Književne novine

АНКЕТА „ЖЊИЖЕВНИХ НОВИНА“ |

Редакција „Књижевних новина“ обратила се двадесе. торици књижевних жритичара и писаца свих наших на. рода и народности с питањем: „Шта је било ново и добро у вашој националној књижевности током протекле зодине>“. Приспеле одговоре штампамо редом како су стизали у уредништво пи захваљујемо учесницима ан кете на одзиву у име редак ције м у име наших чита. лама.

Предраг Матвејевић

УСПОН И НАПРЕДАК

ТОДИНА 1974, била је у хрватекој књижевности боља од 1973, која је опет била мање ло ша од оне што јој је претходила. Тај пропес означава у станови“ том смислу успон и напредак. Ваља видјети у чему се он огле Х току године која је управо текла потврдили су се новим

елима неки од већ познатих стваралаца. Треба истаћи у пр» вом реду Јуру Франичевића-Пло чара (његов роман „Вир издао је загребачки „Напријед“) пи Живка Јеличића (роман „Шашава ауна" изашао је у „Младости"). Мјеста која данас заузимају ова два изразита Медитеранца-Спли ћанина наводе на размишљањео разлозима који су поједине ства раоце радо остављали изван крн тичке пажње, ,у провинцији“...

Ол млађих прозанка ваља на првом мјесту истаћи неоспоран талент Казимира Кларића („Колут натраг“ издао је такођер „Нагљријед“). Један од књижевних дО таћВаја године представља свакако широка избор из поезије Ивана Сламннта (у издању „Зоре“. из: бор Слободана Новака). који овог ·осебујнот експериментатора. наше књижевности приказује у пуном распону. Од поезије бих та коћер истакао нову књигу Дани: јела „Драгојевића _ „Природопис" (којим је започео своју издавач“ ку дјелатност часопис „Тека").

О неким књигама, говорила је више друштвена критика нето књижевна, што не смат= рам најпожељнијом појавом:о Шо | љанову роману „Лука“, за који се не би могло рећи да је најбо“ ље дјело овог аутора, мирније је и сабраније писала београдска = Кевиожевна реч “неголи иједан“за у ебачки атст или часопис. Мож да је и'то знак једне нове климе “ међусобним односима наших књижевности. Желио бих да је сте...

Влада Урошевић

ПРАВЦИ БУДУЋИХ КРЕТАЊА

БИРАЈУЋИ међу делима које су македонски писци објавили током 1974. одлучио бих се за две књи' ге које су за мене биле најузбудљивији прошлотодишњи догађа: ји „македонске књижевности, То

две веома различите књиге које у својој различитости носе, свакако, ознаке. досадашњих кретања савремене македонске књи: жевности, а — можда — и њене будуће правце развоја. То су „Не верне године" Петра Андреевског и „Кућа цео свет" Богомила Бу зела, То су две књите прозе, две књите ван уобичајених жанрова = и. ту се завршавају њихове заједничке формалне особености, Једна од њих, она Петра Андреевског, носи у себи најбоље осо: бине оног дела македонске књи“ жевности који је окренут ТлУ,И поднебљу, фолклору и традицији. Њен аутор открива у овој специфичној врсти записа (који се У ретким тренуцима заокружују У приповетку, али и без њене за вршености поседују пуноћу заокруженог. дела) слојеве свог родног тла — од недавног слоја ус' помена на детињство до древног слоја митских праслика и колективног сећања. Походећи знане стазе свог родног краја, Петре Андреевски бележи шаре тог интимнот микрокосмоса који посе“ аује дубину једног самосталног света, И док тако Петре Андре: евски лута између некелико села Демир. — ЖХисара, Богомил Бузел лети између Ирске и Америке, Већ сам наслов „Кућа цео свет објављује _ космополитизам _ ове књиге, Двоумећи се између путописа, есеја и романа, ова проза доноси дах широких — простора, Аугих путева, нервозу аутобус“ ких станица, аеродрома, приста“ ништа. Путовање је ту велика авантура, отискивање у свет императив коме се не може одо љети. Бузел у овој књизи пропо-“ ведла путовања као начин живота п прихвата свет као велику. је дивствену отаџбину.

