Književne novine
САВРЕМЕНЕ ТЕМЕ
НАПОМЕНЕ
0 МАРКеИЗМУ И БСТЕТИЦИ _
У организацији Градског. комитета СК и часониса „Наше теме“ 9. џи 10. маја ове године одржано је у Загребу идејно-теоријско савјетовање на тему „Од удруоженог рада до асоцијације слободних произвовача“. Овом савјетовању, на којем те узело. учешћа низ културних и Оруштвено-политичких радника из Хрватске, хао и тости из других републиха, и _ покрајина, предстедавао је првог дана др Владимир Бакарић, а другог. другарица. _— Милка Планинц. Текст који слиједи представља одломак из реферата дра Предрага Матвејевића поднесеног на овом скупу.
НЕКЕ ОА ОСНОВНИХ ТЕМА на којима. се настојала утемељити мар ксистичка естетика вуку поријекло из Хетелове „Естетике“, дјела којем су класици марксизма, као што је познато, указивали дужно поштовање. Дуго су, у ствари, овдје тражена ријешења која би повукла све нужне конзеквенце из Марксова обртања хегелијанске дијалектике на ноге: умјесто референције на апсолутност Идеје дошло је до усмјерења на друштвено-повијесну конкретност и објективитет, Ту је ваљало водити рачуна да се избјегну схеме механичког материјализма ХУПТ стољећа или, касније, оне позитивистичке, како је на то, уосталом, указао сам Маркс у првој тези о Фојербаху.
Однос „форме“ п „садржаја“, с истицањем приоритета овог последњег, преузет је такођер од Хегела. Он је већ у прошлом стољећу био, а и до данас остао у неким земљама опће мјесто — и камен спотицања — у готово свим естетским истраживањима, која су, с мање или више основе, претендирала да буду марксистичка. Наглашавање важности садржаја у умјетничком дјелу изводило је споменути однос из оквира у којима га је мислио Хегел: под притиском нужности класне борбе и одговарајуће идеологизације, садржајни елементи су обично схва ђени у ужем, телеолошком смислу. Управо због тога ,„тенденција“ у умјетности добила је првостепено значење и у извјесном смислу одредила хијерархију самих постулација: давана је предност тако колективном над индивидуалним, објективном над субјективним, социјалном над индивидуалним и, наравно; садржајном над формалним. Критериј непосредне функционалности садржаја окренуо је марксистичка зететска размишљања према гносеолошким категоријама (што ће се најизразитије осјетити у примјени „теорије одраза“).
Док је ЖХегелова „естетика у процесу „одуховљења“ одговарајућег садржаја и његовог приближења идеализираном „концепту инзистирала на чулном посредовању. и сензибилизацији умјетничког предмета, у круговима појодиних теоретичара П, а затим и Ш интернационале, који сусеинтересирали повремено и за е стетска питања, придавала се важност у првом реду когнитивним, тј. гносеолошким вреднотама, ко је се у пракси дају лакше функционализирати, _ усмјерити или контролирати. Може се рећи да су својим негативним ставом пре ма „тенденциозној књижевности покрета Младе Њемачке (Енгелс) или шилеровском „тласноговорничком _ морализирању (Марко), класици марксизма били у овом погледу блиски позицијама Хегелове естетике: одбацивали су, У ствари, оне „тенденције које нису чулно и умјетнички прихватљи ве, спонтано и органски урасле
само дјело као такво. 5 Х То, мебутим није био случај с већим бројем епигона који су се позивали на њих; они су примат садржаја у већини случајева схваћали као превласт спознајног и когнитивног (гносеолошког), давали су приоритет тенкоја је обично ишла
дециозности 1 на уштрб сваке па и најрелативније аутономности умјетничког
дјела. (Ова је последња напросто "идентифицирана с „неутрализмом“ или „умјетношћу ради умје
“ и смо с временом добили алтернативе. У којима су потискивани управо они садржаји који се не дају свести Под споменуте когнитивно-тнесеолошке и тен-
денциозне захтјеве: прапиона мо је претпостављено _рациогза о несвјесном свјесно, нужно а
циденталном, законито и плански стихијском... Наставак на 2. страни
Предраг Матвеј евић
| културе за
БЕОГРАД, 16. МАЈ 1974.
