Kolo

Т® 'ц

/—N оспа Мада је потпупо оправлаV/ но била љубоморна на свог г. Жику. Имала и због чега. Био, брате, врдалама од како је проходао, а усто и сама му професија ишла на руку — да врда... Г. Жика је већ деценијама био чиновник катастра и, хтео не хтео, пола века провео, такорећи, по београдским улицама место у канделарији. Од раног јутра вирио г. Жика кроз оно сочиво на катастарском апарату или затезао ону металну пантљику за премеравање, и важио као инжењер. Та пантљика нарочито му пружала хпироке могућности. Ујутру, чим би ночело премеравање, г. Жика би затегао ту пантљику преко тротоара, и то повисоко, и чека да наиђу лепушкасте домаћице са зембиљом. Кад наићу, он шерет, још више је подигне тако да пролазница мора да је опкорачи... И, хајд, што при том мери ножице, то још и које како, пего удеси увек да му закачи пантљику и после мора да му се иЗвињава. А, уз извињавање, падне и познанство ... Све те г. Жикине марифетлуке знала је госпа Маца и зато му и говорила: — Немој, матори да те једног дана каво однесе... Немој да те ја унапредим... — Како да ме унапредиш? — Тако лепо. Из положаја катастарског чиновпика у положај катастрофалног... Задиркујеш жене по улици и тераш их да прескачу ону пантљику као да су у првом разреду гимназије... Срамота ме од света и да изиђем на улицу! — Ко их задиркује? Шта ти сад увеличаваш... Ја само вршим своју дужност... И, напослетку нисам крив што ме расподелили у катастар. Нанослетку ти имаш везе преко твоје тетке па ме премести у неко друго одељење... По себи се разуме да је госпа Маца и обећала да ће га преместити. Баш зато што је знала да се г. Жики није премештало ... ПробаЛа испа Маца преко те моћне тетке, али добила <5д"говор да се претрпп јер сад се баш врши регулација Београда, а за те регулационе послове опет био одре^ен г. Жшса ... И регулисава(/ г. Жика и даље ... Али, регулисавао он, на евој начин и нзвап такозвапих тцрепскнх ситуација. ду- ^г; ; ^ Тако например^у свом комшилуку. А тај његрв комшилук као заинат госпа .Маци, био саставл.ем еве од самих лепотцца делом распуштеница а делом' . удовица, разуме се у најопаснијик годипаља ... На цих је ,"аадна госпа Маца Снлл обаџгка љубомор^ па, зато што су нрема г. Жики пока* зпнале више -вего-^кемшрск^ ноштовање . ..■..: ' •

Он, обешењак, „ошацовао" то и без катастарског инсл-румента и кад би коју од својих лепих комшиница срео на степеништу, лолински би рекао: — Па, добрОј лепа госпођо комшинице, кад ћемо код вас да вршимо регул;ацију? А комшика би враголасто одговорила: — Јао, гос'н комшија, баш сте сјајан човек. Увек сте расположени за шалу — И за регулацију! — додао би стари шерет. Или кад би срео другу (плавокосу распуштеницу по трећи пут) казао би обешењачки: — Лепа комшинице, имам једну ненријатну вест да вам саопштим! — Ју, наопако. госн комшија. — Општина ми наредила да извршим регулациопи план код вас у стану. — Ију, код мене?! Да неће да мн помакну фасаду, на да останем без балкона... — Неће то. Него има да се поруши онај зид између ваше спаваће собе и моје... Комшиница би одахнула, развукла усне у осмех и рекла: — Ви се ето само шалите.ч

