Kolo

|"ј озната је чиљеница, да је жена ™ ■ Бдиског Истока била један од аајзапостављенијих живих створова иа свету. Вез икаквог законског нрава. она је игоала само улогу женке, коју су једни тиранисали изједначујући је са сваком осталом робом, док су је доуги идеализовали и затваралн у златне кавезе украшене драгим камењем. Али у оба случаја. њена морална вредност остајала Зе иста. Тако је то трајало стотинама годи-

на све до релативно кратког времена, у коме се јављају два реформатора. Као рефлекс евроиских напреднијих идеја, јавља се на најближем Истоку реФорматор Кемал Ататурк, воји скида женн 8ар и ферецу, шаље је т школе. на снорт, изједначујући је у многом са мушкарнем. Нешто источније. у Персији. јавља се други реФорматор, Риза Шахиншах Пехлеве. који не продубљује ствари у довољној мери него само нарећује ... Обе реформе

од пре хиљаду година, коЈа излази на улицу тек после заласка сунца, или ако у истом граду сретнете младу Сиријанку Цемију као уредника највећих новина у Сирији. Или још једна интересантноог: Свака напредна кућа у Вејруту украшена је : уметничким радом поанате сириске сликарке Сабије. Али Сабија је своју наиреднос1 коригнрала. Она је свршила сликарскј академију и неће да носи Фереџу, али ипак своје лепо лице прекрива тилом одужујући се тако обичајима ирадеV-'-' "• "■ '■ " ''РДУЈИј 0"' '&■.. ~ .У : ' Персија је увучена дубље у Азиски континент па је и разумљивије да ј« ту ооцијални положај жене много тежи, РеФорме које су учињене биле су више формалне природе. Оне су жени дале извесне слободе, али не уједио и потребне моралне подлоге. Тако јв ту и данас жена остављена сама себн и у томе ое састоји њезина елобсда. а у ком ће правцу оиа ову слободу употребити, у то се шири друштвени слојеви не упуштају. Ни жене-Персијанкв не упуштају се у Дубља разматрања осећајући се срећним, да и оне једаЛево Кула „не- ред могусаме собом да располажу . ., « " Срећне су, јер посматрају „Куле невепних жена и < верних же на" које гордо стоје али сајужног гела 1ер- мо као споменици некадашње тирасије. није. У њих би мужеви затварали

(Онжмци: В. Цикота)

Десно — Сабија, сликап Бепита.

Лево — Пемија. Vредник највећих иовина и Лам.аски.

имале су у основи исту темељну замисао: отргнути жену из хиљадугодишњег сањарења и оспособити је за одговарајуће место у друштву. У овом настојању један је успео више а други мање. према социјалпим могућностима и друштвепом урећењу. Али, што је веома важно. ове реформе усталасале су и жене осталих суседних држава Истока терајући их на борбу за права која им припадају. Али у овој борби успео је само један део жена. док је други остао да живи истим животом, са заром и Фереџом, остао да живи као роб којим шегов госиодар тргује како жели. Зато и није чудо ако у Дамаску сретнете тип жедв

своје неверне жене и остављали их тако да умру од глади и жећи. Ове куле, некад страх и трепет, биле су морална оријенташја Персијанке. А данас су сасвим супротно: оне су триумф наиретка. које није имало довољно чврсту и зрелу подлогу ... Из свих чињеница јасио произЛази, да жена блиског Истока, уосталом и многих држава Бвропе, не претавља јединствен тип. Пр&ма географском положају земље, према социјалном положају жене у друштву, жена блиског Истока је новинар, сликар, чиновник, просјак, а најчешће, она је жена окружена хшвадугодишњом мистиком успаваног Ориента. . Богољуб Цикота