Književne novine
| |
| |
дете Ватрени арника пина ари овавиији де = ==
ИН сео ——- ари Бапа врти пати тип
САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У КУЛТУРИ
Наставак са.1. стране
подруштвљењу културе, о повези вању друштвених делатности са П м. Значи, једна социјалистичка концепција културне политике постепено се уобличује, и долаза до неких својих целовитах поенти. Ту завршну поенту, по мом мишљењу, изражавају ус: тавни амандмани, Нацрт новог устава, Савезног устава и Републич ког устава, као и Платформа за Х с.
„То су самоуправне интересне заједнице културе, то је одговор на питање тражења одговарајућег модела, под условом да модел не схватамо у класичном зна чењу, као неки организациони
„Деаксле, по мом мшиљењу, само“ управне интересне заједнице кул“ тург су асоцијације удруженог ра“ да, интегралне асоцијације удру• женоз рада, у којима се мултипла» '"кативно исказују, дефинишу и ре» аализују опште друштвене м не“ посредне, заједничке културне поч "требе. Реч је, дакле, о поенти једне концепције која је као мисао
"дуго присутна у нашем друштву,.
а сада се материјализује као иде„ја, у модел самоуправних интересних заједница културе...
· Беч је о динамичном моделу "чији се смисао не поистовећује са неким _организационо-техничким садржајем, о моделу који опти» мализује елементе друштвенот Од носа, као најцеловитију самоуправну раван, у којој „се самоуправним путем удружују и реализују различити интереси, општи и посебна. Х То је основа уставне концепције самоуправних интересних заједница, а Закон који сте добили као нацрт за ову седницу, настојао је да ту концепцију изрази, и до једног степена конкретизује, до степена који неће задиати у самоуправна права, али ће конституисата неке даље прет „поставке на бази основне концеп ције, које ће омогућити да се „реализују општи друштвени и за„ једнички интереси... Видели сте да се у члану 1. '"товори о 'обавезности оснивања | самоуправнах ' интересних — зајед:
| низа било је мишљења да закон- , самоуправним _ једницама ни
| потребан, да оне треба да „се организују и изведу директно
"из уставних одредби, да се 0ос-.
| нивају тамо где постоји заједнич ки интерес, једини повод и једина мотивација оснивања самоуправ„них интересних заједница — културе. . Ми стојимо на становтшту да је то тако, да интерес јесте и по. вод и мотивација оснивања самоуправних интересних заједнима културе, али полазимо од тога да смо организовано _ друштво, које се већ неколико деценија 60. ри за ове принципе, и да закона, под условом да се држе својих реЛација, нису изван укупног дру•= штвеног организовања, већ, напротив, један од инструмената тота организовања.
У члану 3. набрајају се следе ћа начела: слободна размена ра„да, као основни принцип, затим развијање културе и стваралаштва. Као интегралног дела друш-= твеног рада, права радничке кла „се да ушиче на одлучивање у укупној друштвеној репродукцији. ги права свих радних људи да утичу на судбину дела дохотка које извајају за потребе у кул> тури, затим једнак економскоаруштвени положај радника за-
· послених у културним – делатно-
свима са другим радним људима, равноправно и споразумно одаучивање, солидарност ради усклаћивања. развоја културе, равно правност култура народа и народности и друштвено планира• ње. То су неки оквири који су
могући као програмско полазиш“
те приликом ' закључивања · самоуправних споразума, друштвених договора, статута итд...
Указао бих на још један битан елеменат Закона, то је дру-“ штвени договор на свим нивонима, у општини и у републици. Закон полази од тога да се опш“ тинске заједнице могу удружива
ти у регионалне зајелнице а да се.
за подручје више општина може оснивати једна заједница.
Сврха друштвених договора је, |
пре свега, у. томе да се у њима изразе општелруштвене потребе,
отштедруштвени интереси у КУЛА
тури. Друштвени договор .потписују Социјалистички савез, Савез синмаката, Привредна комора, Скупштина, Савез омладине и
скупштина заједнице културе. (-.
во је најшира општедруштвена верификација _ отпштедруштвених
_ КАЛЕВАБНОВИНЕ 2
2 1895. ТОДИНЕ У УТИНИ (УДНИ)
потреба. То је функција друштвеног договора.
Кад је реч о друштвеном до. товору, подразумевамо да је припремање друштвеног договора ис товремено квалитативна акција у области културе, она акција, која треба у целини да омогући ревалоризацију културне ситуаци је на одре нивоима, у општини, републаци, Годинама имамо на дневном реду отворена најразличитаја питања. Сада је при лика, ако се адекватно органазујемо на доношењу ових друштве них договора, да многе од тих дилема доведемо у реалне друптвене релације. Мислим да је то истовремено најважнија друштве на акција када је реч о култури у наредном периоду.
