Književne novine

· Јован Поповић

ПАРТИЈА И КЊИЖЕВНОСТ

Уочи Петог конгреса Комунистичке партије Југославије

(..) КАДА ЈЕ наша Партија по вела народ У ослободилачки рат против иностраних окупатора и

ну револуцију, — она је била не оспорни и једини предводник на: рода, а њен идејни и морални утицај на огромне масе био је пресудан,

У току · ослободилачког рата Партија је са сигурношћу рачу“ нала на своје књижевнике као на део својих кадрова, као на

сти прошли су У рату кроз дра' тоцену школу идејноморалног и практичног васпитања. Они су спроводили _ културнополитичку динију Партије и својим књиже вним стварањем мобилисали на: род за борбу, уздизали његову моралну и политичку свест.

Културнополитичка линија Па ртије у току ослободилачког ра: та проверавала се у пракси наро“ дне револуције, која се не би могла ни повести, а камо ли по: бедоносно водити (без правилне стваралачке примене принципа марксизма:лењинизма на потпу но особене и врло сложене ус“ лове наше народне револуције. Само вођење рата захтевало је изванредно интензиван — идејно“ штолитички и културно-просветни рад у војсци и на терену. Културно-политички рад био јен средство за подизање борбене свести, а и циљ да се у масе унесе социјаАаистичка култура. |

Имајући великих искустава и резултата у својој културној по“ литици до рата, у бившој Југос> лавији, и у време ослободилачког рата, Партија је, после пуног ос" лобођења земље, пришла новим залацима у изградњи нове наро" дне културе, руководећи култу“ рном револуцијом, а ослањајући се како на своје проверене кад“ рове тако и на остале поштене интелектуалце одане Народном фронту и Партији, Комунистич“ кој партији наши народи. захва: љују све што су под њеним руко“ водством извојевали. Читава на: ша нова друштвена стварност и наша нова култура прожете. су духом Партије, на челу Централ ног комитета. стоји друг Тито, ; руководилац народне револуције · и творац нове државе. Стојећи пред нашом новом, друштвеном " стварношћу, која је пуна ствара

изградњи социјализма, херојиз' ма и поноса, бременита _ развој ним могућностима и новим сна: тама, доживљујући, као орган свога друштва и свога времена, херојске подвите наших људи ко" ји непрекидно расту, који прео: бражавају стварност и сами се преображавају са својим делом, наш књижевник у свему осећа присутност Партије, и Партија

ве наше стварности. Вера у чо: века, понос новог југословенског патриотизма, увереност у сопстве“ не спаге, социјалистичка свест која продире у раније заостале масе, земља која се из раније заосталости развија у привредно и културно високо развијену земљу, огромни културни полет наших милионских маса, нове кова: чнице наше индустрије, нове пру“ те, нова радилишта, нови градови, нова села која се укључују у со' цијалистички план, — све то, а нада све лик нашег новог човека, наше поносне жене, наше херој ске омладине — говори о Парти: ји. Партија надахњује књижевни“ ка и самом нашом друштвеном праксом, |

Културна политика наше нове : државе, под РУКОВОДСТВОМ Партије, — учинила је књижев“ · ника потпуно слободним од ка: питалистичког диктата, дала му не могућности књижевном ства' ралаштву да буде народно, непо“ _ средно везано с народом, да се

истински надахњује стварношћу и буде истински видовит, имају“ Ви јасне перспективе. Средства штампе налазе се у рукама наро' да, милиони примерака листова и књига улазе у народ, народу припадају све културне тековине које су му раније биле нелристу пачне, Наш културни живот очи: штћен је од шунд — литературе, од некултурног недуха који су уносили трговци литературом, Од дитерарних шпекулација и от рова некњижевне књижарске ро бе, То је добит не само за народ, него и за књижевност, чији углед је ванредно порастао. Дела мар: ксизма:лењинизма, која су раније стизала до радних људи уз цену опасности и погибија, данас су постала приступачна свима, и ва' спитавају их у дУХУ социјализма. Старији и млади књижевници имају све могућности да се идеј нотеоретски уздижу и оспособља; вају као истински ствараоци. Из

јављају се све нови и Нови читао. ци, уживаоци културе. Наш књиже еник може из народа да црпи на:

издајничке буржоазије, у народ.

део себе, Књижевници — комуни“.

аачког полета, свесних напора У.

та надахњује из сваке нове поја“.

