Kolo

Госп'н Саватије се срећно, по трећи иут оженио... Трећи пут, после рата. Ухватио га „полициски" час иа улици, па кад нашила патрола, он се, грешник, склоиио у прву кућу, код иеке госпа Нате, и како се тада склонио тако ту и остао ... Испочегка играли томболе удвоје, па оида табланета и миц по миц, место он н>у, испросила тоспа Ната њега и сад су: Она њему трећа зкена а он њој четврти муж.. Говори се да је алатно правило за невесту да прво још као девојка треба добро да се припреми за брак. Госпа Ната је била по трећи иут удовица, али се још увек држала тог злат« ног нравила и када је оно наишао г. Саватије (да се склони од патроле) госпа Ната се већ била .припремила... Шнајз, чак и сопче за млађе, били су препуни нагомиланих намирница, плус цела. зимница, почев од карфиола .до жуте бораније без кончића, и седамдесет и пет боца куваног параДајза. Г. Са:ватије, ни данас још не признаје то, али да се реши но трећи пут на брак, није била стопроцентно заслуга госпа Натина, већ само тридесет процената, док је шесдесет процената била заслуга богато сортираног пшајза ... Док м,у је, после десете партије табланета, госпа Ната показивала у шифоњеру своје ручне радове, своје рубље, новв новцијате пресвлаке за јастуке, г. Саватије се ннје одушевљавао. али кад је дошао ред на шпајз, и кад су се отворила врата госпа Натиног профпјантског слагалишта, љем,у ,је, директно, пљусиула вода на уста. . — Како само да вам тако ејајно испадне за руком онај парадајз... Па они краставчићи, с листићима мирођије, па тек овај грашак... Верујте као да их је Јохан Штраус сликао... Госпа Ната, наравно није била миого музккална и за њу је, као и за г. Саватија, Јохан Штраус могао да буде чувени сликар као шго је бич чувенн компознтор. За њу је 6илј главно да јој је знмница испала као „уписана". а за г. Саватија, ",ао старсг гурмана, била је најважнија баш та * т "та зимница... оно, истина, аије да му и гоепа Ната пије била важна, али тек главно за њега је била важчија госпа Ната са зимницом, иего, рецимо. госпа Ната — без зимнице. Међутим, све то сада прнпада прошлости... И госпа Натипа жута боранија без кончића, и краставчићи с мирођијом, и готово сав парадајз изузимајући још неколико флаша. Кад су се венчали и кад им се учинило да су цене претеране на пијацама. и госпа Ната (која је била исто тако јешна као и г. Саватије) и њеи суируг навалили су на . ш-сајз и још није пао ни први снег а од зимнице остале само празне полице... Појавиле се куповне књижиде Дирис... Г. Саватије постао, разуме се, мрзоволлн, нерасположен, чак намћор. Онај госпа Натин ефикасни шпорет на коме се вечито кувао иеки купус с кож.урицама, иије могао више пи очима да види... Грешна госпа Ната, трчала, чекала и богорадила пред месарницама, и једва скаки трећи дан да истера по сто гра.ма меса, а то је тамаи било за г. Саватија мезенце, које обично извади из шерпе, кад дође к.ући из канцеларијо и завири у кухињу.

Најзад потражила савет у комшилуку, а ко. тражи тај и нађе. Пожалила се госца Сојки: — Замисли, слаига, онај мо,ј неће да ок.уси јело без меса... А куд да му нађем месо на ову, несташицу? — Коме нричаш, слатка. И оиај мој чуда је нравио, исто тако. па сад, хвала Вогу, чекај, да куцнем у ову оклагију, смирио се и не проналазн ми више мане ... — Па шта, си радила, ако за Вога зиаш? — Нишга, почела сам да му кувам и печем коњетину! — Ију, вриснула чисто госпа Ната. Коњско месо? — К оњсјш! — Таман! Саватије би ме убио кад би само дознао. — Па и мене би убио онај мој, али ја се праВим невешта и он гута ли гута. Јохн ми каже: „В, жено, ове ти ћуфте пара вреде . .. Па,. црна Сојка, зар и ти једеш коњетину? — И ја! — Ја не бих могла ни да окусим... Спочетка нисам могла ни ја, али после сам привикнула. К'о велим боље да гутам коњско месо него кнедле... — Па јесте, право кажеш. . Мораћу и ја, јер овако не може више да се издржи...

