Književne novine
ТЕЛЕВИЗИЈА
О ЦРТАНОМ ФИЛМУ НА ТВ
У ВРЕМЕНУ када се наше друштво са изузетним интересовањем бави начинима, приступима и облицима образовања предшколске пи школске генерације, када се у-
Аажу напори да им се приближе хумани ~
садржаји, однос ТВ према најмлађима мо раб би да буде промишљен и одтоворан. Цртани филм, пеоспорно, највише анимира пажњу најмлађих. За нас није спорно присуство цртаних филмова на ТВ већ је актуелно питање садржаја који се кроз њих достављају. Ако је одраслима цртани филм атрактиван сам по себи, независно од садржаја које они својим начином гледања, углавном, нити траже нити откривају, код деце они, „оживе“ своју поруку и њихово веровање, Зато цртаном филму за децу на ТВ треба прићи начином како га доживљавају деца. Таквим поступком у прилажењу цртаном филму у могућности смо да откријемо озбиљност њихових порука и последица које они узрокују. Тема цртани филм на ТВ може да подстакне бројна питања. Оно што би нас првенствено требало да интересује је њихова друштвена мисија у _ одгоју најмлађих. Узмимо као пример америчке цр„тане филмове које ТВ најчешће приказује. Пођимо од чињенице да су САД земља са својим друштвеним уређењем, да такво друштвено уређење има своје ин тересе, свој идеолошки третман у свим сферама па и у образовању — нарочито у образовању, да се одгојем најмлађих Американаца баве експерти у области педагогије, социологије, психологије... те према томе и цртани филмови за децу нису случајна пграрија већ намера. Следствено овоме намеће се питање да ли су ти филмови погодни за паше најмлађег Да ли су они одгојни оквир у ком могу да до. бију и треба да добију адекватне одговоре на питања која ће им се поставити Да Аи је оно што „задовољава“ машту деце америчке урбане средине подесно и за нашту децу Да ли су, најзад, цртани филмови који се приказују на нашој ТВ добили сагласност од наших научних тимова који се баве одгојем деце и да ли је ТВ успоставила са њима неки облик сарадње2 Познато нам је да се деца формпрају на основу садржаја који им се упућују; њихова психичка стабилност зависи од син хронизације тих садржаја, од синхронизације која би им омогућила јасан и складан однос према средини у којој се развијају. И управо тој синхронизацији, на релацији породица, образовне установе и ТВ (оредстава масовних комуникација уопште), требало би да се приступи са више пажње како би се ускладиле поруке које се достављају најмлађима. Од коликог је то зна чаја можемо да 'уочимо и на примерима цртаних филмова за децу произведеним у државама са истим. друштвеним уређењем а код којих су и традиција и ментаалне особине различите. На пример, француски циклус цртаног филма „Мум бели делфин“ суштински се разликује од неког америчког, како по садржају тако и по начину обликовања — реализацији. У америчком филму је присутан индивидуализам, агресивност код једних а малодушност, или покорност код других. Уз то, често лукавост тријумфује, а односи оу Арастични, често понижавајући. Смисао по руке није оплемењен и дефинисан. Он лебди у неком простору у коме је покушај његовог тумачења немогућ јер, на изглед наивна механика цртаних покрета, чија је намера да разоноди, у ствари опустоши машту, осиромаши чак и одрасле! У француском циклусу, међутим, присутна је хар' монија. Ликови су оплемењени а садржај је хуман. И деца и одрасли су у односима међусобног поштовања. Људи и животиње подједнако деле радост успеха — осећа. се узајамна брига. Јасно су изражени доб и лоше, вредноћа и лењост, љубав и злоба, а свака прича је доречена у одмереној градацији емоција. поређење је како бисмо деполити“ зирали свој однос према дечијем цртаном филму, како бисмо истакли да нам нису важне регије из којих се они добављају, већ квалитет њихових порука за наше нај млађе гледаоце. Али суштинскије од пореБења било којих увезених цртаних филмова за нас је њихово присуство и бројност, што нам јасно ставља на знање да се у тим ТВ продукцијама води одређена и континуирана брига о најмлађима као о равноправним конзументима ТВ производ ње. Ту бригу према најмлађима код нас ис пољио је једино загребачки ТВ — Со , приказујући цртани циклус „Доктор тазар“. Био је то, заиста, ванредан и нама тако потребан циклус дечијег цртаног фил“ ма. Поставља се питање: зашто имер ТВ Загреб нису следили и други ТВ целтри2 Зар није та, сада