Književne novine

НАПОМЕНЕ 0 МАРКСИЗМУ | ВСТЕТИЦИ

Наставак са 1. стране

Посљедице свега тога добро су познате у естетској теорији и умЈетничкој пракси: захтјеви за типичним постат ће неприкосновени, уведен је обавезни позитивни јунак и негативан анти-јунак, охрабрена је „црно-бијела техника“ и „лакировка“, те други слизни поступци који с једне стране оличавају изопачене и реакционарне садржаје („тенденције“) и, с друте, оне праве и напредне. Из истог разлога редуцирана су или онемогућена формална истраживања („формализми“ свих врста) као недовољно сврсисходна тенденциј ском смислу, једнако као и остали умјетнички експерименти (сврставани под одиозни модернизам) који немају пред собом јасну теАеолошку перспективу (опет можемо рећи тенденцију, која ће се касније, претворити и у „партијност“). Гносеолошки оријентираној „те орији одраза“ припало је у задатак. да посредује између друштвено-повијесних тенденција и сних умјетничких (на аналоган начин као и између објекта и субјекта): умјетности је тако намијењена улога да одражава објекти вну стварност и буде проста репродукција њених тенденција, а не продукција својих властитих, не стварање новог. Овдје би се, можда, могла успоставити још једна — али сасвим далека иу понечему двосмислена веза с Хетелом: с једне стране, велики фихозоф је признавао умјетничком дјелу својство његове новине, али је, с друге, у становитом смислу порицао самој умјетности остваривање _ властитог – финалитета, сматрајући да се у том погледу она не. разликује од религије и филозофије као других облика са моспознаје апсолутног духа.

У марксистички оријентираној естетици дошло је, у ствари, до аналогних ставова, с том разликом што је умјетност схваћена као један међу осталим начинима остваривања револуциодарне акције. За разлику од Хегела, који је, међутим, имао врло јасну предоџбу о могућној деформацији односа средства и сврхе, о опасности од редукције умјетничког дјела на стање обичног средства подређеног реализацији одређг.ног пиља који је изван њега, поједини „марксистички естетичари“ нису много оклијевали да умјетност поставе у оквире опћереволуционарне акције као обично средство. (Једино стварно оправдање за то је чињеница да у револуционарној борби доиста има далеко пречих задатака од естетске теорије!)

Колику је важност добила проблематика садржајне тенденпије у марксистичкој естгтској теорији добро је познато. Чак и Берђ Лукач, најзначајнији марксистички естетичар, сматрао је неопходним — или је напросто био присиљен — да у ери стаљинизма некако покуша помирити Енгелсово с схваћање иманентне тенденције с криво интерпретираним Лењиновим текстом о партијности: „Тенденција коју Енгелс потврђује (у писму Мини Кауцки, оп. П. М.) истовјетна је с оним „елементом странке' који према Лењину садржи материјализам... „На другом мјесту, у чланку „Умјетнички одраз објективне стварности“, Лукач вели: „Ако се Енгелс јасно и одлучно опрекјељује за тенденцију у литератури, он увијек мисли — а после њега и Лењин — о пристраности објективности и отклања најодлучније сваку субјективно изнесену, _ субјективно _ „монтирану тенденцију... Код Енгелса и Лењина смо већ могли видјети како је пристраност (Раметаћте) у умјетничком дјелу саставни дио објективне стварности као и њеног умјетнички точног објективног одраза: тенденција умјетнизког дјела говори из објективне везе свијета што га умјетничко дјело уобличава; то је језик умјетничког дјела дакле — посредности — језик саме стварности, не ауторово субјективно мишљење које јасно и отворено избија на површину као субјективни закључак“. |

Премда овакво Лукачево размишљање не отлања извјесну једностраност самог схваћања одраза (који, како смо већ рекли, потцијењује саму новину створене умјетничке реалности као такве), аутор је свјестан какву опасност представљају „вулгаризиране симплификације марксистичко-лењинистичке пристраности и претварања тенденције у паролу“ 84., стр. 179)... као и „механистичке вулгаризапије' мехачистичког обје ктивизма“ (619). Он једнако види

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ = 9

СА ИЗАОЖБЕ УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ КОЈА СЕ ОД 8. ДО 23.

