Književne novine
АНКЕТА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“
Наставак са 1, стране
Шандор Богданфи
РАВНОДУШНЕ ПЕСМЕ 0 ВОЈВОДИНИ
ИШТВАН БРАШЊО је свакако нај плоднији аутор међу мађарским чисцима нашим, а можда и ме Њу свим писцима у Југославији. Он већ. доста дуго објављује по две-три књиге годишње, џи то ин поезију и прозу, Књига поезије коју је крајем 1974. године обја: вио у издавачкој новосадској ку' ћи „Форум", приказује један свет сад већ можда и непостојећи, сем у сећањима, о крајевима. о земљи, о стварима. о људима и животињама и а, о свему дакле што испуњава просторе војвођанског села, Он то опису. је равнодушно у оном најплеменитијем песничком смислу. Заправо су то слике из детињства, можда чак и из прича које су му старци и старице приповедади. Он их сад пројектује у нашу садашњу свест, све стављајући на своје место, као на сликама Тивадара Вањека које такође да: ју равнодушну слику неке спо: љашности која заправо нигде не чостоји.
То је својеврсна, „народна" књижевност, ако хоћете и „се љачка", мада нема никакве везе с тим епитетима које смо нека. да употребљавали за романтичне написе о селу. Све је то опоро, све то лебди. све је то сиво, као у магли, а ипак блиско јер све назиремо и тачно препозна" јемо: то су углови У нашим со Бама, у нашим двориштима, шталама, сокацима, у нашој Војводани. Ристо Трифковић
ПАОЛНОСТ И РАЗНОВРСНОСТ
У 1974, ГОДИНИ у бх'литерату" ри посебно освјежење је неко лико дјела прозног израза аутора који бар до сада нису били познатији или не бар довољно афирмисани, понименице ријеч је
о романима „Криво глагоље" М..
Попадића, „Смијалиште" И. Калача, — „Посјетиоци". Н. Епшшека (објављен, истина, у 1973. години али се прикључује овој групи дјела), „Ларва“ Б. Аликадић, и новелама Н. Агића, Д. Јањића и ДА. Петкова. У поезији се исти чу нове пјесме И. Сарајлића. В. Настића, Ј. Остија, С. Благојеви ћа, итд, а нарочито ваља истак' нути у критици и есејистици сту“ дију о дјелима И. Андрића „Велика синтеза" и књиту критика о савременим југословенским писцима „Проблеми, писци и дела" Р. Вучковића и такође студију К. Прохића „Апокрифност поет' ског говора" — о поезији М. Диздара.
Ево, чак и покушај, и изри чит напор, да се што је могуће сажетије издвоји из голе текуће продукције оно што највише при влачи пажњу у 1974. години У Ох-литератури наилази на тешко. ће, ипак — пријатне тешкоће, јер то свједочи да је и протекла тодина била и плодна и разно. врсна дјелима од значаја по ко. јима ћемо, надамо се, ову годи' ну и памтити и помињати, ако нас наравно не вара слух и ос1е ћај за вриједности који је. истина. увијек на проби кад је ријеч о дјелима са текуће траке т!. без довољно дистанце и размака, про вјере.
Митја Мејак
СОЛИДНА КЊИЖЕВНА
ГОДИНА
ЗА СЛОВЕНАЧКУ књижевност 1974. година је била солидна, игко не више него што се могло очекивати; учествовале су у њој генерације, од најстарије до најмлађе, равноправно тако да година није донела само једностране резултате, а и појединачне књи-
' , + у
жевне врсте су биле у мећусоб. | ној равнотежи. Једна од основ-
них карактеристика је осетно од-
авангардног експеримента који се темељио пре свега на штокантној екстраватантности; та се крајност умирила у бравуроз-
ној модерној техници која, при.
свему, доноси исповедни садржај. Међу прозним текстовима зарад интимне и списатељске зрелости издваја се нови роман Бена Зупанчича „Грмада"; то је носталгично и сетно-иронично буЊење успомена на полет првих послератних година у Љубљани која се поново рађала. То је, без дилеме, један од најбољих текстова изврсног писца Бена Зупанчича. У словеначку лирику, нову тематику и, пре свега, ново чисто осећање унела је у првом реду песникиња Светлана. Макарович својим савременим обрадама словеначке народне песме; пажњу је изазвала и животна антологија (избор) лирике Богомила Фатурја, песника који није био доволно ни познат, ни цењен. Треба се подсетити и изванредно драгоцене и занимљиве научне и књи жевне публицистике историчара културе Душана Моравца о словеначкој сцени Цанкаровог доба; та је књига, нема сумње, један од темељних културних ин историјских докумената, а, у исти мах, због Моравчевог духовитог есејистичког стила и одлично књи жевно штиво,
Тарас Кермаунер
ПОТВРДА ЗНАЧАЈНЕ ТРАДИЦИЈЕ
СЛОВЕНАЧКА књижевност је и 1974. године остала на завидној висини коју је досегла послед; њих година.