већ моћна, бројна породица ТВ центара код нас у стању да заједничким напором и осмишљеном про. грамском политиком испуни своју обавезу према најмлађим Југословенима Да испуни, на њој могућ начин, своју друштвену функцију у њиховом одгојуг Широј јавности је познато да је Југославија „богата“ „уметницима који раде и који би могли да раде на цртаном филму и да су многи ОД њих добијали бројне награде на фестивалима у иностранству. Талентима, значи, не "оскудевамо, а на организацији је да их ис користи и употреби тамо где су потребни. „Време је, исто тако, да наше ТВ почну "са продукцијом својих цртаних филмова. таквих који ће имати обележја нашег под небља. Изразити ликови наших предивних, хуманих бајки само што нису ускочили у оквире ТВ — екрана да се покажу деци и обрадују их својом лепотом и 6огатством своје поруке. -
Тома Јошановић
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 10
ЛИКОВНА УМЕТНОСТ
Одговор изазовима
Божидар Јакац; слике, графике, цртежи; ретроспективна изложба у Галерији Српске академије наука и уметности
ОВО ЈЕ наш трећи сусрет у Београду са делом једног од најпознатијих и најплод нијих словеначких и југословенских слика ра и графичара. На око сто двадесет изложених радова, уља, пастела, цртежа и гра: _фика, у безмало свим графичким техника-
- ма, пратимо све фазе развоја овог изузет-
ног човека и уметника, борца и путника, од 1922. до данас, ; А Немиран дух, поетичан и склон медитацији али и оштрој опсервацији, Јакац је, на свој начин, одговарао на изазове времена, тражећи у њему управо оне са. држаје који су, као тематика његових дела, могли да задовоље велику глад за активним односом према стварности, за уче. шћем у збивањима. Он је сведок који хоће да утиче на ток и карактер догађаја, мада. му основна стваралачка преокупација никада пије свођена на голи утилитаризам. Све је у његовом делу некако јасно, на изглед једноставно, читко и прихватљи во: он скоро увек полази од објективне чињенице, најчешће људског. лика или пре. дела, као од елемента који је основни услов његовог стваралачког процеса и његове инспиративне оријентације, Он се од објекта битно не удаљава чак ни у оним делима која имају призвук или карактер симболичког казивања. Па ипак, то није реализам, још мање натурализам, јер Јакцу су битни садржаји који су резултат синтезе процеса догађања у времену и про цеса, у његовој свести о времену, што условљава карактер избора мотива и њего. ве обраде. Због тога је увек тежио да пред: мети његових слика буду актери времена, чиниоци историје, према којима је он био у двоструком односу: као стваралац и као саучесник. Због тога су му ваљда пејзажи по правилу слабији, некако, хладнији од портрета, чак и онда када су колористички дорађенији, артистички префињенији.
БОЖИДАР ЈАКАЦ: „НОВО МЕСТО" (БАКРОПИС, 191)
НАГРАДЕ
,
Али и ту је Јакац, нарочито у градском пределу, умео да" израз згусне до јаких драматских контраста (Вече над Љубља ном, 1943, Њујорк у ноћи, 1958). Међутим, предео у графичким листовима, упркос детаљистичкој прецизности, често одише лир | ском атмосфером, финим контрастима светло-тамног и разиграном арабеском.
Но, свакако, централна тематска и са. држајна Јакчева преокупација су портрети. Као ·лајтмотив у свим фазама његовог. рада јавља се аутопортрет, најчешће у цртежу и графици. Његова бриљантна техника бакрописа омогућила му је да створи неколико десетина портрета који'су, јединствени у нашој портретној уме тности. То посебно важи за „портрете из НОБ-а, великих _ актера револуције,. бораца, курира и организатора отпора („Истарски бомбаш", „Митраљезац Кланчар", „М. Пијаде", „Р. Чолаковић")., Изузетно место заузимају портрети Маршала Тита: један од најранијих, онај из 1943, рађен у Јајцу црвеном кредом, остао је до данас непревазиђен по оштрини опсервације, згуснутом изразу унутрашње снаге, неком чудном синтезом личности и времена — портрет је уздигнут до симбола. • Гледано у целини, Јакчево дело могло би изгледати као објективистичко приказивање стварности да у њему нема те свести о времену као распону људске егзистенције и човеку као актеру историје. У опширном предговору каталогу, из пера познатог историчара уметности Луца Менаша, дата је детаљна Јакчева биографија, описане су 'све фазе његовог стваралаштва, али недостаје синтетички приказ и оцена дела.
Срето Бошњак .