МИ
ГОДИНА ХХУТ
БРОЈ 463
ВИЕ НОВИНЕ
ЦЕНА 3 ДИНАРА
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
биље неау
У НАСТАВКУ ЈАЧАЊА ВЕЗА ИЗМЕЂУ БЕОГРАДА И НЕКИХ СТРАНИХ ГРАДОВА, У НАШЕМ ГЛАВНОМ ГРАДУ ОД 6. ДО 13. МАЈА
ОДРЖАНА ЈЕ „НЕДЕЉА ХАГА — ХОЛАНДИЈА", ЖИВОТ У САВРЕМЕНОЈ ХОЛАНДИЈИ. У СРЕДИШТУ ОВИХ МАНИФЕСТАЦИЈА БИЛА ЈЕ ИЗЛОЖБА
ОДРЖАНА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА. НА СЛИЦИ: ЈЕДАН КУТАК ХАГА.
КУЛТУРА И ДРУШТВО
ИСПУЊЕНА НИЗОМ КУЛТУРНИХ МАНИФЕСТАЦИЈА КОЈИМА ЈЕ ПРИКАЗАН
„ХАГ — ХОЛАНДИЈА",
Конгресне теме о култури
6
НОЛОЖАЈ КУЛТУРЕ у самоугравном социјализму — како се то, уосталом, може видети из закључака УП конгреса Савеза комуниста Србије и докумената припремљених за Х конгрес ју гословенских комуниста — добио је ново значење. Култура сеслободном разменом рада — интегрише у удружени рад, којем даје нова обележја и од којег прима нове моћи. У тако оствариваном јединству културе и 'удруженог рада налази се прави смисао културе у овом времену, у добу социјализма и у самоуправној епоси.
Култури, у целини, предстоје озбиљни послови у реализовању вових уставних начела. Најпре, то подразумева да све културне делатности буду самоуправно ортанизоване — како са становишта остваривања самоуправних права радника у култури, тако и са становишта остваривања самоуправног утицаја друштва на читав културни живот, Култура мора — ако жели да има равноправну и утицајну раван у свакој животној ситуацији — да буде сједињена са свим друштвеним потребама. Отуда, она мора посебно да буде у непрекидној кореспонденцији са радничком класом, Класна суштина културе, треба и овог пута истаћи, није залагање за постојање посебне раднике. Радничкој“ класи је потребна само култура која је вредна, аутентична и хуманистички прогресивна. То је култура самоуправног доба, која је чврсто ослоњена на сва вредна остварења свих ранијих култура и све напредно осведочене резултате националних. култура, Дакле, класна суштина културе значи да радничка класа будемн зналачки, и активни, и истрајни учесник сеах културних збивања.
М југословенском друштву, које у самоуправљању има најстварпији пут друштвеног напредовања, култура се сматра саставним и _"равноправним делом _ своје · стварности и будућности, То даје култури нове могућности, али и нове одговорности. Наш културни живот, не тако давно, био је са озбиљним тешкоћама, Те непријатне последице нису се са"мо огледале у експанзији прејаких _ националистичких — тонова, већ и у затварању културе у уске кругове републичких или развијенијих средина, као и, још више, у искључиво окретање интелектуално-елитним слојевима. Ове и остале.уочаване слабости, по-
сле Титовог писма, почеле су да
се" ефикасније и доследније от
клањају...
