Kolo
2
(?аж»ндар \1 ога кшшв
оздакшш
Један Немац, Врлват, пронашао је начин како да продужи за извесно време живот риба које су извађене нз воде. Те рибе смештају се у један саидук такорећи на неколико спратова. на нарочите мреже тако да се риба међусобно не додирује. Дно тог сандука направљен је од дебелог слоја крпа које су обилно наквашене водом те је ваздух у сандуку увек довољно влажан. Са стране је инсталиРР.Н један резервоар са кисеоником. Та> кисеоиик постепено прелази У сандук али претходно пролази кроз један суд с водом. тако да стиже у сандук не сув већ влажан На тај начин рибама су обезбеђена два услова неонходно потребна за одржавање »I-
ховог жнвота — кисеоник и влага. Рибе које су у том сандуку провеле 30 до 40 сати биле су потпуно живе п пуштене у воду показале су велику окретност и добар апетит. Овај је изум нарочито важан по томе што ће бнти знатно смањени трошкови око препоза живе рибе која се до сада превозу" у гломазним резервоарима са водом.
Као што је познато дирекцше евих позоришта увек муку муче с дамама које неће приликом улаека у салу да оставе своЈе гаешире у гардероби. Међутим админигтратшја једног мадридског позоршпта изгледа да је срећио решила тај проблем. Опа је једностав-
но истакла на видном месту објаву која гласи: „СтаРије даме могу приликом уласка у салу задржати шешир на глави." мрави о вжгроисци Ове мраве открила је Маргарита КомО кћи чувепог франнуског ботаничара Бонијеа. посматрај.ући их у биолошком-ботаиичком врт.у у Фонтенбло^. Једног вечера приметила је г-ђа Комб да се остатак цнгарете брже угаси кад се баци на мравињак иего ли ва ко.је друго место. Мрави су посипали упаљену цигарету мрављом киселином и угаоили је. После овога г-ђа Комб је »'место цигарете бапила на мравиљак парче залаљеног паму1са на једном дрвцету, и мрави су од-
мах приступили гашењу пожара. Шта више приметила је како је један мрав дохватио Другог мрава и спасао га из ватре. Напослетку је покушала с упал.еном свећом неколико пута и мрави су је угасили, и то много брже него ли раније. Изгледа да су они били усавршили гашење, јер су за краће време угасили свећу.
Главии уредник Мироспав Стевановић Уредник Мића Димитријевић За фотографије: Апександар Симић Цртач Ђорђе Лобачев Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010. Власник и издавач' Српско издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић Админцстрација: Дечанска 31 Београд. Телефони 24001 10 штампа: „Штампарија Београд" А. Д. Дечаиска 31.
— Е-е! А, шта сте дали госпођи да чита? — Дао сам јој, господине донторе, „Три мускетара!" и срећа моја што није прочитапа књигу до краја, јер сам јој таман спремио другу књигу.... — Коју? — „Али Баба и четрдесет попова"!
ЧЕТВРТАК 22 ЈАНУАР. — Тешка, комшија, ова зима! — Па, богами, тешка... — И, биће све тежа! — А, зашто мислите? — Па, зато што је цео комшилук метнуо решетке на подрумска врата....!
ПЕТАК 23 ЈАНУАР.
Три месеца ми љ гу* ц се није појавио О. ^ оџачар да ми очи- и сти димњак, а два л ' месеца ми није за- I вирио у кућу мпе- \)-| \11_- ' наџија. Кад, оно- ( /Г мад, сабахиле на ХЈ^џГ^) РНову годину, појавише се обојица. Дошли. куцнупи на врата и утрапили ми новогодишње честитке. На једној писало: „Срећну Нову годину 1942, жели вам ваш одани — димничар!" А, на другој: „Срећно Ново пето, Срећно и до века, Из срца вам жели: Ваш продавац — мпека! И, шта мислите шта сам радио? Просто. брате! Оџачара сам послао на кров да мало џарне оџак, и среће ради и дима ради, а млекаџији сам поднео шерпу и казао му да од њега могу да примим само честитку из канте а не из — срца! СУБОТА 24 ЈАНУАР. Пре неки дан чуо сам од номшије један нов израз. У разговору око неке заједнич. не и рефенске вечере, одједном ми — Ај. I 1 РР-че: Т I Кјг\ — Ченајте, ном- л ^ ' шија, само док се нуртапишем овог мог додатка на скупоћу, па ћемо све лепо удесити... — Канвог додатка на скупоћу? — Па, ове моје свастике, из Смедеревске Паланке. Још петос ми донепа десет комада јаја и четири пипета па ми, аконто тога, још и данас седи у гостима... М—ћ.
НЕДЕЉА, 18 ЈАНУАР. Бипо то пре рата ... Један позоришни писац (међу нама буди речено, писац „Сентиментапне банке"!) уочи премијере свог комада рекао пријатељима: — Ако вечерас мој комад успе, приредићу вам вечеру код „Бристопа"... А. ако се деси да не успе, онда вам заказујем састанак код „Мусе"... Поспе претставе писац је отишао иод „Бристопа", а пријатељи код „Мусе". ПОНЕДЕЉАК, 19 ЈАНУАР. — Е, што ова данашња деца могу гано понешто да извале, то је просто за причу! чуди се мој комшија. — Ето, узмите, молим вас. мог малог Стевицу. Не радо школе, па сам му узео наставника да га поучава. Ономад га узео он да испитује: -1- Хајде Стевице, реци ми по чему је познат Христифор Колумбо? — По томе што је отишао у Америку без пасоша! — одговорио му онај мапи окачењак.
Прича ми комшија. Један наш познати индустријапац, дотрчао ономад код чувеног београдског гинеколога (лекар за порођаје) и сав брижан закукао: — Господине докторе. Моја жена је пред порођајем. Прво ми је дете у брану, па не могу да сведем од бри-
ге, да пи ће бити мушкарац! А, хтео бих да буде мушкарче! Да имам наследника, који ће достојно да води послове моје фабрике, тамо у Л - Ппатићу колико будете тражили... Лекар се мало замислио па рекао: — То је врпо тешко, сада удесити... Да сте дошпи раније можда бих још нешто и могао.... Но, ипак, за сваки спучај дајте вашој госпођи породиљи, да чита искључиво књиге у којима се
говори о мушком јунаштву и витештву.... Можда ће то помоћи...! Сав срећан фабрикант отрчао кући. После две недеље појавио се поново у ординацији. — Дакпе? Мушкарац ипи девојчица? упитао је лекар. — Мушкарац, апи, мало и сувише...! одговорио снуждено фабрикант. — Кано то? — Па, жена ми родила тројке! Све мушкарци!
У посластичарници Максимиране су дене колачима«
СРЕДА 21 ЈАНУАР.
1~пс; гт| (Чт№ ■
УТОРАК, 20 ЈАНУАР. Беспослен овај мој комшија па сео и направио ДИРИСОВ календар. Пронашао да нас Дирис по њему снабдева. А, ево, како: Понедељак, слово П: значи — Принекајте! Уторак, спово У: — Ускоро ће стићи! Среда, спово С: — Стрпите се! ■ Четвртаи: слово Ч — Чекајте мапо! Петак, слово П: Полако, куд сте навилипи! Субота: спово С: — Стигло је! Недеља: слово Н: — Нестапо! Нема више....
— Ови вагии колачи све мањи? — Шга ћете! Каква коптрола такви колачи!