Književne novine
АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ
| САМОУПРАВНЕ
ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У КУЛТУРИ
Из уводног излагања о Нацрту новог закона
ЈУЧЕ САМ У НОВИНАМА, поводом овога данашњег састанка, про читао једну белешку. У тој беле-
„шци, новинарски коректно датој,
учинило ми се да постоји једна омашка, али дошао сам до закључка да то и није омашка, већ неспоразум који је последица неразумевања. Дошао сам до закЉључка да се концепцијски, око неких изузетно (битнах питања, нисмо довољно споразумели, да ће вероватно из тих разлога и у наредном периоду бити потребно да се, упоредо са организационим. пословима, и концепцијски. што више разјаснимо.
У тој белешци, самоуправне интересне заједнице културе назавају се „установама културе!"
Неспоразум је велики, он показује да се појмовно споро Одвајамо од неких старих искустава и навика.
У термину — установе кул туре, постоји једна апсолутно не прихватљива идентификација, до које није дошло случајно, то је идентификација самоуправне интересне зајднице у култури, са службом те заједнице. „Ј
Иза такве идентификације постоји суштинско неразумевање концепта самоуправних интересних заједница.
Пре него што укратко кажем шта су самоуправне интересне за једнице у култури, желим да учиним још неколико претходних напомена, које ми се чине важним, јер ако улазимо у један тако сложен и значајан нова посао, морамо тачно знати од чега полазимо, шта је до сада било, како се то што је било изразило, у чему се показало добрим или Ао шим, да бисмо могли учинити од Аучујући, револуционарни корак у стварању нових друштвених Од носа.
Буржоаско друштво је развилао свој концепт и модел куатуре, мислим да се то може назвати институционализмом, м то ели тним институционализмом, зоби-
| ром институција, установа културе,
које су временом попримиле неке велике државотворне задатке, идентификовалћле се са националнам "програмима развоја грађанског друштва итд. Тај репрезента тивни институционализам реализовао се у једном времену, иако формално гледано није настао у буржоаском друштву, јер има своје корене и у ранијој историји културе. Реализовао се у великом степену и временом постао конвенционалан, прерастао у отуБену сферу, до које нису могла да дођу сва пуасирања живота, сва културна стремљења и амбиције. Та отубена сфера прерастала је у неку врсту националног парка, нациовзлног, пдентитета, а...
Нешто од тота историјског институционалног ламента, карак теристичног за грађанско друштво, мислим да се го природи ствари, јер се процес никада не завршава у оквиру јелне структу ре, продужао по у нале услове, односно у сопајалистичко друштво, које је, незадовољно са идејним значењима грађанске културе; њеном друштвеном _ фушкцијом, отворило широки фронт сукобљавања са таквом културом, али је а рпог! апликовало те ивституције, као једини облик кул' турног изражавања, ;
Сопцијалистичко друштво је до шлао у сатуацију да даље умножава такав институционализам, да га квалитативно _ учвршћује, или да отвара'и ослобађа и друте облике културног изражавања, и на тај начин прихвати се реали зације Марксове идеје о борби за асторијско и класно разуђење културне ситуације и културе У целини ...
Југословенско сопијалистичко Аруштво, с обзиром на рану оријентацију на самоуправни друштвени однос, почело се активно одређивати према овим проблемима. У „Програму“ који је УС-. војен на УП контресу већ су Јасно изражене идеје о демократизацији, самоуправљању, и новој улози културе у друштву, али ако данас погледамо тај документ, види се да су ту још јаки акценти на установама, тако рећи цео кон цепт полази од установа, њима преноси задатке који су, гледано из данашње перспективе, у 106рој мери изван њихових могућ „ногти, У Резолуцији 1Х конгреса већ се експлицитно говори 9
Наставак на 2. страни
Гојко Милетић
БЕОГРАД,
ИЗЛОЖБА,
1. ЈАНУАР 192 —-теклитта
20.
