Kolo

1Мј уке мучила јадна госпа Полексија са својим Тиосавом. Послодње годиие променио био сасвим нарав, и од оног доброг и кротког човека постдо прзница и намћор, каквог Је требало тражити. Ни дај Боже онај Тиосав .. Па шта му је, слатка? Шта му је... ? — питала родбина забрииута — Ие знам ... Не знам лепо, шта је разлог. Нншта му онако иије, да кажем да има шећер, или тако нешто... Него иека изнутрица га поједе ваљда, и ништа друго... — Па што не видиш с доктором... — Неће. Неће да чује за лекаре. Никад му иишта није фалило, е ето, нвће... — 11а питај га, болан, Полексија... Онако издалека, да се не увреди... Испитај мало па ћеш у.тврдити, ваљда, шга му Је. И госна Полексија послушала. Истог тог дана почела сасвим издалска, али ништа није успела да сазпа. 1'осн Тиосав само ћутао, или ,кратко одговарао: „да" или „не"! И Јадна госпа Полексија већ се била забринула како ће дочекати Ускршње празнике поред таквог иампора у кући, кад јој изненада бану у иосету, баба Ленка. Годину дана није долазила и ето, баш пред празник сетила се нешто и свратила, на кафу и на слатко од лањских ■шљива филованих бадемом, коЈе Је госпа ИолексиЈа мајсторски умела да скува. Док су пиле кафу, госиа ПолексиЈа се потужила на нарав свог Тиосава, и, дабогме, додала да не зпа шта му Је, а свакога дана ј<> Сво неподношљивији. — Боже, ПолексиЈа, ћерко, па што со чудиш! — Како што се чудим?! Па за .чуђење и Јесте да један такав човек, молем од човека, душа, одједном постаие као да сам му ие знам шта учинила... И угађам му и дворим га и опет ништа... И, још ме питате што се чудим! — Па, дабо'ме, што се чудиш! Није то ништа... Такав је и чим му ухватиш нарав има да се промени... — Е, па то је то, што не могу да му ухватим ту нарав. Не знам узрок. .. — Како не знаш. А, каобајаги, жена си му толике године. — Ама, знам, али кад никада за толике деценије нијо био такав. — ОлушаЈ, Нолексија, ћерко. 0дакле је твој муж? — Како одакле је? — Одакле Је родом? — Па одавде... — Море Је л' Србин, нли НиЈеУ — Србин је! — На пиа се чудиш. Србенда.. Пало му тешко те ово те оно, и још со чудиш. Да ниЈе Србенда и ја би' се чудила, а овако нема ту шта за чуђење... — Па добро, какве то има везе? — Ју, црна, помакни се... Како да нема .. . Има и те какве. Је л' ти калсем чим је Србенда, опда има све да ти буде Јасно...

— Па добро, шта му је пало то тешко... Шта сам му радила? — Ама, ти ниси, него тако, скупило се све -.. Зато ћу ја да тв научим шта да радиш... Даклв слушај, прво и прво овако има да радиш... * И баба Ленка је научила госпа Полексију шта да ради. Госпа Нолексија послушала и Г. Тиосав опет онај исти човек, мек као памук, и добар као добар дан... А, ево и зашто. Кад је освануо, ономад Ускрс, госпа Полексија, поранила сачекала да се г. 'Гиосав умије и спреми, а онда му лепо, насмејана пришла и честитаЈући му Христово Воскресење, пружила му ускршње јаје, али офарбано српском тробојком! Г. Тиосав као да се пробудио из неког зимског сна, забезекнуо се: — Шта је то лсено! — и усне му се развукле... — Ускршње јаје! — Па, овај, то чји ти... — Офарбала га лепо, у црвено, плаво, бело... А, знаш да се за тробојку кажв: „Црвено, плаво, бело... —- Српско је зацело! То г. Тиосав додаде и чисто св оазри ... После толико времена првипут пољуби одистински госпа Полевсију, и чаж рвче: — Е, да наш жеио, учинила си ми велику радост с овим јајетом... У подне, опег по рецепту баба Ленкином, очекивале г. Тиосава и друге радости.

Ракија била стављена на сто, пред ручак, али у правој шумадиској чутурици, па и на њој тробојка... И гледао он, смешкао се, било му мило, и богами, дватрипут потапшао госпа Полетссију по рамену и запитао је: — Ама, куд да се сетиш то.. ? — Ех, куд да се сетим. Зашто да се не сетим.. Видим брате, право да ти кажем да си клонуо духом... И криво ми било... Па сам онда. право да ти кажем питала за савет баба Леику и она ми казала шта ти фали... И погодила је! Је ли? — Погодила... Ручак је био при Крају. И, по обичају. њихове куће, узела госпа ПолексИја да се куЦа с г. Тиосавом. Одабрала наравно раније једно јако и једно слабо јаје, па ооо

