Književne novine

НА ПРЕШЕРНОВ ДАН

Наставак са 1. стране

ћа. постаје сива пустиња, ако је у њиховим српима гаува пустиња. Можда би се пренули и вратили међу људе када би у Прешерновој песми прочитали да постоје им друга богатства, да је „злато чиста зора, а сребро роса траве". На Прешернов дан нека сви прочитају бар једну његову песму, да би онда миспитали своју савест због гадних грехова према нашем језику који нам је песник ипсклесао из здравог камена народног товора, језик кременит и племенит, сочан и мекан, тибак и звонак. За све што се ро ди у нашем срцу и сазре у на шој глави, срце п глава пружају домаћу реч, која би се могла ДУ катима плаћати. Језик је одјек наше душе која се на нашим устима распвета у ружу, али истовремено је и оружје у нашим рукама. Осврнимо се, сви, па ћемо видети како се наша. браћа с оне стране Караванка, на рубу Краса, у Венецији и Порабљу бранс мире свега оружјем нашег језика. А'бране и нас, јер н за нас стоје на мртвој стражн. Бавоаски рђава и кратковида би била она војска, која у шатору главног штаба не би знала. тде су њене предстраже ми не би водила бригу о њима. Тешко је помислити, слушајући расправе о смисалу и несмислу словенства, ла као нација личимо јабуци која је споља здрава и румена а у средини, око срца плода, око коштица, ствара се плесан која мо" же да се развије у трулење. Прешернов ден, празник кул“ турс, могли бисмо прославити ин без свакодневних развучених и јалових расправа о култури. Без преклапања због преклапања, та после свег тог преклапања још нико није купио неку књигу, ни ти прочитао неку Прешернову месму. Расправљамо, оперемо руке, наша савест је мирна. Новцем који бацамо кроз прозор за све онс „семинаре“ и „симпозијуме", где се саужимо самим помпезним страним изразима при вредног и политичког нејезика, могли бисмо платити неколико позоришних представа и послати на село и у фабрике неколико писаца и глумаца да читају песме. То онда не би било празно преклапање, већ културна делатност. А за културву делатност немамо слуха, јер није уносна. „Недавно. сам. читао да су о култури расправљали привредниџи и трговци. Дивна ствар! Све постајс трговина, свуда свеобухвати „маркетинг“. Нека су расправљали, штете ваљда неће бити, но можда би било корисније им за њих и за нас да су отишли на вече Прешернових песама. Ко зна када су последњу прочиталм. Ако смо доспеди већ дотле да култури не можемо више признати самоникасост м самосталност, онда је пемојмо бар претварати у робу. Немојмо је прикљу чивати привреди и трговини, јер по мојој сељачкој памети трговци тргују м препродају робу зараде ради. Робу нуде према купчевом џепу. А култура је најпотребнија оном ко има мнајплићи џеп, мада не поричем да је лотребна и оном са дубоким џепом,

који има довољно сваке робе, али бар. ла види да култура ми-

је роба.

Ако већ морамо културу Не куд прикључити, онда саветујем да је прикључимо — здравству. Јер сваким даном све се више испољава маша културна слабокрвност и пеисхрањеност, а оне су узрок других болести, ограничености, колаебљивости, некарактеричности, грубости, сировости, трамзивости, укратко свих клица мекултуре која се толико разбујала, да нам је култура нужно потредна, као што је неопходно цепљење против вирусних зараза.

Не заборавимо да је култура увек била и наше оружје. Култура је за мале народе прво оружје, на њему уче како руковати свим осталим оружјем, да би се олржали.

На Прешернов дан са Пре тшерновом песмом испитајмо своју савест и о томе како се понашамо трема родној земљи, према нашој домовини. Неки се већ по нашају тако, као да су унајмили туђу њиву. Домовина није туба њива коју смо узели у најам да би из ње трговачким ни израбљивачким духом себично извукли све што је у њој, макар је оголеди до толог камена, до белих костију. Ко тако мисли и по ступа, према њему рођена земља постаје сваким даном све више туђа земља, а он у њој, због своје унајмљене отуђености, сваким да ном све већи туђин.

