Kolo
6
омчног
Десно — Јеапо старо канлило пепозпатог попекла.
Лево •— Акварсл аваптитсте Перка. личиог м>'и}атеља иат Маџсимилијана ХабабуцШког. пу што их је опасао тог страшиог дана... — Видите ли ове свећљаке? 0 обе стоане велике иконе стојали су на ншом политираном постољу два бакарна свећаака.
Лево — Скупоиени бакролези V Бартолинијевој .Анатомији" из 1651 годипе.
Еелики број старих београдскнх породина с пијететом чува драронене усномене на своје славне претхе. на њихову бурпу. немирну младост и тиха, спокојна умирања када су с аманетом предавали млаћим поколењима многобројне ситне стварчи не да их п њихови нотомпи даље пре дају с колена на колено ... Нараштаји ое смењују. љубоморно вавештавају својим млаћим све те прашњиве успомеле, а у нородипи остају вечне дегенде о чудним путевима и удесима старих слика. тешких бакарних свећн>ака. дивног посућа и скупоненог накита... Породица симпатичног београдског вајара г. ЈосиФа Мајзнера доселила се т наше крајеве нре много година. Порежлрм Лужички Орби. Мајанерови су дошли на Балкал пре неких сто година. И, понели су собом многе драгодеие успомене које се и данас чувају у породипи и о којима се препричавају чудие повеети. присно везане, па животе њихових рапијих власника. На корипама старих књига. украшених скупонепим бакрорезиМа. исписана су калиграФск.им словима имена давних дедова. читавих нараштаја... На полећини слика велике уметничке вредности стоје избледели.ваписи. п шшнају чудесне приче. На гиду је обетена скупа икона св. Јована. рад Рубеноове школе, донета однекуд из Холандије. где су у давна времена војевали и проносили своју славу стари Мајзнерови. — У породипи се прича лепа легенда везана ва ову икону — каисе нам г. МајзнШ). — Ја сам је слушао од својих старих... Вило је то пре бурне 1848 године ... Мајзнерови су се у то време налазили у Прагу. Пред саму чешку револупију, избио је у Прагу велики пожар. Ватра је стихиском снагом вахватила читаве квартове. Куће. саграћене од ни мало отпорног материјала, нестајале су једна ва другбм у страшном пожару ко,ш је вахватио град са свих страла. Огромно пламено море претило је сваки час да вахвати и кућу у којој су становали Мајзнерови — И тада се десило чудо — наставља причу г. Мајзнер. — На небу су
ое усковитлали тешки кишни облани. Незапамћен нљусак сручио се на вемљу. Пожар је био угашен ... На све стране пружала се језива слика још вадимљених згаришта ... Али, кућа у којој су становали Мајзнерови била је спасена. То чудо које их је спасло од страшне смрти приписали су дивној икони св. Јована пред којом су сви пали скрушено нд колена у тренутку када је у граду беснео пожар и приближавао се страхо витом брзином .. Поред крсног име на давно заборављених предака. у по родини Мајзнерових данас се слави и св. Јован, у внак вахвалности све-
— То су чирани племенитог господина Јоакима Вуића који ми доће прадеда по мајчиној линији — прича даље г. Мајзнер. — Већ скоро сто година. запваво од времена кад су се моји стари доселили у Београд. чува-