Kolo

РСТЕ

Међу лепотицама које су обожавали на двору великодушнога Алфонза Арагонског једна од највеш дењених је била лепа и паметна кћерка кнеза д* Алтавила Ко.станда рд Капуа. Ковстаида не саЈМО да је била дивно ол ; ожена и с&вршено ваопита.па већ се трослАвила својом скромношћу и цчсус-ом у одевању па је служила као рример у аристрократским круговима. Једина о-ооба која. је нривукла а&н интерес био је младн Ферарски нринд Е1р®.оле д' Всте који је са братом Оиг гиомундом живео у Налуљу већ годишма, однооно од кад му је умро отад Никола дука од Фераре. После своје 'омрти "Никола је оставио много незаконите д&де. Дроки, свађалиде и салачЈИнпци и отац почели су да се бо^ре између собе, а један од њих, Леонело, био се чак прогласио зл кћеш ширећи терор нарочито међу ро' ђацима. Удовица Николе Ри1сарда од Оалу,6е која имала још два маЈтолетна сина била је у бризи. Знала је да би Леоиело да себи осигура престо сигурао убио ова два законита наследника. Да би их опасла она их је поедала на Напуљ.ски двор где је знала да ће пе оа-мо бити сигурни већ добити н васпитање које доликује њиховом сталежу. Н заиста дечаци оу ое развили у два одлична каваљера. Брколе је сада био: лепи, крепки и елегантви младић који је почео да залуђује многе гоопође.

Ферарски принц је ту на двору и упозиао Костанду и почео да јој се дисасретно удвара. Она изгледа према њему није била баш равнодушна. Али за ошу л>убав су знали само њих двојс и једна ообарица. Једне вечери — био је мај и Напуљ је ширио мирисе из свих својих вртова —■ Кдстанца се већ била попела у своју О0'бу, притворила прозор јер је ваздух те благе ноћи био већ тоиао, аавршила 09оју вечерњу тоалету и измолила овоје молитве. На једном .као гурнут лаким ветром прозор се отворио и неки човек увијен у црв.ени свилени плашт стуци у ообу и проша.иуга: ■— Пст! Ћутите! Моја драга Костанца то оам ја. ' Девојка* је хтела да виче али јој се глас био отео од узбуђења. Препознала је човека који ое изненада био увукао у његау ообу: то је био Ерколе кнежевић Ферарски. Он јој ое. приближио и почео страрио да јој љуби руке. _ —Како сте се усуддли, запитала га је Костанда оа сузама у очима. НемоЈте да се узбуђујете, драга, прошапугао Је принц, ја сам пред вашим ногама и слушам оамо ваше заповести. Влагодарећи ћутаљу собарице Марије-Грације Челентане, попео сам се на балкон по свиленој лествици. Девојка се плашљиво завила у овоје иоћне хаљине и рекла: — Ви знате колико вас волим, господине Ерколе, али ако оу ваше на-

Мере заистУ попгтеДе. бста .Бттте одмах ову ообу и обећајте ми да се више ниЈоада нећете појавити. — 0 мојим намерама, одговорио је Ерколе, нека вам сведочи прстен који вам овот треаутка стављаЈМ на прст. Од оада сте моја вереница. Овој позној посети и њеном цил.у благодарећи утању со-барице МаријеГрације на двору нико ништа није довнао. Двоје младих су преЈкивљавали своЗу љубав и Врколе је чекао само тренутак да посгале дука од Фераре и назове Костанцу од Капуе и пред светом својом женом, али је дошао догађај који је уништио све његове планове. Костанца је имала стрида дона ГалеадЈа Наидоне, племића већ око четрдесете, енергичног, грубог и наглог. ОваЈ је човек био бацио око на Костанцу. Јелнога лепог дала кад су били на двору позвао је на страну и без икаквог увода саопштио јој намеру да је ожеви. Костанца му је у лице рекла „не", и да би се ова сгвар 'Што пре свршила обавестила је о томе Еркола. Оваз" је не губећи ни тренутка пошао одмах своме ривалу и рекао да се мане Костанце: „Ваша не-

ћака ме, воли и већ давно ми се обеданас прече да је поведем олтару. Зато вас молим гооподиие да је оставите на миру." Дон Галеацо се тргао: ћала. Само нарочити узроци ме до

>— МлидиНу — одговојуио је Врку* Ллу, валпе младе године учиииле су сматрате за љубав оно што је за напуљске жене проста кокетерија. Одла" зите ако не желите да вас примерио казним. Ерколе је одвратио увређен претња-: ма. Дон Галеацо је подигао глас. 0коло њих се била већ сакупила група радозналаца. — Ма каква кокетерија! узвикнуо је Ерколе да би за .увек затворио уста зрелог супарника. — Не знате да јв ваша нећака већ пред Богом постала моја агена. Могао бих да ие испуним: обавезе а ако их одржавам то чиним јер сам частан каваљер. Окаидал који је поцратио ове речи је био от-роман. Дон Галеацо се бацио на кнежевића у намери да га у* хвати за грло. Ерколе је поставио ру« ку на сабљу. — Положићете ми господипе рачун За ту клевету, узвикнуо је Дон Галеацо и побегао из двора. Објашњење оружјем је било неодложно. Сусрет се догодио изван град< шсих зидина у једном скривеном простору. Ерколе је ралио овога противника у руку и ноту али је и сам био повређен. Дон Галеацо је стигавпш кући прво позвао доктора па за.тим нећаку. — Јели истииа оно што каже дукА од Фераре?, запита је. — Пстина је, одговорила је одмах Костанца, он ми је био дао веренички прстен али је истина и то : да се нећуј удати за њега ни зашта на свету. Више волим да живпм оама. презрена а остављена, него да постаием даугарица човеку који није презао да ме -пзложи потомеху оа<мо због глупе охоло* сти да не одговори ва увреду. Ова вест и решење Костанце су пробудили велики интерес на двору и међу напуљском аристократијом. Млада дама, је била компромитована, алд је њена гордост. наишла, Н4 симпадцјв КрД ОВИЈу. Доцније је Ерколе покушо да је од* вра,ти од те намере. Она му је пока« зала врата. „Не. нећу се за вас удати јер нисте поступили као нлемић.'' 1 Костанца ,је касније на,шла мулсљ Кнез од Конца пун дивљења за њу понудио јој је руку и она је постала његова жена свуда примана и поштована као једна од најугледнијих наПУД.СКИХ гоопођа.