— А, ако се не шалим. Шта би сте рекли ...? — Па, Боже мој, ако је такав регулациони план шта могу. Не пада ми на памет да се спорим с Опгатином... Само не знам шта би рекла госпа Маца на ту регулацију ... * Госпа Маца је била жена која је некако вешто умела да распореди своје уши и обичио би све чула. Тако је чула и ове разговоре, и ни пет ни шест, обукла се, отишла негде у варош још сабајле, а кад се вратила негде тек око два сата после подне, саопштила је г. Жики: — Пребацила сам те у статистику! — Шта си урадила? — зинуо г. Жика. — Кажем: пребацила сам те у статистику из катастра. Регулисала сам те да не регулисаваш више никог... И, збиља га била нребацила у статистнчко одељење. Међутим боље да није. Боље, јер није ии слутила какво се тек сад развило поље рада за старог угурсуза г. Жику. Тек што је примио нову дужност, изишла наредба о попису становништва. И то, наравно, одмах пало у дужност г. Жики. Он се, дабогме, нобринуо да самом себи одреди свој сопствени рејон, укључивши ту у првом реду свој лепи комшилук. Госпа Маца се умало није онесвестила кад га видела, ономад, како с неким хартијама под мишком, уђе у стан оне плавокосе троструке раснуштенице. Једва је била стигла да цикне са својих врата: — Шта ћеш тамо, гром те спално... Кога тражиш ... — Пст. Наредба је да дајем инструкције како се попуњавају листе за попис... То јој рече и шмугну у распуштеничпно претсобље. Тамо, међутим, код распуштенице, г. Жика је објашњавао: — Све мора да се унесе у листу... Нема никаква тајна да се прећути... Такво је наређење ... — Ију, па зар баш све? — Све, госпа комшинице... Рецимо ко вас снабдева... — Боже, па снабдева нас све Дирекција... — А, то не. Него онако. Изван дирекције ... Ко вам је, такорећи душебрижник ... ? — Ју, па то је индискретно ... — Јесте, али такво је наређење... И распитивао тако госн Жика све редом, све што га интересовало. Најзад јој саопштио да мора да јој узме меру. — Ију! — цикнула комшиница какву меру? — Па, око струка. Па висина .. < Оида дисање, убрзано и споро. — Зар и то мора? — Мора.... Код оне удовице, опет из комшилука постављао опет друга питања: — Какве мушкарце волите .. ? — Како какве! Па, као што је био мој покојник ... — Добро, али осим покојника .... — Па као оне, дов је он још био жив... — Добро, госпођо комшинице. А, рецимо, овакве као ја? — Јао, болан госн комшија... Видим ја куд ви навијате... — Ја навијам, молим вас, за статистику... И терао тако госн Жика са својом статистиком, све док и то није сазнала госиа Маца. А, сазнала од неке својо бивше праље, која јој просто рекла: — А, шта, ваш госн Жика попнсао све ове распуштенице и удовице? — Како пописао? Пописао, наравпо. То му је дужност. — Ама неће бити баш... Нешто га хвале. Вво она плава госпоја рекла ми, кад сам јуче дошла да перем велики веш: „Јао нпо њежно пописује овај госн Жика... Такву ми статистику дај..." Зато госн Жику и зову: „Жика — статистика"! * Није важно како је госпа Маца нописала госн Жику. Важко је то да је г. Жика опет смењен.. С»Д није вигае ни у катастру ни у статистици. Ено га у —архиви ... Дај Боже да га госпа Маца и тамо остави. Не допада јој се што му дали да заводи предмете. Плаши се, сирота, да не заведе и неку чији је предмет добио на завођење... М. Дим.

тшмж С К Бл. ЛРУГЕ Д Н ЕКј10Те>

СВАКА СТРОФА КАТАСТРОФА Неки песник из Петровграда познат под надимком „Лептир", пошаље Ла»и Костићу у Сомбор неке своје песме. Замолио је у попратном писму Лазу да песме прочита и даде

своје мишљење. Лаза никако није рдГоварао. Нестрпљиви песник упутио је тада -Костићу депешу са плаћеним , одговором: — Шта је с мојим строфама? Лаза је одговорнр кратво и језгровито овим каламбУРОм: — Свака строфа — катастрофа! ИСПИТ Чувеии некад профссор цолЈаревачке гимназије Мнхатгло БаниВ добио .ир^теће.писмр рд нечЈог че.еара: Г. Михајло. Лко мој сип не положи испит. код тебе знаке 'да ћу да вц на"Ж«Јпм »к.^1 - ... , -

И дошао је испит. Преко очекивања месаров с#н је добро знао и лепо положио. Али сам месар није био те среће: полагао је сасвим други испит и то пред среским начелником, па је добио што је заслужио. НОВИНАР КАО ЛЕКАР Др. Димитрије Фрушић, књижевник, који је с Димитријем Давидовићем основао „Српске новине" у Бечу, живео је касније као врло цењен лекар у Трсту. Неко га је упитао што је напустио новИнарски посао и вратно се медицини. Фрушић је одговорио: — Само сам методу променио. Лечио сам ја и онда и сада, раније душу, а сада тело. У оба случаја дакле — незнање! ЧИКА-ЉУБА У НЕВОЉИ Љуба Ненадовић, да се склони од колере, отишао у бању Мехадију. У ростиониди бнле собе све издате па је морао с још некима да ноћи у салон у, куда су унете постеље. Усред ноћи чика-Љуба се тргао из сна. Имад је тта да види: неки стари Турчин с пиштољем иде право њему! Скочи , Љу.ба «з постеље, н дрекну из свег гласа у помоћ ; • •; — Ма-шта ти је, ћоеће? — рече рав. нодушно, ђтари ТУрчип и. приће оатучанпм, светњаком. •— Хоћу да припа,лим чирак!

ЂУРА ЈАКШИЋ И ЗАБРАНА Неки писар кварта добио иепријатну дужност да стави Ђури Јакшићу забрану на ствари због дуга неком зеленашу. Нашао је Ђуру У кавани са двојицом пријатеља у веселом расположењу. — Седи море... Каква забрана? Дед' попи нешто! — рече Ђура збу-

њеном егзекутору и дода.де нешто крунно за поверноца. — Није шале, — опомену га писар — ево судског решења да прочитате! Ђура, међутим, настави да се шали и да ћерета, па у разговору дохвати судско решење и на њему поче резати пршуту као мезе уз пиво. Када писар то примети, било је већ каоно: а-кт је биО упропашћен. Ипак се нашло излаза. Пцсар је сутра у суду копирао решење. а двојица ЂуриннХ; прпјатеља јамчили су повериоцу, те ^тако до извршења за-, бране није ни дошло.