Književne novine
МОЈА НАЈВЕЋА ОБАВЕЗА ЈЕ ДА НИШЕМ
Разговор са овогодишњим добитником Нобелове награде за књижевност Хајнрихом Белом
“5 Објављујемо интервју који је _ Хајнрих Бел дао дописнику „Нове Македоније“ из Западне Немачке Драшку Антову и који је у том листу објављен 10. децембра. С дозволом редакције „Нове Македоније“ и друга Антова, штампамо текст интервјуа на српскохрватском језику, верујући да ће његов садржај бити занимљив и за читаоце „Књижевних новина“.
ТАЧНО ДЕСЕТОГ ДЕЦЕМБРА пре четири године упознао _сам Хајнриха Бела, једног од најзначајнијих представника западнонемачке послератне књижевности. Онда сам водио први разговор са овим књижевником, који ми е затим постао врло добар приатељ и коме много дугујем за свој успех у новинарству и књижевности, јер, захваљујући његовој помоћи, западнонемачке новине су објавиле више мојих прича. Тада и нисам претпостављао је му након четири године, "(баш на овај дан, бити уручено "највише признање за књижевност
ХАЈНРИХ БЕЛ
| _ Нобелова награда.
_ Наш је разговор трајао око један час, за које време је он евоцирао успомене, од којих сам могао да начиним концепт важнијих питања за овај интервју.
— Господине Бел, када — сте · како сазнали да сте постали
еловац за књижевност у 080] години>
— Вест да сам постао нобеловац за књижевност чуо сам у Атини. То ме је врло изненадило, али у исто време учинило ми се да то није истина. Тек када сам се вратио у Келн, схватио сам да је вест стварно тачна, и, разуме се, био сам радостан, јер натрада ми даје већи елан за рад. С обзиром на мој труд у прошАаим годинама то представља резултат мог стварног ангажмана.
— Десетог децембра у Стокхолму биће Вам уручено — највише признање за књижевност, приз• нање за Вашу богату стваралачку делатност. Поред признања, до носи ли Вам ова награда и неке обавезе2
„“- Не верујем, јер и без тога имам пуно обавеза. Већ сам до. вољно оптерећен Међународним
-клубом — чији сам председ-
'ник — за још једну годину —
тако да не верујем да ће ми ова награда створити нове обавезе. Моја једина обавеза је, када се будем _ вратио из Стокхолма У Келн, да седнем у моју радну собу и да пишем. То је моја највећа обавеза..
= Господине Бел, Ви имате и политичких обавеза. Да ли то зна» чи и активност у политичком животу СР Немачке, јер Ви, као и Ваш колега, писац Грас, учествујете у предизборној кампањи на страни Бранта и Шелар
— Ја сам и раније учествовао
подине Бел, да ли је избор Јеру. салима за одржавање будућег меЂународног Пен конгреса у 1973. години добар избор, због затегнутости на Блиском Истоку, и да ли може специјална комисија жоја је недавно формирана на седници Извршног одбора Међународног Пен-клуба у Берлину да помогне писцима у свету који су под притиском или су прогањани.
— У свету има више подручја, затегнутости то је неизбежно, али то не значи да их треба избегавати. На пример, прошле године МеЂународни конгрес Пен-клуба одржан је у Ирској, где је затегнутост исто тако велика као и на Блиском истоку. Надам се само да ће арапске колеге доћи у Јерусалим, јер ће, највероватније, тема Конгреса бити: диференцирања старих језика, као хебрејског и арапског, са њиховом новом артикулацијом у савременој литератури. Верујем да се дискусија неће одвијати само на Конгресу већ и ван њега, јер је врло важно да се један конфликт води интелектуално. Што се тиче помоћи, могу рећи да је део ове активности тајна. Али, врло важан елеменат за давање — одговарајуће помоћи је изналажење најбољег начина за остваривање ове помоћи. Некада је потребна отворена морална активност, а некада тајна дипломатија. Али само хоћу да истакнем да увек постоје могућности за помоћ.
— Колико ми је познато, нисте објавили ниједну песму. Зна“ чи ли то да уопште нисте писали песме, или не волите тај начин изражавања>2
у предизборним кампањама на страни Сопијалдемократске пар тије. У 1969. години моја активност није била тако велика као ове године, јер сада нисам могао поднети да више партија упућује увредљиве речи Брантовој влаАм, која је стварно много учини ла за земљу, нисам могао да гледам разбацивање новца и штампаних реклама противника владе.
