Književne novine

Будимо евесни онога што живимо и шта етварамо

Паставак са 2. стране

МИЛОНТ ЈЕВТИБ: Било је п песника...

ЈОСИП ВИДМАР:

Па, да. И то је почело већ че. трдесет друге на Роту. Ту је био и Миран Јарц, поји је онда тамо п пао, онда је ту био Бор, и Коцбек. И они су на Рогу почели да стварају партизанску литературу, нешто што пам је требало сваки дан, и то доста успешно и доста експедитивно. Онда се у наредној тодини, тек, појавио у џартизанима и Кајух, који је после пао у Штајерској.

Дакле, цело време, ис само ми... него п Кидрич, Кардељ... Они су цело време имали на уму да тре ба те културне институције ства. рати ту и да ће то помоћи и мо. ралу и расположењу наших бораца, партизана. И тако је и би Ло.

Имали смо и много мањих куа. турних група по бригадама, где су оне приређивале митинге са певањем, са рецитацијама, па чак и са играма и глумом.

МИЛОШ ЈЕВТИЋ:

Каква су била у ратним данима, Ваша предвиђања уметности и културе У новој, слободној, социјалистичкој Југославији Да ли се неко очекивање испунило пот. пуније, а неко, можда, није до. било праве изразе»

ЈОСИП ВИДМАР:

Ја мислим, и био сам мишље ња и тада, да ће се уметност много променити у револуцији и у животу после револуције. А то мислим и данас. Само, до тога још нисмо дошли. Ја мислим да најпрг мора да настане нови живот. Онда ће бити и нова лите. ратура и нова уметност. Због то. та, мислим, све сувишне енергије у пашем животу треба усмерити у стварање тог новог живота, а уметност ће сама по себи ићи за животом, јер она увек иде за њим, јер гледа унатраг... А по својим осећајима, по неким слутњама, и тако даље, она иде испред живота. Да, по реалним данима гледа натраг, увек, јер на. писати роман о томе како ће свет да изгледа кроз педесет година...

МИЛОШ ЈЕВТИБ: Али, можете наслутити пекв од. носе2...

ЈОСИП ВИДМАР:

Неке слутње можете да имате о томе, и њих треба, дискретно дакако, да изразите...

МИЛОШ ЈЕВТИЋ: И у том јединству је, У ствари величина уметника

ЈОСИП ВИДМАР:

Да, да. То је то!

Дакле, мислим да ће се уметност још много мењати у вези са револуцијом али да још није дошло то време. Атоћесе постепено показивати. Због тога се, на пример, не чудим да до дана да. нашњег још немамо бог-зна-колико добрих дела ни о ослободила. чкој борби, јер ту треба дистанце... МИЛОШ ЈЕВТИБ:

Ваш послератни друштвени и културни рад, који и данас траје, има карактер свестраног уче. ствовања у југословенском животу. Шта Вам је из ове три деце. није посебно значајног _Мозете ли да нам истакнете најважније тековине које је социјализам пољ

стигао2

ЛОСИП ВИДМАР: Мислим да је највећа тековина социјализма у томе да он постоји, да је постао водећа идеја нашег живота. То је једна ствар. Неке његове реализације су ВР ло значајна ствар. Мислим, У првом реду, на решење националног питања. Знам, дакако, да ни ту нисмо још при крају, али смо на најбољем путу, пи на најправил нијем путу да то решимо дефинитивно и до краја... Националпа питања су увек неуралгична "мн могу да спречавају добар раз витак једне земље. Ту смо пости. гли, у најмању руку, федеративпи систем државе и, рекао бих, велику самосталност појединих националних република, што Је сте једна велика тековина, У ве зи с тим јесте велика тековина, п што ће Вас мало зачудити, постојање Босне п Херцеговине као такве, јер то је најкомплико. ванија република, а тамо се од вија живот на нормалан, праведан и... (Јевтић; „> хармоничан..“) „.. да, хармоничан и про дуктиван начин... То је ЈедНО велико дело, заиста.