милионских маса радног народа,

дахнуће за своја дела, а својим дедима да васпитава народ, као угледни учесник у преображају живота, као идејни руководилац коме милионске масе дају снагу. То све још више, а уУсто јасну и светлу перспективу, наша Пар". тија даје нашим књижевнипима.

Сем тога, наша књижевност, над којом непрекидно бди брига народне државе, непрекидно ужи“ ва помоћ Партије у савларивању нових проблема и тешкоћа, Пар" тија пружа свакодневну помоћ у уклањању остатака _реакционар“ не буржоаске идеологије, у укла: њању некултурног наслеђа из прошлости а у правилном усваја: њу културног наслеђа, у прави ном идејном усмеравању књиже вног живота, у преваспитавању добронамерних али још збуњених симпатизера, у савлађивању гре шака, злонамерних и добронамер“ них, у исправљању – недостатака. самих књижевника — комунис та, у јачању партијности њих, партијности која их чини уистину народним књижевници. ма. А непосредну бригу нашој

књижевности поклања друг Тито, |

који учествује у свему што смо

извојевали п што свесно, с узда.

њем остварујемо.

Пети конгрес наше Комунисти“ чке партије сви наши трудбени“ ци, обухваћени организацијама Партије и Народним фронтом, дочекују с одушевљењем и поно сом. Трудбеници града и – села — радници, сељаци, и интелекту' алци, унапред _ поздрављају Конгрес своје партије новим ра: дним обавезама итакмичењем. Са. мо сазивање Конгреса изазвало је у радним масама још већи по“ лет и понос патриота независне земље, а његови резултати биће од огромног значаја за све даље налоре у борби за изградњу со" пијализма, Као што је значајан за све области нашег живота, Пе“ ти конгрес биће од нецењивог значаја за наш даљи културни развитак, за продубљивање и ин" тензивирање наше културне ре волуције, па тиме и за нашу књи жевност, која игра важну, а тре" ба да игра још важнију улогу, У преображају нашег живота,

Конгрес се одржава после јед; не победоносно завршене етапе народне револуције, у којој се проверавала линија Партије, а у чијој је" борбеној пракси“ фовала _ стваралачка · примена принципа марксизма"лењинизма. Он се одржава у јеку борбе за изградњу социјализма, после већ извршених коренитих промена у нашем друштву, у јеку културне револуције која је нераздвојно везана с изградњом материјалне основе за пуни расцват народне културе. Пети конгрес наше Пар“ тије оплодиће нашу књижевност проверавањем досадашњих искус тава и давањем даљих смерница и подстицаја, да наша критика поставе идејнија, научнија, бул нија и активнија, да одлучније води борбу против идеолошких појава империјализма, да наша књижевност мање заостаје за нашом преображајном стварнош“ Бу, да боље извршава своју“ ви соку функцију у нашем _ новом друштву, да више изрази њену

код |

трнум“

хероику и лик наших нових љу. ·

АН, Да васпитава и надахњује људе за херојске подвиге, да У њима развија свест о њиховој потенционалној и стварној вели: чини, да књижевници постану у већој мери „инжењери људских душа“, да се књижевност дитне на виши ступањ идејности и-пар»-

тијности, да наша књижевност.

постане што достојнија .- нашег народа, наше партије, нашег дру' та Тита, да што боље врши сво“ ју дужност на културном Фронту антиимперијалистичког табора, у борби за чврсти мир, истинску

демократију и човечанску кул

туру. Бр. 20/1948.

пивб КАРАМАТИЈЕВИЋ: С ПРУГЕ (БР. 9/1948)

ОМЛАДИНКА

Владимир Назор Килима'нџаро Када. Пеш, тамо, на Шрноме копну, Килима'иџаро, горо Гњевног духа, Дрмнути главом'и отворит опет >

! Вулканска "осдр' јело»

Дубљина својих |

Врхови твоји, Киб и Кимавинзи,

Бит ће ко змије ватрене и. сртат На четир' стране, ,

Планино Духа срдитога, кад ћеш

Темељем дрмат, узбуркати вале Свих четир' мора2

Још уроњена у најцрњој стоји: Тами земаљској; ;

Јауче, док их вјековима стеже Европски удав.