И, пгто рекла госпа Ната, то и извршила... Дигла се једно јутро н купила коњско месо. Била мала тражња па изабрала парче не може боље бити... Тога дана имао г. Саватије ћуфте за ручак. Навалво на њих и смирио девет комада, а кад је прогутао пола кутије бикарбоне соде и подригао пола Морзеове азбуке (у дужим и краћим повлакама) рекао госпа Нати задовољно: — Тако, брате, жено... То је ручак! — Сутрадан били бифтеци, па сочни. Прекосутра: росбратна у дивљем сосу, и тако редом... Јео г. Саватије коњско месо а ни сањао иије шта једе. Није ни могао да сања, пошто је госпа Ната, вепгта куварица, умела увек да метне месо нрво у најц, на тек после да га готови. Стара брачна слога (која увек зависи од пуног стомака) вратила се госпа Натином огњишту Припитомио се био г Саватије па просто дивота... После месед дана дигла се госпа Ната до госпа Сојке, и још с врата је загрлила: — Јао, слатка, ходн да те пољу-

Ублажење болова! Свака Пирамидон таблета је Ваш добар пријатељ она Вам помаже код н елагодности и болова

ТАБЛЕТЕ ^АМО ПРАВЕ СА БАЈЕР^нш КРСТОМ1 Рг«м Са. бр. 91 ол 21 јуи» 1*3®

бим... Знаш ли да ми оно твоје месо свалвло терет са срца.. . Госпа Сојка се љутнула: — Какво моје месо Ваљда коњско! — Па, то, коњско. наравно... — Ето, је л'ти кажем... — Јао знаш ли да ми нећеш веровати кад ти будем испрнчала. — Знам шта ћеш ми рећи. — Ама, не зпаш... Знага ли да је Саватије сад други човек.Вогами... — Ама, де, знам... Као онај мој... Сигурно ћеш ми рећи како се твој Саватије размрдао. па дошао некако живљи... — Замисли. по десет нарамака дрва донесе из подрума, а пре кад донесе пола цепапице он сав балдисао... — И онај мој тако... — Кажем ти. вуче.. Превлачи сам шифоњере, просто видим дошло му тако да тегли све по кући... — Јесте, јесте... То су ти исти симнтоми као код мог Нићнфора... — Само. слатка, да се не уаруми, или тако нешто. Воже сачувај, ако н то може да дође од меса... — Е, па ти припази. сестро... Зауздај... Знаш како је. Немој да ти утрапе тамо на касапници неки бут од ждребета... — Ју, тегако мени, ваљда неће да кољу и ждребад... — Ама шта знаш... Ти гледа; оно што је сигурно... а не после да се разобада као ждребац, или да се претвори у неког трогодиа... — Ију. црна ја. на то нисам ни мислила... Морам четворе -очи да отварам... Идућег јутра, госпа Наталија, сва усплахирена, позвала власника кон>ске месарнице на страну и казала му: — Молим вае имам једио дискретпо питање... — Молим госпођс. — Да ли ви кољете само маторе коње, или понекад и неко ждребе, место младе телетине...? — Али. којешта. госгтођо. Ко би још клао ждребад... А, вашто госггођа пита? — Онако, из нородичпих разлога... ^пате свашта се прнча за то коњко месо. — Например? — Ех, например, као да ви не -знате. — Верујте }а ништа не знам, осим да је коњско месо као и свако друго месо... Чак је здравије...

— Е, па то баш... Видите. то штв кажете. здравије је... Уосталом за мене ,)е важио да ие кољете ждребад«. — Ни на крај памети нам није... — Па, лепо какво је ово месо штв сам сад узела. Од каквог коња? — Од Дората! — Ама. не питам то, него је ли од маторијег коња или... — Вудите без бриге. госпођо. Од маторог. . Тај вам је коњ матор као онај Дамњапов зеленко из народне песме... —Јао. је л* истина Баш вам хвала... Само кад није ждребе...

Умирила се госпа Ната и узела јога кило и четврт тог маторог коњског меса... Тога дана, после вечере г. Савати|е је првипут чуо да му госпа Ната тепа: — Ти си мој Дамњанов зеленко! То је чуо и забезекнуо ее. Прво св увредио, и кад је увређеи питао шта треба да значи то тепање, госпа IIата (која је оно потпуно не мислећи, сасвим случајно рекла) извукла се овако: — Воже Саватнје, па рекла сам онако .. Не зиам нн сама откуд ми то пало на памет... М. ДИМ.

Један богати пештански нндустријалац приметио је да неки вепозната крадљивад систематсм поткрада његову касу. Индустријалац је иеколико пута покушао да ухвати лонова алн без успеха. У очајању испричао ;е нелу ствар свомв пријатељу, инжењ»-ру хемије. Овај му је дао неки безбојни прашак који је имао особииу да кад је поквашен водом, добнје нлаву боју. Увече је Индустријалап носуо садржину своје касе тим прашком Ујутру, кад је приметио да је новца опет нестало, позвао је еве своје службеиике у канцеларију и наредио им да у његбвом ппнсуству оперу руке. Један младић, лични секретар индустрнјалца, дуго се устручавао да то учиии а кад је изтд ипинтао уииг.аопику и епустио руке у воду, ова !е одмах лобила плаву боју. Тако је индустрија^ лап помоћу тог чаробног прашка најзад успео да ухвати лопова.