Ако та. процене буду праве, сигуран сам да ће неке установе културе чак доћи под знак питања али сам сигуран да ће се већ на старту отворити ванредне мо гућности за нове инлцијативе џ културним делатностима. Чињеница је да постојеће установе кул туре, уз велике напоре овог дру-= штва, током претходних година, да прихвате једну нову концепци ју, да се према потребама друштва отворе, да се кроз те потребе друштва реафармишу и преобразе, нису у свим ситуацијама од» товарале савременим захтевима...
Неколако реча о слободној
"размени рада. Ако бисмо теориј-
ски хтели да истерујемо један чисти, херметички став, онда слободне размене рада уопште нема, она се увек реализује у одређеним усасвима, у одређеном времену, под одређенам претпоставкама. Међутим, разуме се, има ра занчитих видова размене рада и разлачитих путева да се до те раз мене рада дође.
Стали смо на становиште да се сви битни елементи одлучива» ња реализују у самоуправном поступку, да закон даје само оквире, те је према томе, у одреЂеном смислу, размена рада сл0.бодна размена рада. Слободна је већ на оном нивоу, када се буде расправљало о висини стопе, која де се издвојити за задовољавање _ културних · потреба. Слободна је затим на другом нивоу, када се буде уговорно утврБивало шта су обавезе појединих културних делатности и како ће оне обезсеђивати средства за сво је делатности. То није у тржешном смислу слободна размена рада, она се реализује на неколико планова, као непосредна размена, преко радних организација и самоуправних интересних заједница... Гојко Милетић
ОПШТА ДЕКЛАРАЦИЈА 0 ПРАВИМА ЧОВЕКА
Наставак са 1. стране
прогласили да је нужна потпуна победа над њиховим фашистич“ ким непријатељима за одбрану живота, слободе и независности и да је битно осигурати права чове ка и правде не само у њиховим сопственим, него и у осталим зем љама и да је зато нужна њихова за једничка борба „против дивљачких и сурових снага које настоје да подјарме свет" (Вашингтонска де-
· клатација УН од 1. јануара 1942).
Повеље
Прнанком _ стварања
"Мјелињених напија, која је про
тлашена 7 Сан Франциску 26. јуна 1945. године од стране 5! државе, сматрало се да Вашингтонска 46 кларација УН представља битну компоненгу при изради Повеље УН. која прелставља данас устав света. Ту је проглашено у Уводу да су народи Уједињених нација
СА ИЗЛОЖБЕ „АНТИЧКИ МОЗАИЦИ И УМЕТНИЧКО БЛАГО ТУНИСА“,
| |
На
КОЈА СЕ ОДРЖАВА У. НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У БЕОГРАДУ. НА СЛИЦИ: МОЗАИК НАЗВАН „ПОБЕДА КРУНИШЕ ХЕРКУЛА“, С КРАЈА 1 ВЕКА НАШЕ ЕРЕ, ИСКОПАН ЈОШ
решени „.--да васпоставе у. основна права човека, у достојанство и вредност људске личности и у равноправност људи и жена, као и великих и малих нација". Ти су се народи обавезали на по државање и развијање поштова» ња права човека и основних сло
бода за све без обзира на расу, |
пол, језик или вероисповест. По-; веља УН предвиђа да Генерална. скушштина подстиче настојања да дође до остхарџивања права чове“
ка иосновних слобода за сва људ-
ска бића без обзира на расу, пол, језик или вероисповест и да до
веде до свеопштег поштовања и уважавања човека и његових ос" новних слобода.
Полазећи од овога циља, Тене |
рална скупштина УН је одмах приступила изради Универзалне декларације о правима човека, Та декларација усвојена је и прокламована _ резолушт!'ом _ Генералне скупштине УН 217 А (1 од 10. децембра 1948. године.
