Kolo

Ђило Њушкало спремио се да иацусти редакцију. На његовом; лицу лебдео је осмејак задвољства док је посматрао пет новчаиица од но сго лира које је дрзкао у руци. Данас је био добар дан. Уосталом, носледњих десетак дана били су сви од реда добри за Ђина" Љушкала, реиортера „Вечерље ЈТоште". Сјајно вече, помислио је Њушкало. Ндем да се мало прошета.м. У каздуху је мирисало касно пролеће. Ђино се осеНао лак као перо .. Љубав је заиста у стању да учипи чуда, говорио је сам себи. А пре но што се упознао с Лучијом био је толшсо плашљив. Бојао се да покаже и да је жив. Али сада! И он у мислима самог себе потапша по рамену, успео је да до извесне мере постане егоиста. Једиио му је то иедостајало. Иптелигенцију је већ имао. На углу, свратио је у бифе на чашу пива. Њему није миого стало до пића, али је волео да се поређа с осталим колегама из редакције дуж пулта. Неко га повуче за руку.

— Честитам, колега. Дао си сјајпу репортажу. — Хвала, — одговорио је Њушкало. Газда му је донео пиво — Ваш данашњи чланак о ' оиом сииоћном догађају био је ретко интересантаи. Згодно што се баш вама то десило... Њушкало је сијао од среће. Ко би рекао да је ои још пре два месеца био један од многих стенографа са десетогодишњим радом у редакцији. Био је плашљив и често је муцао. Сада је муцао само када би се много узбудио. С љубављу је помислио на Лучију и стегао новине које је држао под мишком. Дивиће се његовом чланку и биће поносна на њега. Лучија је била довољно паметна да открије широке мог.ућности у њему. Она је зкелела да се уда и да постане господарица свог сопственог домаћипства. Њушкало је био опсенут љубавл,у коју је она показивала према н>ему. Први пут се заљубио. И као да га је препородило. — Теби недостаје извесна доза

»288, 1-1

егоизма, — рекла му је Лучија у самом поч'етк,у. Тако је све започело. Он је прегпуо свим силама да стекне ту извесну дозу егоизма о којем му је Лучија говорила да је толико потребан. Срећа га послужила и ои је успео да пређе иа репортажу. Репортери су му се смејали иза леђа, али иако никада пре тога није озбиљно покушао да. пише, изнепадио их је, и они су престали да му се потсмевају. Његов први чланак изазвао је пажњу и врло похвалне коментаре. После тога било је просто смешно како га је срећа лудо пратила. Увек је у прави час иаилазио на најзанимљивије догађаје. Тако је добио надимак „Њушкало". Успевао је да извуче појединости из најтежих случајева. Заиста изненађује колико људи желе да се повере иекоме, а мира.н, на изглед паметан човечуљак као што је био Ђино Њушкало, тип је који им се највише свиђа. Са криминалне пребачен је на слободиу рубрику. Да сам бира и ствара! Поручио је још једну чашу пива и задовољно размишљао о свом наглом успону слави. И све то од часа када је одлучио да постане егоиста, да се прогура до бољег положаја у животу. Бто, и чланак за који је добио награду. То је само био један пуки случа.ј, једаи доживљај који се могао догодити свакоме. Али, ето уредник га је позвао у своју канцеларију, дао му награду од пет стотина лира и врло ласкаво похвалио тај његов чланак. Био пошао улицама, покушавајући да пронађе нешто што би се овидело читаоцима. Одједном мисли му разбио један хра.пави глас. — Руке у вис! Он се полако окренуо дижући руке. Није рекао ни речи јер се бојао да не замуца. Молећиво је гледао у једио необријано лице које је имало капу натучену до очију. Разбојпик брзо претражи његове џепове. али ништа не нађе. — Жалим, — ' рекао је Њушкало гласом који је подрхтавао, али ја сам шворц. Разбојник га одмери неповерљиво. — Хоћеш да казкеш да си шворц? У том оделу? — Тако је. Али надам се да ћу добити нешто за одело. Хоћеш ли да га купиш?

