Književne novine

0 ИЗДАВАЊУ ГРАМОФОНСКИХ ПА0ЧА

Наставак са 1. стране

ности грамофонска плоча је стављена:у исту: раван са књигом и тиме обезбеђен друштвени утицај путем програмских савета, а обавезом рецензирања сваког издања, одговорношћу _ уредника, објављивањем података на' сваком примерку грамофонске плоче и објављивањем напрта издавачког плана на јавну дискусију обезбеђује. се друштвени утицај и утицај јавности на програмску политику и квалитет издања. Законом се, такође, налажс обједињавање материјалних и програм“ ских интереса, на бази самоуправног договорања, аутора и из давача грамофонских плоча,

_ Све бито било веома значајно ла је и остварено, Летимичним прегледом, међутим, утврђено је да се већина издавача грамофонских пАаоча не придржава ни већина чланова Закона. На пример, „Београлдиск" и даље у свему послује као и свака друга привредна радна _ организација, без савета, уредника, јавности рада. Непоштовање законских одредаба није мпого ефикасније ни код других. Наиме, ни. један шиздавач није објанио свој план излавања, Чиме је јавност онемогућена да бико шта предложи и да утиче на мењање садашње политике, Изолација аутора од издавача, сем строго материјалних односа, онемотућава _ идејни, уметнички и стручни утицај, Штавише, ни ау: тори својим ставом нису много

допринели да се овако конзервативни односи им даље задржа. вају.

Понашање издавача трамофонских плоча према ранијој пракси, која чини анахронизам у нашем културном живљењу, омогућено је општом пасивношћу и друтих чинилаца који би могли далеко више ла “тичу на мењање тих ·„олноса. Нако се у зак“ ључцима Скупштина обраћа не посредно школама, библиотекама, музичкој _ омладини, самоуправним интересним заједницама културе и образовања, штампи, радију и телевизији да обједињавањем акпија и средстава и усклађивањем својих интереса и по треба за грамофонском плочом са интересима произвођача, ради мењања салашњетг неповољног стави, иницијативе није било ни са Чједне "етрате Умевиичка уаружења музичких уметника па. и књижевних стваралаца, остала су изблована У својој анемичној крптипи оваквог стања, без имао. стпоемности' ла сама нешто стваоно предузму,

Интересне заједнице културе и образовања се понашају тако као да се ова делатност не дотиче њихових функција, па отуда у њиховим плановима или нема ове делатности,. или се планира: на средства преносе из године у тодину, са несхватљивим објатњењем Да нема још идеја како би се тај новац утрошио, 1973. године у закону о порезу на про мет, грамофонске плоче биле су опорезоване _ изразито _ високом скалом, а средства су намењена развоју ове делатности, Републич“ ка заједница културе је и нарса> не, а и ове године планирала средства за ту делатност, али ни Ао данас није ништа утрошено; Скупило се близу пола милијарде старих динара, Новац стоји и губи своју вредност, а у Зајелници не могу да се нагоде како ова _ средства треба утрошити, Није ли ово изразити пример крајње равнодушности и органа Заједнице и музичких уметника, па и књижевних стваралаца да се сачине пројекти који би зна. чили културни допринос. Правда се да нема иницијативе, нема идеја, а у исто време они који то кажу истичу да немамо најкапиталнија и најзначајнија дела на. ше музичке и уметничке литера. туре снимљене на грамофонској плочи. Питање је коме они упу, ћују“ те критике, када управо О4 њихове иницијативе зависи све то, Нису ли у питању неки Ару“ ти разлозиг Па био би ред да се јавности бар за три године отвођено каже у чему је ствар. Јер, управо Републичка заједни“ ца културе је била дужна скут штинским закључцима да направи трогодишњи план развоја ове делатности, Три године су прош:ле, а од плана ни трага. ,

Истина је да издавачи грамофонских плоча нису богзна шта учинили У промени своје изда вачке политике, али је истина и то да је било иницијатива, иако мањих, које су могле бити потпомотнуте овим средствима, Пре. музеће за производњу грамофонсвих плоча Ралио телевизије Беотрал, покушава ла нешто више учини У продукцији паоча умет.

