Književne novine

" ТРИБИНА

КАКО (СЕ ПИШЕ 0 УРБАНИЗМУ

„АКО АРХИТЕКТУРУ с

х роком значењу ријечи, + нарство, урбанизам,

атим у веома ши ТЈ. и као грађеви-

околину итд «.. онда Би са њом сусрећем тако рећи Од пође и у сваком тренутку свога _ живота,

Као таква, дакле, она то, МЕРИ осталим МА) Та архитектура која је и грађевинарс и урбанизам и околина. — то је урет ош _ саме) то је онај урбанизам ји није само занат којим се решава У распореда. и односа неколико 06а, је онај урбанизам који :

| оји значи интеђрални захват човека у ПВО Бе

на има изузетно мјесф»удским _ дјелатности-

ради се дакле о занату архитекте него о'

архитект 1 Ма грађењу, о неимарству -- Далеко ом нас одвело разматрање зашуроанизам и уређење простора у наПо СМ а мјесто ме| ДЕ « ДАјелатностима“, а очигледно је да га немају, да га још дуго неће и не могу имати. Овога пута као ЈЕ каз у прилог наведене тврдње показаћу вам како се у нас пише о урбанизму.

Градом се данас баве велики тимови стручњака разних профила чије је основНнО образовање најчешће ван архитектуре. Због комплексности урбанизма и просторног уређења није довољно бити само правник или архитекта да би се било до. бар урбаниста.

О уроанизму и просторном _ уређењу најпре пишу урбанисти сами, текстове који прате урбанистичке планове и планове просторног уређења или им претходе, а затим и текстове разних врста упућене највећим делом стручној али и широкој јавности. О урбанизму затим пишу и новинари, тј. људи образовани најчешће на филозофским факултетима и то текстове којим се најшира јавност упознаје са догађајима и акцијама. значајним за изградњу и уређење простора ши градова.

М овоме тексту показаћу вам како се “у нас пише о урбанизму. Примери који ће бити наведени део су збирке ад ћос скупљених текстова из новина и разних елабората. Сви текстови из елабората од носиће се на једну бању у Србији само због тога што сам, док сам радио на овом тексту, радио и урбанистички план те бање. ~“ тексту неће бити поменуто ниједно име и то из принципијелних разлога — ту мору неписмено написаних глупости о урбанизму и просторном уређењу, ово је један сасвим мали део. Разапети људе који су имали несрећу да њихови текстови буду у овом малом избору, не би имало смисла. Они други, они преостали, наставиће по старом. Осим _ тога, сви цитати из елабората срочени су тако да се бања не може идентификовати. Разлог за ово је кукавичлук аутора текста — у друштву које се определило да урбанистичке планове третира као специфимну робу, он не сме да узме на себе ризик да се замери инвеститор“ јер би то зна: чидо сужавање тржишта и отежавање

Ја о. дедатности фирме у којој он ради а то,.

опет, може штетити репродуковању њетове писмености.

ТЕКСТОВИ ИЗ ЕЛАБОРАТА

Ове текстове вам приказујем са најкраћим могућим коментаром пли без њета, углавном због тога што је за разумевање стварних просторних последица опредељења која се нуде, потребно детаљно познавање простора бање о којој је реч. Стога, судите више о језичкој а мање о стручној писмености аутора текста.

1. „Саме викенд куће у свом карактеру су алпског планинског типа, обрађе“ не опеком, каменом и дрветом са богатством малих тераса, стаза и хорти културе као и наглашеном употребом дрвета.

