Kolo

ПРОБЛЕМ БР. 27 0. Немо

Бели вуче и даје црноме мат V два потеза. Решење пуоблема број 26 (др Палића): 1) Те8—е1! • ШПАНСКА ПАРТИЈА (Играно у петом колу хурнира у Салцбургу) Бели: др. Аљехин (Француска) Црни: П. Керес (Естонија) 1) е2—е4, е7—е5; 2) 8§1—13, 8ћ8сб; 3) 1Л'1—ћ5, а7—аб; 4) И>5—а4, 888—16; 5) 0—0, 1/Е8—е7; 6) БсЈ1—е2, ћ7—ћ5; 7) 1^а4—ћЗ, <17—сЈ6; 8) с2—сЗ, 0—0; 9) ТИ—(11, 8с6—а5; 10) 1Л>3с2, с7—с5; 11) с!2—(14, Б<38—с7; 12) 1 јс 1—§5, 1,с8—§4; 13) (14:е5, а'6:е5; 14) 8ћ1—(12, ТГ8—с18; 15) Вс12—П, 816ћ5; 16) ћ2—ћЗ, 1>§4—еб; 17) 811—еЗ, 17—16; 18) 813—ћ2, §7—§6; 19) 1.65ћб, 1-.е7—18; 20) Хћ6:18, К§8:18; 21) е2—§3, Т(Ј8:с11+; 22) Гл^сИ, Та8^З; 23) а2—а4, 8а5—с4; 24) а4:ћ5, а6:ћ5; 25) 8еЗ—д5, Бс7—ћ7; 26) ћ2ћЗ, 8с4—<16; 27) сЗ—с4, ћ5:с4; 28) ћЗ:с4, Беб—(15?; 29) е4:<15, 8ћ5—§7; 30) 8ћ2—§4, Бћ7—е7; 31) 1Л1—с2, 8§7—е8; 32) ћЗ—ћ4, е5—е4; 33) 8§4еЗ, Пе7—е5; 34) Та1—а7, К18—§8; 35) ЗеЗ—84, Беб—(14; 36) 1>с2:е4! 1615; 37) 884—ћ6+, К§8—ћ8; 38) 1,е4с2, 0(34—16; 39) Бе2—еб, Б16:е6; 40) (Ј5 :е6, Т(18—с8; 41) 8ћ6—17+, 8(16:17; 42) е6:17, 8е8—с16; 43) 1,с2—сЈЗ, Кћ887; 44) 17—180+, К87:18; 45) Та7:ћ7, К18—88; 46) Тћ7—(17, 8<16—е8; 47) ћ4—ћ5, 8б:ћ5; 48) М3:15, Тс8—а8; 49) Б15—е6+, К88—ћ8; 50) Т(17—(15, 8е8—16; 51) Т<35:с5, Кћ8—87; 52) К81—82, Та8—а2; 53) 1,е6—15, Та2аЗ; 54) Тс5—с7+, К87—ћб; 55) Тс717, ТаЗ—аб; 56) 12—14, ћ5—ћ4; 57) 63—84. Црни предаје пошто губи коња или добива мат. Ово је најтежа, пајзанимл.ивија и најузбудљнвија досад партија салцбуршког турнира. УЗБУДЉИВ ТОК ТУРНИРА У САЛЦБУРГУ Већ давно се не памти да је неки турнир доиео толико изненађења за шаховски свет као садашњи у Оалцбургу, који је двокружан, а са шесторицом учесника. Вештаци су овим ре- ; дом унети у турнирску табелу: 1) Аљвхин, 2) Шчит, 3) КлаУс Јунге, 4) ( Штолц, 5) Керес, 6) Богољубов. У џрвом колу Аљехин је изгубио игру са Вогољубовим, који је цоказао одличну форму. Естонски шампион Нерес ремизирао је с немачким прваком Шмитом, а нада немачког шаха, млади Клаус Јуиге, са Швеђанииом Штолцом. У другом колу Аљехин замало да није изгубио са Шмитом, али је иосле разних обрта ииак усцео да добије. Штолц је иобедио незаслужено Богољубова који је требао да добије игру, док је Керес тукао Клаус Јунгеа. У трећем колу сензација је иобеда Клаус Јунгеа пад Аљехином. Богољубов је добио игру са Шмитом, а Керес са Штолцом. После трећег кола Керес нма 2 и по бода, Богољубов 2, Клаус Јунге и Штолц по 1 и . по, Аљехин 1 и Шмит пола. Дал>а два кола имају знатан број педовршених партија, за чији се исход још не зна. Главно изненађење петог кола је ваиредна победа Аљехи1м над својим младим ривалом Кере-

