Kolo

16

Свима је познато да извесне животиње преспавају зимски сан. Али да и чоовек може исто чако да преспава зиму? то свакако нико не зна... Један очевидац прича да је пидео људе који су ипак то могли ! То се догодило половином прошлога столећа у месецу јануару. Становници једног планинског насеља у Норвешкој снремали су се да се ослободе чланова свог насеља који вбог старости илп из других разлога нису ногли да преко зиме привређују за своје породипе. Читав догађај записан је на полсутелим страницама једног старог дневника. — Шест особа, четири мушкарна, од којих је један био богаљ тридесетих година, и две жене лежале су на аемљаном под.у колпбе потпуно обамрли — занисао је очевидац. Око п.их била је сакупљена њихова нородипа, После краћег договора неколико старијих особа прегледало је Успаване људе. Вилп су више него вадовољни. 4 >— Скинули су са њих горњу одећу оставивши их само у дугачким ковдуљама. Затим су их изнели напоље, положили их на пепанипе и тако оставили утипају оштрог планинског ваадуха. Читава ова процедура одгаћала се неколико дана чекајући се погодно време, ведре и хладне ноћи. — Усворо затим носеви, уши и прсти особа које су лежале на цепанипамл постали су бели а ноге. руке и лкпа добили су воштану боју. Ујутро, тела су била еасвим бела и лежала су окружеиа високим сметовима снега. — Неколико сељака узело је санке и пошло у оближњу шуму док су други почели да правр сандук, дугачак око три метра висок око метар и по и исто толико широк. Када су га сковали ставили су иетпто више од пола метра сламе нч дну сандука. Затим су положили три смрзиута тела на ту сламу Липа и горњи делови тела смрзнутих људи прекггеени су платном, а затим јр све ппркривено сламом. Поврх њих метнута су дпуга три тела и покривена платном и сламом као и опа испод њих. — Сандук је чврсто заковап даскама аа би заштитио обамрле од грабежљивих животиња. Тада су љу-

ди донели читав товар јеловог и чамовог грања и истоварили на подножју једне стрме падине- Ставили су сандук на подножје падине. покрили га грањем и тако оставили да га завеје сиег који ће преко целе зиме лежати до висине од преко шест метара на овој чудној постељи. — Десетог маја када је време отоплило сељаци су се спремали да „пробуде" шест становника свога насеља. Снег се још вадржпвао по удубљењнма и угловима ограда, али природа се још није била обукла у зеленило. — Сви становнипи насеља погали су до стрмог обронка. Спег се отопио са врха гомнле грања. али је још дубоко лежао око доњег дела. Људи су се одмах дали на посао. Једни су лопатама одбацивали снег док ру други скидали грање са сандука. Ускоро се појавио санлук. Отковали су поклопац, и извадили сламу и телеса која су била смрзнута и на изглед без трунке живота. Положили су их на снег. — Велика корита од чамовине постављена су у близини и напуњена млаком водом. Затим је свако тело метпуто у једпо од корита. пазећи да глава лежи нешто уздигнута. После извесног времена сипана је врућа вода и све док вод;| овог необичног и грубог купатила под ведрим небом није постала толико врућа да се једва могла држати рука у њој. Сем овога у воду је стпвљено много чамових грана тако да је она иајзад добила боју вина.. — Поптто су око један сат лежали у овој топлој води боја је почела да се враћа телима. Тада су се сви дали на посао да их трљају и масирају. Ово је трајало око један сат Најзад су слаби трзаји мигаи' а, липа н удова а после тога гласни уздаси показали да се живот није угасио У телима шесторице становника насеља који су преспавали зимски сан и да им се враћа живот. — Насули су им мало рдкије низ грло, Ускоро затим они су могли сами да гутају и дато им је још ракије када су отворили очи Најзад су проговорили и сели у својим грубим кадама. — Сељапи су их извадили из када и помогли им да дођу до колиба где