Продор млађих писаца је настављен, а и неки старији су се одржали на високом нивоу. Гретор Стрниша је песничком збир.“ ком „Око" написао своје најамбициозније, дантеовски компоновано и синтетичко дело, Руди Шелито је збирком новела „Па танство". начинио још корак да ље ка тајни света, Драто Јанчар је романом „Тридесет и пет степени" (блеснуо као сјајан. стилист, Димитриј Рупел је фантастичним и пустоловним романом „Време у њој крвник љути" увео у словеначку књижевност нови,
мронични жанр м доказао њего ву вредност, Светлана Макаро“
вич је песничком збирком „Пе лен жена" обновила чаробну језовитост народне песме. Томаж Шаламун је својим „Соколом" још једном потврдио своју неизмерну песничку слободу, Нико Графенауер је есејистичком књитом „Критика и поетика" изградио темељ за савремени приступ модерној словеначкој књижевно сти, Аушан Моравец је књижевно оживљеним научним методом први синтетички описао словеначко позориште с краја прошот ми почетка овог столећа („Сло веначко позориште Цанкаровог доба"), Лојзе Ковачич је „Сео“ бом" прунисао своје досадашње дело.
Највећим доживљајем — ипак сматрам роман Витомила Зупа' на „Клемент" написан 1940, го дине, а тек ове тодине први пут одштампан. „Клемент" доказује Аа' модерна словеначка књижевност већ има своју не тако кратку традицију.
Павле Зорић
ВИШЕ ИЗВАНРЕДНИХ КЊИГА
ПОШТО НИСАМ прочитао сва дела објављена у прошлој години и пошто није протекло довољно времена да би човек могао направити неку врсту биланса, отраничићу се само на то да 1едпноставно наведем неке књиге које сам са задавољством читао. С једне стране, ту су „Ратна срећа" Михаила Лалића и „Константин Горча" Видосава Стевановића (за сада објављен само у часолису), два романа дионизијске инспирапије, писана са жестином и страшћу; с друге стране, ту је роман Бранимира Шћепановића „Уста пуна земље", дело аполониј ске инспирације, у коме је аутор хаос и трагедију живота надвлалао хармоничном формом, преобразивши доживљај једног слома у дивну причу о патњи која искупљује и ослобађа човека. У књизи Ериха Коша „На аутобус“ кеј станици" има неколико прворазредних приповедака. 'И роман Слободана Џунића „Меака поред
друма" ужује да се помене, мада ова и сана, екстатична проза није и допадљива на. први поглед. Када је поезија у питању, истичем „Псалме по сину" Танасија Младеновића. Нови циклуси овог песника, "настали последњих година. (у збирци се на лазе на крају), имају много заједничког са темама и идејама које доминирају ни код Лалића и код Шћепановића: то је епско-полемичка слика света схваћепог као поприште непрекидних хајки. , )
#
Славко Алмажан
ГОДИНА ЗРЕЊА
АТМОСФЕРА _ међу _ југословенским писцима румунског језика
"У 1974. години наговештава зре"
лост једног медијума да разреши сложена питања која се данас намећу модерној књижевној екс: пресији, Ту атмосферу стварају писпи „различитих генерација, од Михаја Аврамескуа, Јона Балана и Раду Флоре па до најмлађих — Јоан Флоре и Петру Крауа. Аутори излазе пред јавност без стидљивих обзира, отворено и су: периорно. Већ ова година која наилази и у којој се већ налазимо, свакако ће донети наслове који ће бити трајно забележени,
Управо је објављена књига Јона Балана „Зелена зима", први пут на српскохрватском језику („Братство-јединство", Нови Сад, 1974). Раду Флора у београдском „Нолиту" ће ускоро објавити књи ту изабраних песама. Михај Аврамеску има у штампи нову књигу песама, поводом тпездесетог ро: Ђендана, Млади Петру Крду 96јавио је књигу песама која има необичан наслов: „Доносач ока" (Либертатеа, Панчево, 1974). Талентовани Јоан Флора, који је скренуо пажњу критике, припре мио је за издавача две збирке стихова...