1

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 11

МИЛОШ ЈЕВТИБ:

Молили бисмо Вас да нам кажете, полазећи и од словеначке ситуације — о којој смо сад 20в0. рили, али п од свог, знамо, доброг познавања југословенских

„прилика, јесте ли задовољни кул

турном пи уметничком сарадњом У Југославији» Мислите ли да су пи обим и вредност културних комуникација довољни Да ли је потребно и више југословенских манифестација — као што, је Сте ријино позорјер Зашто југословеп ске уметничке организације, поме нимо само Савез књижевника Југо славије, немају више очекиваног утицајад Шта бисте ви, одмах пи лично, предузели, мењали, тпредложили2 :

ЈОСИП ВИДМАР:

Мислим да сарадња и међусоб. но упознавање наших народа нису довољни. Мислим да, ипак, веома премало познајемо друг друга, а нарочито да премало познајемо изворе свега тога што данас ментално живи у сваком од наших народа, А то би треба. ло. Ми морамо да схватимо за што Србин мисли тако им тако, зашто ми мислимо донекле друк чије, а Хрвати, опет, друкчије, и тако даље. Ми морамо да дођемо до тога. Ако се разумемо у томе, онда ћемо, можда, моћи наше менталне и моралне снаге усмерити у један смер; могли бисмо се срести на основним схватањима, Мислим да је то врло потреб. но...

А шта бих ја. за то предузео тешко је рећи. Ја сам у своје време предложио да, на пример, ми књижевници, приређујемо — говорим у вези са критиком — пре давања неких наших критичара, рецимо у Београду, п то наших словенских критичара о српској митератури, и обрнуто. (Јевтић „Српских о словеначкој...) ... О словеначкој. Или паших о хрватској... МИЛОШ ЈЕВТИЋ:

То је веома занимљива идеја.

ЈОСИП ВИДМАР:

Мишљења сам да би се на тај начин људима живо показало како тај Србин или тај Словенац осећа и гледа на неке битне артистичке, а и људске проблеме. То, можда, не, би било. много, а ипак...

МИЛОШ ЈЕВТИБ:

... И то би помогло да се осети она малопре помињана свест о сваком нашем народу...

ЈОСИП ВИДМАР: .

То, то... То је једна таква идеја. Дакако, ја мислим да би морало тих ствари бити више. Стеријино позорје, на пример, јесте, опет, један такав покушај, само, ипак, има још мали обим. То није широка ствар, а требало би да то буде масовније. И у већем обиму... Тако нешто би требало измислити, пронаћи. Ја мислим да је време да то учинимо... МИЛОШ ЈЕВТИН:

Ваше књижевно делање, добро познато у свим нашим срединама, везано је за критички рад. Били сте уредник „Критике“, мо. зло би се рећи претече специјали зованих часописа у нашим југословенским просторима. Шта је за Вас књижевност, после пет и по деценија књижевног посла мислимо да баш ове године имате тај тубилеј — а шта критика2... Уопште, какво Ви место дајете уметности у социјалисти. чкој југословенској – савременостиР Ви сте о томе већ доста 20. ворили, али да кондензујемо Ваш поглед на ову материју...

Јосип ВИДМАР:

Мислим да уметност, а нарочито литература, има да буде свест и савест народа. А критика да буде свест и савест те свести и савести. Мислим да је то отприли ке тако.

Онда, ако гледате људски жи. вот, видите да има времена када суптилне моралне ствари играју велику улогу, а има времена када живот иде некако нормално без нарочитих криза и компликација. Ја мислим да данас живимо у критичним временима, да данас уметности пе играју велику улогу, јер су У првом реду јако вехементне и јако вирулентне политичке снаге. А, ипак, ми. слим, да оно што у уметностима сачињава свест и савест народа — да је то увек потребно им да је увек значајно и корисно. То треба подржавати и пазити да литература заиста то буде, а не да буде којешта. У томе је ствар.

МИЛОШ ЈЕВТИЋ:

Говорећи о свом опредељењу за критички рад, поменули сте јасноћу и разумевање. Јесу ли то Ваши основни критичарски прим.

ципи и данас или. сте их умножили новим критеријумима, новим елементима»

ЈОСИП ВИДМАР;.

Да, то су само неки квалитети критичарског рада, а суштинска идеја критике јесте, ипак, то да

се она увек пита да ли, на пре.

мер, то и то дело може да буде или свест или савест људима који ће доћи у додир с њим. А шта. то значи» Доста је компликовапо анализирати то у једном делу. А убеђен сам да је свако дело, које јесте израз једне значајне личности, или свест или савест, или једно и друго. Оно може и има у себи. При томе, не кажем да увек мора да буде његов сми. сао не знам како руководећа идеја за човечанство, него да му даје подстрека у његовом осећању и у његовој тежњи ка вишим формама живота... И ако наЂем, бар неки траг у једном делу, онда је то за мене уметност.

МИЛОШ ЈЕВТИЋ:

И онда дајете позитивне оцене. ЈОСИП ВИДМАР:

Да.