НБПЛЕВНЕКОВИНЕ = 2

МОЗАИЧКО РЕМЕК.ДЕЛО ХП ВЕКА

ничке музике, изворне народне музике, квалитетније забавне. Издавачко предузеће „Научна књига" припремило је антологију Југословенске поезије праћене на

ционалном уметничком музиком, али те у ијативе нису биле помогнуте. Изузетак је · једна

едиција Радио телевизије Београд, Зар. се из фонљла од оних 10% плоча који се оцењује као кул турна делатност није могло наћи толико плоча да се откупи и по деле библиотекама, диско клубовима и организацијама музичке омладине, школама, другим културним и образовним установама, У најмању руку, чудно звучи 06разложење представника Репубаичке заједнице култубће да она само финансира постојећу актив“ ност а да не финансира пројекте које би сама понудила. каква је тб политика интересне заједнице културе која тапка за оним што се, ствара У иначе интерној аздавачкој политици грамофонских паоча.

Републичка _ интересна зајелница образовања и не мисли о свему томе, ваљда сматрајући да грамофонска плоча није достојна места у школама, Намеће се пнтање: представљају ли заједнице само дистрибутере друштвених средставаг А грамофонска плоча, чини нам се, представља ·јелно о ефикасних савремених срела извођење

става за васпитање п наставе. Итшта није бољи пи _ однос

штампе и телевизије, Плоча још увек“ није стекла право. да се: о њој критички каже нека "реч А радио станице користе плоче само као средства. за бољу зараду. Част изузецима! а"

Непоштовање даба доноси за

законских одрепоследицу одре Бене санкције, које ће сигурно и бити примењене. Отуда ће се ствари морати мењати, Ускоро ће бити. усвојен и закон по коме ће грамофонска плоча квалитетног _ садржаја бити ослобођена свих пореских и царинских даж“ бина. Она друга, биће опорезована _ високим пореским стопама, Без сумње, и то ће позитивно де“ ловати на развој ове делатности, Питање је, међутим, може ли се читава друштвена акција све. сти само на спровођење законских норми. Мако су оне важне, не могу бити и једине. Отуда дама равнодушност издавача, ауто. њихових дружења, интересних _ заједница, библиотека, школа, музичке и књижевне омладине може само пружити ова. ко неповољно стање, Дужност је свих да мењају свој однос јер једино заједничком акцијом могуће је мењати и квалитет делатности. Надајмо се Да Аругу Из ложбу грамофонских плоча нећемо Дочекати ни са оваквом равнодушношћу као прву, нити ће. мо своје обавезе наметати АРУгима, ра и

» Драгољуб Гаварић

АБО КУЛТУРНОГ БЛАТА У ХИЛАНДАРУ — БОГОРОДИЦА ОДИГИТРИЈА , , у

( КАМЕРОМ У ПРОШАОСЕ

Наставак са 1, стране

словом „Камен, боје, векови", где провејава историјска и културна традиција доба Немањића, да би уследиле „Тврђаве на Дунаву" зналачки приказ средњовековних утврђења од Беча, Ердута, Илока до Београда, Смедерева и Голубца, сведока стварања цивилизаци“ је и борбе за њу. „Летопис о ста. им градовима" насталим изме“ у дванаестог и четрнаестог века показује кроз уметничке ОЦЕ е

штине т ширења државе мањића: Котор, Бар, Улцињ, Звечан, Вишеград, Ново Брдо, Маг-

лић и Смедерево, У исто време је Владан Слијепчевић забележио на филмској _ траци _— најзначајније археолошко откриће код нас Лепенски вир.

„Долина векова" појавила се у биоскопским дворанама две године доцније, објашњавајући на приступачан _ начин _ споменике културе, манастире и тврђаве у Ибарској клисури од Косовске Митровице до Краљева, где су се у пределима Рашке стекли Жи ча, Студеница, Сопоћани,,.

Приликом _ научноистраживачког рада удруженог с камером у потрази за историјском истином и аутентичном уметношћу, екипа је кренула изван граница наше земље. Године 1969. камера пола: зи „Трагом велике сеобе“ од Пећи До Сент Лидреје куда се кре тао „српски. збег који се у Угар ској зауставља и настањује. ле. поте грађевина Сент Андреје описао је У сценарију др Дејан Ме“ лаковић, професор историје уметности на Филозофском факулте“ ту. Следећи, још значајнији поду. хват за разумевање наше историјске и културне прошлости, где се екипи придружио и академски сликар Света БВурић, јесте филм „Хиландар на Атосу".

