Kolo

^ШПАЈЗШЈНИ

Десио: Опи који су остали за цругу прет■ стпву. (Сиимци. А. Симић,

дан се приказују претставе. И увек има публике. Нико не замера што л.уди с платна не говоре. Не смета што место љих говори оператер, који сигурно никад неће бити филмски глумад.« Али, сав приход са ових приредаба намењен је врло племенитом циљу. Новац који се скупи на благајни шаље се Црвеном крсту, за наше ратнв заробљенике. Малишапи са Чубуре, који су отворили биоскоп „Олимпију", задовољни су посетом и приходима. И њих десетак сваки дан су ту, око њиховог сопственог биоскопа, у коме они пе плаћају карту. већ су они и директори, и оператери и разводници, а имају и своју публику, дечаке и девојчице са Чубуре који увек исдуне „дворану", два сата се преносе у фантастични свет авантура, пљескају победнику који је убио лопузку Џима, одлазе жмиркајући и свечано обећавај.у мами да сутра за ручак ншпта неће окусити ако их опет не пустн у биоскоп... ■ П. Поповић

— Молим, карте, за преглед, господо!

шврћа и презриво одме-ри дечака о друге стране гвоЗдене капије. Малишап се наљутио. Исплазио језик благајнику и побегао... * Претстава већ треба да почие. Публика је не/стрнљива. Пљесгса. — Шта је? — пита директор биоскопа, опет дечак. Одлучним покретом поправио је затим машну коју је узео из гардеробе старијег брата. Прекрстио руке на грудима, изишао на терасу, праска од беса. И треба да буде бесан, јер није тек оиако директор биоскопа! — Шта се догодило? Ништа нарочито. Главни оператер заглавио се у прозору. Никако не може да се провуче. — Ко ти је крив што си тако дебоо? — каже директор строго. Опсратеру није заиста нико крив што се заглавио. Јер, у кабниу се и не може друкчије него кроа прозор од купатила .. На једвите јаде некако се провукао. — Хм! — наставља љутито директор. — А могао је, кад смо били у шупи ла се за сваку претставу увлачи потрбушке у кабину. У дворани, заттраво кухињи из које су изттргрни пгтедњак и сто са столилапама па поређане клупе, публика још нестЈшљиво пљеска. Напослетку,

Али, му она није поверила овоју тајну. И. Џим за вога је мислила да је убијен, једног дана се појављује... — Чудна ми чуда! — закл.учује један пегави дечак у првом реду. — Го је обично там у филмовима.. Било би запимл>иво да га је заиста убила... — Немој да галамиш! — негодују други. — Не чујемо шта онај тамо објашљава. Ловац Џим је најобичнија битанга.. У то ни један од дечака не сумња. И девојчице деле шихово мишљење. Његов противник, који га напослетку убија, бурно је поздрављен Пљеска се... Онда опет светлост То је крај... Још једна плоча испраћа задовољну публику. Деца се разилазе. Један малишан зак.упио је мвсто за све три претставе. Остали му аавиде. Морају напоље. Треба и друга публика да се, увери да је Џим лопужа и да иишта није боље заслужио од куршума у чело... * У биоскопу „Олимпија" скоро сваки

Гомила дечака и девојчица већ св гурала око закључале капије. Горе, зжуцали таблу с нагпвсом: Дечји биоскои „Олимпија". Данас се привазује кримипални филм „Пикадили" и драма са Далеког Свера „Освета ловаца вукова" 4 •. Ови дечаци и девојчице хтели би да уђу унутра. Али, капија је закључана. Истакнута је и табда: „За данашње претставе ове раснродато"... Малишапи оу разочарааги- Негоду.ју. — Жалим, гооподо! — каже важно шврћа на улазу, иначе благајник биоскопа. Један дечак је очајан. Прича да се код куће толши) дерао да га пусте, да је тати покварио спавање после ручка. Добио је шамар. После тога му убрисали нос чистом марамицом. пољубшги га и дали му шест динара за биогамш. И сад не може унутра. „Кућа" је за цео дан распродата. — Другар, само мене пусти! — моли малишан. — Жалим! — Опет ће отсечтго онај

Цеоно: — Две карте, само нећу много близц! — Места нису нумерисана ...

светлост се гаси. Мрак... Грамофов почиње да свира и његова крештава музика с плоча прати одвијање филма.. Драма са далеког, леденог Севера почиње... У беокрај пружај.у се пуста мртва поља и шуме утонуле у снег. Ловац Џим познат је на целом Северу као велика лопужа, и његова жена због тога очајава. Давни, заборављени јунаци немих филмова опет су се појавили на усвом белом платну. Лица се криве у гримасе, они изговарају речи које се не чуЈУ- Али, то пишта не смета. Зато је ту „спикер" из кабине. И он објзшн.ава врло живописно све што се догађа на платну, а чини му се да мали гледаоци неће разумети. — Ловац Џим често се свађао са својом женом — говори „спикер", воји је у исто врсме оператер. а посло претставе чисти салу. — Једног дапа, његова жепа дограбила је његов револвер кад се пијан појагшо на вратима... Малишани су запемели. Као опчињепи, посматрали су призор на платну не скидајући ока Једаи дечак подигао је колено и чврсто га обгрлио рукама. Жепа је опалила. Џим се орушио. — Три минута одмора! — чује оо глас директоров. Пали се светлост. Очице жмиркају. За три мин.ута имате право да се протегиете, да мунете с.уседа у слабину или да се обратите некоме од разводника ако вам није било све јаоно на филму. — Да ли га је стварпо убила? — пита један малишан. — Видећеш. — Каж.у му с тајанственим призвуком у гласу. Онда се светлост опе1 гаси — Затварај врата! — виче публива једногласно на некога дечака који јв задоцпио. Драма се наставља Жена се удала за друго! човека, исто тако ловца.