Затрпа 2н'језда тућинска на рубу Жалова морских;

Отворит ће се прашуме, и чопори Тигара, крда. слонова, изаћи, Да потјерају с Црног копна Двоногу звјерку;

Конго и Нигер разлјети ће воду, Да Великога потопе Штакора,

Срчику глобе;

Милан Богдановић

Шутиш нијеми гзоростасе, а безброј Народа, што их Црно копно роди,

Бл једу

Када ћеш једном стрести лед и лаву, Што, скрућени, на тјемену ти леже, Те ватру:и пару избацит из мрачних

Горјет ће, а. воде, што низ тебе теку,

Планут, и копну, над којим се диже,

Шутиш од људског памтив'"јека, а, твоја Широка земља под сунцем најсв'јетлијим

Прени се!.. Тад ће из грла ти вјетар Проћи по жутој Сахари, да п'јеском

КОНГРЕСУ"

У долу Нила

ЦРТЕЖ БОРБА АНДРЕЈЕВИЋА КУНА УЗ ЧЛАНАК „ПОЗДРАВ

(БР. 23 ОД 1988. ГОДИНЕ)

тргнут ће се лавови

Од кремена пред рушевином храма, Тућђиницу, што се уплаши и бјежи,

ли Да пете гризу.

Гарави тад ће Осјетит, сами. ковати

устат пуци, снагу ће плуг,

Којим ће, у дне сретније, да своју

Преору земљу Бр. 5/1948.

Што Стаблу хљеба афричком већ дуго

О роману „Свадба“

Михаила Лалића_

(,..) КАО ДЕЛО о Народној бор-

би. и о револуционарном освајању · нових друштвених и животних стања „Свадба“ можда стоји баш на једном од првих места, јер је, у мери, од најкрупнијих и најте жих, најцеловитијих творевина У области ове тематике, а, у квалитетима, несумњиво прворазредна, Ја не знам да ли се не би схватило као смело ако би се утврди. ло да је „Свадба“ у суштини је дан роман, али је извесно да она носе многе одлике романа и да. му досиже границе.

У „Свадби" се, врло испуњено, даје заокружени животни хоризашто и у њему читав један свет који, иако мали, живи и дише за» једничком судбином и заједнички је доживљује. У њему има суп ротности и сукоба које оне рађа ју, збивања у развијеној динамици, које се, такво, не постиже ни у новели ни у хроници, ликова које јуначки савлађују судбине и од којих се неки уздижу Ао херојскинх висина, као и других овима потпуно антиподних а који су, без мало сви, у рељефу _ изванредно мевви, и У психологији разговетно издиференцирани. Та мала живо тна целина има своју атмосферу, свој морал, своју минијатурну дРУ штвену структуру. ·

Тај мали, а целовити свет, затворев је у тесном и крвавом оквиру тамнице, у Колашин под четницима. „Као ново невиђено, и незапамћено, чудно биће састављено од многих, под тешким тамничким сводовима поче да расте та заједница осуђених партизана, намећући појединцима своје зах тјеве п погледе, своје неписане за. коне у моралу и држању, ри!ечи, мисли и надања“. Та целина је, према томе, тако животно одређе на, и тако, уз то, препуна животном садржином, да се доиста мо же вилети као грађа за роман, _

Али се мера вредности Лалићеве „Свадбе“, у овоме смислу про. цењивана, повећава још и том од ликом што тај малени, а живо том интензивни свет, не постаје писцу циљ за себе, нити у ствари остаје изолиран и изгубљен, као мукли и глуви до, који само из даљине прима потмуле одјеке, да не знаш јесу ли Од људског или зверињег гласа. На овај матушан , животни пентар врши се, обоатно томе, пројекција са широких ви“ дика који се олавде сатлелавату,

"или боље у њему одражени виле,

као што мрачна комора саложи.

· лик Спољног света. Они се нечзори

сиво утискоју у свест и дупу, У мисао и осећање човека овле и значајем сеоје ширине осветљу“ те његова зопваа у таммоме затасоском куту. Они су уптаво У пуноме јединству са њиме. И ка-

ко Бр то хоризонти Борбе и Рево-

г ауције,- то је и свет „Свадбе", у

рефдексу, један трзај и грч тог великог историјског чина. Према томе, и на садржају ове књиге ле жи историјски печат, који му вре даност в меру подиже на виши сте пен. ;

Тај историјски чин устаничког народног кретања овде је обухваБен сектором Црне Горе. Црна Го ра је, дакле, место револуционар. не радње, која се, као у огледалу, прати на вефдексвим доживљаји“ ма историје у тамничком свету ко ји ова књига приказује. Времен. ски, устанак Шрне Горе је ухваБел у страшноме тренутку искуше ња после првих славних успеха, кад „наиђоше крупни сукоби и тешки ударци, хиљаде погибија и стотина освета“, и кад се „година 1941, измаче у далеку тамну про шлост". Колашински четнички 33твор је управо једна од последипа тога трагичног стања, али као што често бива да последица 0Открива узрочност, он га истовреме но просветљава и обликује. Мстанак је тренутно разбијен, али ни. је и поништен. Пламен му се сти хијно подржава и распаљује. Он живи и траје, али у њему је пометња. И управо. та пометња се последично инкарнира у стањима која се обухваћена у животноме кругу „Свадбе".

