Književne novine

ХУМОР И САТИРА

Дод рочинетћо

Ви незвани незна.

> ни утуч бојажљиви не учени скучени неуротични

Ви деградирани хендикепи нелечени згњечени прок фелерични невични см „суновраћени замлаћен шећераши чираши о неугледни бедни усал

Од вас

рани затуцани разбуцани сапети кажени згажени разапети

рзлице незналице дрогирани

и зврндови ћалови шлогирани бесправљени затрављени запарложени иљени посрамљени на дну наталожени

не тражим да ме бирате за фараона и далај ламу за судију прошлости и бакљу која разгони таму али ако за то хајете да јој мало трајете

да тазите земљину кору и не паднете у невољу тору

дозволите да вас

мој човекољубиви хоби

бар за борбу против наглог кварења оспособи

По родољубивој навици пристајем да солим памет вашу 4 У то име дижем ову историјску чашу станите слични безлични ситни небитни. посивели

им такви какви сте асивели

Миле Станковић

ЕТИЧКЕ ВЕЖБЕ

Наша деца

у и поред толико мале деце, сама ће од понеког детета израсти ве. ћики човек

ДАНАШЊИ ВЕЛИКИ људи, но. сиоци напретка и осведочених ре зџултата, били су некадашња деца. Данашњи велики људи увек то на: воде као доказ како су некадацња деца била боља.

:. И јесу у праву.

„Данашња деца су, најблаже ре чено, несавремена и недорасла на: шем развитку. Рађају се неписмена, неваспитана и нејака. Вечно траже родитељску пажњу и негу, као. да. родитељи немају пречих друштвених задатака и обавеза. Бебе, рецимо, ништа не знају, а смеју се по цео дан, као луде. Или плачу потпуно немотивисано; а да их питате зашто плачу, наводно не знају да говоре, много мала! у мада него вешта! - 7 > риродно је онда што данашња

еманципована савремена мајка не

ће да рађа нееманциповану, несавремену децу. Већ троје деце је само далека успомена на старо, нееманциповано време. Данашњим мајкама деца нису потребна да би се-матерински исказале. Оне ма терински осећај лакше изразе ре чима, апстрактно, теоретски. Оне се смеју гледајући Калимера уместо свог пиленцета. Кад се баш зажеле, љуљају комшијску децу, јер се деца, као све негативно,

најпре могу наћи у комшилуку и на улици.

Друштво иде на руку еманципованим женама док нееманциповане жене, које једине постају мај“ ке, кажњава колико може. Њихо. во дете је гост у сопственој кући. Дете се искључиво рађа случај но, у наступу непромишљености. Њему доручак неће припремати мајка, за ручак га, после игре п школе, неће дочекивати мајчин осмех. Оно узалуд сања о брату · или сестри. Брат или сестра су не срећни случај за његове презапо„слене родитеље. Ако се случајно роде, мама м тата се вајкају до нису пазили! Што нису пазили: Они су дете добили непажњом, из глупости. Јер, онај који млапира породицу и размишља, за дете

не одлучити.

Меке је друштво на у иа

да су деца велика опасност. а

ће надживети свој родитеље, о ће бити коначни победници. а да не говоримо о њиховој деци, н јој деци. Деца својим Ре ма копају гооб, то су историј чињенице. И шта се сад још ту нешто смешкају и мазе се, док и мала; старији су их на време пр читали.

Зато људи, тег ПИ ољистау квалитетна и скупа, тако да ми за добијене ње визе можемо накуповати МЕ | играчака за сиромашну децу 20 гатих родитеља. Та деца,

коју про лајемо, неће, срећом, ни знати ода. кле су, тако да нам

не прети ни каква опасност ОА њихове будуће освете. Значи, и

деално: икакве опасности! Поред _ свега, деца се продају Ку

читамо у новинама, изе. Наша де

лтурном свету, их никад неће поста.

тако да од» у ти јаничари, као ттто се некад де

Свега 10% деце смештено је “ дечјим установама. То је очити

смо детињасто друш:

ни зокза Га мамо пуно поверење

тво. Ми чак и

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ. 15

у рану зрелост наше деце, више него код одраслих. 90% деце пре. пуштено је универзалном васпитању улице и самоваспитању. Само неотпорна и болесно осећајна де ца подлежу траумама, тужно маштајући о романтичарским празноверицама као што су: мајка која се посветила својој деци, топло до маће огњиште, бакине приче, шетње са оцем или дедом... Таква деца завршавају по поправним домовима, што значи да се друштво побринуло и за ове мале незахвалнике, како би их научило суровостима живота и припремило за следећи степен казнионица.