Доношење ове декларације добрим делом везује се за активност Елеоноре Рузвелт, удове председ» ника Франклина Делана Рузвелта. Она је била на челу бројне лелетације САД у Ш комисији Гене ралне „скупштине УН 1946. 1984. и у току рала Комисије поставило се као прво питање да ли
на тзв. класична права или треба
да уђе и у размаграње проблема да она обухвати и економска и културна права човека. Поводом овог питања створила су се два табора. С једне стране, био је амерички, или — правилни е речево — онај који су састављале др жаве чланице УН са капиталис тичким уређењем, а с друге, табор социјалистииких држава. Прва група, многобројнија, није од: бијала илеју да Декларација треба да уће и у проблеме економских права човека и ближе осигу рање права човека на образовање и културу. Ла група тврлила ]е да се проглашењем за људска пра- ' ва и права на учешће човека у колекливистичком уређењу држав не зајелнице у ствари прелазе обим и оквири овлашћења Уједињених напија, а осим тота за многе државе чланице било би немогуће да своје унутрашње з2: конолавство саобразе таквим зах тевима, па је немогуће да докум=> нат Генералне скупштине садржи социјалистичка начела управљања, привредом као део права чотека. Зато је у овом поглелу Деклара: шија остала у оквирима тзв. кла: сичних права. Она се отраничила на праву човека на социјално оситурање, праву на рад и слободан избор занимања, на праву на пргвичне и залозољава'уће усло: ве пада, на заштиту ол незапогле.
ности, па праву свих лица на јел: наку налнипу за једнак рад, на соптђалну затптиту, на праву за
обезбеђење егзистенције која ол>
товаза људском достојанству. на
праву социјалне заштите да би се обезбелио станлаол живота, ЗАЗСВље и благостање радника п ње
гтове поролице (укључујући ту
храту, олећу, стан п лекррску пе: гу, као и соптјалне службе), пра-
ву на олмор п разумно отраните ње радног времена, као и повр=мено плаћено одсуствовање 04 рала. Исто тако, ова Декларапи'а тре'виба птаво на сопијалло оси: гурање у случају незапосле“огти, болести, и"вали'итета, старости, таовичте пензије и других случајева губљења средстава за уза» жавање. Посебно се птотлацтује да СВа депа, рођена у бпаку или ван. брака, уживају подјед“аку социјалну затптиту, као и Аа Ма ке и лепа имају право на наос
читу помоћ и сапалњу ол стпане атутитва. Ол стране сопијалистич“ Ких апжева нагагшено је да нико нема нетпта против оваквих олрдаба, али да со сте неловољче за ланатњи степен пазвеја АРу. штва и да оне не могу бити за
овакав текст Декларације, пошто је он непотпун да би људско би: ће било довољно заштићено. Совјетски делегат је нагласио да СССР није против онога што Је мшло у Декларацију, али да су прописи о економским и социјал.
"ним правима човека недовољни,
а нарочито да се не може оства: рити право човека у капиталистичком друштву 12 да је потреб.“ но да у Декларацију уђу бар ос новни прописи о сопијалистичком уређењу привредних система и о дужности и правима државне власти да се меша У приврел: ну активност. То се зна да је ту настао јаз између држава члани' ца са капиталистичким и оних са _ социјалистичким _ уређењем. Декларација је усвојена и про-
. , кламозана од стране Генералне
скупштиче великом већином, али су се СССР и његови политички пријатељи узлржали ол прихвата ња тог документа, И Јотослави'а није гласала за Декларациту, изјашњавајући се да она ни!'е поо тив онога т"то је њоме обухраћо но, али сматра да је то недовољ но. Јутославила је то учинила нл освову међунаооднот уговора са СССР, који ју је везизао у потле ду обавезе о зајелничкој активчо. сти у важним питањима на ме
Бународном плану.
Разлаз измећу капиталистички и социјалистичких држава био је и у погледу права на школова
· ње. Декларација је усвојила да
школовање у основним школама треба да буде обавезно и бесплат. но. Исто тако, школовање мора бити бесплатно пи у нижим (сред њим) школама, док настава у тех вичким и стручним школама ни је отворена, већ само подједнаке приступачна ученицима на осно ву њихове способности. Совјет. ска теза била је да свако има право на школовање у свима степенима наставе, па и у вишим и високим школама, под једна ким условима и то бесплатно, Тоспођа Рузвелт бранила је стан већине економским разлозима. Друштво не може да прими нео граничен број свршених ученика средњих и виших школа и оно је, по госпођи Рузвелт, обвезанд и овлашћено да ограничи број кандидата за те школе и да из врши потребан одбир ученика, а поред тога, многе државе су економски неразвијене и неспосозне да осигурају. бесплатну | наставу у ' свим школама. Међутим, госпоЂа Рузвелт подвлачила је да та формулација у Декларацији не спречава држазе ко е могу и хоће да пруже већа права кандидатима за улаз у школе да то учине, Међутим, декларација прописује само минимум, чије се испуњење тражи од држава чланица.
