Kolo

(И)

— Ја никада нећу заборавити, Клеменсе — први пут га је звала по имену — шта сте ви за мене учинили. Али... ја сам ... страшно остарила у последње време ... Гроф Хеникштајн је узе за руку и врело је пољуби. — Знате шта ћу учинити, грофе? Вратићу се у Њујорк. Не могу више да поднесем то осећање кривице. Вратићу се, макар ме Гараган убио. Морам да му помогнем, и сувише је пропатио... због мене. Јавите Мекфероону да стижемо сутра ујутро у Њујорк... Узалуд се млади гроф трудио да одврати Глорију од њене одлуке. Замишљено гледала је Глорија преко борових шума где је у даљини текла индијанска река. Потомак ... XXIII Л| если Мекферсон се запрепастио ' кад је добио телеграм да се Глорија враћа У Њујорк. Шта ће то сад да буде, помислио је изненађеи. Јер, Гараган још нше био пронађен, иако су сви људи друге бригаде детективског бироа имали у џепу шегову слику. Иотражио је одмах Тревелаиа телефоном и пбвисио награду на сто хиљада долара. .. А за то, време Гараган је мирно ше„тао пред Мекферсоновом фабриком. Наједном је пред врата фабрике дојурила луксузна лимузина. Шофер је дао два громка сигнала и врата, која се целога дана нису отварала, сада су се наједном отворила. Човек који је отворио капију поздравио је са респектом човека који је седео у колима. То је био Мекферсон. Овога пута, Гараган је био сигуран у своју ствар. Овога пута шеф великог предузећа неће му измаћи. Пуна четири часа чекао је Гараган пред гвозденом капијом фабрике. Чекао је стрпљиво као војник на стражи, јер сада се радило о бити и не бити. Није марио ни за глад и жеђ, ни за врућину и прашину, иако јв осећао да му се на тренутке мути У глави. Чврсто је стискао под мигажом своју ташну и шетао пред катдам. И наједном се капија отвори. Узалуд је вратар очајшш гласом викнуо „Пази!" Гараган се нашао пред самим колима. Раширених руку као да ће да падне. Кочнице су зашкипале, кола нагло стала. Шофер је грдно псовао. Мистер Мекферсон је познао човека који је стајао пред њим. То је био Гараган. У први мах му се следила крв у жилама од страха. Да ли и њега чека судбина младог Вершинина? Да ли Је и њему куцнуо последњи тренутак? Али мистер М^кферсоп није био кукавица. — Шта желите, госноДине? запитао је строго. — Не пуштају ме до вас, мистер Мекферсоне. Ја сам направио важан проналазак. Пронашао сам лаки мотор 1 Мистер Мекферсону је лакиуло. Затегнутост и нерви иаједном су му попустили. Он је најзад победио. Овај човек није зпао ништа о његовим односима према Глорији. Пред њим је био сиромашни фантаста, бедни проналазач кога ће да умири неколико хиљада. долара. — Ах, врло интересантно, господине. Како вам је име? — Гараган. — Изволите у моја кола, господипе Гарагане. Одвешћу вас у свој биро. Гараган је осетио како му клецнуше колена. Најзад! Чинило му се као да сања док су јурили улицама, док су улазили у луксузни биро конструк-