Као што се и из овог лапидарнот „набрајања може лако видети, југословенска књижевност ру мунскот језика има тренутке зре:
ња управо у овом часу.
Милан Бурчинов
ШПИШЕ СЕ много,
А СТВАРА МАЛО
ПРОТЕКЛА 1974. година, уз ретке изузетке, по мом мишљењу неће оставити дубљих трагова у македонској књижевности. То може да изгледа необично када се има у виду да 1е током про. текле године објављено око че трдесетак нових књига. претежно песничких. Ипак, сматрам ла је разлика у вредности измећу веома танког врха и мноштва подпросечних дела исувише ви: дљива Да би остало места било каквим илузијама. Пише се и објављује много, али. ствара мало. :
Из објављених песничких књи та издваја се у првом реду нова збирка Блаже Конеског „Записи". Након Аугогодишње паузе пес ник њоме поново потврђује сво ју стваралачку виталност. пре трштима нових стихова по фор. ми ни изразу једноставних и не наметљивих, али по суштини и духу савремених и модерних у најбољем смислу те речи. На Арутом месту стоји нова песнич: ка књига Јована Павловског „Идентитет у којој видим несва кидашњи им занимљив покушај да се дискурзивним песничким
У ОВОМ БРОЈУ ВИЊЕТЕ АЛЕКСАНДРА ЈЕРЕМИЋА ЦИБЕТА
из КОЛЕКЦИЈЕ АНДРЕА МАЛРОА; „БИК" — ДЕЛО М!
језиком искаже рефлексивни не мир савременика који своју сва. кидашњицу преиспитује и ДОВО ди у везу за медитацијама о про. шлости. која невидљивим Маре џзнемирава и наставља сво | вот у не нов сензибилитету песниковом. "
Проза као да у прошлој то дини поново губи корак којим се протеклих година била захук: тала и озбиљно приближила пое. зији. Ипак, издвајају се две књи. те: „Неверне године" већ искус ног писца Петра Андрејевског и необично успешни деби младог Зорана Ковачевског са његовим „Охридским бајкама". У овим чу дним причама исписаним на Ру бовима сна ни јаве, али са једним недвосмисленим протестом про тив устајалости и баналности живљења видим једно неопходно маштовито освежење, тако неопходно нашој литератури у ОВОМ тренутку.
Милорад Стојовић
„СИНОВИ синова“ ЧЕДА ВУКОВИЋА
ЦРНОГОРСКА литература у 1974. години обогаћена је већим бројем нових дјела млађих и најмла ђих писаца — двадесетак књига поезије, прозе, критике и есејистике. Желио бих посебно да скре нем пажњу на роман Чеда Вуковића _ „Синови синова“ _ који је изашао у наставцима у тито" градском часопису „Стварање"..
"ствари, то су прва два дијела те:
тралогије о животу: неколико тенерација ' једне црногорске“ по родице. Слободније речено, нека врста наше саге. Уз Лалићеву „Ратну срећу“, ово дјело сматрам једним од најзначајнијих У нашем новијем литерарном стваралаштву. Хтио бих да истакнем и вео“ ма плодну активност аитерарних часописа и ревија у Црној Гори “ 1974. години, „Стварање“ је об“ јавило неколико тематских бројева. Нарочито је запажена новембарска свеска Часописа која
доноси: избор из савремене ш.
ногорске драме са уводном сту“ дијом Сретена Перовића који показује да је наша литература. у овом жанру знатно богатија не го што се обично мисли. Ревија „Овдје" редовно доноси есејисти“ чке огледе Војислава Минића о најзначајнијим црногорским пис“ цима ХХ вијека.
Бранко Бошњак
ВЈЕРА У ПИШЧЕВО
ПОСЛАЊЕ
ОСИМ што СМО у 1974. годи ни добили неколико значајних критичких издања, од којих је можда најзначајније издање ком плетног опуса А. Г. Матоша, а ис то тако и неколико романа који Аоказују акрибију и подузетност писапа попут Јуре ФраничевићаПлочара („Вир" ин „Мир") или Живка Јеличића („Шашава луна"), протекла је година била изузетна и по неколико запажених књига из подручја есејистике (да овдје издвојимо само посљедњу књи ту Миливоја Солара).