КЗИЖЕВНЕНОВИНЕ 2

ја хладно пада на нашу дупту. А да бисмо је одатнали, занста нам је крајње потребна велика култура која толико живи и топло зрачи из Прешернове песме,

Дебенак)

Цирил Космач

ЈУСУФ ЕЛ СЕБАП

СИМПОЗИЈУМ АФРО-АЗИЈСКИХ ПИСАЦА У МАНИЛИ

Наставак са 1. стране писац Јусеф ел Себам, совјетски писац Анатолиј Софронов, турски књижевник Азиз Несин им пале стински писпи Хасан Канафани и Камал Насер, који су, као борци палестинског ослободилачког мнокрета, убијени од израелских командоса,

Јусуф ел Себаи (рођен 1917) досад је објавио Авадесет једну збирку приповедака, петнаест романа, четири позоришна комада, две збирке. ссеја, један путопис и више филмских сценарија. Био је главни уредник више часописа и носилан је више одликовања и награда (добио је и Лењинову аграду за мир). Од 1973. године је министар хултуре Уједињене Арапске Републике. Превођен је на епглески, француски, немачки, руски, узбечки, урду и таџиски језик. Анатолиј Софронов (1911) истакнути је совјетски песник, лрамски тисац пи журтналиста. (главни је уредник совјетског недељнот листа „Атањок"). Написао је десет збирки песама, дванаест ПОЗОРИТТНИХ комада, низ путописа (о Панами, Хималајима, Америци, Кенији, Аустралији, Куби). Носилац је више награда (награде Станиславски, награде. Насер итд.). Азиз Несин (1915) живи Као слободан писац и познат је као велики мајстор сатире и хумора. Објавио је шездесетак књита, а његова дела су преведена на седамнаест језика. Пише ро мане, приповетке п позоришне комаде, у којима се бори против неправде, мезнања и хипокризије, а његови комични ликови се уз дижу до изражавања меких фиаозофских идеја. Добио је више интернационалних првих награда. за хумор ми сСатнру: у Мталији, Совјетском Савезу, Бугарској, Хасан Канафани (1936—1972), мако зеома ангажован у борби свог марода за слободу, објавио је пет књига приповедака, три романа, једну Араму, три студије п једну збирку сатиричних чланака, а оставио је необјављене четири драме, студију о палестин ском _ ослободилачком _ покрету од 1936. до 1930. тодине. превод једног комада Тенесија Вилијам. са им Ава недовршена романа. Сада се припрема издавање њего вих сабраних дела. Камал Насер (1925—-1973), главни уредник не дељног листа „Палестина, Револуција" у Бејруту, био је познат и као песник мн као прозни писан, Удружење афро-азијских писаца има велике планове предвиђене за остварење у току наред; них тодина. Основни циљ низа његових манифестација у многим земљама не само Азије и Африке нето и Европе, јесте да се даље, јасније и одлучније чује глас афро-азијских писаца. Судећи по аосадашњим акцијама, као и по одлучности и снагама којима ова организација располаже, сва је прилика да ће, захваљујући њој, афрички и азијски нисци ускоро

дор.у свет него што је Ао сада био случај, Тај продор допринеће већем разумевању, солидарности и бржем напретку њихових народа, што ће, у исти мах, зна-

тавот повечанства.

Све су то тратови сенке наше. овостране данашње тлаврије, ко».

(Са словеначког превела. Љубица.

извршити много снажнији про.

чити велики прилог протресу чи-

ЛЕТОПИС.

(метанине медаље

· нашим музичким

уметвицима

Поводом Сметанине тодине која се у Чехословачкој | прославља. под окриљем Уједињених нација (УНЕСКО-а), чиме се: обележава 15Фтодишњиџа Сметаниног роћења и 90тодишњица његове смрти, трупа наших реномираних музичких уметника добила је висока признања, Сметанине златне медаље као натраде за ЊИХОВО уметничко стваралаштво, допринос међународној сарадњи, про патанан чешке музике, за истрајно неговање Сметаниних идеја о стваралаштву и (његових _ дела, која су, давно, стекла највиша места у светској историји музике, Медаље са ликом _ творца. „Продане невесте", „Моје Домовине" и „Далибора" добили су композитори који су се дуго го дина школовади и развијали у

Сметаниној постојбини: Ивјетко Ивановић, _ председник Савеза композитора _ Југославије, Михо-

виа Логар ин Оскар Данон, три композитора из трупе најзначајнијих наших музичких стваралаца, Живојин Здравковић, диритент _ Београдске филхармоније, истрајани пропагатор ми извођач

и Сметанине музике и других чешких композитора и, најзад, Лазар Мвков, музички уредник

Београдског радија, уметник који је у знатној мери допринео обогаћивању музичких емисија Радио-Београда, музичким — делима Беџиха Сметане и осталих ведикана чешке музике, (Ва. Д).