И тако ове две књите показу“ ју _ савремено лице македонске

БЕОГРАД, 16. ЈАНУАР 1975. ГОДИНА ХХУП

МЉИЉЕВН

ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ

КУ Му

ПР + |--]ђД

ма А

АЈ Јо

а Њ ЦМ па и

3 о СУ ~

| =>

КУ

АЛЕКСАНДАР -ТЕРЕМИЋ.: ЦИБЕ:. ВИОЛИНИСТА _

резултат једне књижевне године. Да је било само то, она би била вриједна памћења. А попис заним љивог мотао би лаље да се настави. спомињањем, на примјер, пи: онирски _ смјелог _ антолотијског књижевно-критичког с погледа на савремену поезију и прозу босан скохерцеговачких аџтора, коју је управо под крај протиле године остварио часопис „Израз“ захва Љујући сарадњи великог броја књижевних критичара; затим но ва дјела из области стварања за аАјецу и омладину и др. Када сво димо овај биланс и све ово имамо пред очима, закључујемо да је доста повода за искрено задо вољство, мада не и за самозадо вољство · створеним. Јер, валоризапије овдје споменутот или не споменутог тек предстоје.

Предраг Протић

БЕЗ СУШТИНСКИ НОВОГ

ОСНОВНО ОБЕЛЕЖЈЕ овој го дини дале су нове књите већ афи рмисаних писаца. То су: Каша нин, Кош, Павле Стефановић, Се лимовић, Матић, Танасије Младе новић, Богдан Чиплић, да набро“ јимо само неке, Оне поседују је дан висок квалитет, али то у кра јњој линији за писце о којима је реч, није ништа ново. Новости у књижевном изразу, експеримен ту, у свему ономе што би било суштински ново у једној књижевности ове године није би лао. Истовремено, има. неколико новина које су нам драже Од сваког експеримента и сваке, формално посматране, новине. То су неколико нових имена у прози. Набројаћу их само тројицу, пако их има више:, Александар Миодраг, Јован Радуловић и Ра дован Бели Марковић. - Ако бих истицао. оно што је добро, без обзира на то да ли је ново или не, а што нам. је доне: ла минула година, онда бих 'указао на романе Бранимира Шћепа новића „Уста пуна земље: и Ви

„ досава Стевановића. „Константин

Горча" и књиге есеја Јована Ћу аума „Аневник са Атлантика И Арути есеја" им Миодрага Павлаовића „Поезија и култура".

КЊИЖЕВНА ГОДИНА 1974.

књижевности — њена два лица у ствари: једно окренуто привла“ чној, Аубинској светлости родног тла и поднебља, а друго окренуто ширинама и искушењима вели. ког _ света. У ' прошлогодишњој продукцији македонске књижевности било је свакако и других вредних и значајних дела, али ја издвајам ова два по њиховим различитостима које се тако уз будљиво допуњују.

Миодраг Богићевић

ВЕЛИКАНИ И нови ПИСЦИ ·

МИНУЛУ књижевну годину У Босни и Херцеговини обиљежава даље стваралачко зрење чији су плодови разноврсни, особени и

занимљиви, ако већ нису и коли.

чином одвећ богати нити поједи. начно обасјани бљеском велике изузетности, Уосталом, истинска изузетност литерарних остварења не биљежи се сваке године за ре дом, будући да су им случај и изнимност непредвидивог ствара: лачког тренутка, тог жућђеног Ка ироса, неупоредиво већи савезници Од конвенционалне хронологи је коју воде еснафски регистратои дневних књижевних догађања или опсјенари из крута непоузда-

не фамилијарне тобоже критике.