У свакој средини културни живот је почињао да се мења. Самоуправна организованост, за снована на класним принципима, омогућила је нове културне иницијативе, Такође, културне де латности су постале отвореније за прогресивне резултате свих средина наше социјалистичке заједнице и за остварења култура народа и народности, Озбиљно се почела мењати и унапређивати и садржина културе и стваралаштва. Излазак из уских и ин: ституционалних оквира, који је стварно био: неминован, утицао је на развој стваралачких активности, посебно аматерских. Управо је аматеризам омогућио да“ се радници и сви други радни људи све више, све слободније: и све потпуније почињу стваралачки да исказују.
У остваривању уставних нор ми, у примени Титових идејамн у спровођењу конгресних закључака · читав културни живот до живљује знатне промене и при. хвата нове обавезе. У основи тих обавеза је тежња за што доследнијим остваривањем равноправне. и "потпуне интеграције удруженог рада и културних делатности, Тај посао, сасвим је извесно,
не исцрпљује се једино у оснива:
њу самоуправних интересних 3заједница културе; већ тражи и ус тановљење свестраних самоуправ-
них односа у култури, Самоуправ- |
ност културе значи, првенствено, јасно остварену класну оријента. цију, чиме ће, управо културом и културним деловањем, бити још више подстакнуто смањивање раз лике између духовног. и“ физич: ког рада, Такође, самоуправност културе директно може да омогући да се, више него до сада, развија социјалистичка солидарност у култури. Неразвијена под: ручја, отуда, треба са правом да очекују пуну сарадњу са развијенима, која подразумева да се читава наша социјалистичка заједница што равномерније разви: ја и што брже једнако унапреЂује. Исто тако, самоуправност културе убедљиво одузима привилегије највећих центара да оста: ну једина свестрана културна средишта.
Напредак културе није једино у обезбеђивању све већих материјалних услова, иако су они веома значајни. За културни про: грес, особито у овом времену, сопијалистичком, самоуправном, нај важније је образовање, Писме-
ност је, и то не само елементарна писменост — у истинском смислу — један од најсудбинскијих услова за напредовање културе. И као што, заиста, нема културе без образовања, ни образовање без културе не може да рачуна са утицајним учешћем у друштву, Једино њихово јединствено деловање омогућава да се — у равноправном заједништву — развија свестрана личност самоуправног социјализма, чиме се и култура и образовање најпотпуније укључују у живот и рад овог доба...
Култура, која је одвојена од друштва и која је сама себи циљ, нема будућности. Само она култура (као и образовање, наука и сав духовни живот) која је чврсто У свом времену и са својим временом — равноправни је и стваралачки део друштвеног живота, 2.
На Седмом конгресу Савеза комуниста Србије у реферату председника дра !ихомира Влашкалића посебно је било говора о стваралаштву. Мредседник _ СК Србије је истакао да „опредељујући се за социјалистичко самоуправљање, ми смо се уједно. оп ределили за слободу. „научног, културног и духовног стварала: штва уопште, Без слободе за нова сазнања, за смео критички дух,' социјалистичко самоуправљање брзо би остало без. идејног
_ оружја у процесу превазилаже-
ња старих схватања и разрешавања властитих _ противречности. Ускратити слободу научног и културног стваралаштва значило би лишити се и самог стваралаштва, дакле историјске предно: сти самоуправног социјализма, и унапред се одрећи непресушних стваралачких потенцијала радничке класе и свих осталих радних људи"...