МАЈА ОДРЖАВА У ИЗЛОЖБЕНОМ ПАВИЉОНУ У МАСАРИКОВОЈ УЛИЦИ —

СТОЈАН ТРУМИБ: СУНЦОКРЕТИ И БЕРАМ

КУд води замјењивање Лењинове идеје о појму пристраности... лропагандом која органски не азраста из логике уобличаваних чињеница“ сћаа., стр. 160). Овдје, међутим, ваља обратити пажњу на чињеницу да сам

Лукач — вјеројатно притијешњен приликама у којима је дјеловао — уводи врло карактери-

стичну терминолошку двосмисленост: он експлицитно прихваћа Лењинову „пристраност“ или „елемент странке“ (Рагетаћте) и њом замјењује хомонимни термин „Рагјешсћке“ (партијност). Захваљујући овој игри термина он се може одлучити за лењинистичку „пристраност“ као иманентну самом погледу на свијет, те се дистанцирати од ждановистичке рестаурације партијности каква је рехабилитирана у сасвим карикатуралном и непримјереном облику почев од 30-их година нашег стољећа.

Из свега наведеног може се закључити да су наглашени функционализам и тенденција усмјерили марксистичку теорију умјетности и естетику према социолошком и социологизирајућим оријентацијама: управо на тој основи темеље се различита нормативна и практичка ријешења, карактеристична за односе марксизма и књижевне (умјетничке)

критике. · |

Предраг Матвејевић

ЈЕФТИНА ИЛИ СКУПА КЊИГА2

Наставак са 1. стране

— поседничка: поседовање лепе, вредне, ретке, окупе књиге је извор поседничког задовољства;

— луксузна: поседовање луксузно опремљене, скупе, ретке књиге има својства поседовања ретких, луксузнах предмета;

— декоративна: купљена књига је и предмет улепшавања средине, посебно стамбене;

— даровна: књига је често предмет који функцију поклона испуњава на адекватан начин У веома бројкам и разноликим ситуацијама; — библиофилска: књига, нарочито ретка, стара издања, стичу изузетну Олблиофилску вредност која се може претворити у велике новчане вредности;

— колекционарска: књига може бити објект сакупљања и сакупљачке страсти, као и предмети, или уметнички предмети; — митолошка: књига може бити објект дожмвљавања, може се моживљавати као живо, митолошко биће, које је затворено у њен садржај;

— трансцендентна; постоји свест о натприродној, трансцендентној, сакралној моћа и дејству књиге које проистиче из садржаја и порука које књига посредује, али и мз самог њеног физачког бића;

инвестиционо-новчана: књига може бити предмет инвестирања,

у који се улаже новац као сигурна инвестиција, за случај потребе, инфлације новца, ита. — по мстом оном основу по којем су то уметнички,, ретки предмети а ретки метали.

Велик број функција књиге

које проистачу из њеног бића јављају се и као (пресудан) ва жан фактор дејстава књиге. Нај чешће, пресудан су мотив куповине књиге, што битно утиче на њену распрострањеност, За про сто чатање, књига се може обезбедити позајмицом на одређени

други.

временски рок. Али, у том случају, позајмљена књига која пије власништво читаоца, лишена је читавог спектра дејстава од петнаестак могућих функција. Функ-

ције које пролстичу из бића књи-

ге, књигу чине далеко премоћнијим средством !посреловања од свих могућих средстава посредовања порука која су, махом, лишена свих функција које успоставља биће књиге,

Функције књиге, нарочито прва врста функција, која проистаче из поруке садржаја посредованог књигом, битно су детерминисане распрострањеношћу књеге. У нас, књига је врло нераспрострањена — то је несумњива чињеница: и по броју читалаца књиге, а по броју примерака књиге у фондовима библиотека. Број књига у фондовима библиотека по глави становника је, по стању у 1971, које каје могло бити битније измењено: у СР Босни и Херцеговини — 0,38 књига у фондовима библиотека по једном станов нику; у СР Словенији — 0,85, итд. — да наведемо само пример две по развијености поларизоване дру штвене средине код нас. По међународним критеријумима, ниво за неразвијене земље је постојање једне књиге у библиотекама по становнаку. Ми не задовољавамо ни ниво неразвијених земаља. У СССР-у, . у „библиотекама ама 5' књига на становника; У Уједињеном краљевству Велике Британије — 10, итд. (подаци узети за: „Културни живот", 1—2 1971. стрл "ар 33).