су се добро најели. Изгледали су здрави, и шта више освежени својим дугачким сном који је трајао четири месеца. У дневнкку још стоји запиеаио да се ово успављивање нреко зиме практикује само када прети нарочито оштра зима и постоји озбиљна бојазан да забачено планинско насеље неће моћи да прехрани све своје члапове. Да ли је могућно да је ово истииа? Најновији експерименти научника на пољу лечења болести рака који су такође дошли иа закључак да се залеђивањем човечјег тела много успешније може водитн борба против рака., а и извршили успешне пробе овом методом лечења, кажу да је ово сасвим могућно, иако сам приказ читавог догађаја може да. буде и донекле претеран. Научници указују на рсакцију биолошког живота на „топлоту" и „хладноћу". У првом реду не сме се заборавити да је хладноћа уствари само један степен топлоте. Ако замислите „апсолутну нулу", где уопште не постоји топлота, онда свака температура изнад ове апсолутне нуле је уствари један стрпен топлоте па мажолико мали он био. Друтим речима „топлота" и „хладноћа" су компаративни појмови и Физичари који посматрзду „топлоту" као покретање молекЈгла вероватно имају најбоље објашњење свега овога. Фи-зичари су израчунали тачку где молекули апсолутно мнрују. где. према томе, нема ни топлоте. Ова тачка се зове „апсолутна нула". Иако су Физичг.ри у својим лабораторијумима прилитсом експериментисања дошли врло близу апсолутне нуле ипак ни су могли да је сасвим достигну. Хладноћа сама по себи не убија живот. Вактерије су биле смрзнуте течним вавдухом који. као што смо изнели. има једну од најнижих температура која се досада постигла, али су упркос томе остале живе. Хладпоћа само успорава развијање ћелија, али не убија Топлота међутим, појачава развијање ћРлија. Ово појачавање пење се до извесне мере, до максимума. После ове тачке топлота убија. Лаипима ће можла изгледати чудновато да топлота може у грво време да пој&чава и снажи, а да после тога убија. Али

ово може боље да се разуме ако св посматра дејство добро познатог оретства за јачање, стрихнина. У малим и одређеним количипама стрихнин појачава и употребљава се у т.у сврху у медицини. Али у дозама стрихнин убија, Исти случај је и код топлоте која у одређеној количини служи као појачање развијања ћелија, али у већим количинама убија. Али сада се намеће питање: ако хладноћа сама по себи не убија како да се људи и животиње понекад смрзну и умру? Научници ово објашњавају тврђењем да је смрт која настаје као последица хладноће један врло комплициран про цес који дејствује на тако зваии потсвесни нервни систем. Крв се шаље у мозак у све мањим и мањим количинама док снабдевање најзад сасвим не престапе. Другим речима овим је по жикот иеопходно довођењо кисеоника у мозак такође отсечеио. Без овог кисеоника људски мозак може да издржи свега око десетак минута. У случају који смо изнели да су људи преспавали зимски сан који је трајао четири месеца. овај нервии потрес је и-збегнут давањем наркозе која је успавала људе за време процеса хлађења. Тако потсвесни нервнн систем који контролише ср-не и органе за дисање пије било озбиљио узнемирено и дисање се наставља уобичајеним темпом и токомЗимскн саи није задржавање живота, оно је само успоравање рада чнтавог оргапизма. У случају из норвешких планина остала је широка могућност да кнсеоник дође до људи закованих у сандук тиме што су оии били упакованн у сламу. Ова чињеница даје још већу вероватноћу читавом случају. Практични резултати овог „залеђеног спа" већ се употребљавају у науци, Смањивањем температуре човечјег тела спречава се развијање ћелија. Ово се као што смо рекли, искоришћује у борби пр'ггив болести рака. Смањивањем температуре оболелог места људског тела спречава се и рашћење и развијање рака те се на тај пачин много лакше лечи помоћу радијума и икс зракова Иако је ова метода још у повоју она врло много обећава.