'У ствари, свестрано развијано стваралаштво представља темељ културног живота и смисао остваривања права на културу радног и осталог становништва наше Па заједнице, Услови за стваралаштво, отуда, нису са: мо и највише у одговарајућим материјалним могућностима и друтим · социјалним већ — нарочито — у стално негованим и развијаним стваралачким слободама. У нашој самоуп' равној стварности слобода стваралаштва је активни и равноправни део укупних људских слобода. Наставак на 10. страби
Милош Јевтић
погодностима, |
У ОВОМ БРОЈУ :
Др Предраг Матве евић: НАПОМЕНЕ О МАРКСИЗМУ И ЕСТЕТИЦИ
Милош Јевтић: КОНГРЕСНЕ ТЕМЕ О КУЛТУРИ
Светислав Павићевић: ЈЕФТИНА ИЛИ СКУПА КЊИ-
ГА2 Милоје Р. Николић: ДВА КЊИЖЕВНА МОТИВА
СВЕТОЛИКА _ РАНКОВИЋА — поводом седамдесетпетогодишњице лишчевог рођења
Слободан Новаковић: ФИЛМ скКОо СТВАРАЛАШТВО АЛДЕКСАНДРА ИЛИЋА
Божидар Тимотијевић: ГРАДИТЕЉ ПЕСМЕ И ГРАДИТЕЉ БУНАРА — о поезији Радомира Андрића и нови Андрићеви стихови
Бранислав Петровић: ГДЕ СУ ПРАИЗВОРИ ПЕСМЕ2 — о мало познатим песмама вајара Милана Бесарабића ПОЕЗИА: Рајка Петрова Нога, Владимира Предића, Моме Димића, Ибрахима Хаџића, Миодрага Тодоровића и Николе Цинцар-Попоског.
ПРОЗА Миодрага Јанковића
0 НОВИМ КЊИГАМА, ИЗАОЖБАМА И ПОЗОРИШНИМ ПРЕДСТАВАМА пишу др Мван Шоп, Чедомир Мирковић, Борђије Вуковић, Срето Бошњак, др Петар Волк и Шимун Јуришић
СТАВОВИ
ЈЕФТИНА ИЛИ СКУПА КЊИГА 7
ОВИХ ДАНА у жижу јавног интересовања ушла је једна нова проблематика која, заправо, није нова. То је проблематика положаја, места и функцаје књиге у друштву.
Функције које књига испуњава у сфери друштвене заједнице, моту бити двојаке. Прва врста функцаја проистиче из посредовања: чињеницом што књига посредује на респондента (читаоца) својим графичким симболама одређене поруке — уметничке, научне, информативне, забавне, итд. — књига поседује читав онај спектар функција која поседују посредоване поруке. Друга врста функција књиге јесу функције које књига успоставља по себи, самим својим бићем, чином физичког постојања, а не чином посредовања. Физичка сасвојства књиге; величина, формат, волумен, квалитет папира, квалитет слова, врста и величина слога, опрема, боја, облик, естетски изглед — пре свега, могу бита и средства непосредног уметничког, односно техничког израза. Затим, тај израз сам по себи може послужити као повод комуникације с књигом: уместо да служи само као пред мет посредовања порука, средство — књига сама по себи може бити порука, с којом се може успостављати комуникација.
Из физачког бића књиге као стварног објекта проистиче низ функција. Додуше, садржај књиге, предмет њеног посредовања, порука — основни је мотив постојања физичког бића књиге и његова је компонента, и тиме, у крајњој линији, и основни мотив функција њеног бића. То су следеће функције:
— естетска: биће књите је извор уживања у лепом;
— уметничка: књига као облик уметничког остварења извор је уметничке комуникације — комуникације која се успоставља с ликовним уметничким делом;
— доживљања: при разгледању, Аистању, затим куповини, смештању у посебну просторију, библиотеку, или остали део стана — књига је извор доживљавања посебног узбуђења и задовољства;
— психолошка: поседовање књиге извор је извесне психичке сагурности и пуноће, што проинстиче из чињенице располагања (ретким) извором обавештења и знања;
— емотивна: књита је извор одређених доживљавања и сећања, везаних за њено читање, стицање или поседовање, и то стално присутни извор, с којим се по потреби може комуницирати;
— реверзибилна: пра успостављању комуникације са садржајем књите или са њеним физичким бићем, постоји могућност реверзибилне _ комуникације, која се може понављата у жељеном броју пута, односно обављати жељеном брзином;
Наставак на 2. страни
Светислав Павићевић