Ад. 1. Вековно искуство моравског сељака који је, селекцијом, дошао до свог типа куће која има кров на четири воде покривен ћерамидом, неважећа је за овот пројектанта, Стога он уноси алпски кров настао у сасвим Аругим приликама, У крајевима У којима нема јачих ветрова па се стрмином крова (двоводног) орани од обилатог снета. Независно од тога, ја, нако архитекта по основном образора"њу, немам појма како би могле да изгле. дају „... викена те са богатством. . •

З 1 хорти култ бича 6 стао а триЕна викендете на својимте расама подзиданим каменом или опеком као у приложеном детаљу услед И РВЊИА терена. 53 вшсендете У парцеламији као 5 приложеном прилогу омогућавају ЕНИ мално уклапање У овај мало Мр а рен. У целом овом склопу, КП 8 6 извор У подножју. Трегова се во НЕ 5 мулира у један а ои — језер

Ом етаљу · ·· као у приложеном јета Ла а но у при“ логу, могло би се претпоставтти да би СЕ ки малограђанин ЧИЈИ И И је њи : акати од среће т /

о ИАе саме по себи искључују основну

1) Тарас Кермаунер јепога", Одјек бр. 1400, о] ту Још: 1932. године џу својој КЊИЗИ | у урбанизма", Бранко Максимовић па а: неадекватности термина урбанизам и УР стички, јер је још у то време човеков плански захват у простор далеко превазишао Би риторијалне оквире градова оног МИ да одмах рашчистимо ствар — та Кер ле рова архитектура је урбанизам у пина значењу 76 речи, 4 предмет рада УР о је већ, одавно ба раде на уређењу УК , интегралног човековог животног пр Е пи та тај термин "треба условно прихвати а обзира на то што је његов садржај. И измењен за последњих неколико деценија,

ла. 2. С обзиром

— „Бескрајни ужитак. ЛиА 15. 07. 1972. године. „Проблеми о

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 9

идеју пројектанта о уклапању објеката у керен. 3. „Мали требен је сиецифично обравен

за торишћење трупног карактера (фери.

јалног савеза, љубитељима природе и ле пота и слично). Комплекс је постављен У рондастом карактеру са средшаним прос“ тором који је намењен за опслуживање посетилаца тога комплекса. Максимално оптерећење у стамбеној и услужно; повр. шини око 2.500 м>= корисне површине".

Ад. 3. Аутор је изгледа учио француски, но не баш темељно него рондасто па на Ћоше, али ипак довољно ла заборави падеже.

4. ... „Место пружа такођг изванредан поглед на планину и цео бањски комплекс, а полако се спушта на доле и у том спуштању обрађене су тераса и стазе ка спортским теренима“.

„У узвишеном делу истога пројектоване су и мале кућице на стубовима у једном лепезастом низу у денивелацији — једна више друге што и омогућава да са своје мале терасе лепо сатледавају панораму бање и котлине не заклањајући једна по глед другој".

да. 4. Место се спушта па се, значи, и не ради о месту него о терену а „мало кућице" омогућавају једна другој да ле по сагледавају панораму бање. И то је бо. ље пего да се (мале кућице) свађају ме Ђусобно.

5. „На овој површини је предвиђен У центру целог комплекса један ресторвм и снабдевачки пункт тј. радња намирницама а у сутерену истога комплетан самита. рни чвор за опскрбу кампера".

Ад. 5. Па пријатно!

6. „Ове две рекреативне зоне (дакле већ испланиране, напомена Б. Б. у зеленилу пружају довољно могућности за травилно просторно и функционално плани рање зелених површина односа објеката. високо и нискоградње, односа између

суседних блокова и целе бање према. окол

ДОК СЕ АРХИТЕКТИ И НОВИНАРИ ОПИСМЕНЕ, БИЋЕ МОЖДА ЗАБОРАВЉЕН

ним просторним вредностима као и ради стварања добрих климатских услова и постизања повољних емоција у простору".

да. 6. Тако значи, две мале зелене површине од којих је већа 15х 20 м, (а то су, по аутору „зоне") створиће у бањи ко. ја иначе има изванредну климу, добре кли маске услове и „повољне емоције у про. стору", а о души да и не говоримо. Осим тога, оне ће бити и некакав регулатор просторних односа између појединих 010 кова у бањи и „целе бање (а то је површина од неколико стотина хектара) према околним просторним вредностима". Да није тужно било би смешно.