Говорни текст складно и пое тично прати кадрове чији ликовни садржај толико исказује да некад реч сасвим уступа место снимку. Гледалац има прилику да малим, застарелим бродићем који још увек има једра; плови таласима Јегејског мора и приђе полуострву Атосу, Светој Гори, средишту _ негдашњег _ источног хришћанства, која је у средњем веку одиграла велику просветитељску улогу не само за Грке већ и Русе, Бугаре, Грузинце, Румуне и Србе. Ту се налази двадесет великих манастира, мноштво ски“ това и ћелија — негдашњих центара духовног живота и школе писмености за великодостојнике

словенских и других цркава.

РКСПОНАТ СА ИЗАОЖБЕ ЦРТЕЖА И ГРАФИКА БОГДАНА КРШИЋА ПОСВЕЋЕНИХ БЕНБЕНУТУ ЧЕЛИНИЈУ (ГАЛЕРИЈА ГРАФИЧКОГ КОЛЕКТИВА, БЕОГРАД) :

"наха.

Манастир Хиландар су изгра" дил, по одобрењу византијског императора Алексија ПТ Анђела, крајем дванаестог века Стефан Немања — монах Симеон, и ње гов син Растко Немањић — мо нах Сава, на рушевинама прет: ходног истоименог грчког манастира. Одбрамбени зидови и куле сведоче о потреби заштите од честих напада гусара и, касније, Каталонаца. Из тог доба црква се није одржала, али на њу подсе ћају многи детаљи и сачувани делови, као иконостас са најлепшим иконама тринаестог века из Солуна и Цариграда, изванредна

мозаичка икона Богородице Оди“

гитрије, капела св. Борба с нај старијим хиландарским фрескама из тринаестог века, па чувени хиландарски типик који одређује начин живљења у манастиру а којег је у потпуности прописао, својеручно написао и печатовао монах Сава, Ту су и многе друге књиге са украсом који је у роду с _ Мирослављевим _ јеванђељем, такође и богати поклони из Венеције, драгуљарски и сликарски радови које су за Хиландар наба“ вили српски владари.

Нову, византијски монументалну цркву иградио је 1293. године краљ Милутин. Стилски најлепија на Атосу, фасада ишараних каменом и опекама, овај храм има под у мермерном мозаику, а на дозиданој Лазаревој припрати мо же се и данас видети исклесан Х камену грб његове породице

ребељановића — шлем са воловским роговима на темену.

Првобитни живопис су израдили следбеници Ренесансе Палеолога, Међутим, данас је тај жи вОПИиСс под слојем новијег, мање вредног сликарства. Фреске, међу којима се налазе и ликови Мидутина, Саве и Симеона, завршавао је око 1318, године најбољи сликар Солуна Георгије Калијергис, Средином четрнаестог_ века, када је за време Душана Србија постала царевина и обухватала Свету Гору, манастири су били највише даровани разним драго. пеностима, иконама, књигама, зла» тотканим везовима. -

У време ропства под Туршима мноти су манастири осиромашили а Хиландар се повукао у себе. Његова судбина се, међутим, и даље може читати са Аокумената који сведоче да је почетком шеснаестог века у манастир, ДОшао први српски штампар, јеромонах Макарије, који је собом

, донео најлепше штампане књиге,

међу којима и Цетињски октоих с краја петнаестог века, настао под јаким утицајем Венеције, и Влашки _ октонх из Трговишта. Макарије реже дрвене плоче за отискивање икона, преписује и осликава књите према старим ресавским узорима у3 помоћ мо-

сера. У

· Касније. покровитељство Руси-

= | “је над; Светом; Гором. доноси нове

поклоне — новац, књите и иконе, а занимљиво је међу њима видети и завесу за иконостас Ивана Грозног. У седамнаестом веку, под Турцима, гради се, преписују се књиге, ствара се сликарска школа на челу с Георгијем Митрофановићем, па тако Хиландар поново служи поробљеној земљи која је пошла путем буна ка слободи, како филм дословно каже. Крај је идиличан, уз песничко казивање народног виђења Хиландара, које има и своју књижевну врелност:

„Покрај мора баш у Гори . Светој видио сам цркву Филиндара, ц, каква је, милу Богу фала: покривена ћемером од злата, поткићена срмом и бисером, поднизана. златном трепетљиком, сја. јој кубе међу градовима, ка Даница међу звијездама."

Таквих и сличних народних песама велики је број, а многе и данас љубоморно чува ризница Хиландара. Њихов настанак сасвим је природан јер је у сећању народа постојала свест о његовом великом умном богатству и аутентичној мудрости која је скупљена на једном месту.