јаче дала њему, а оно слабо узела она. Г. Гиосав куцну, сломи прво врх, па онда као од шале сломио ■ „шотку". На то, опет по обичају, она му Поново пожеле: — Нека ти је срећан српски Ускрс... * Не само тога дана, већ и послв, г, Тиосав се био потпуно изменио. Постао онаЈ стари г. Тиосав... Чак и у канцеларији приметшга ту промену. И кад га колеге питале откуд му то расположење он извукао оно јаје фарбано у тробојку, и рекао: — Ево ово ми васкрснуло расположење...! Уме, брате,, она моја Полокснја, пека је Бог поживи, да мн нађе федер и да види шта ми фали, више него ико... ]у- дх-1М

ИЗ СТАРИХ ДОБРИХ ВРЕМЕНА Колико је гроша стајалв угушивање буне Милаја Ђака

Јицбично се каже да деловодни протоколи и благајнички записи ничему не служе и да то ваља бацити одмах по употреби. А није тако. Има ту разних занимљивости. Ето да прегледамо један благајнички запис ГСне- • за Милоша из доба кад је угушивао буну Мнлоја 'Бака. па да видимо како је то изглелало И то је било у она како се то кажа „стара добра воемена" — негде у јануару 1825 год. Моасда би но историчарима била спорна година. а не оамо месен да ревносни благалнин није уписао датум. Милоје-Ђак. неки бивши поп. из Кусатка у смедеревс;кој наији. наумио да дигне буну противу Кнеза Милоша за нечији рачун и дао се на посао. Али Кнез Милош буде обавештен те дигне војску са Томом Вучићем Перишићем који убрзо ухвате Милоја Ђака и погубе. У то време Кнез Милош је био нареДбоДаван за све па и за касу Како је он кратко, и џародски нарећивао. тако је благајник кратко и народски записивао.' Кнез Милош је: изгледа више рачунао с грошевима него с војнинима и тако је благајна записала: Кнезу Милосаву из Лапова. који је глас донео да је „бунт" подигнут — 200 гроша То је прво што се учинило за угушен>е буне. а затим је издат налог Томи Вучићу *да креће војску а ниганину који 1е писмо однео. дато је као награда 24 гроша. Кнез Вучић Перишић је одмах до-

био 1000 гроша да подели војсни. а затим је у току операпија и по ликвидиоању буне аобио још прилично паоа да издели. Затим су дати неки грошеви касапима за марву ради исхрапе војске која је кренула из Груже Касапи су доста пара узели у време те побуне. Кнез Добрача, кнез Андоеја кнез Милета. Шокоран Лазић Васа и још неки киезови такоће су лобили извесне своте за себе и војску која је кретала са свију . страна према Тополи гле се отггрилике налазио Милоје Ђак. На дан 17 јануара издата је прва пара. а већ 23 јануара суругција Господара Јефрема долазв и поносв глас да је Милоје "Бак разбијен и одмах је добио 12 гроша и 20 паоа на дар а после лва дана неком Степи из Мокрог Луга који 1е јавио да Је тамо Милоје Ђак ухваћен дадоше 200 гроша. Лвадесеттестбг ' јануара неки Инча налбаптип 'поткивач коља'> Донесе главу Милоја Ђака и доби 100 гроша Тако се брзо заврши буна Милоја. Ђака ади „трошковник око те војне" још ниле био заПршен Сал се тек полносили рачуни. Киезови који су учество.вали V потери с.војском добише награде Ту се налазили- Кнеш Шокорап из Левча. кпез Средоје из ужичке пахије кнез Вићентијевић ич Кораћипе (који је ухватио Милола Ђака жива). кнез Па вле Раломировић Ариаутовић из Саранова. кнез Милутин из Гараша. кнез Ђорђе Парезан Јовп Лобрача. Јован Мипић. кнез Перјаншг и мпоги

други кнезови и кнежићи јавили се са својим „контама" Кнез Вучић се јавља у неколико махова. Сем ових награда било Зе и других занимљивих трошкова. И Кнез Милош је обилазио војску за времв буие и љегов је трошак изнео 4.948 гроша. Некој Станипи у Жабарима. коју су бунтовнини похарали дато -је 100 гроша. За 19 поткованих коњских ногу плаћено је 11 гроша. За два пара пиштоља Кнезу Вучићу плаћено је 100 гроша. Јанку бозапи.ш за лиФерапиле волсни плаћено је 65 гроша. Марку Несторовићу из Кусатка који је био похарап дато ле 100 гроша Исто тако некол жени из Божурње. коју су волпипи похарали дато је 30 гооша Човеку из Мокрог Луга код кога су Ђака. ухватили и- кућу му заналили игплаћено ле 2,00 гроша, Жени Милоја Ђака која је у овој буни пострадала предато је 100 гроша. Поп Панта из Прова за услуге аобио је 50 троша Господар Јеврем је добио -једног ћогата. у вредности 800 грош.а За лекове Ећиму лато ле 9 гроша : шТо значи да ниле било много рањепих' У тој ...војни". . . , ;г Уз Још неке ситније и. круПнпле трошкове пео ра.схо.Д изнео ле- око те буне 56 243 гроша а,ли у главном буна је брзо ликвидипана и све се завршило на миру. Истина расход тога месена био ле већи од прихода. а,ли. углавном ред !е успостављен На _опште увеселениле" Тако је то било у добра стара времена. П.