7. „Саобраћај у овоме делу трада пред“ виђен је са стамбеним саобраћајницама ширине коловоза 6,00 и 3,00 метара и само за опслуживање станара. Ширг сао. браћајнице крећу се по ободу блока и две иду кроз сам блок, те та пресецају скоро дијагонално а трећа идг управо на блок у правцу север-југ". А

да. 7. То се зове диференцирање саобраћаја али без — диференцирања саобра ћаја,

8. „Уколико се прерадом тенералног урбанистичког плана предвиди прошире ње бањског градског земљишта..."

Ад. 8. Прерадом урбанистичког плана може се добити пак-папир, али се бањско земљиште не може проширити јер је оно, на жалост, једном за свагда дато.

9, „Комплекс — — — — — како је раније напоменуто предвиђен је за изград« њу луксузних вила и са двориштима. од око 16 ари тако да је поред вила могуће оформити мале интерне воћпњоке, базене и разне објекте за личну рекреацију тако да ће тај део бање представљати у правом смислу малу изложбу савремене архитектуре и дендрологије".

да. 9. Да кажем ла у понуђеном детаљ ном шлану нема ниједног јединог прилога који би личио на било шта слично дентролошком плану, нити се у постојећем систему правне регулативе грађанину мо. же наредити коју врсту дрвета и где да сади. А што се тиче изложбе савремене архитектуре, ради се о предубеђењу и заблуди пројектанта да ће овакав његов урбанизам (бити довољно стимулативан да некога покрене на квалитетно пројектовање зграда. Независно од тога, — све се може изложмги — ја баш сада излажем вашем духу његов урбанистички план.

10. „ —... поток са ширим – појасем око њега предвића се са интересантним апроксимативно-декоративном _ обрадом да буде главни. рекреациони предео у бањи".

да. 10. Ова бања има одређене приро-

ХОДАЈУЋМ ГРАД, РОНА ХИРОНА ИЗ 1963. ГОДИНЕ

дне вредности. У те вредности никако не спада и овај поток који протиче кроз средину града и који је једна врста. отворене канализације. Устврдити да ће његова околина бити главни рекреацинони предео у бањи, може само онај који је у стању да поново створи свет за седам дана. Смртницима никаква „апроксимативно-декоративна" обрада не може тај посао да обави.

1. „од — — — — — конака са детаљмном адамгацијом и уређењем дворишта створиће се амбијент старе бање (ово ће се радити у сарадњи са Заводом за заштиту споменика. из..-'.

· Аа. 11. Двориште — — — — — конака је једна лепа затрављена површина на којој нема никаквих објеката, па се, према томе, нема шта ни ада//ирати. Разуме се, може се створити „амбијент изград њом нових објеката на стари начин, али никако није јасно шта би са тим фалсификатом могао да има Завод за заштину споменика културе из...

12. „У овом амбијенту се уклапа и црква која ће скидањем високе ограде добити у свестранијим визурама“.

13. „Као допуну овом амбијенту представља ч постојећа кафана у националном стилу са. баштом“.

Ада. 13. Зпате ли шта је то национални стил са баштом. Ја не знам. ђ

14. „Начело: узевши у обзир изванредне природне услове као и на високом нивоу, терапеутску вредност бање, која је уопште предодређена ксо комплекс бањскогаслиматског места, за југословенски, а обзиром да је изузетан лечил ишнии валер, предиспониран и закоришћење на интернационалном нивоу, основна урбанистичка поставка, базирана је на овим вредностима и пра решавању овог језгра града постојало. је основна мисаоност при обликовању простора, распореду и намени објеката, да задовољи функционалне потребе ове катеторије, а У архитектонској урбанистичкој композицији, оствари вредности од трајног значаја. Лековитост, вегетација, клима и животна. традиција овог места, укључени су као принџитпи у остварењу УРбанистичких потеза. Функционалном чи-