Друштво је такође и политиком дечјих додатака хтело да допринесе ефикасној борби против деце. Живећи од дечјег додатка умрао би свако дете, јер не би увек на време стигло да се пробије до лекара у препуним чекаоницама, тладно и изнемогло. Међу тим, ту све покваре болећиви родитељи, који своје дете некако прехране, одвајајући од „уста, гардеробе и провода".

— Моје дете све има! — тада обично кажу родитељи, поносни што их дете уопште не виђа дуже од 15 минута у 24 сата. — Нека види како се ми жртвујемо за ње га, то делује васпитно.

Посебно је интересантна навала. деце на школе и друге образовне установе. Деца би хтела све да изуче како би што ефикасније потиснула родитеље. Родитељи су се досетили па зато бар деци рад: ника и сељака скупоћом отежава ју школовање; за вајду је и то лико.

Једино су корисна деца наших радника у иностранству. Она су сада странци у туђој земљи. За неку годину биће и за нас странци. Онда је даље све једноставно: као странци долазиће у посету нашој земљи и биће јој драги гости, туристи. Пошто наш циљ и јесте ла живимо од туризма, тада ћемо коначно уредити живот и доче кати што смо заслужили.

Растко Закић

ПОСЕТА _ из КОСМОСА _

У ЈЕДНОМ МАЛОМ месту, ина-' че центру комуне, где у обичне дане људи од досаде заспе у ходу, стиже неочекивана вест. Због разних објективних околности, баш у њихов општински атар атерираће први космички брод са становницима једне удаљене планете из Космоса.

Би основан Одбор за дочек у који се, под притиском од неколико паланачких атмосфера, угураше сви они који су за себе мислили да нешто вреде. Тај исти одбор, након плодне дискусије и сагледавања проблема, основа и неколико пододбора: пододбор за космичко пријатељство и међупланетарну интеграцију, пододбор за културне односе и размену стручњака међу интегрисаним световима и пододбор за• евентуалну расподелу и парцелисање космичког простора.

Тако се међу предвиђенима на трибини за дочек нађоше не само они који су за себе мислили да нешто вреде, него и сви достојни, да их као прве становнике Земље виде уважени гости из Свемира.

Председник Одбора за дочек уз помоћ неколико верзираних сарадника узе да саставља свемирску добродошлицу...

— Драги гости из Свемира! Мени се једном у сто година указала част да... итд. итд. Нећу помињати појединачно све галаксије из којих сте пристигли... итд. итд... Важне су наше намере, објективна гледишта, итд, ита...

Осмогодишњој школи би наређено да „под хитно“ оснује хор пионира, а из рафова приватне кафане „Код локалног добошара“ да се ишчепркају ноте масовних песама, којима ће ватрогасци завршити музички део дочека. Цистерне које су чекале свој судњи час у отпаду са књиговодственом вредношћу од једног старог дипара почеше да се гланцају и поправљају.. дира Ре 1

Директор комуналног узе да у иностраним проспектима пронађе најподобнију боју за кречење зидова централног центра и подцентралних улица. Мушкатлини, који су дотле у ноћним судбвима красили многобројне прозоре п балхоне, морали су под стручним налзором локалног пољопривредног стручњака бити подкресани и адаптарани у стилу „а ла космос“, а затим пренети на трибину за дочек. Локални дописник са веома израженим књижевним амбипијама, иначе супер-стручњак за паковање и напаковавање локал“ них интрига, морао је пригодним написом у локалном листу овековечити велики тренутак и, узгред, смирити узнемирене духове ока нерапионалног трошења локалног буџета...

И тако у припремама паде ноћ уочи великог дана. А'боље да се са тог малог места, где људи У обичне дане заспе у ходу, није никада ни дигла. Јер... И ти људи, Људи из Космоса, из било које галаксије, у своје прве космичке бродове стављају — мајмуне.

Пера Срећковић

СЛОБОДАНА МИЛИБА"

КАРИКАТУРА

Кловн Август и његови саветници

Наш градски циркус није имао неке нарочито веште артисте, спретне жонглере и смеле укроти: теље и еквилибристе, али је зато у њему наступао чувени Август, најбољи кловн у земљи.

Поносили смо се што је овај велики уметник наш суграђанин. Сваки одлазак на представу на којој смо се смејали његовим необичним гримасама, неспретним покретима и безазленим шалама био је за нас празник.

Затим су неки посетиоци — из досаде и других, још недовољно проучених и објашњених разлога — почели да пониру у суштину кревељења кловна Августа.

— Због чега толико кривите ус та на десну странуг — питали су

га строго.

— Не знам — збуњено је одгово: рио Август. — Нисам о томе раз мишљао.

