полни ОЛНОС Ол олноса полова. Отула је правим сексолозима данас веома теттко да извонуте сексолоттке потмове врате у нормални семантички колосек и да и« поставе на право место. Само тала би „сексуална“ револуција добила свој прави смисао. !
„Једно је сатуоно: проблем. секса не лежи у усавршавању технике полног односа и свих појава у вези с њим. Полни однос је диритован природним инстинк= том и за његово извођење није ОАЛУЧУЈУ“ ће знање и вештина. Многи данашњи тенитолошки „сексолози", у безобзирној трци за материјалном коришћу, сумануто
ПИСМА УРЕДНИШТВУ
при.
ГЕНИТАЛНИ СЕКС НИЈЕ ЈЕДИНИ — УМЕТНИЧКА ФОТОГРАФИЈА КИШИНА МИШОЈАМЕ
се бацају на решавање проблема фригилности жене и изостајања оргазма, на проналажење скривених и малопозчатих ерогених зона, на утвођивање „секс-бонтона", на учење „Венериних фигура", и на упозтавење ммотих дпзугих „тајки“ које неминовно олводе у „трупни секс" (сфинтерство), „петинг' итд. Телесно је, дакле, надвладало душевну активност и, тако, свемпрски' човек у“ области своје сексуалности бежи у пећински мрак. Уместо да се вине и у свом сексузлном животу у висине, оп остаје прикован на земљу.
„Међутим, „тајна“ секса лежи претежно о луготетињемтттвиим олносима, у 'усавршавању сентиментних механизама, у пажњи и бризи за партнера и ван гениталних олноса, по смирату чулне помаме, у сзести и савести, 7 осећању олговорности, јећном речи у љубави, На жалост, салржатна и утанчана љубав олумирое. Али шта долази на њено место2 Међутим, како је уобичајено да се јиш товози“ о неопходности присуства љубави, данашњи полови прибетава ћу нелотттттевом довитању:за љубав, реда ради, проглашују, просто на просто, генитални чин, Већи преступ се у овоме тренутку не може замислити. У тој лаж ној еуфорији умиру последњи остаци љубави. Човек се атшава оног што предстањља највиши домет његове интегралне сексуалности, Сав тај хаос у сексуалном животу данатшњег човека дслази од склизноћа појма сексуалности, запостављене у својој суштини. Да ли ће данашњи човек имати снате и воље да то. поправи, време ће показати. Засада, једно је сттурно: доку другим областима своје. активности да» нагтњи човек доживљава успоне и успехе, у области своје сексуалности доживљава падове и поразе.
Др Александар Б. Костић
0) ПРЕУЗИМАЊУ РИЈЕЧИ.
У СРПСКОХРВАТСКОМ ЈЕЗИКУ
_ Поштовани друже уредниче, '
_ У Вашој рубрици „Савремено теме“ лингвист Бранислав Брборић је развио 81Ао интересантне тезе. Нарочито је вријелна пажње његова толерантност према
' »
· употреби ријечи из обе тзв. варијанте је
зика који је матерински Србима и Хрва-
_ тима. “вјерен сам да ће се сваки припад
ник оба ова народа, осим загрижених националиста, сложити с праксом да сва-
ку чисто хрватску ријеч, која је изражај· нија, прихвате и Срби, и обратно. |
= Да код Хрвата има више. кованица него код Срба, који су живили изван граница бивше Аустро-Угарске, јасно је сваком који познаје историју међунационалних односа у тој Аржави. Славена су се у тој
многонационалној држави осјећали угро
жени германизацијом, па су п на пољу што више разлику између њих и доминирајуће на: ције. Први су ту обрану почели и у њој преузели главну улогу Чеси. Као најцив“лизованија славенска нација они. су се ужурбано бацили на стварање властитих ријечи, на што су Нијемци гледали прије“ ким оком. Чеси су у том размаху одвајања. толико загрезли у ковање неологизама. да њихови лингвисти и данас, кад је раз лог тог ковања нестао, муку муче да очасте „језик Од велико талога, који је унакарадио народни језик у ери обране
повећати
од германске асимилације. По примлеру Чеха и остали су славенски народи у бивпој Аустро-Угарској — Пољаци, Хрвати, Словенци, па и Срби, гоњени истим осје ћајем опасности, почели стварати власти. те ријечи. Срби изван граница Аустрије нису осјећали опасност надвладе страног језика, па су много мање приступили ковању нових ријечи и лако су прихваћали стране и кад је требало и кад није, чиме су доста нагрлили наролни, а донекле и књижевни језик Живући деценијама у заједничкој држави са Хрватима није чудо да је по закону језичног поагматизма дотило до обосттаног птеузимања појелиних ријечи, које су се у лневном жтвоту показале поголнијим. Тај закон У језичној комуникатити важи за све наро де и земље на свијету.