У ТАЛЕРИЈИ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ ОДРЖАВА СЕ ЈЕДНА НЕОБИЧНА И ВРАО ЗНАЧАЈНА ПРВА ОВЕ ВРСТЕ КОД НАС. НА ИЗЛОЖБИ СЕ ПОМОНУ НАЈРАЗНОВРСНИЈИХ ЕКСПОНАТА ПРИКАЗУЈЕ РАЗВОЈ
МУЗИКЕ КОД СРБА ОД ПОЧЕТАКА ОРГАНИЗОВАНОГ АРУШТВЕНОГ И ДРЖАВНОГ ЖИВОТА ДО АРУГЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОВОГА ВЕКА. ИЗЛОЖБУ ЈЕ ПРИПРЕМИО МУЗИКОЛОШКИ ИНСТИТУТ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ, КОЈИ УПРАВО ПРОСЛАВЉА ЧЕТВРТ ВЕКА СВОГ УСПЕШНОГ РАДА. — СА ОВЕ ИЗЛОЖБЕ: ДЕТАЉ ФРЕСКЕ „СВААБА У КАНИ“ ИЗ МАНАСТИРА ХОПОВО ИЗ ХТУ ВЕКА, КОЈИ ПРИКАЗУЈЕ СВИРАЧА ИЗ,ТОГ ВРЕМЕНА
ДАТУМИ
ОПШТА. ДЕКААРАЦИЈА
0 ПРАВИМА ЧОВЕКА
Двадесет пет година од доношења Опште декларације о правима човека
У ТОКУ ИСТОРИЈЕ Декларације о праву човека појављивале су се онда када је настајало превира: ње у друштвеним односима, било у унутрашњим односима појединих држава, било у међународним односима. У тим дехларацијама постављана су апстрактна начела по којима се одређивало какав ће однос друштвене заједнице бити према човеку. Правило је да су такве декларације проглашава: не онда кад се мењао социјални режим -или када се захтевало да правни систем позитивног права промени правац или када се усва»
јају принципи који до тада нису.
били основа правног поретка. Ми не можемо у овом предавању ићи у детаље о историјској појави доношења декларација, али ћемо се задржати, и то врло кратко, на Декларацији независности север ноамеричких држава, која је пред стављала разбијање колонијалног система у Америци ин коју је до нео Конгрес америчких држава. отцепљених од Енглеске краљевине, 4. јула 1776. У. тој декларацији под утицајем рационалистичке фи“ лозофије, проглашују се тзв. очевидне истине, мебу- којима истичемо: да су сви људи "створени једнаки, да их је Творац света снабдео извесним неотуђивим пра вима, међу којима су право на живот, право на слободу и право на инипијативу ради тражења личне среће;. да владе зависе од пристанка оних над којима влада: ју, да народ има право да збапи владе које заводе апсолутни деспотизам. То је апстрактна декла. рација која је оставила дубоки траг у даљем развоју историје чо“ вечанства. Она одговара англосаксонском гледању на историју и на политичку филозофију.
На развој Европе имала 1е ог-
ромног утицаја Декларација 0.
правима човека и грађанина. коју је прогласила француска Напио“ нална скупштина 26. августа 1789. То је, у ствари, филозофија Франпуске револуције. Она је кочзкретнија од америчке декларације и састављена је у виду чланова про“ писа којима се регулише право људи на слободу и једнакост. То је, у ствари, основни правни докуменат трећег сталежа, раскидање са феудалним системом, апсо“ аутизмом и тиранијом, али јасно класни докуменат који је у не колико чланова колико има ова
4
декларација, прогласио и начело Да је својина неприкосновена и свето право, значи основ буржоаског правног поретка. Та деклара' ција је измењена и допуњена приликом доношења Монтањарског устава 0о:> 24. јуна 1793. године,
„Који иде на утврђивање начела
по којима суверенитет припала народу, уводи демократски ре жим и проглашује да народ има право на устанак кад влала повре: ди принципе демократије. Декла: рација и Устав никада нису сту. пили на снагу, али су оставили не само дубок траг у француском јавном праву, него су остали, за француску. јуриспруденцију, наро чито за. француски Државни са: вет, основна начела јавног поретка, чиме су добили шири значај без обзира на честе промене унутрашњег уређења, па чак и обли ка' владавине у Француској, све до. Петенове владавице.