стоћом тежило се да се у сложености истих оствари савршено рационалан и преаледан промећ и рад у различитости мижрозонирања. Све ово култивирано природом, како би се у овом месту што више осетио и моменат за. водљивости. На целом овоме ком плексу остварена је и замисао разних емо тивно-естетских импресија и разноврсно сти. Један од основних и за наше градове најболнијих проблема је и досада,

којом је испуњен бора. вишни 20с7, који је отућен | од своје“ средине, а дошавши у _дру-

гу, очекује разноврсне неуобичајене емотивне импресије. Природна животна супстанца овог преде ла, зато је најбрижљивије третирана, како би се у овоме граду осетила пријатност и заводљивост, а тосту пружио максимал-

но удобни разноврстан пре глед доживљаја (подвукао Б. Б.).

да. 14. Овде се више не ради само о неписмености већ и о нечем другом — 0 03' биљном дефекту мишљења, Ја просто —

немам речи.

15. „Један од битних фактора са којим се морало рачунати, донекле је и 90 од. сто приватно власништво на посматраној

. (територији. Овај део територије је пред.

виђен за функције у главном друштвеном сектору, обзиром на услов да бања спада у бање вишег југословенског ранга са веома дугом традицијом и да урбапис. тичко планирање не поштује ни парцеле ни приватно власнице т в о (подвукао Б. 6.). Оваква неповољна власничка _ структура у корист државе умногоме отежава правилно планирање јер пресељавање индивидуалног власника на другу локацију повлачи велике тешко. ће материјалне и административне птрироде“. ТЕКСТОВИ ИЗ НОВИНА И ПУБЛИКАЦИЈА

И ове текстове вам дајем са најкраБим могућим коментаром, јер он скоро ла није потребан — новине читамо сви и не бунимо се када прочитамо понешто што је. написано овако како следи. А то што следи најчешће су наказне и са пот. пуним неразумевањем логике и факата прављене интерпретације изјава и планова. 1. „Као интердисциплинарна. наука, ар хитектура је веома блиска вајарству... („Студент“ бр. 5 од 14. марта 1972. године, интерпретација изјаве једног професора ликовне академије поводом изложбе ра

дрва . студената прве године Нове школе

Архитектонског. гута у Београду).

"Ад. 1. Чак и да је наука, архитектура никако није интердисциплинарна наука, као ни друге науке уосталом, али се проблему изградње објеката, насеља и уређењу проскора може прићи интерднсциплинарно. Зато ја не верујем да је професор дао овакву изјаву.

–2. „Касније од значајних грађевина. треба поменути и Џефердарову џамију на месту где је сада кафана „Пролеће“, (Чланак „Цветна оаза у центру", Кому“ налне новости од 17. У! 1972.)

Ад. 2. Џефердар је дуга пушка. Па и ако је ширен огњем и мачем, тј. и ватре. ним оружјем, као и друге религије уосталом, ислам није подизао џамије пушка“ ма. Та џамија се звала Дефтердарова, а дефтердар је финансијски службеник У турској администрацији. Очнто, овакав кикс може се десити само човеку коме недостаје образовање и љубав тј. позна вање Београда.

3. У тексту Салон испод „петље“ објављеном у Новостима од 24. 11 1972. године, аутор нам објашњава шта ће се све градити испод и око петљи ауто-пута — салони аутомобила, снек-барови, продавнице, хиосци, хотели, самоуслуге, јавна купа“ тила, сервиси, бензинске станице, јавне гараже. итд. итд. А закључак на крају

чланка је бисер новинарског поимања ове очито урбанистичке акције: „Уколико се финансијери ипак нађу,

аутопут има све шансе да постане најомиљеније београдско шеталиште"

Треба пасти на главу и то са повеће висине, да би се из једног оваквог набрајања извукао овај закључак, јер аутопутом се може шетати брзином од нај. мање 30 км на сат.