Јер се управо у том маленоме, и. тако рећи, херметички затво, реноме кругу страдалника који, на овај или онај начин, овде ис паштају ту пометњу, обасјано. види како се искра Устанка, пламен извршења револуционарног закона кад је дошао историски час да се он изврши, не може да угаси п угуши ни кад су престале, за тренутак и у ствари привидно, да дејствују свесност и организова ност у спровођењу револуционар. ног чина. То су тренуци кад чис то људски квалитети стихијно про

товарају и постају у најтунијем

облику меродавни. У ситуацији у којој се налази Устанак у Прној Гори, и у времену кад Лалић да је слику његову у сабирном сочиву збивања, што у суштини јесте животви круг који обухвата ње гова књита, та одређивања и опредељивања према устаничком на. пору народа по дубоким људским импулсима, по вредностима чове штва “ себи, елементарно дејству

"ју. И то је, мени се чини, најдив-

“није и. у исто време, најоригинал

није у његовој „Свадби".

Лалић, уочавајући важност тог

| људског у тренутку кад је само

озо још могло да буде активно, загледао је у дубину једног проблема који је, досад, и углавном, уочавав само олозто, механички, методом „прно-белог“ тумачења.

:

То је проблем разврставања на вернике · Револуције и борце на њу и на њене крвнике и жандаре против ње, дакле, оне дубоке поделе, оне, неке врсте, поларизације у српскоме и црногорскоме свету на партизане и четнике. По којима се мерилима то вршило, које су ту друштвене и људске си. ле деловале; и да ли су превагу И. мале. једне: или друге, пода АМУ.

"свутде ги под свим “условима 7046

подједнако проговарале и одлучи: : вале2 У кругу револуционарних

кретања који Лалић, обухвата сво

јим делом, он јасно увиђа, и то

открива инкарнирањем своје мис

ли у живим и необично убедљи-

вим ликовима, да је пре свега љу-

аски квалитет ту имао реч и био

фактор.

Не привиђајући и остале чиниоце који су, по њему више или, мање секундарно, у том одређеноме тренутку пометње и хаоса, ту: бљења вере и свакојаких флуктуа ција у развоју Устанка, могли да утичу и Да буду пресудни у осно_ ваом и елементарном опредељивању човека за једну или другу страну. он, чини ми се јасно виап да су се онде и тада пре свега суочиле виша и „нижа „људска природа“ и једна се од друте од: возила. Лалић не заборавља, и ње гов поглед на свет му неби допу. стис Аг то занемари, коју важну улоту ту игра класни чинилац. Али он са дијалектичним еластицитетом, не пада у заблуду оних ко. ји законе механички примењују на исти начин под сваком ПОГОД: | бом. Не пропуштајући да уочи, где је то видно и реално, да класни фактор примордијално дејс твује, Лалић осећа, схвата и то обликује у доиста животно задахнутим креацијама, да се у даном тренутку и под даним ЉУДСКИМ, дакле и националним околности. ма, јавља и нешто што га као по" рив и позив допуњује, па чак и нараста. У Црној Гори, Лалићева књига, то жевотворно инкартлира, Људи су се за Револуцију и контра. револушију одређивали према то ме ко је човек, а ко људска ништарија. Јасно је само по себи да и у идеолошком _ опредељивању, дакле. по линији свести и сазна. ња људски квалитет је велики фактор и да бити идеолошки за Револуцију подразумева, већ и вишт људску вредност. Али у овом случају велико је то, и то ова кње га узбудљиво и прегнантно ожив: Љује што се виши људски квалт тет не одваја од Револуције у из вршењу ни онда кад је, више ли мање, или и сасвим, лишен. и: деолоттке подршке и стварних фактора који идеологију носе и примењују, и Револупију спрово. де. У Црној Гори, партизан и чет ник то су чојство и никотозићство који су се спонтано, али ак тивно, борбено и, тако рећи 10 МатрАЈе, у Револуцији сукоби

Бр. 40/1951.

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 2