— Видите, као млад пуно сам писао поезију, али на жалост оне су изгорећле у бомбардовањима Келна. Иначе, ја волим поезију и читам је. Верујем да ћу, кад будем остарио, поново почети да се користим, као што сте рекли, тим начином изражавања.
— Југославија такође има свог нобеловца за књижевност. То. је Иво Андрић, који је ову награду добио 1961. године, чиме је Шведска академија сврстала нашу зе“
— Нели Сакс, која је побегла из Немачке у Шведску, јер је била Јеврејка, добила је Нобелову награду за књижевност 1966. 20-
Бле Претходно, Томое Ман је мљу у списак назрађених земаља. добио ову награду у 1929. години, Да ли познајете њега и уопште при чијем је уручивању изјавио југословенску књижевност:
да награду прима као представникс немачке књижевности свог времена. Ако се не искључи да награда, пре света, представља признање за ваш досадашњи књижевни рад, да ли ово може да се сдноси и за Вас>
— Познајем југословенску књи жевност, иако вашег нобеловца нисам упознао, али позната су ми његова дела. Из њих зрачи благост и мир, што ме чуди, знајући вашу бурну историју. Мир је потребан свуда. Како би било лепо кад би човек производио мир и продавао га по киосцима. Иначе ваша ме земља интересује, а тиме и ваша књижевност, па и књижевност Балкана уопште.
— Свакако. И чини ми се да сам то одмах изразио чувши да се ово признање додељује мени. Кад год се додељује награда, има и неправде. Разуме се, сваки се добитник радује, горд је и била к И би лаж ако се то не призна. Од — Да ли знате да је роман оснивања књижевне „Групе 47“ „Погледи једног кловна“ преведен у 1947. тодини, ја сам у сталној на македонски» вези са више младих књижевни ка, као и старијих, који су помогли обнављање пос:епатнс западнонемачке књижевности. Доде- | Љивањем Нобелове награде, У посетим ваш родни крај, о коме ствари, награђено је то обнав- сте ми раније тако много при. љање немачке књижевности Од чали...
1945. године,
— Да, у издању „Коче Рацина“ из Скопја. Књигу сам добио као поклон и верујем да ћу моћи да
Разговор водио
— Као председник МеђународДрашко Антов
„ног Пен- клуба, шта мислите. 206
мерне ба Епилог једног разговора
Недавно је млади књижевник Ми-
лисав Савић, на страницама лис-
ста „Књижевна реч“, грубо напао Мправу Удружења књижевника Србије и оптужио је за привати-
зацију Удружења. Иако сам му.
на страницама „Књижевних новина“ одговорио да за такво тврђе“ ње нема никаквог основа, он је поновио исту оптужбу, тврдећи да се то, између осталог, види у томе ко се одређује да у име Удружења путује у иностранство и томе слично. На то сам му још је дном одговорио да приватизације нема и не може ни бити у околностима у којима Управа Удружења ради. Тако је завршен наш разговор, али тада још није било јасног доказа да сам био у праву.
Ових дана је, међутим, дошла и потврда о тачности мог тврђења, и то са врло компетентне стране. Комисија за издавачку делатност и књижевност, саветодавни орган Републичке заједнице културе СР Србије (која финансира одређене акције Удружења књижевника Србије), припремајући материјале за седницу Извршног одбора ове Заједнице, која је одржана 8. децембра, сачинила. је извештај о свом раду и њему се у два маха говори о нече му што је од интереса за рашчишћавање питања која је Савић покренуо.
Заседајући саставу: Петар Џаџић, Ристо Тонтанн. Љубица Јурела, др Предраг Палавестра, др Слободан Јовановић, др Владимир Јовичић, Глигорије Берић и Томислав Мијовић, Комисија је, између осталог, утврдила; „С обзиром на извесне приговоре изнесене у јавности, да има тенденција приватизације додељених средстава и да један круг људи учестано користи бенефиције путовања, Комисија је тражила од Удруже-
|- ња да достави списак наших књи-
жевника који су путовали у иностранство, или пак у друге републичке центре. Комисија се уверила да су примедбе о узурпацији средстава од стране „једне групе људи“ — нетачне“.