МИЛОШ ЈЕВТИН:

Као критичар, вредновали сте и књижевне појаве и поједине књижевнике. Кад бисте били у прилици да изаберете — за неко друго језичко подручје — библиотеку послератних дела насталих у Словенији, за које бисте се ауторе и књиге определили2... А шта бисте волели да буде, из осталих југословенских књижевности, садржај једне библиотеке намењене словеначком читаоцу»

ЈОСИП ВИДМАР:

Шта бих ја саветовао да се пре. веде из наше литературе у стране језике, то се, отприлике, већ реализује и дешава. Или је већ реализовано. Ту. имате преводе, да не товоримо само о Андрићу и Крлежи, на пример Цирила Космача, који се много преводи и у Немачкој и у Русији и неким друтим земљама. Чак и у Енглеској. То је писац који може да се афирмише у свету и зато треба да га свет упозна. Космач није нарочито продуктиван, а оно што напише — стоји! Онда бих предложио да се свет упозна са једним делом Славка Грума,. и то

са његовом драмом „Догађај у.

месту Гога“... Онда имате ту, можда, доаму Приможа Козака „Афера“. Не кажем да је то ве. лика драма, али има у њој нека проблематика која живо илуструје наш свет,

И тако би се могло набројити једно десет књига, а то је већ много. Зар нез2

МИЛОШ ЈЕВТИН: Како да не! За три децепије..:

ЈОСИП ВИДМАР: ...То је много!

МИЛОШ ЈЕВТИБ: То је сасвим довољно.

ЈОСИП ВИДМАР: Да.

А сад ово што бисмо ми желе ли да уђе из југословенских ли: тература у нашу књигу. И то се трајно спроводи код нас. Ми ћемо сада издати, за почетак, је дан избор југословенске књижев. ности, не знам у колико књига педесет мпли двадесет и пет, не знам још. То се припрема. Дакако, ту има разних имена, и старијих и новијих, тако да, мислим, У том погледу можемо и: да друг другу покажемо нешто, а мо да нешто покажемо свету... Види. те, у Русији се сада спремају Глембајеви, у Москви чак у два театра. А чита се Андрић по целом свету, чита се врло много наш Цирил Космач, и то већ нешто значи!

МИЛОШ ЈЕВТИЋ:

У последње време доста се де. батује о стваралачким слободама. Шта бисте Ви о томе рекли2

ЈОСИП ВИДМАР:

Ја мислим да сваки стваралац има слободу у себи, ако је има. Но, ако гледате прошлост, историју литературе, ако гледате само словеначку литературу, Пре. шерн је писао у најцрњим данима Свете Алијансе, и то од тридесете до четрдесет осме. Шта су песлобода ми цензура нашкодиле његовој литературиг Цанкар је писао у врло тешким условима, а створио је двадесет једну књигу. И да не говорим само о њима... Узмите руску литературу. Од Пушкина, кога је цензурисао лдич. но цар, па до Горког или Чехова! У каквим, се. доста тешким, каткада и окрутним условима развпЈала та литература2 А ла је једна ведика литература.

Ја никако пе кажем да притисак мора да буде, а, исто тако, мислим да се не треба превише бојати те неслободе, јер смишљен уметник увек нађе себи пут да каже оно што треба да каже...

МИЛОШ ЈЕВТИБ:

Друже Видмар, дела са револу. ционарном и савременом темати. ком нема довољно, тако се ми-

наста- |

РИСТО СТИЈОВИЋ: „ТУЖБАЛИЦА" (1925)

сли, ни У једној националној књиокевности, уметности у целини, Како Ви гледате на револуцију и садашњост — као уметнички мотив> Да ли је, по Вама, у једнакој сразмери нетован и однос друштва према стваралаштву као и однос стваралаштва. према друштву2 ЈОСИП ВИДМАР:

Између друштва и стваралаштва постоје интензивни дијалектички односи, Друштво ће воле. ти и неговати литературу ако буде литература таква као што треба да буде. Ја сам у то убеђен, бар — ако не неговати, интересоваће се за њу, бориће се, можда, против ње и биће у сукобу, у дискусији с њом, а од тога литература и живи. А са друге стране, мислим да наши писци засад, ипак, премало познају нашу стварност и проблематику нашег живота, уколико јесте тај живот реализација револуционарних иде. ја. Ту наша литература није доспела, а ја мислим да, можда, ни. је само кривица до наших писаца, него је то у природи ствари. Јер говорили смо да литература и уметност гледају унатраг, и мо. гло би се рећи да, можда, још није време да би се могао заиста објективно и уметнички представ. љати наш живот као живот једне револуције. А то ће доћи, пре или касније, јер сад се већ појављују доста интересантна дела о ослободилачкој борби. Има Ла. лић, на пример, код вас. И код нас, на пример, Тоне Светина... (Јевтић: „Са трилогијом...) Да, са трилогијом.