ЗАШТО НЕ ИСКОПЧАВАЈУ Било је то у прошлом веку када железнице нису биле тако сигурие. Путници су разговарали о железничким несреЉама и неко упита, који вагони највише страдају. Једни рекоше први, други опет задн.и, када у томе наиђе кондуктер те упиташе и љега као „стручњака".

— Редовнр Страдају. највише прва два и задња / три — одговори кондуктер. Познати француски романсијер Балзак, који је исто путовао у томе Купеу умеша се пајзад у разговор и рече смешећи се: — Ако је заиста тако, зашто онда те опа-сне вагоне не ископчају и оставе на станици? СУВИШЕ СИМБОЛИЧНО Једнбга дана Чича Илију, Станојевнћа заустави неки младић: ' — ОпросТите, господипе, хтео сам да ва .о упитам за једну ствар. Наи .ме, ја сам пре неког времена' предао управи позоришта рукопис једне свбјб драме. Да ли бисте знали да ми каасете њеиу судбину?

Чпча Илија беше мало весео, -— те г.а скоро сажаљиво уиита: — А како се звала та ваша драма? „Тамница"! — Ах, даЈ.Сећам се већ, одврати Чича Плија. Не, та страр није за нао. Сувише је симболична. -- Симболичиа, како?! говораите збуњено писац. , ,, , .' — Па да, настави Чича Плија, када нам је била читана сви смо осећали неодољиву потребу да — побегнемо! ТРАМПА Године 1888 добио је канцелар Визмарк писмо које му Је упутио . неки Трампеданг, родом из Литваније,. молећи за допуштеље да свога првенца на крштењу назове именом Бизмарк. Канцелар Је. одговорио да је сагласан са овнм и додао је на крају одговора: „Ако ми господ, и поред дубоке Моје старосТи, подари још једнога сииа. нећу пропустити да га,. с Вашим доиуштењем, назовем именом Трампсдаш". НЕВРЕМЕ Елин Пелии, нопуларн!! бугарски &ижевник, одлази врло често у позориште. Једном приликом неки његов цријат.ељ —драмски писац —. позове га.да, присуствује премијери јед-Ие његове драме. ' По&е дру-гог чпна аутор тшје могао више Да ' се уздржи а да Пелппа не упита : за н>егово мпшљен.е о комаду. ' Елин -Нелпн вампсли се- мало па Јк Ч(?: : — Напољу је снгј 1>По страховито невреме! „ ,

— Како то мислиш? упита га прИјатељ. — Јер се још ниКо није усудио да оде кући. ПЛАШИ СЕ ЧОВЕК Лазу Костића, нашег познатог књпжевника, радо су звали и примали у друштва и често је позиваи у госте. Лаза се радо одазвао тим познвима, али кад је отишао у госте једном -бележниКу, једва је после иуних десет дана, успео да се врати својој кући у Сомбор. Није прошло ни три месеца, а исти бележник попово позове Лазу у госте. Наравно овај иије никако хтео да иде". — Зашто си одбио човека, Лазо, када те тако нријатељски позива и чак је дошао цо тебе? упитао Лазу један пријатељ. — Та мани га у дедин прслук, они Тамо имају маиију да жепе и удају. — Па шта те то плаши? Нећеш и готово! - . — У томе и, јесте виц. Плашим се да — не прцстанем! одговорио је Ј1аза. -, КАКО МОЖЕ ДА СЕ СЛУША КОНЦЕРТ Велики русКи ромапсијер био је вр- ■■ Л6 духбвит човек. Десило се то за време једнога копцерта у Москви. Нспрђ ^ Толетоја су седеле две даме које су се за све време врпољиле и разговарале. Одједном једна од њих упи- та друтУ: — Јеси ли некад покушала да слуншш концерх затворених очију?

— Јесам, — одговори друга. Толстој се наже к њима и рече: — А јесте ли већ некада покушалн да слушате концерт засторених устију ? ГДЕ ЈЕ УПЕЦАО РИБУ Једпом се познати светски мајстоВ у шаху Др. Ал,ехин враћао кућп носећи у једној руци удицу, а у ДРУгој велику рибу. Сретне га један пријатељ и уппта: — 0, здраво друже, где си ухватио ту красну рибу? — Ако желиш, ја ћу да ти објасннм, рече Аљехин и емешећи се настави: — Треба да идеш, право ав;г.г пу« тсм док ие стигиеш до л иваде; ла коШ 6*оји табла: „Гажеље по •либади забранчено". Пођи том ливаДОм док не дођеш до друге плоче на којој пише: „Забрањен пролаз" и уи> ти се- том етазом, па ћеш доћи до ћоде . где се 'нала.чи трећа табла са натписом: „Риболов забрањен", Ето виднш тамо еам унедао ову рибу.