Да би се остварила ефикасност дејстава књите, нужно је остваривање њене распрострањености, Да се постигне распрострањеност књиге, постоје два основна начт“на: први је — распростирање потреба за књигом, њихово стварање и неговање, мењање културне средине (путем повећавања нивоа гмемености, образовања, културе становништва), из чега као природна последица проистиче већа распрострањеност књиге. Други начин је механичко распростирање самог физичког бића кате, и њено наметање пажњи конзумента, без обзира на његове потребе, односно — мењање књиге, Наметање би требало да послужи као повод комукакације с књигом. Методи остваривања распрострањености књиге, овим начином су: први, којл се темељи на отклањању могућих препрека распростирању књиге као што су цена књиге, контакт између респондента и кемге. Претпоставља се да су висока цена, а затим непостојање контакта између књиге и потрошача, главне препреке

што се књига не купује. Ако се те препреке уклоне, по тој ће се претпоставци оствараги страњеност књиге,

распроОстваривање 6:

контакта између потрошача и књиге, може се спровести на разне начане, Један од начина је и мењање — прилагођавање књите осталим производима који се изузетно продају (ламитирање робе широке потрошње), односно прилагођавање књиге осталим потребама које респондент задовољава куповином. То су, пре свега, потрошачке потребе. Прилагођавање се може извести: спољашњим Имитирањем робе широке потрошње (на пример, шунд, потрошна добра, освежавајући нагаци, ИтА.), тако што ће облик и опрема књите имати сличности с опремом (па ковањем) ових прсазвода. Књига

· прилагођена начину продаје робе

широке потрошње, робе која се највише купује, треба да има респондентан омот и опрему: живописну, функционалну, ороширан повез, да је штампана у роточаитампи да има ниску цену, мали обим — тиме стиче функцмје необавезног прозвода, тј. потрошног добра чија конзумација не претпоставља _ посебан третман конзумента и које се може „потрошити" на душак, а затим оацити, као „1 производи у тетрапаковању, итд.

Подржавање роби широке потрошње може се остваривати м

' садржајем књиге: стварањем ла-

гтодних, забавних, коктел-кокакола садржаја књиге, чије конзум“рање не само што не захтева већи напор но конзумирање потрошних добара широке потрошње, но производа и исте или сасвим сличне ефекте као и конзумирање потрошних добара широке потрошње — извесно разгаљивање, 0свежавање конзумента, тренутну релаксацију, мтд. Међутим, овим начином остварена распрострањеност књиге би остала без стварних ефеката, с обзиром на то да би књига сведена на такав ква/атет порука изгубила свој атрибут књиге и сама постала потрошно добро.

Од два могућа начина повећања _ распрострањености _ књиге, друштвено функционалан и рационалан је само први начин: повећање распрострањености као последица повећања интересовања и потребе за књагом. Други шачин вештачког, принудног распростирања · књиге, не може довести до друштвено интересантимх и знатних ефеката. Пре свега, он се темељи на претпоставци, у најблажу руку романтичарској и нереалној: да је стварна препрека распрострањености књиге њена (висока, неприступачна) цена и флепостојање контакта купца с књигом, па се уклањањем тих препрека — ако књага постане јефтина и понуђена купцу — остварује и распрострањеност књи те. Међутим, та основна претпоставка је сасвим нетачна: Кад би бало тако врло би се лако решили сви проблеми културе и распрострањености књиге — простом емисијом бесплатнах књига.

Остваривање распрострањености књиге њеним натурањем, па и под цену имитирања робе широке потрошње само је романтичарски, леп, ако не и очајнички али узалудан покушај, који значи само извесно ублажавање последица, а не отклањање узрока нераспрострањености књиге, Осим тога, он у себи крије и доста велике индиректне опасности, ч поред несумњиво остварљивих резултата у тренутном повећању распрострањености књиге, Опасности бивају веће, што тако вештачки остварена распрострањеност књите бива већа: да би била јефтина, а да би масовно могла бити понуђена купцу — књига мора бити технички неквалитетна. Односно, таква књига је лишена своје споЉнве атрактивности, а тиме и мотућности остваривања (већине) набројаних функција из спектра функција бића књиге, Како је за те функције констатовано, да оне играју улогу важног (пресудног) мотива куповине књиге, технички неквалатетна и јефтина књига се лишава својих одлучујућих функција које је чине атрактивном за куповину. Колико на једном