ПАВЕЛ (САБО – ДОБИТНИК НАГРАДЕ |
НИП „оБ30р“
ПОВОДОМ тридесете годишњице излаже
ња словачког листа „Хлас ауду“ (Глас народа), гласила југословенских Словака, НИП „Обзор“ у Новом Саду доделило је своју традиционалну петогодишњу награду за најбоље литерарно дело на словачком језику. Награду је ове године добио песник др Павел Сабо (псеудоним: Паљо Бохуш) за своју песничку збирку „Хвиездне просо“ (Звездани просо, НИП „Обзор“, Нови Сад, 1972). За петнаест година откако је установљена, ову награду су добили песници др Андреј Ферко („Окована крв“) и Михал Бабинка („Под кораком лес“). | у
Др Павел Сабо припада средњој генерацији словачке књижевности у Југославији, оне која је носилац модернијег израза израслог из традиционалне словачке поезије. Јавља се за време другог светског рата збирком стихова „Живот и бразде“ (Кошице, 1943), да би после рата наставио свој песнички пут јављајући се
повремено у часописима и новинама. Ро- '
Њен је 24. априла 1921. године у Бачком Петровцу, где је и матурирао 1941. године. Медицину завршава у Братислави (1950), а после повратка у домовину и дугог боловања ради као новинар и лекар-фтизполог у многим крајевима наше земље. У инвалидску пензију је отишао из Нове Вароши у Санџаку и сада живи у Бачком Петровцу. ;
Његово песничко присуство се више осећа од 60-тих година да би 1971. издао збирку песама. „Ипак колотечина“ (Ртедза Којај, МУТР »Обхок«, Моуу 5Зад), а већ 1972, излази му сада награђена књига
стихова „Звездани просо“ (Хвиездне про.
со), док се ове године јавља са новом гАипмком „Стићи ћемо временом“ (Сахот абзАетле, МУТР »Обђтог«, Моуу 5ад,“1974).
Његова поезија је врло хумана, загле-
дана у човека, у његов мали, али широк унутарњи и спољашњи свет. Песник своју љубав према родном крају и Војводини, а, нарочито, према њеном радном, обичном човеку, транспонује у једноставне а профињене стихове, који нас везују за ову земљу али и преносе у свемирска пространства. Тако његова поезија заузима истакнуто место у савременом југословенском песништву.
Павел Сабо-Паљо Бохуш
СЛУТЊА
Између трске на води
као златан разигран караш брчка се месец,
таласи му борају чело
а његове перути
рађају звезде, .
По лазурном убрусу неко је набацао прегршт боровница,
а то су облаци.
Сада из сваке биљке младица ничу и испод росе : нешто слуте
о животу.
Живот из нас буја
љубав нам нико неће отети, нити ће нам ко доказати како сваки смисао
полако јењава.
Чини нам се, да се као смукови провлачимо кроз густа окца мреже коју је разастрла смрт.
под шШљЉИивом
Ова расцветана шљива. у башти . | моја је секвоја
и баобаб мојих снова.
Под њом се осећам као младић,
урастам. И ја ћу бити расиветано дрво.
Нада мном је галаксија цвећа, пенушава светлост,
по којој пелудом оптерећене пчеле, космички бродови,
плове.
Езотерични долазак пролећа,
бисерно сунце последњег детињства.
Ра Сада најситнијим ватреним зрнцима Е продире у мене пролеће, срце ми у булки царује. Једноставно, не знам, какав ћу бити на крају.
ПУТЕВИ
Увек се у простору некуд губим У 'својим орбитама.
иза склопљених очију.
Овде, или тамо негде
У бесконачности,
сасвим је близу.
Кад се прелива у простор,
ми време има своје путеве
непознате.
Као гладан вук у месечној, хладној ноћи осећам. их , 8
и поноћ пробадам
бодежом бдења.
Висим над пространством, које је
[ провалија јер никуда не води,
и тек прву свету суру
путевима исписану читам.
Шушти ми песак у пешчаном сату
а жив сам зато,
шато сам окружен путевима.
Бекство и враћање,
располућен чвор олакшања
волим као плодност, као плодоносан рад, и као поље најдражом стазом пресечено.
Не дотичите се људских путева, молим!
ПОВРАТАК
Враћам се кући и чини ми се, да сам се, мало измењен,
у властитој излизаној кожи, на други начин
ионово родио.
То је тог истог дана опет другачије данас.
Квака на вратима.
својом промуклом иисрипом :ажрто броји
моје повратке.
Спотичем се на прагу
о пар није
врелог уз ;
нвмим, 2 и
Аплауз голубијих крила,
мене, тркача пред циљем, дочекује
одушевљено.
Долазећи кући,
претекао сам аутобус,
који је толико са мном каснио.
Пењем се на торањ који је у мени и као падобранац спуштам се
| У старо двориште.
„На врата куцати код куће не морам.
Враћање кући, то није путовање; чини ми се,
као да сам летео. =
Белешку о писцу. написала и избор из. награђене збирке „Звездани просо извршила Вјера Бенкова-Попитова, а песме са словачког превела Бранка Ром