Препнека

Димитрија Туцовића

ИЗУЧАВАЊУ _ историје радничког покрета у Србији посвећује се у последње време све већа пажња. Приступа се прнкупљању, обради и издавању изворне ар“ хивске трађе о гаавним носиоџима и протагонистима радничког покрета и социјалистичке мисли у Србији, јер без испуњења ових лотребних предрадњи не' даје се ни замислити систематско изучавање ове сложене историјске тууо блематике. | виа: _ Крупан корак даље у овом послу учинило је сада атилно издавачко"штампарско предузеће „Апмитрије Туцовић" у Титовом Ужицу, које је у сарадњи са Институтом за историју радничког покрета Србије прикупило, сре: дтло н објавило највећи део сачуване преписке главног_ иници“ јатора н организатора Социјалдемократске партије Србије Ди митрија Туцовића и његових нај“ ближих субораца. п сарадника У радничком покрету Србије ми ос таланх балканских и подунавских земаља,

У првом делу овога обимног дела, које износи преко 400 штам паних страна текста, објављена је преписка са друтовима из рад“ ничкогт покрета у самој Србији; окосницу чини дугогодишња зна: чајна преписка између Туџовића н Арагише ЛАапчевића, коју је сачувао и ставио на увид и Употребу редакторима, ове књиге Властимир Лапчевић, Дратишин син, Затим ту је преписка између Туцовића и његовог најближет сарадника. и суборца Аушана: По повића, уредника „Радвичких новина", па даље између Туповића

м Радована Драговића, Трише Кацлеровића, Фтлипа Филиповића, Недељка Кошанина, Павла

Павловића, Луке Павићевића, и арутих социјалистичких бораца у Србији. Из ове се преписке даје јасно _ сагледати | руководилачка улога „А. Туцовића, његова дос леднаст и принџипијелност, лична неустрашнивост п пожртвованост, Која је ишла Ао самопе гора и самоодрицања.

У другоме делу објављена је Туцовићева преписка с истакну тим личностима радничког _по-

крета у Бугарској, Босни и Хер:

цеговини, Хрватској и Словена“ кој, затим у Мађарској, Аустри“ ји, Немачкој и Русији, Од по бебног је значаја преписка 08 Карлом Кауцким, који је сарађи-

вад на Туповићевој „Ро и

борбу коју су водили јужносаовенски сопијалисти са класним непријатељем у својим земљама,

у врао неповољним условима. Ва: жна су и карактеристична и пи“ сма Лава Тропкот,

Редактори су добро урадили што су у збирку унели и многа писма из Туповићеве приватне преписке, Ова писма садрже АР=" гтоцене податке о времену и Ару" штвеној средини, у којој је он деловао п борно се за победу сопијализма, упркос многим смет њама и опасностима, Осим тога, ова су писма веродостојна доку“ мента о његовим високим морал мим особинама и хуманим,. ЉУА' ским вредностима.

Једном речју, објављена пре ниска Д. Туцовића представља, прворазредан изворни материјал не само за ближе познавање и дубље разумевање самога Туповића и његове историјске улоге, нето м за све будуће историчаре радничког покрета код 'оОаакан ских и подунавских народ

К. М)

Цртежи Исака Аслапија

0 пртежима младог деотрадског сликара Исака Асланија, изложе“ нам у Галерији Коларчевог народног универзитета, могло би се товорнти на више начина, могло бн се одредити више приступа О вом делу (јер и само има више аначно обележје) да нема оне гр“ чевите усмерености _ Асланијеве инспирације у пределе неке метаизичке опојности п ванвременске условљености. .

Асланију цртеж није ни сред; ство ни израз, он је део једне це ловите стваралачке напетости, анк егзистенције свести која са ма себе изнутра осветљава, полазећи од ствари које су — живе ћи у друтим временима — добијале значајке симбола. Зато — на његовим пртежима и човек и пти ца и звер имају исту лексичку вредност, небо п земља вреднују камен и дрво, јер у тим грчеви

ИСАК АСЛАНИ; ИЗ ДЕТИЊСТВА

тим, екепресивним, деформисаним обанџима у композишији траје мека, исконска свест о једнакости легенде ми збиље, прошлог мо сада шњег, вечнот ни продазнот, Аслани, како изгледа на први поглед, не полази, у грађењу облика, од виђенот. Он, у правом смислу речи, облик не гради већ ствара, пропес настајања је уствари про мес препознавања — виђеног из» нутра. Тако цртеж није ни скица пи забелешка ни подсећање, Он мије ни увод у дело које ће прекрити цртеж као жртву првог А дира. Аслави зна за сате упорнот тражења и чекања вредности, Можда је то управо онај прикривеми омисао и значај ових радова које условно називамо пртежима. Без обзира на имена којима Лелани крсти своје радове (Од