Књижевна есејистика у проте клој тодини изражава напор да се цјеловито, продубљено и на мо деран начин истражују и расвет љавају најзначајније књижевне личности не само прошлости, не го и литерарне садашњости, У том смислу посебно је вриједна пажње појава двију студија о два модерна ствараоца из Босне и Херцеговине. Ријеч је о монографији Радована Вучковића о књижевном дјелу Иве Андрића под називом „Велика синтеза“, ве-

· ома обухватној не само по. броју

страница него прије свега по суи

тимском захвату у цјелокупно књи ||

жевно дјело нашег нобеловца. Та је. студија значајна 'и стога ттО ис тражује' коријене оног трајно ак

тувлнот смисла којим је Андрић расвијетлио пут и савременој босанскохерцеговачкој · књижевности да, нарочито у новије врије“ ме, надвлада некалашњу приземну регионалну о дескрипцију. да све више свједочи један сретан спој властитог поднебља и универ залних, општељудских идеја, чес то посредством одхујалих истори јеких времена и догађаја. Касим

Прохић, пак, у својој монографи-. ји о Маку Диздару, том родона:

челнику модерне поезије у Босни и Херцеговини, разматра не само књижевно“критички. него и категоријално "филозофски овај пјеснички опус на сасвим некон венционалан. начин, показујући нам зашто је Диздар постао не: ке врсте вододјелница у развоју поезије овдје. у

Поред појаве занимљивих нових књига поезије-и прозе већ познатих аутора средње.и новије генерације босанскохерцеговачких књижевника (нове пјесме Изета Сарајлића „Писма“, роман Ристе Трифковића на савремену тему „Скице за Захаријев роман", пјес ме Јосипа Остија, Марија Сушка, Владе Настића и других), 1974. тодину нарочито карактерише ја вљање дјела нових писаца. Они доприносе наглашавању новог АМ ха и модерног тоналитета у књи жевном стварању, градећи своје: образно и на индивидуалан начин у суштини савремен доживљај да нашњег сложеног свијета и човјека. У том контексту. нарочито " треба истакнути књиге прозе Твр тка Куленовића „Потовање". ту несвакилашњу контаминацију дне вничких, есејистичких и проз них акцената; „Криво глагоље" Милосава Попадића, роман чудесног. илиоматичног херцеговачког товора и заошијаних, необичних личности које често зраче неком тајанственом аромом; апартни ро манескни напор Исе'Калача „Сми јалфште", тдје се ствари тек на: зиру у ироничној и гротескној про јекцији свог исходтшта; прозу Дратана' Јањића „Нова кожа“,са кафкијанским. одбљестима продора у упитност људске сулбине и непрепознатљиву · поепознатљи“

| вост савременог индивидуума. Че

-тири књите особене прозе нових

"аутора — то је, дошста, вриједан | "Частавак на 2, страна

тако

Драшко Ређеп

БУДНЕ КЊИГЕ

ЧИТАЈУЋИ књиге које су се, то ком 1974. године, појавиле у ср: ској књижевности, ја сам заправо понајвише упамтио компоненту њихове будне пажње, расањене свести, продорне мисли, изу. зетне имагинације. Та провокативна компонента ме је и подстакла да, сад и овде, поменем че тири књиге, наизглед тако раз: аачите, тако специфичним рукописом исписане, а у бити тако комплементарне, савремене, — је динствене. Ево њихових наслова, незаборавних: '

„Будна ноћ" Душана Матића,

издање Просвете, поезија;

„Уста а земље" Бранимира Шћепановића, издање Слова љубве, роман;

„Мерила раних мерилаца" Дра тана М. Јеремића, издање Замак културе, студија;

„Поезија и култура" Миодрата Павловића, издање Нолит, ес сеји.

Јер, одиста, као што је Мати:

_ ћева песма, не од јуче, а у овој

књизи у јединственој парадигми, поставила питање смисла и вре мена, пролазности и умирања, драматично и узбудљиво, тако је и Шћепановићев роман, све ден и лапидаран, изоштрен у сво“

. јој једноставној синтакси, про

дорно издвојио судбину човека и пораз хајке. И као што је аналитички прецизно, ерудитно, читачки супериорно — студија

" Јеремићева магистрално осветли“

ла естетичка схватања првих српских књижевних критичара, одбацујући мнотобројне раније полуистине и произвољности, та: ко је и есејистика Миодрага Па вловића наставила своје трагање за системом, за баштином, за традицијом, својеврсно освојеном, нетираном, издвојеном.