сом. У грапдиозноЈ борби "Аљехии Је оштром комбинаторном игром оевојио два пешака и извојевао лепу победу. Као што се види, турнир је пун заиимљивих обрта. Иако је турнир кратак, свега десет кола, ие може се још ставити прогноза ко ће освојити прво место. ЧУНГОВ ЂИЛИМ У доба цара Кединга живео Зе У Кини иеки богаташ са својом мајком. Исти богаташ одушевљено јо играо шах. Једнога даиа дао је под велике дворанв у својој палати обојадисати као шаховску таблу. Затим је на тргу купио најлепше робиње, оденуо их у најраскошнија одела и извежбао их да се крећу као живе шаховске фигуре. Најчувенији кинески богаташи и великодостојници долазили су да присуствују овим величанственим играма. Сјај и луксуз био је толики, да се коначно и двор умешао. Млади богаташ је онтужен да је хтео да засени углед и моћ кинеског величанства. Зато је био оглобљен, живе шаХовске фигуре одузете и сеансе у шеговој палати забрањене. Ово је најстарији помен на игрв са живим Фигурама, које се данас често приређују.

ЧАРОБНИ КВАДРАТ

Џ-

(о

Имато квадрат са 16 поља у коме су већ, у неким пољима, написани извесни бројеви. Празна поља испуните тако бројевима да збир бројева водо^авно, усправно и дијагонално увек буде 34. Покушајте, па ма се послужили и гумом. Они који ни са гумом у руци не буду могли да нађу решење, нека га потраже у идућем броју.

КОРАЦИ Један дечко и једна девојчица корачали су једно поред другог. Када су закорачили обоје су пошли левом ногом. Мејђутцм, треба имати на уму да је дечко увек био у стању да направи два корака док је девојчица за то исто време правила три корака, Колики пут треба да пређу заједно девојчица и дечак па да заједно истовремено закораче иапред десном ногом? Одговор ћемо дати, онима који га не буду нашли, у идућем броју. КОЈШКО ИМА ПРАСАДИ? Један сељак регаи се да у варош однеее неколико ирасади и да их тамо прода. . . Узео је једну повелику корпу, па је у њу иоређао прасиће ма да су се они отималц и грдно цикали. Сељак је главу првог прасета наместио у једном правцу, а главу другог прасета окренуо је у супротном правцу, трећем прасету .окренуо је главу као и првом, четвртом као дугом и тако даље. Ирасце је престао да ре.ђа када је избројао три главе с једне и три репа с Друге стране. Да ли * еада можете да погодите колико је, прасади сељак сложио у корпу и однео на пијацу. Одмах да вам калсемо да -ако сте се одлучили за број шест, да нисте нашли прави одговор. Дакле? Они који не воле да „лупну главом" нека потраже одговор у идућем броју. Будите детектив У једној фабрици утврђено је да је неко украо један изванредно важан докуменат: један план који је био дугачак два метра и исто толико широк, а прететављао део неке новоизмишљене машине. Члан кварта Бистрић, коме је била поверена истрага, испитивао је редом све службенике који су му били сумњиви. Надзад се зауставио на Јанку Лажићу, који на постављена питања није био у стању да да најјасније и најбрже одговоре. Приликом претреса Бистрић је нашао код Лажића, у креденцу у кујни, тражепи цртелс који је био савијен иа четворо