СА ИЗАОЖБЕ УЛУС-а — ХАЛИЛ ТИКВЕША: ЖЕЛЕЗНИЦА У БРДИМА (1 НАГРАДА

ЗА ГРАФИКУ — „ЗЛАТНА ИГЛА")

тодико (ако не и

обија ПАВНУ АНЕ плану таква

више) на другом

књига губи; , — век трајања и употребе тех-

вички неквалитетне књиге је ограничен и неупоредиво краћи од века трајања и употребе књиге високог техничког квалитета. оша књига се не може чувати коамко високо квалитетна, итд. Од: носно, лоша књига не гадовољава готово ниједну од функција бића књиге. Напротив, јефтина, технички лоша књига, која нема елемсната луксузног предмета, за низ купаца би била разлог против куповања књате уопште, пре него подстицај повећања броја куповина; . |

— кратак век трајања употребе технички лоше књиге, која ои се након читања могла бацити као амбалажа потрошне робе, у крајњој линији би на' друштвеној равни _ узроковала – финансијске ефекте који би чинили нерацио„налним инвестирање у пуоликовање такве књиге, чија би се аздања морала често понављата услед буквалне „потрошности издатих тиража, ита.

Главна опасност оваквог пласирања књиге као потрошног добра „проистиче из чињенице" која се, међутам, обично превиђа: да је потрошачко друштво спремно само на потрошачку комуникацију. Из техничког изједначавања књиге с потрошним добром проистиче, као послелица која се не може избећи, изједначавање садржаја књиге с потрошним добром, с предметом _ конзумирања, а тиме и учинка читања са последицом конзумације. Изједначавање књиге с потрошним добром (макар само опремом а не п садржајем), имаће опет за последицу развијање комуникације с књигом каква је комуникапија потрошачког друштва с робом широке потрошње: површна, без полмхичког ангажовања или напрезања и без улагања напора у одржавање или успостављање комуникације — комуникације која постоји само ако се може одржати као мотив и средство задовољења одређене површне потребе (у прекраћивању времена, забаве — занимљивом фабулом и жељеним садржајима), ита.

И кад би се тим начином 0остварила распрострањеност књиге, у истој пропорцији остварили би се и пропратни негативни ефекти. Успостављањем површних контаката с књигом, односно површном комуникацијом типичном за потрошачко друштво и комуникацију с робом широке потрошње, паралелно би се успостављала и свест о нужности такве комуникације као једино постојећег облика комуникације не само с, том књигом, већ с књигом, и културнам добром уопште. Из, тога би проистекле далекосежне негативне последице како за створене књиге које треба пластрати, тако и за књиге које тек треба сгварати: — одлучујући фактор стварања, односно пласмана, био би укус субјекта комуникације, аи прилагођеност површном контакту припадника потрошачког друштва;

— у таквој „потрошачкој" комуникацији с књигом, многи слојеви порука књиге који су у ду бини и чије досезање претпоставља поседовање интелектуалних квалификатива и улагање интелектуалних напора — а то су махом и основни мотиви стварања књиге — остали би недосегнути од стране конзумента;

— површна комуникација с књигом би код респондента стварала свест о вредности књиге само на основу компоненти које је „конзумирао“ — а како су у питању периферне компоненте, из њих би проистекла нетачна свест о (без)вредности књиге уопште;

— свођење књите, сбјекта кул гуре, на наво купца, козумента претпостављеног субјекта кулгуре, потире све ефекте књиге у покултуравању субјекта, који проистичу из чињенице вишег нивоа поруке књиге,

Укупан ефекат такве распрострањености књиге у позитивном смеру, вероватно би био надмашен укупним ефектом у негативном смеру. Штета би на друштвевом плану била тим већа што би се за новац који би се инвестирао у такву „потрошачку књигу", која узрокује перманентпа негагивмакар' и мање емисаје технички на дејства — могле штампати, и садржински добре књиге, која узрокује перманентне позитивне последице,

Друштвено је рационално само решење распрострањености књиге које би долазило из сгварње потребе за књигом. Да би се избегла, како се мисли, основна препрека распрострањености књиге — њена данашња цена, постоје два решења: повећање платне моћи купца; субвенције за пронзводњу технички и садржински висококвалитетне књиге. Потреба за субвенцијом квалитетне књиге је тим оправдакиаја, што се многа потрошна добра, од неупоредиво мањег значаја од књиге, друштвено субвенционишу.

Светислав Павићевић