вода 44 | „Солијалисличке,, државе одговадекларапија коју израђује Коми [ · ДРЖ сија треба да се ограничи само
рале су да се овде рали о постављању обавезног минимума државама чланицама и Да он, ако се жели прогрес, треба да буде што виши,
Деклерација о људским правиМа није савршенство. Али време је показало да је та Аекларација утипала на стандаара у многим државама и да је благодарећи њој подитнут виво минимума људских права, која државе пру-
У ОВОМ БРОЈУ ВИЊЕТЕ И ЦРТЕЖИ МАРИЈА МАСКАРЕЛИЈА
пење са неми не ва нато вањранниаЦрА
жају слаковинизма 12 својој те риторији. Иако декларација не представља основ за правну 04 говорност држава да је поштују, ипак она је схваћена као основ за политичку одоворност и пра во сваке државе да. критикује оне земље чланице које се не држе принципа, ако не и детаља, из те Декларације. Државе које су упорно показивале да одбија“ ју да се придржавају онога што је уписано у Декларацију, кри“ тиковане су у Економско социјалном савету и на Генералној с у штини УН и позиване да поштују одредбе овог документа, који одиста има слагу препоруке, а не обазезног правног правила, Ипак, то је препорука са великим ауто. ритетом и ње се држи већина држава које су се изјасниле за ову Декларацију.
Навели смо да се ради о пре поруци, а не о обавезним правилима. Али и поред тога у пракси ова је Декларација схваћена као стандардно правило о правима човека и: она дејствује политички и морално и сматра се да је то формални корак у прогрес, И данас, ниједна држава не одбија да призна своју моралну обавезу да се држи онога што је уписано
"у Декларацију. И СССР, као м
друте социјалистичке земље, на» надно су приступиле Декларацији УН о правима човека и приз нају њену правну ваљаност. Они тврде да је општи интерес љЉУА ског друштва да све државе при: знају ову Декларацију, поред критика које су јој упутиле, и да зато социјалистичке државе, при знајући ову Декларацију после њеног усвајања, имају право да упозоре органе УН на поступке оних држава које се не држе ове декларације и да траже интер венцију светске организације про тив држава које крше њене од
редбе.
Из Декларације о правима човека, њеном разрадом, дошло је до више уговорних текстова којима се правно разрађују начеЛа овог документа и стварају правне обавезе за државе чланице. У првом реду то су међуна.родни Пакт о економским, сопи јалним и културшим правима ус војен резолуцијом Генералне скупштине 2200 (ХХП од 16. де цембра 1966. и међународни Пакт о грађанским и политичким пра вима усвојен истог дана и истом резолуцијом. Овај последњи Пакт даје правну снагу одредбама Де кларације о грађанским и поли тичким правима и претвара их из моралних препорука у правне норме. Мосталом, то је и тенденција да се правила Декларације претварају у конвенције и у си стему права Уједињених нанија имамо низ докумената који пд"стављају као генералне конвенције остваривање Опште декларапије о људским правима. У духу Опште декларације конвенцијама закљученим под егидом Међуна> родне организације рада створено је 128 конвенција и 131 препорука о међунаролном радном праву, нарочито о отклањању сва. ке дискриминације радне снаге и прописивању услова за политику једнаког награђивања домаће и стране радне снаге и других услова рада, све у оквирима Огште декларације.
Општа декларација утицала је за. ових двадесет и пет година на развој међународно-празних односа, нако има још неколико држава које одбијају да се повинују њеним одредбама. Али веЋина држава, на један или АРути начин, у свим доменима или у неким од њих, прихватила је принципе ове деклараци:е као основна правила међународног јавног поретка. Декларација је прокрчила · пут великом броју својих начела и постала је темељ новом међународном јавт'ом граву које регулише положај човека у модерној међународној зајед; ници. Зато културне средине савременог друштва можла са неким задошњењем, поздрављају овај међународни инструменат и сматрају ла треба доврштшти за. почето дело потпуном разралом установа које је та Декларација, поставила и да све државе чланице УН треба да у своје унутрашње законодавство унесу за» штиту установа које штити ова Декларација, трудећи се да у својим унутрашњим | прописима, са што више прецизности одреде значај и обим свих институција које обухвата ова ДАекларација. Специјални је задатак свих Куатурних држава и свих културних људи данашње цивилизације у свим народима да уложе напоре и допринесу да се начела Опште декларације што потп"није спроведу у живот и одбаци свака сумња у могућност оства» ривања те тежње. Напред"о човечанство је показало да је примена Декларације не само могу, ћа, него и да се развија обим грачица њене примене,
Српска академија наука им уметиссти сматста да треба одати признање творцима озе Декларамије, али да је остало јошт много посла за њепу потпуну разраду и сеестрану примену.
Милан Бартош
||