да би се лакаСе скрио испод других хартија. План, који је био на изванредно финој хартији нацртаи, имао је на себи многобројне боре, знаке десетоструког савијања. — Дакле, призиајеш ли сада? — Не. .. јер ја нисам узео докуменат. Та,ј докуменат био ми је поверио некакав Ђура Ђурић, који је снабдевао канцеларију разним потребама и који је имао да дође по докуменат. Уосталом, ја ни појма нисам имао да је то некакав важан докуменат и да ви баш овај цртеж тражите. — Али ви знате да се при изласку из фабрике претресају сви који ие припадају особљу фабрике? — Да, то сам чуо. Ђура Ђурић је савио докуменат много пута да би га тако савијеног могао да стави под поклопац свог сата. Видите и сами да је докуменат ко зна колико пута пресавијен. — Требало је да измислите, драги мој, некакву другојачу одбрану, јер ова не пали! Сами сте се издали, рекао је Бистрић, а затим је додао: — Јанко Лажићу, ви сте ухапшени за крађу овог документа. Зашто је члан кварта Бистрић стекао уверење да је Лалсић украо докуменат. Размислите добро, па ако не нађете решење, потралсите га у идућем броју. ГШТАЊА 1 — Ко је била Аспазија? 2 — Како се звао наш политичар и књижевник који је иознат по својој полемици с Вуком Караџићем? 3 — Ко еу били соли? 4 — Ко је био д-р Јован Скерлић? 5 — Шта раставља острво Сицилију од Апенинског Полуоетрва? 6 — Појава чнјих пееама означила је код нае прекид еа класичном поезијом? 7 — Шта је Олифант? 8 — Ко је био Рихард Вагнер и када је он живео? 9 — Која еу му најпознатија дела? 10 — Шта су вазомотори? 11 — Ко је био Ђовани Бокачио? 12 — Да ли је Ваеко де Гама живео Ј Индијн ? 13 — Шта је тврдио грчки философ Епикур? 14 — Где се налази Ђаков Камен? 15 — Да ли постоји код нас, сем познате бан.е, још неки географски појам под називом Ковиљача? " 16 — Како се зове водена површина између Индије и Индокине? 17 — Где се налазе Андаманска Острва? 18 — Да ли се рт Коморин налази у Африци или Ивропи? 19 — Ко су били Бургунди? 20 — Ко је био Адам Драгосављевић?

г— -ј

(

-15

11 I

|и

11-

|Л8

г л

ХоризонтапНо: х) Врста птице без крила : . 4) -Ларма. 7) Зиам. 8) Ррад у Француској. 9) Врста папагаја.. 11) Слободоумио тајно удружео>е. 14) Корен љутог укуса. 15) Скраћеница за једну банку у Београду. 1(5) Животиња. 17) Речпо острво. 19) Марама. 22) Део војпичке спреме. 25) Кинеска национална религија. 26) Шева. 27) Група тонова доб'ив'ена равиомерном поделом. 28) Ј1ице из библије. 29) Жита* рица у падежу. Вертикално: I) Идол. 2) Биљка (у падегку). 3) Вршилац верских обреда, код муслимана. 4) Црн. 5) Поштанска донисница. 6) Пристаниште и к.чиматско место на Средоземном Мору: у Француској. 10) Мањи висок водоиад. 12) Предњи уздигнути део седла. 13) Разбојници. 17) Објава истакнута на јавном месту. Х8) Презиме немачког сликара. 20) Име грчког јунака из тројанског рата. 2Х) Птица. 23) Безбојан гае. 24) Презиме италијанског сликара.