Ипак бих, у складу мог крити чарскот укуса, издвојио књигу Ти та Билопавловића „Плавуша нат: лета", али и његову књигу пјесама „Лов на узванике", те књигу Казимира Кларића „Колут нат рат". Ове су књиге нове по низу својих квалитета, прије свега по отворености своје поруке, по бри ткој метафорици, која у низу нај бољих страница враћа вјеру у моћ човјековог живљења у овом пре трпаном и закрвљеном свијету, Мако горке и набијене екразитом сувремених нам траума оне су ме подржавале у повјерењу у пи шчево послање и моћ да литера туру учине животном.
: 4 ЕКСИЧКЕ НАРОДНЕ УМЕТНОСТИ
ЛЕТОПИС
Лични музеј Андреа Малроа
У току новембра 1974. тодине изашле су из штампе две књиге великог француског писца Андреа Малроа, обе код чувеног парис ког издавача Галимара. Прва се зове „Иреално“" и _ представља други том „Метаморфозе богова“, обухватајући уметност од фирен“ тинске ренесансе до Рем ранто. ве смрти, Друга се зове „Лазар и у њој писац износи своја раз. мишљања о смрти у тренутку ка: да се, нашавши се у – болници, њој опасно приближио. Читајући ове књиге, репортерка париског часописа за жене „Она“ Фани Дешан пожелела је да се упозна с личним музејом творца Па гинарног музеја" светске . ности у „Метаморфозама богова" џ „Иреалном". Замоливши га да погледа један део љегове — личне уметничке збирке и да је сними за свој лист, након извесног вре" мена, добила је од Малроа дозволу да фотограф часописа Жан Муник сними нека од ремекдела која поседује, јер многа од њих му, бар привремено, нису при руци. Посетивши га у замку који му је позната _ списатељица Аујза Вилморел ставила на располагање, Муник је снимио три: назст ликовних дела разне тех-> нике, епоха и стилова, а Малро је за њих дао коментаре, које је Фани Дешан записала,
· Најпре су снимљене две скул:
птуре мачака из Русије ХТХ ве | ка, па Мајолов женски торзо у лежећем ставу који је требало
да стоји као споменик –Сезану. У тексту испод Мајоловог дела стоји: „Мајол је имао једну веАшку врлину за скулптора: да
' зна да освоји једноставност. Ње:
гтове жене су подређене једном дубоком архитектуралном ритму: кад стоје, изгледа да излазе и искрсавају из земље; кад леже, изгледа да излазе из воде". За“ тим долази на ред једна маска, из Малија, поводом које Малро саопштава незадовољство Пикаса париским „Музејом човека", У којем се те маске налазе у ве ликом броју. Једна поред Арутог налазе се слика једног детета из Бразавила (представља једног петла) и скулптура главе сијамске богиње Ајутије из ХУП века, на којој је „метафизички дух Кине
смирио сензуално богатство а: дијске уметности“. Тим поводом“
Малро саопштава да је — почео да воли оријенталну — уметност откако је, као дете, почео да по-
сећује париски музеј Гиме, Међу · делима из личног Малроовог музе-
ја налазе се и две индијанске лу-
тке из племена Хопи, којима су.
приказани духови Качине у: оде ћи итрача који доносе плодност,
добру жетву и срећан живот, То-
ме се придружује један Бодисатва, представник грчко-будистич“ ке уметности из Ш века . после н, е. из Авганистана, с источњач“ ком непомичношћу и динамичном грчком драперијом. Из исте епохе и истог смера је лице богиње Хаде.
Бик (који се види и на нашој репродукцији) представља _ дело традиционалне мексиканске уме: тности, Тај бик од метала = је, каже Малро, одушевљавао Пика-
са и стога га је У свом „реалном музеју" ставио поред једног Пи-'
каса, слике на којој је приказана Једна циркуска породица. И, на крају, снимљен је мали феничански кип са Кипра из 9. до 7. ве
ка пре н, е., који представља је-
Аног витеза, калуђера или — 60га, иза кога, најзад, долази Кип Једног Венецијанца из ХУП века, направљен у циљу да буде на прови једне гондоле, дело велике вредности, као и многа друга. дела из ове одабране и врло вред не колекције, Захваљујући часо" пису „Она“, и широка публика је дошла До могућности да Упозна дела која су досад могли да упознају само пријатељи велико писца,
КВИЖЕВНЕНОВИНЕ = 9