— Учините то што пре. Иначе би могло да се схвати помало незгодно. Добио је затим писмо једног обожаватеља. „Одлични сте у сва. ком погледу, — писао је — ал' можете бит“ јоште бољи. За то Вам мањка да мало врскате. Врскање би вашој сподоби прекрасно пр стајало, а и придонијело би да се ваша -умјетничка разина дигне на виши ниво". Е

— Због чега да врскам2 — запањено је промуцао Август, гледају. ћи кроз прозор у хладну јануар. ску ноћ из које није било одговора. После није заспао све до зоре тражећи смисао врскања.

— Неки богати посетилац цир. куса замерио је кловну због незгодне гримасе којом почиње сво. ју тачку. „Ја се, истина, не вређам, рекао је, мада је свакоме јасно да се ви то мени подсмевате. То ми је можда чак и драго. Невоља је, само, што ми жена не да мира. Гунђа. Вели, какав си то човек кад тако нешто допушташ! И зато вас молим да тачку измените!

— Али ја вас сад видим први пут у животу! — зачудио се Август. — Нисам ни слутио да имате такву гримасу!

— У реду, — рекао је богати га: ван — али је, ипак, изоставите. ЏМлатићу добро! '

— Ви сте горко варате ако ми слите да ме можете купити! поносито је прошапутао кловн. Уметност није на продају, господине! . — Како хоћете, — хладнокрвно је закључио богаташ. — Бојим се да ћу ствар морати да препустим

КАРИКАТУРА МИЛЕНКА КОСАНОВИЋА

1 ј

својим батинашима! Одлучите се, дакле! . .

Август је тако добио још јед ну тему за размишљање.

Затим га је посетио шеф поли: ције.

— Ваше кривљење усне на ле ву страну — прешао је одмах на ствар — веома је увредљиво за шефа једне стране, нама блиске државе. Ви својим лицем већ ли. чите на њега, нарочито нос и јаго. дице, а кад почнете да кривите ус. ну на леву страну — онда сте пљу. нути он!

— Ко то каже2

— Како: ко каже2 Још нико, срећом, али би могао да помисли!

— Добро, кад се то деси, ви ми реците!

— Онда ће бити касно. Не бисмо желели да нам ваша неспретност поквари односе са моћним суседом! Забога, човече, јесте ли родољуб Волите ли ви ову земљу2

— Наравно — јекнуо је ужаснуто кловн, — Не могу без ње!

— Онда знате шта вам ваља чинити — рече шеф полиције и оде, а Август остаде да мисли.

Идуће вечери, аосле представе, бану у његову гардеробу неки де бељко. Права крофна, а цери се.

— Дозволите да честитам — ка же. — Тачка вам је изврсна„ је дино нос... '

— Нос2 — зачуди се кловн.

— Да, нос није прави!

— Како то мислите2

— Па, сасвим сам јасан! Нос не одговара! Глава, уста су њего. ве... Одмах се препознају, али нос стрчи... Није његов.

— А откуд знате на кога сам мислпо2

— Па, то се одмах види! Јол) само да сте и нос направилн да личи на његов — све би било за чисту десетку! Зато вас управо и молим, размислите о носу! То је веома важно! Хвала вам унапред!

Крофна се онда поклони и от. плови. Исто онако задовољно, ис церено и нечујно као што је и до шла.

А Август остане да премитњља.

Данима је седео у кући. Није залазио, представе није лавао

Свима који су се распитивали за Августа, директор циркуса је го ворио да кловн припрема нов, још невиђен програм.

Кад се после неколико седмица најзад појавио у арени, запањили смо се.

Август је подражавао ствари, Блато се подсмевао столицама, саркастичпо је изобличавао четкицу за зубе, налив-перо и кухињски прибор. Његовом сатиричном духу нису измакле ни вазе и чиније и остали предмети неопходни у сва. кодневном животу који нас окру. жује. .

У недоумици смо посматрали шта се дешава, а онда смо се при: брали и почели да звиждимо и ви. чемо. После смо Аавгуста засули трулим парадајзом и јабукама и он је побегао много пре завршетка своје тачке.

— Којешта, — незадовољно смо говорили пзлазећи из циркуса па, бар је данашње време толико богато свакавим заплетима и про тивречностима, а Август се окре ће стварима! Место да снажно изобличи што је за изобличавање да покрене друштво напред, у акцију — види шта је учинио!

Следећи корак није тешко за. мислити. Због наших протеста и претњи да ћемо бојкотоватр пред ставе, Август је отпуштен из град: ског циркуса. На његово место дошао је други кловн.

Још прве вечери он је снажно запео да изобличава негативне по јате око себе и око свих нас, а већ сутрадан почели су да га обилазе разни саветници и критичари.

Вероватно можете да претпоставите какав ће бити и његов крај.

Војислав Станојчић