Цео описан садржај филм је веродостојно приказао уз изврс тан приступ материји, уз одличан избор из свеколиког ликовног и историјског богатства које Хиландар поседује и уз прикладну при“ мену музике коју је вешто уклопила у кадрове музиколог др Клеопатра Харисијадис, користе“ ћи, између осталог, и композицију Аушана Радића. Дело је зна. чајно не само као уметничко остварење које је након приказивања на ХХП фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма добило најпре награду дечјег жирија „Кекец“, затим златну медаљу Фестивала за камеру и признање СТРАТС коју додељује УНЕСКО за ширење уметности и културе путем фнама, већ и као најбољи начин ирезентирања наше средњовековне прошлости.

Треба поменути и то да је Хиландар сада први пут снимљен код нас и у свету, Након овог најновијег успешног подухвата наших синеаста могу се само пожелети даља настојања у оства. ривању још: низа оваквих филмова, толико потребних спознавању наше културне традиције.

Нада Злоковић

ЛЕТОПИС

Скупштина Удружења композитора Сронје

Годишња скупштина српских ком: позитора и музичких писаца, одржана прошле недеље у Београду, протекла је у врло озбиљној и радној атмосфери; испунили су је извештаји Управног и Надзор: ног одбора и дискусија у којој су суделовали многи наши поз нати _ композитори. Некадашња строго затворена сталешка организација, Удружење композитора Србије, развијајући се на принципима самоуправних односа, пре. расло је у снажну асоцијацију музичких стваралаца и на тај начин се у целости и безрезервно укључило у опште друштвене, са. моуправне, токове. И сама Управа Удружења формирана је на бази делегатских односа те је и на тај начин учињен велики корак на. пред у смеру даљег развоја Удружења које већ броји 150 чланова, Поред осталих питања на Скуп штини је разматрано место музи.

чке културе и стваралаштва у

овом друштвеном тренутку с об. зиром на нерешено питање штампања нових композиција (иако је и само Удружење у том смислу доста учинило), пласман плоча са сериозном музиком, незавидан положај музичког васпитања у про. грамима наших школа ита. Ме. Бутим, јединственост чланова. МА ружења, разрешени проблеми ме Бурепубличке сарадње и усваја ње новог Статута Савеза композитора Југославије, допринеће у знатној мери да се сви ти проблеми реше или ублажи њихов утицај на развој нашег стваралал тва. (Ва. А)

0 судућлости јавног информисања

У уторак, 24. јуна ове године, у просторијама радског секретаријата за информације, одвијао се веома интересантан и значе. јан разговор између представни; ка средстава јавног информисања и директора новинско-издавачких предузећа, главних и од говорних уредника и новинара разних публикација. Разговор је вођен о Тезама за израду Про прамског развоја новинско издавачке делатности, радија и телевизије у СР Србији за период 1976 — 1980. године, са пројекцијом до 1985. године. Полазећи од одредаба Устава СФРЈ и СР Србије, и Закона о јавном информисању, као и од ставова Десетог конгреса СКЈ и Седмог конгреса СК Србије, који срела: ства јавног информисања и информисање као функцију и део социјалистичког самоуправног система означавају делатностима од посебног друштвеног интереса Група Републичког секретари. јата за информације за обраду програма развоја новинско-издавачке делатности, стала је на ста новиште да је неопходно утврди. ти даљи развој и друштвено-економски положај јавног информисања за напред споменути период. Мирослав Марковић, помоћник републичког секретара за култу. у СР Србије, напоменуо је да је утврђивање програма развоја новинско _ издавачке делатности један од приоритетних задатака Секретаријата у дужем периоду. „Ми видимо шансу — рекао је Марковић — да на један разуман начин утичемо на информисање и на издавачку делатност џуопште, - Информисање мора да одговара опште идејним и дру“ штвено-политичким захтевима, онако како је то зацртано у партијским документима." Да би се то у потпуности остварило. Рад: на група би требало да добије на увид барем основне елементе развоја делатности о којој говоримо, најкасније до 15, августа ове године, како би са конкретвим предлозима и мишљењима о даљем развоју новинско-издавачке делатности могла да изиђе пред одговарајуће друштвенополитичке. форуме на нивоу Ре публике. . Већина учесника у дискусији је у оваквом поступку видела шансу за даљи развој своје де“ латности. Такође је прихваћена примедба Слободана Босиљчића, републичког секретара за информације/ да се на оваквим хетеротеним скуповима решавају зајелничка питања, а да посебна, она специфична, појединих новинскосиздавачких кућа, треба решавати на билатералној основи,