Иако нисам по професија лингвиста ипак бих желио да неке ставове у чланку уваженог Бранислава Боборића допуним. ако он ријечи келнер супротставља „на: родну" конобар, Међутим, познати нати томаниста Скок у својој књизи „Долазак Славена на Балкан“ показао је да ритеч конобав потиче ол стапопоманскот „сата Ђае", што је у котјену јотп код Римљана значило копачитите, хотел. Како ни кенер, која је њемачка ријеч, ни конобар нису натте, морамо се помитити са чиње ницом да за тај појам немамо властите
ријечи, што није риједак случај у нашем
аи =
пите ННВ ВарИа Аидид паран и
Мирко Вранеш
Сенке
Бесмртна си слободо и мосле смрти што ми целог живота ломиш конаке | док трчим стопалама твојих корака носећи: у срцу твој цвет ' моникао у мору мојих токова. : отворених за богатство љубави ту звезду што носи цео свет. . |
Мучио сам лепоту оклевањем оплакивао успомене драге и црне
а векови су шетали стазама пред "“ са букетима живота новога.
Отворићу вратнице осећања
решетке мука су без смисла
да окови брига сриг ослободе
време зове на састанак . : на обронку вечног неба. ја. 4
Осамићу судбину пагасти
далеко иза зегонизла Ретуњсте“ 544 да место у срцу испуне 2. у златне сенке дражи.
и ЖИВИ У НОЋ ГЛЕДАЈУ
О, како би згадо појахали
на коње ветрова.
и засели на румене-облаке луталиче
на које су златне ширине
свота степеништа. наслониле
за прихват | веселих маштарија.
(О. зашто и живи у ноћ гледати 7“
када те.суние своје класје
у душу земље
усадило,
м млечни пут зл наше шетње оставило.
– 1
још. релативно сиромашном језику. те према томе аАтераџшија конобар није неогходна- Ријеч рајчица је превод од старопеп залске ријечи памти-даеза, паралгиз — вот, рај. Лексички и обзипом на свој“ истопи!“ ску етиологију је прихватљина.и за народ који живи изван Ховатске, гдје је искована. Назив ове плодине, која је ботанички на' траниши воћа и поврћа, настао је иза открића Америке, одакле је и потекла. Када су девитаминизовани _Кеоумбови морнари из слабо витаминима спеглмјевене Европе испрпљени скорбутом АолАН на америчке обале, гостољубиви вакзни ИнАшјанци дали су им да једу неки плод, који су звали томато. Ова биљка, пуна ШИ витамина, тако је брзо дјеловала на лијечење скорбута, да су је морнари од м!Асшште прозвали парадиз. — рајско. воће, Обљубљеност овог плода вили сеси" по називу који је добила у другој земљи помораца — Италији: помидор — златна, јабука. Зато би и према историјској етиолотији и код нас одговарала ријеч рајчи“ ца, а не перзијско парадајз, јео и сами Перзијци не употребљавају ријеч паргдајз за овај врло здрави плод, него та зову патлиџан,
Ријеч тисућа код нас се употребљава. највише у Хрватској. У осталим крајеви“ ма гаје живе Срби и Хрвати употребљује се грчка ријеч хиљада. У неким крајеви ма, нако су даље од гочке границе, задјжале су се многе точке ријечи. Тако нпђ. у Босни још и данас стари људи називају селмицу хефта (точки: селам). Потијекло ријечи тисућа, коју употоебљуту сви Сла“ вени осим балканских, још није потпуно раштчишћено. Неки совјетски лингвисти ретле у њој трагове монголских. језика. ИН Меаћари, као, народ монтолског поријекла. бој десет назмвају тис, а познато је да Роси лако узимају стране ријечи, па им бројеве; тако они за 41 употребљава та таоску ријеч сопок. Посао је лингвиста да испитају поријекло те ријечи, а навод и књижевници нека се без поистле. олуже досалашњим традиционалним. изразима.
Потпуно је исправно становиште Бра: нислава Боборића да је крајње. вријеме
да се почне енергично чистити језик 0љ непотребних туђица. Имамо их: неколико“
хиљада само из ризнице коју су нам до несли Торпи. Ко жели да се детаљитзе о овоме увјери нека само узме у руке Шка“ љићев ријечник турцизама, па ће се запрепастити колико су нам ријечи донесли Турци са Опијента а које су већ незамјењиве, као нпр, чамац, товити, бубрег, боја. љеш, торба, мираз, па и оно наше „атле". мјесто „иди“, којим су нас Турци. вјеко: вима гонили да им нешто дадемо или урадимо...
ОД руског судија, можда има призвука и од турског кадија, јер смо ми многим турским ријечима додавали суфикс ја као нпр. турском чарши' — "чаршија, граки = ракија, кади — кадија, Османли — ОсманАија, капи — капија и.др... КУ
Код тешке дужности обраде народног
и књижевног језика наши стручњаци не смију сметнути с ума да народ има из
ванредан осјећај за структуру и љепогу
језика. Народ који је дао пјесме. које. су
· својом лексиком и љепотом задивиле џи-
јели културни свијет, има право да Фд својих језичких стручњака тражи да се
са највећом озбиљности и одговорности
посвете свом раду. Е
Др Вељко Г. Наравчић |
КЊИЖЕЛЕЧОВИНЕ о
Ријеч судија мјесто судањ који аутор чланка спомиње да је постало
|