имао много разумевања за тешку

аазак,

4 „ Урлик планине, Обележа:

вање, После пролаза, Јахач) који и сами могу имали удела, У „Одре. Ђивању симболичке функције цр тежа, остаје чињеница слементар. не инспитративне аутономности де. ла, самосталност елемента, који се не уклапа ни у један филозоф. · ски систем, ни у једну естетику. Дело не трпи прилагођавања. јер није ни рођено да буде илустрација. Па ипак, нека густа постска супстанца прожима облак. који као део препознатљивог света Јзраста на фону неког иматинарног пејсажа, пуног грча м драма. тичне снате. Пејсаж Је, уопште, комбинован са људском или животињском фитуром, оспова Лсланијевот интересовања: он Је и физички И духовни простор драме. Мо још нешто; ако се, покаткад, човек по поколеба пред по. јединим делом, вреднујући њего. ве аутентичност, изложба,

Оферет, Кости, Залазак, Сам Р.

цела.

лелује ретко јединствено, снажно

и дорађено.

„Ана Карењина“ је напунила сто тодина

се сто година како је, средином фебруара. 1975. „то дине, 7 „Руском веснику објав“ љен први део (четрнаест потлаве ља) славног романа „Ана Карењина“ Лава Толстоја. М том пе риоду овај роман је доживео безброј издања на руском језику и готово свим језицима света, У вези с тим занимаљиво је пита ње; да ли је, у међувремену, ро“ ман претрпео какве измене у тек столошком погледуг Стога се московски лист за књижевност мн културу „Литературна, газета“ об: ратио доктору филолошких нау. ка _Е. Ј. Зајденшнуру, сараднику музеја Лава Толстоја, који је

припремању најно„Ане Карењине, с питањем: промене текста унеле у то издање» „Ана Карењина“ је годинама штампа. на на основу првот издања рома» на (из 1878. тодине), који је ре диговао Н. Н. Страхов. Припремајући роман за штампу, редак“ тор се неоправдано мешао у Тол: стојев језик и стил. Грешке које су тако настале донекле су ис прављене приликом припреме ро мана за пишчева сабрана лела У деведесет томова (редактор: н, К. Гудзи), али ни тада није ДОшло до нсправљања текста _ на основу свих рукописних но штамнаних извора. У међувргмену, У текст су се увукле н многе. штам; парске грешке, којих је, по миш љењу Зајденшнура, било чак више од девет стотина! Неке су, штавише, доводиле текст до оесмисла. Све је то, међутим, исправаљено у тексту који је штампа“ ло издавачко предузеће „Наука у едицији „Књижевни спомениџи" им тако је, најзад, „Ана Ка рењина" „добила свој прави изглед, који јој је својевремено дао сам њен творамн.

Радови Миодрага Цекића у иноетраним часописима

Чини се да сваким даном наши филозофи и научници стичу У иностранству све већу афирмацију и углед. Један од знакова ове, за нас радосне појаве, представ“ ља објављивање неколико текстова -— студија п чланака — у не ким иностраним часописима из пера дара Миодрага Џекића, професора. универзитета у Нишу. У „Хегеловом годишњаку“ из Кел на објављена је, на немачком је зику, њетова студија „Порекло савременог општег одбразовађа", а Лајбницово друштво из Хановера објавило је У ХМ свесци својих „Студија, лајбницијана“ његову велику студију „Узајамни ОАНОСН између Лајбницовог инфинитезималног рачуна и његове монадолотије“ (такође на немачком језику), Угледни италијански часопис „Борнале ди метафизика“ из Бе нове у авобоју 2—3 за 1974. објавио, је Цекићев чланак „О појму филозофије" на енглеском језику, док је међународни филозофскосоциолошки часопис „Даршана интезнешенел", који излази у Мо радабаду (Индша), недавно. на УВОДНОМ месту објавио, такође на ентдеском језику, Шекићев чланак „Филозофија и наука“. Овај мебународни часопис, који У својој редакцији има научне и фи лозофске _ паднике из Индије, САД, СССР, Велике Британие, Француске, СР Немачке, Италиле, Пољске, Јапана, Холанлије, Аустралије, Канаде, Бразила ТА. почетком 1974. године увпрстио 1е У рел чланова своје редакције и проф. Пекића као прелставитка тугословенске науке и Филозофије. Еајзад, крајем прошле го дине, проф. Цекић је одржао запажен деферат „Истога науке м теорија науке“ ра Симполизу. му у Хановеру, на коти је, осим немачких науттика, Сто позвано и неколико научника пз ино странства.

Навршило