ИЗ 26-ОГ БР01А ОДГОВОР НА „ДЕДИН СТОТИ РОТЈЕНДАН" Деда Милан је рођен једне преступне године 29 фебруара. На тај начин није могао да елави свој рођендан сваке године, већ сваке четврте, те је тако имао. не 99 поклона већ само 24. ОДГОВОР НА „РАЗМИСЛИТЕ ПА РЕЦИТЕ!" Бројеви под А састоје се сви из 4 цифре и то: 1, 2, 3 и 4; сем тога код бројева под А свака прва цифра постала је редом последња. Код бројева под Б еваки број је раван претходном помноженом са три. ОДГОВОР ЗА „НАШЕ ХЕМИЧАРЕ« На пример, без воде (НзО) не би постојао ниједан спорт на води, као: пливање, ватер-поло, клизање на леду, веслање итд. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ Хоризонтално: 1) Плин. 4) Беда. 7) Племе. 8) Ромул. 10) Егз-ил. 11) Уме. 13) ПоП. 14) Тане. 17) Зора. 18) Арбитар. 19) Гора. 21) Ружа. 24) Уже. 27) Буш (Адолф). 28) Галеб. 39) Архус. 31) Порок. 32) Овца. 33) Обор. Нертикално: 1) Плима. 2) Име. 3) Нега. 4) Бриџ. 5) Еол. 6) Аутор. 7) Прут. 9) Лупа. 12) Енаре. 13) Поруб. 15) Ера. 16) Пир. 17) Зар. 19) Гуча. 20) Ожеро (Пјер-Франсоа). 22) Жубор. 23) Ашик. 25) Каса. 26) Депо. 28) Гуц. 29) Боб. ДА ЛИ ЗНАТЕ? ОДГОВОРИ 1 — Српски краљеви никада нису кова« ли златне перпере. Тобожњи старосриски златници Милутина, Душана и кнеза Лазара, који су се појавили у другој половини XIX века, модерни су фалсификати. 2 — Град Пирлитор је постојао и остаца његових зидина налазе се и данае на истоименој планини, над реком Таром, према Дурмитору. 3 — Прва набављачка задруга основана је у Србији седамдесетих година пропглог века. 4 —■ Житије Стевана Дечанског написао је Глигорије Цамблак (рођ. 1364 г. у Трнову). У Србију је дошао 1407 и две године био игуман манастира Дечане, где је и написао „Житије". 5 — Сакеларије је патри.јаршиски и епископски дворанин из средњег века. Вршио је надзор над манастирима у епархији. Патри.јарптиски сакеларије, који је зваи и великим сакеларијем био је надзорник патријаршиских маиастира по свима енархијама. в — Стамбол кагшја (главна капија у Београду за време Турака) налазила се на изласку данашње Васине улице, између Хииотекарне банке и Позоришта. Од Стамбол капије према Теразијама било је пол»е, а иза тога даље били су трњаци и шумарци. 7 — На месту данашње београдске Сабор-. не цркве налазила се једиа црква која је била зидана иочетком XVIII века. 8 — 1836 године срушена Је стара црква, која је била дотрајала, а на истом месту почето је грађење садашње Саборне цркве, која је била оевећена 8 новембра 1845 г. 9 — 1846 г. саграђена је у Узун МирковоЈ улици зграда у којој је био смештед хотел „Срнска круна". Ту је постојала једна дворана у којој су се давале претставе. Београдска огпптина откупила је ову зграду 1867 г. Године 1928 зграда је из осиова пре« 1 прављеиа. | - Скитови су мали манастири калуђера пустињака. - Према тврђењу статистичара број : становника на земљиној кугли износи две милијарде и 116 милиона. 12 — Крајем XV века успели су српски монаси да отворе пггампарије за пггампање црквених књига. 13 — Као први српски штампар може св сматрати јеромонах Макарије који јв отштампао 1493—1495 четири књиге: два октоиха, требник и псалтир. 14 — Сматра се да левака, тј. људи који при раду употребљавају леву руку место десне нема више од четири од сто. 15 — Највеће речио острво на свету налази се у Бразилији, на реци Арањеји. Острво је ду&) триста километара. 16 — Београдску Бајракли-џамију подигао . је султан Сулејман 11 крајем XVII >в. 17 — Србија је закл.учила свој први државни зајам за време кнеза Михаила Обреновића 1867. Зајам је износио 2,350.000 динара у злату. 18 — Први бродови носачи авиона јавили су се иа,врло кратко време пре почетка рата 1914 год. Разуме се да нису били тако усавршеии као данашњи. 19 — Швајцарска је посгала неутрална стварно 1648, када ;је на основу Вест. фалског мира престала да чини целину с Римском* имиеријом. Ова неутралност била је и званично призната на бечком конгресу 1815 год. 20 — Једна игра је описана у једној књизи која је штамнана 1580 г. у Фиренци. Опис игре која је изнета У тој књнзи необично је сличан данашњем футбалу, те се та књига м»же сматрати као нрва књига о футбалу. 10 •