Разумљиво је да је и совјетски морао поћи са деклараци-
јом о' правима и дужностима становника. То: су Општи "принпипи устава Руске "социјалистичке фе деративне ' совјетске републике, који је ' донет на У сверуском кон-
гресу Совјета. То је" декларација |
која' проглашује уништење буржоазије, забрањује експлоатацију. човека човеком и проглашује дик татуру градског и сеоског проле таријата завођењем социјализма у коме неће бити ни.поделе на класе; ни државне власти. Власт припада · целом · радном · народу, уједињеном у градске и. сеоске совјете, То је типична: декларација социјалистичког друш 6 јасним класним обележјем" ради заштите тековина Велике раднич ко-сељачке револупије. Та декларација · признаје једнака права свим грађанима на њихову · расну. или националну припадност и руководи се инте“ ресима радничке класе у целини; Значи, декларација новога типа.
И приликом доношења Устава СФРЈ од 1963. усвојена је Декла рација о основним начелима ју гословенског друштвеног уређења, Док је Устав од 1946. био прелаз ни докуменат између затеченог буржоаског уређења и стварања
· социјалистичке државе, дотле се
тек Уставом од 1963. прешло на формирање у потпуности соција амстичке државе, Та основна на:
тва ; са ||
| |
Прије рани ер ттаве
|
чела су Декларација, која није састављена од прописа, али чији су принципи, у њиховом тексту, обавезна за све и свакога и пред; стављају руководно начело у ту мачењу уставних и законских про. писа. Та начела проткана кроз одредбе садањег пројекта устава, представљају стварање _ стварне социјалистичке државе Југославије. »в После Париске декларације о правима човека и грађанина од 1789, правило је да сви 'устави мо: дерних држава садрже и низ де кларативних прописа О правима грађана и њиховим односима према државној власти. У неким од прописа они су потпунији, док су у другима често само сведени 'на неколико општих и неодређених начела, али углавном показују пут ка већој демократији. Међу њима треба „истаћи тзв. Вајмарски ус тав, донет после пораза Немачке у. првом светском. рату, који пр ви пут и доста доследно садржи и прописе о економском животу нације, То је пола пута ка соци: јализму, али који баш због тог полутанског схватања није могао да обезбеди демократски. режим и одоли навали националсоцијализма, већ се срушио-под ударцима Хитлеровог схватања државе, претворивши Немачку|у. >
· тичку творевину најцрње тираније.