— Мислиш да си духовит, је ли? И Ђину се учини да ће узети и његов горњи капут. Али разбојник као да се предомислио. Уосталом, били су у истој ситуацији — барем приблизкно истој. — Ти си дрзак, — узвикпуо је зурећи у стаклене очи Њушкала. — Гладан? — Већ два дана нисам јео? — Друже, ти ме изненађујеш! И да би се уверио да га не лазке поново му је врло пажљиво иретражио џепове. Нашао је само два новчића од десет ћентезима. — Где станујеш? — Тренутио нигде. Лутам, а доциије ћу опет у неки парк на клупу. Лрпов га сазкаљиво погледа. — Баш те жалим. Хајде са миом. Ноћас можеш да спаваш код мене. — Гле, — рекао је Њушкало са свом финесом искусног скитнице, ти си правн другар, — и срдачно га потапша по леђима. — Хвала, друже, и ти се мени свиђаш, — одговорио је разбојник и узвратио му тапгаање — само — много срдачиије. — Хајдемо да иешто поједеш и попијеш Ја ћу платити... Пошли су у једну малу кафаницу. — Две дупле љуте и паприкаш, наручно је гаигстер — мецена. После четврте дупле Њушкало се угодно завалио у столицу. — Како си доспео у ову професију? — упитао је свог друга за столом. То је био почетак прпче хсоја је Њушкалу донела награду. Загрејан ракијом разбојник м.у је иснричао историју свог зкивота. Своје речи је чак залио. на неким местима и сузама. Прича је била савршена. Богата, крцата пуна горким истинама живота. Њушкало је у мислима правио белешке. Мењао је, разрађивао извесне појединости, изоставлло друге. Када ,је гаигстер завршпе Њ.ушкало је имао савршену репортазку. И што је главно — дозкивљену! Напустили су кафаницу хучно певајућп Њушкало је морао да помаже свом пријатељу да мапеврише. Бандит му је понављао да не брине, да ниједан његов пријатељ неће гладовати. Извадио је педесет лира из џела и пружио их Њушкалу, Хиио одби да их прими, али разбојник је инсисти1)ао. .. -«

— Узми, друже. Теби ]е потребио више него мени — и раздрагано га л.уни по леђима али тако снажно да се Њушкало загрцнуо и жестоко закашљао. Легли су, али Њушкало није могао да спапа. Непрестано је мислио на свој чланак. Искрао се из стана у шест ујутро док је његов „др.уг" још спавао. Очигледпо је ноћу „радио", а дању спавао. Када је стигао у редакцију имао је већ готов чланак у глави. Бацио се за пнсаћу машину и цео сат нспрокидпо к.уцао. Затим је предао рзнортажу уредиику.

Попио је пиво и поиово изигназ па пролећни вазд.ух Скрепуо је за угао. Један познати глас га. трже. — Здраво друже! — 0... овај... здраво, — одговорпо Је зб.уњено, видећи пред собом опо неизбријаио лице гангстера — месене. — Прочитао сам твој врло успели чланак, — рркао је разбојпкк подрусљиво и немарно му завукао руку У џеп. Нашао је оних пет стотина и педесет лира и пребацио их у свој џел — А сада скини ципеле. — Да скинем ципеле? — Да, да скинеш ципеле. Већ сам тл рекао да сам прочитао твој члаиак. Није ти требало да будеш тако упредљив. Треба да зна.ш да и ја имлм свсју репутацију. Њушкало се иепријатно мешкол.ио у чарапама. Бандит је извадио т| и новчаиице од по сто лира и) јодно цнпеле и две од по сто лцра из друге. — Иије требало да и ово спомепеш у свом чланк.у. Да ииси толики ег> иста ја, уопште, не бих ии злао где скриваш своје паре. Дакле, цтеиђеил, друже — и лупио Њушкала ло лећима! Нестајући у једној тамној улици, довикиуо м.у је још: — Па, напиши пешто и о егогиму!..

Балетски пар: Аранђеловић-Ристић на сцени Коларчеве задужбине Један симпатични балетски пар: гца Нада Аранђеловић и г. Милош Ристић пружнће београдским љубитељима чисто класичног балета, прилике да уживају у овој префињепој гранн уметпичког играња. У уторак, 3 фебруара, у 16 и по часова поподне, на сцсни београдске концертне дворапе

Г-ца Аттпђеловик и г. Гистић у једној сцепи из балета „8рес4ге Де 1а гоке". (Онимак: Приватна споЈииа) у Коларчевој задужбини, ови наши одличпи млади уметници, извешће балетске игре. На програму су: Бах, Шопен, Вебер, Дриго, Христић и други. Великим оркестром дириговаће г. Златко Тополски, већ познати дприреит За игру. Цене места су од 10 до 50 динара.