А мало пре тог закључка, Комисија је о листу „Књижевна реч“, коме је, до претпоследњег њего. вог броја, Савић био главни и од товорни уредник, написала следеће: „Редакцији су предочене примедбе појединих, чланова Комисије, као и једног дела јавности, које се односе на памфлетскополемички тон појединих прилога у којима се принципијелна расправа о проблемима замењује грубим насотајима на поједине личности. По мишљењу чланова Комисије та врста прилога девалвира значај овог листа младих
· ствараоца“.
Та два мишљења Комисије, ко ју чине наши истакнути књижевници, публицисти и издавачи, пред стављају, у ствари, прави епилог мог разговора са Савићем и нема сумње да тај епилог јасно показује да мој саговорник није имао права. Али није ми намера да истичем да сам ја био у праву, него да покажем неоправданост сумње која је, Савићевим написима, бачена на људе, који, као чланови Управе Улружења књижевника, обављају тежак и олговоран посао, а он се, на жалост не само не „исплати“ (како неки неупућени, претпостављају), већ се често и неоправдано критикује, па чак и блати.
Драган М. Јеремић
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
Уређивачки одбор: др Петар Волк, Васко Ивановић, Миодраг Илић, ар Драгав М. Јеремић (главни и одговорни упедних' мр Љубиша Јеремић, Вук Крњевић (заменик главног уредника), Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић, Владимир В. Предић, (секретар редакције). Владимир Стојшив, Бранимир Шћепановић Гехничко-уметнич. ка опрема: Драгомир Аимитријевић.
Књижевни савет: др Димитрије Вуче. нов, Предраг Делибашић Енвер бБерћеку, др Милош Илић, Душан Матић, др Војин Матић, 'Момчило Миланков. др Драшко Ређеп, Јара Рибникар, Аушав Сковрав, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур. Пал Шафер Илејно решење графичке опреме: Богдан Кршић.
Аист излазв сваке друге суботе. Цена 1,50 дин Годишња претплата 30. пољуго аишња 13 динара, а за иностранство 4во. струко. Лист излаје Новинско-издавачко трелузеће „Књижевне новине“ _ Београд Француска 7. Дирсктор Војислав Вујовић. Телефпни: 627-286 (редакција) и 626-020 (ко. мерцијално одељење п администрација), Текући рачун: 608:1208.1 Руксписи се не враћају _ Штампа: „Глас“, Београд, Влај ковићева 8.
СУСРЕТИ
КОМЕДИЈЕ Н САТИРЕ ПУНЕ ПОЗОРИШТА
Сусрет са турским књижевником
Јашаром Наби Наиром
ЈЕДАН ОД НАЈБОЉИХ познавалаца савремене турске књижевности несумњиво је Јашар Наби Наир, писац, главни уредник и директор часописа за књижевност и културу „Варлик“ („Богатство“) који је основан 1933. године, ди ректор издавачке куће под истим
. називом, председник ПЕН клуба
Турске и председник Удружења књижевних _ критичара. Добрим делом његова је заслуга што часопис „Варлик“ ужива велики у глед у земљи не само због традиције, већ, пре свега, због редовног праћења свих догађаја у културном животу и слободних критичких осврта на њих.
Јашар Наби Наир живи и ради у Истамбулу. Дочекао нас је у својој редакцији уз турску кафу и осмех који изражава пословичну скромност, Кажу да уз тај исти осмех сваке године препоручује Шведској академији јед ног кандидата из турске књижевности за Нобелову награду за књижевност. |
— Господине Наир, Вама је
+
— Осим активности У Марин у „Варлик“, Ви сте и писац двеју књига. О чему сте у њима пи сали»
— „Свет наше књижевности“ ] ~ итика претје, у ствари, скуп кр Ре ходно објављених У „Варлику“, дело „Турци и Балканско поду“ острво“ изражава моје мишљење
г овом о земљама Балкана и њих односу према Турској. Обе су књиге издате давно, још пре АРру“
гог светског рата, па су и писане у друкчијем духу но што би У писане данас. Ускоро ће бити 06: јављена моја нова књига, у којој сам изнео размишљања о земља“ ма које сам посетио за протекдих десет тодина. Међу њима налази се и Југославија у којој сам боравио пет пута.
— Приликом Вашег боравкау Југославији на „Струшким вечерима“ 1967. и 1968. када сте били и члан жирија, читали сте своју поезију која је била лепо примљена и радо слушана...