— Ништа, Глорија. Разговарао сам с њим. Он и не зна да си ти овде. У, Њујорк је дошао ... послом. Глорија се заклатила као да ће да, падне. Хеникштајн је прискочио и посадио је на столицу. — Причај, Лесли, све што знаш..« Мекферсон Јој исприча све потанко: са извесним задовољством. Глорија га је слушала с највећом радозналошћу. — Воже, да ли је све то истина, Лесли? Извини, али не могу да верујем. Молим те покажи ми његову посетницу... Мекферсон јој пружи картицу с Гарагановим именом. Познала је Гараган-ов рукопис. — Шта ће бити е њим? - питала ј® оштро. — Даћемо му коју стотину долара' и послати га кући, одговорио је Мекферсон са осмејком. Ах, колико је Глорија у томе тре-. нутку омрзнула овог човека 1 -г- А његов проналазак? Шта је в његовим проналаском? — Практичио леизводљив. На хартији одговара, али за друмове ннје. : Тако бар каже Карутерс. Глорија се наљутила. — Карутерс лаже. Лаже јер му завиди. Ја сам уверепа. да је тај проналазак добар... Мекферсон се уздрзкљиво осмехну: — Разуме се, Глорија, и ја сам тота мишљења. Откупићу мотор по скупе паре. -г Колико мислиш да платиш ? — Десет, петнаест или двадесет хи< љада долара, колико ти кажеш. Глорија га одмери погледом. — Ти ћеш платити за проналазак милион долара, Лесли. Сада' се -Мекферсон уозбиљи. — То је мало претерано, Глорија. Ја нисам циција, знаш и сама, али шта ће том човеку толике паре? Биће му довољно неколико десетина хиљада. —Неће бити довољно. Зар ниси и сам казао да се Гараган може умирнти само већом сумом. Још си рекао да богат човек неће ништа да ризикује. Зар ниси казао? — Јесам. Али. у оно време изгледао нам је опаснији но што у ствари јеч сте. Данас Гараган није више опасан. — Ко то зна, Лесли. Ти понајмање. То могу ја. да кажем. — Тачно, Глорија. Али смешно је да; му сами дајемо у руке оружје- које може да употреби противу нас. То суј опет твоје речи, Глорија. Глорија је ћутала размишљајући. Мекферсон се обратио грофу Хеникштајну. — Шта ви мислите о томе, грофе? — Ја мислим да му треба дати ко< лико каже госпођа Глорија. Истина, : то је, бар за мене, осиромашеног грофа, огромна сума, али за вас је од много мањег значаја, мистер Мекферсоне... —■ Није то у питању, грофе, рече Мекферсон зловоллго. Умеша се Глорија: — Ваљда ти није жао новаца, Лесли, рекла је са иронијом. Има шта да продаш. Продај вилу, или нмање У Хилејватеру, мени више неће требати. Све се више огорчавала. — Ево, продај мој накит, продај прстење које си ми поклонио, рекла је скидајући скупоцени украс с врата и прстење с прстију. Мекферсон пребледе. — Неправична си према мени, Глорија. Знаш п сама да се не ради о новцу, него о другом... Уосталом бићв како ти кажеш. Гараган ће добити милион долара... (Наставиће се)

торског оделења. Са респектом поздрављали су намештеници шефа фирме. —Изволите, узмите место, рекао је Мекферсон. Гараган се завалио У меку фотељу и метнуо своју кожну ташну на сто пред себе. — Дозволите прво да попијем чашу воде, рекао је од узбуђења промуклим гласом. Мекферсон му је сам наточио из великот врча од брушеног стакла. — Хвала, рекао је Гараган благодарно. И наједном, осети да ће да заплаче. Мекферсон се окренуо да не види да је и он лотресен. — Како сте дошли на идеју, мистер Гарагане, да се мени обратите? запитао је најзад. — Професор Лембек са Високе техничке школе у Верлину саветовао ми је да се са својим проналаском обратим прво вама. — Добро, да видимо шта сте пронашли. Гараган је извадио цртеже из ташне и почео да излаже ствар. Али, Мекферсон једва да га је чуо. Он је посмаграо пажљиво лице човека који је седео пред њим и у себи га жалио. — Заиста врло интересантно, мистер Гарагане. Оставићете ми целу ствар и ја ћу вас обавестити о резултату. Где сте отсели? Гараган је, сав срећан, исписао адресу свог хотела на посетницу и предаде је Мекферсону. — Да ли да вам пошаљем и модел свог мотора, миетер Мекферсоне? Истина, веома је примитиван,. али ипак

доказује да су моји прорачуни тачни... — Не треба да се мучите, мистер ГараГане. Послаћу сам по модел. Хоћете ли бити сутра изјутра код куће. — Да, бићу код куће. Чекаћу ... МекФер.сон је устао и пружио руку Гарагану: — Драго ми је било што сам вас унознао, мистер Гарагане ... — Хвала, хвала, промуцао је Гараган сав срећан. Кад је Гараган изишао, Мекферсон је дуго седео замишљен. Затим је дохватио слушалицу телефона и позвао детективски биро. — Хало, мистер Тревелан? Но шта је, јесте ли нашли Гарагана? Нисте? Штета. Мислим, штета због награде. Ако га нисте пронашли ви, пронашао сам га Ја сам. Не, но шалим се. Ако вас интересује његова адреса. могу да вам је дам. Бордингхјуз Доџ. Ништа, ништа. мистер Тревелан. не узрујавајте се. Иако није нарочито опасан. држите га под присмотром да бар нешто зарадите ... Затим је позвао Карутерса, шефа инжењера. XXIV ЈУ|екферсон је Глорију сачекао код куће. Пресрела га је грозничавим питањем: — Шта је с Гарагаиом, Лесли? — Гарагана не треба више да се бојиш, одговорио јој је Мекферсои победоносно., Самртнички страх је спопао Глорнју. Да није стигла прекасно? Да' га нису већ убили или стрпали у лудницу? — Шта се десило, говори, Леели? промуцала је задихано.

СА БЕОГРАДСКЕ ПИЈА11Е