. Као што се види историја. је дуто кокетовала са основним. начелима о правима човека, али је све то било, сем совјетског устава, далеко од обезбеђења реалних слобода човека. Показало се.да све: то зависи од класне поставке устава и да је постављање устав: них начела далеко од одбране стварне демократије, ако је ос мовна мисао да начела о личној слободи и положају човека нису зависна Од економског уређења
Све ово показује да је свет ушао у други светски рат оптереЋен идејом о недостатку права на: рода и људи да могу живети у миру, слободни од страха и беде (Атлантска повеља). Затио су пороб љени народи, они који се боре противу окупапије и подјармљивања, прихватили заједнички програм Атлантске повеље п деклара-
дијана у Ст, Џемсу у Вашинтолу
Наставак на 2. страни
Милан Бартош
| НИМЉИВОМ
во. 24444
У УРНИЦ
Милан Бартош: ДЕКЛАРА: ђ ЦИЈА 0 ПРАВИМА ЧО ВЕКА (
Братко Крефт: БРЕХТ И МАРКСИЗАМ
СТИХОВИ Десанке Макснимовић, Јожета Удовича, Ивана В. Лалића, Владе Черкеза, Весне Парун, Фе: ренца Фехера, Јована Паваовског и Дина Мехметија Меша Селимовић; ПРЕД КО: НАЧНО ОДВАЈАЊЕ ·
Првослав Плавшић: ПАЈА
_ РАДОСАВЉЕВИЋ — ОСНИВАЧ __ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ КОД 1 НАС
АНКЕТА КЊИЖЕВНИХ НО | ВИНА“ — КОЈЕ КЊИГЕ НЕЛОСТАЈУ НАШОЈ КУЛ. ТУРИ — учествују Александар Флакер, Драган Недељковић и Мирослав Бекер
Гојко Милетић: 0 САМОУ: ПРАВНИМ ИНТЕРЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА“ У КУЛ-. ТУРИ
Павле _ Зорић: ПРОПАСТ ПАТРИЈАРХАЛНЕ ИДЕО. ЛОГИЈЕ — Читајући нај новији роман Михаила Ла: лића
Драшко Ређеп: РАПОРТИ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ
ПУТОПИСИ Драгана М. Је: ремића и Николе Шубића
НОВИНА“
КЊИГЕ КОЈЕ НЕДОСТАЈУ НАШОЈ КУЛТУРИ |
АКСЈОНОВ, ДОМБРОВСКИ, КАТАЈЕВ
НА МОЈУ ПРЕПОРУКУ стављена су у планове загребачких накладника, преведена и припремљена за тисак слиједећа дјела сувремене совјетске књижевности; |
Василиј Аксјонов: „На пола пута до мјесеца“ — збирка новела.
Јуриј Домбровски: „Чувар старина" — роман.
« Валентун Катајев; · „свети #денаш м „трава заборава“ =- ре мани,
Ова дјела већ годинама чекају да буду тискана, Ни данас нису изгубила своје значење и вјерујем да би нашла свог читаоца. Представљају она сувремене тежње совјетске књижевности; док Аксјоновљеве новеле припадају ТЗВ. „младој прози“ (прози с младим приповједачем) с – оријентацијом на урбани језик с елементима жаргона и.анализу суодноса уну· тар сувремених градских структура, дотле је роман Домбровског гротескно свједочанство очито у„темељено на аутентичној грађи из тридесетих совјетских година с израженим елементима есејистике унутар ткива романа у којему се супериорни интелект суочава с неким апсурдима друштвених механизама Стаљинова времена. Романи пак Валентина Катајева својом изразито сувременом структуром, која повезује унутрашњу монологизацију темељнога каракте-
„ра с декомпозицијом фабуле и за-
мемоарском _ грабћом, представљају такођер знатну новост у новијој совјетској књижевности. Дјела ове тројице сувремених совјетских писаца различитих генерација одликују се модерним стилским вриједностима, па су јамачно блиска сензибилитету наше"та читаоца. Вјерујем да је овај мој одговор на вашу анкету могући подстрек неком издавачу да ова дјела напокон преда тискари (хонорари су преводиоцима углавном исплаћени!).
Напомињем такођер да у „фрижидеру“ једног загребачког накладника лежи замрзнута антолотија модерне пољске прозе коју, је уредио загребачки полонист др: "Здравко Малић у три већа свеска.
Како чујем од колеге дра Миливоја Јовановића у Београду такоБер чека своје објављивање низ дјела совјетске књижевности која би прижељкивао да има у своме илану многи иноземни накладник,
И тако: док с једне стране књижарски капитал великих 38падноевропских и америчких си стема својом пропагандном и рекламном _ машинеријом _ утјече, хтјели ми то или не, на планове
· наших издавачких подузећа лансирањем неких „гласних“ дјела, и док с друге стране испуњавање слова културних конвенција пи оба-
"веза културне суралње с низом земаља доводи до прихваћања о-
Наставак на 12. страни ·
"Александар Флакер
а тррипеаи-љта теарти палете ват ин
ава