— Ту сам поезију стварао још
пре тридесет година и она је за мена о изгубила важност. Данас ме занима, углавном, есејистички и критичарски рад. Пажњу сам усредсредио на часопис, који је, иначе, једини књижевни месечник у Тупској који редовно излази. елим да поздравим „Струшке вечери“ као корисну и ма. Наравно, он мора да има по- успешну манифестацију, на којој себан извор прихода за издржа- писци из разних и имају вање, јер Удружење књижевника могућности да се међусобно упо-
добро познат начин афирмације младих писама у Турској. Да ли је тај пут тежак и постоје ли за | њих извесне олакшице2
— За афирмацију је пожељно да се прва књига младог писца појави у одређеној едицији посвећеној управо млађим ствараоци-
555
ЈАШАР НАБИ НАИР У РАЗГОВОРУ СА НАШОМ САРАДНИЦОМ:
знају, као и Удружење књижевника Србије које ме је пролиле тодине позвало ·на Октобарске сусрете.
не пружа материјалне стимулан- | се. Иначе, наши књижевници су већином запослени као просветни радници. Егзистенцију својим писањем могу себи да обезбеде са- ће , мо извесни писци драмских дела — Листајући најновије броје м око тридесет романописаца. ве „Варлика“ наилазимо и на преводе наших песника.
— До сада смо објавили преводе тридесет познатих југословенских песника. Међу њима) су
— Каква су кретања у савременој турској књижевности»
— Драма доживљава процват. Публика све више захтева критику садашње ситуације, поготову социјалних разлика. То се постиже кроз комедију и сатиру која пуни позоришне куће. Стога свих тридесет пет позоришта у Истамбулу и петнаест у Анкари ставља на свој репеотоар углавном домаће драме. Пажња се усредсређује, дакле, на лакше представе, и у вези с тим морам рећи да жалим због опадања пфриказивања врхунских дела класике. Доскора је свако позортшште у току године имало на репертоару бар четири до пет драмских дела Шекспира, Молијера или других класика, Данас ни једно! Роман се такође радо чита, нарочито ако товори о социјалним неправдама и савременим проблемима. То важи и за поезију, која кроз свој
. спепифични израз, може да буле
најслоболнија. Током протеклих пет година она је већином била апстрактна, али се сада окренула реалности. Љубавна и дескриптивна поезија појављују се у мањој мери.
— Којег сте књижевника ове године предложили за Нобелову награду2
— Ове године никога. Међутим, током четири протекле године залагао сам се за Оазил Хисни Дагларџу, натлег познатог песника, кога у Југославији највише читају Македонци, који га често преводе. Написао је око педесет књита, ол којих су неке ппеведене у Мађарској. Румунити, Богарској Француској, а познат је и
у САД.
|
Васко Попа, Мира Алечковић, Мак Диздар, Изет Сарајлић, Радован Павловски. Наша излавачка кућа управо припрема превод ромапа „Дервиш и смрт“: Мете Селимо вића. Та се књига преводи већ „Ауто, а остало је јотп свега 1ез десет недовршених страница, Ни: је једноставно наћи добре пре водиоце за српскохрватски језик, На жалост, због. тога нисмо мо гли да преведемо ниједно Крле жино дело. Лакше је, преводити југословенске _ романописпе · са
Француског или енглеског језика, као што управо чинпмо са књи том „Црвени петло. лети према
небу“ Миодрага Булатовића, или као што смо то већ учинили са „Причама о Босни“ Пве Андри: ћа. У Турској су преведена скоро сва. дела Иве Ампхоића, и гећ до живљавају поповљена изадта,
— Ви сте контактирали и са ствараоцима турске мањине у, Ју: гославији. Какви су Ваши утисци 0 њиховом раду2
— Неколицину познајем лично — Непати Закерију, који је глав: ни уредник „Бирлика“ у Скопљу, Мљами Емина, Суреја Јисуфа... Окупљени око поменутог листа, они много доприносе упознавању турске, мањине са кретањима 7 турској књижевности, – преводе југословенске песнике на турски језик, на који начин лоллзи до међусобног _ упознавања ствара. лаштва Опште је познато да турска мањина у Југославији у жива велика права, нарочита кад се упореди са стањем пре рата.
Разговор водила Нада Злоковић
|