Четири будне књиге мојих новосадских лектира у 1974. годи

АНКЕТА: ШТА ЈЕ БИЛО НОВО И ДОБРО У КЊИЖЕВНОЈ 1974. ГОДИНИ

Милош Јевтић: РАЗ_ ГОВОР С РЕВОЛУПЦИОНАРОМ И | КЊИЖЕВНИКОМ :|_ ВЕЉКОМ КОВАЧЕВИЋЕМ

| Предраг Палавестра: МИТРИНОВИЋ И КАНДИНСКИ

Слободан Новаковић: КЊИЖЕВНОСТ У НАШЕМ ФИЛМУ

— ДЕРВИШ НАД · ПОНОРОМ:

Мома Димић: . АМЕРИЧКЕ МЕЛИТАЦИЈЕ (П1)

ДОСАД НЕПОЗНАТИ СТИХОВИ ВЕЛИМИРА РАЈИЋА

~ „!

) КЊИЖЕВНОСТИ

ЈА НОВИНЕ, ИЛИ: (04 ИСТОГ ПИСЦА

ИМА ЛИ лешшег и бесмисленијег наслова од.овотга Од, истог писца! Лудујем за старинским, безначајним _ насловима књига; Изабране приповетке... Приповетке... Приче... ' Има у тим насловима неког дивног професионалног поштења, не. ке лепе: скромности, тако непознате нашем претенциозном књи. жевном времену, које се утркује у измишљању бизарних и препо| тентних наслова својих књига. Колико дуго нисам прочитао на корицама неке књиге, оно тако чаробно им тако чедно: Песме!

Заиста, све што будете читали од овог тренутка па надаље, би. ће од истог писца. А тог истог писца веома занимају судбине свих оних што своје приче, приповетке и изабране приповетке објављују по новинама, ради коре хлеба нашег насушног, они, дакле, књижевници — надничари, које не примају у боља друштва и о којима се говори уз лаки над. моћни смешак, као о нечем пролазном, необавезном ин лаком, што се може читати пред спава. ње у хотелу, на аеродрому или у возу између две седнице неког књижевног Координационог Ол бора Озбиљне Литературе.

Једно је сасвим сигурно: у овом тренутку (наравно, неваж.ном за вечност) на овом поднеб. Љу, постоје две књижевности једна официјелна, призната, затворена тврдим корицама књига

ћи, илегална, подземна, унижена и испљувана, потцењивана и забављачка, увређена и понижена — она која живи свој живот на страницама новина, на радију и телевизији. Припадници и протатонисти ове друге врсте књижевности (ако смем тако да је назовем) налазе се у улози заблуделог и отписаног рођака из про. винције што стоји у предсобљу и чека да га исправни и часни роЂаџи приме на славу, а заједно са њим, ту покрај његових ногу и пртљага, стоје сви они неми и изговорени прекори о проћерданој младости, ветропирастом понаша. њу и проиграним изгледима за частан и сређен грађански жи. вот у оквиру неке полутамне библиотеке где се цакле златна слова класика у предратном повезу од црвене коже. (Узгред, одувек сам желео да се обучем у „Ка. пут“ саштвен од Малапартеове „Коже“ћђ И тако чека тај несрећник, извињавајући се читавим својим ставом што је још жив, леп и радо читан по фризерајима и недељом поподне на каучу У трпезарији, што још дише, што се миче и на крају — што га воле! И никада јаз између ове две књижевности није био дубљи и шири него данас, кад реч фељтониста у земљи која поносно води европску трку по броју не. писмених, звучи као најцрња увреда.

Књижевник је у нас још увек неко, ко огрнут пењоаром са из Наставак на 10. страни

Момо Капор

и друга. могло би се слободно ре- ·