4. „Да смо и поред тога одлучили да градимо насеље, оно никада не би могло да се вине од скромног предграђа. Поготову што је насипање озелењавање и фундирање терена веома скупо". (Чланак „Потонуо Дунав — рад!“ Вечерње но. вости 26. ХИП 1971.)

Ад. 4. Очигледно новинар не зна да реч фундирање значи темељење, јер вероватно никада не би написао да је темељење земљишта веома скупо. Ради се дакле о темељењу објекака које у условима Панчевачког Рита може бити веома скупо.

5. „Према нацрту Генералног урбанистичког плана, Београд не иде у Крњаму. Потонуо Дунав — град! Терени на левој обали. Дунава _ изразито неповољни за градњу, Уместо новог града на овим теренима биће изграђени спортско рекрелтивни ценјтри...:“

(Чланак „Потонуо Дунав — град“, Вечерње новости 26. ХП 1971. године, наднас“ лов, наслов и поднаслов чланка)

да. 5. Све ово ако се пажљиво анализира, чиста је глупост. Јер апсурдно је рећи да Београд не иде у Крњачу, када је Крњача већ сада Београд. Апсурдно је рећи _ „уместо новог града...спортски рекреативни центри...“ као да ти центри вису град. Ради се о томе да се У Панчевачком _Риту неће градити стамбено насеље за неколико стотина хиљада људи. Но пошто град не. чине само стамбена насеља, нето и многе друге функције које прелазе у рит, апсурдно је рећи да Београд неће ићи у Крњачу, кад ће ићи — својим спортско-рекреационим _ центрима, поред осталог. Очгуо, овакав маслов и поднаслове може написати само човек који идентификује град и становање, односно човек који је од урбанизма далеко колико је земља далеко од месеца.

6. „Изградњом викенд-кућа на сојеницама овде (тј. у Панчевачком Риту, на» помена Б. Б. се може направити атрак» тиван рекреативно-излетнички и спортски центар“.

(Чланак „Потонуо Дунав — град“, Вечерње новости 26. ХП 1971. године)

Ад. 6. Очигледно аутор текста не зна да је сојеница кућа на стубовима. За њега је сојеница стуб, један од стубова ка којима кућа почива. То се незнање не може правдати никоме ко је. завршио основну школу.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Цоред фрагментарно наведених, располажем и текстовима у којима има им много тежих и кардиналнијих ствари, али би њихово приказивање захтевало много десетина страна текста, што је сасвим неподесно за новине.

Када све то човек прочита, пита се какве су то школе завршили ови текстописци, Јер, не заборавите, све наведене текстове из елабората писали су архитекти п све текстове из новина професионални новинари, тј. у оба случаја, људи који су завршили факултете. Први би дакле закључак могао да буде, да се у нас може завршити факултет и остати неписмен, па чак и стручно необразован.

Планови о којима је реч реализовани су делимично или потпуно, тј. прошлн су кроз све друштвене инстанце надлежне аза њихово усвајање. Новине које овако пишу о урбанизму нису никада са тим имале проблема. Какав смо дакле ми свет када се планерски и новипарски посао могу радити како је приказаног Ол товор може да буде само један — и ми смо неписмени,

Друштво у коме се планерски и мовинарски послови могу радити како је показано, не може да рационално, брзо и ефикасно решава проблеме које интензиван развој процеса урбанизације пред њега поставља. Зато то друштво има урбанизам (односно, по Кермаунеру, архитектуру) какав заслужује односно урбапизам који нема „изузетно место међу осталим Људским делатностима" и неће га још веома дуго имати.

И. зато, десетине мојих талентованих колега раде за француске и немачке ћифте и предузимаче, а неписмени чланкописци текстова које сам вам приказао траже од овог друштва бенефицирани радни стаж.

Бранко Бојовић