Почиње једна литература која ће, пре-касније, проговорити н о томе шта је било после ослободилачке борбе... Мора.

МИЛОШ ЈЕВТИБ: Што је сад садашњост...

ЈОСИП ВИДМАР:

Да, да. То — што ми сада живимо. А с друге стране, мислим да писцима треба створити услове да би могли да раде, и да би могтли професионално да раде, а не уз неки други посао... Јер за литературу треба глава — цела!

МИЛОШ ЈЕВТИБ:

Било је, особито у последњим годинама, доста забуна у погледу антажоване уметности. Неки су сматрали да антажованост подра.

_ зумева утилитарну уметност, па

чак и посебну радничку умет.ност, док су други одрицали било

какву одтоворност уметника пре

ма свом времену пи друштву, за лажући се за такозвану чисту уметност. Ви сте у овом разгово. ру помињали. ову тему, али где је, по Вама, истина, друже Вид. мар

ЈОСИП ВИДМАР: Ја мислим да уметности без

ангажовања бити не може, А ангтажованост јесте у томе да

писац говори о животу који га или боли или радује, са којим је он интимно везан и од кога он пати. То јесте ангажман. А ако о томе говори без мисли на какву тод публику, он ради као ларпурлартиста. Без тенденције. А ако он прича о своме животу, на пример, како је прошао кроз живот, како је проживео неку кризу, онда, ипак, ствара уметност која јесте корисна и за остали свет. Па ми и тако учимо "живети, да у

саушамо друге како живе, зар не2... И ја мислим, то је прави ангажман и мислим да литература, уметност ако то јесте у крајњем смислу, увек јесте корисна. И то на начин да она то не жели, него она јесте корисна, јер говори о људском животу на један продуховљени, на један, рекао бих, дубљи и паметнији на. чин. (Јевтић: „Духовнији“) ...ДУховнији, да.

МИЛОШ ЈЕВТИЋ:

Као човека који се и полемички исказивао, и то не тако ретко, радо бисмо Вас питали да ли је наша средина довољно спремна за. полемичке спорове»

ЈОСИП ВИДМАР:

Мислим, не нарочито. Мислим да су ти полемички спорови код нас доста примитивни, и често груби. А бојим се, ако је тако ме. | у људима који полемишу, да је у публици још горе. Само не знам. Знам ипак да се публика јако интересује за све полемике и да их живо прати. Бар код нас је тако.

МИЛОШ ЈЕВТИБ:

Какво је Ваше виђење младе генерације — и у уметности и у животу»

ЈОСИП ВИДМАР:

Немам много прилика да бих упознао млађу генерацију, само оно што њезино читам. То ми се нарочито не свиђа. Не видим у томе озбиљног односа до литературе; тога не видим, а не видим ни талената, што је још го. ре... А у том погледу, мислим да имам довољно искуства, јер за ових педесет... не, шездесет тодина, откад пратим литерату. ру — јер сам још познавао Шанкара — знам да треба имати у овако малом амбијенту, као што је наш, увиђавности пи стппљења, Таленти се не рађају сваког дана. То долази ретко, а надам се, пре или касније опет појавити код нас, премда и данас има не. ких талентованих људи међу мла. дима.

МИЛОШ ЈЕВТИБ:

Обичај је ове серије, у којој настојимо да сажето прикажемо портрете –натважнијих _ личности данашњице, да гости, на крају разговора, упуте своју поруку, сазнату животом и стваралачким делањем. Шта бисте Ви рекли, друже Видмар2

ЈОСИП ВИДМАР:

Ја бих желео свима нама свест, и то заиста интензивну п пуну свест о томе што живтомо. И шта стварамо. Ја мислим да треба сви да знамо шта се ту код нас дешава и шта се ту код нас ствара. Да то није само полити. зирање, рекао бих из дана у дан, него да је то један значајан и снажан процес који ће мењати Лице ове земље... МИ ако ми у томе успемо, онда смо учинили много. А то треба да, заиста, пре. ђе у нашу свест, заједно са убеЂењем да је за то потребна висока култура.

МИЛОТТ ЈЕВТИБ: Много Вам хвала, друже Вид. мар.

Разговор водио и уводну белешку написао Милош Јевтић