Kolo

6

(27) <— Одговорпћу вам: ко има част да буде народни нретставннк, тај је народу обавезан и својим нриватним животом. Један мали извод из вашег приватног живота, нашао сам записан у дневнику једиог злочинна. Можда сад увиђате, да сам вам својом опрезношћу учинво услугу. — Грошем од мене није ништа сазнао! одговори сенатор много мирније. — Професору је и каква опомена била од велнког значеља ... Карли не доврши реченицу јер се наједиом чуло чудновато шуштање. Свп су ослушкивали и погледалн у леви угао сале, одакле је долазило шуштање. Тамо је висио један звучник. — Молим за апсолутни мнр, господо! рече Карли па опда нареди секретарима: Спремнте се! Не сме се

вропуститп ни један слог... Прво се чуло типично жубореље, какво микрофон преноси са овакве ■ коиференције; па онда пригушан жагор, својствен „тајним" седницама. .Сви су напрегнуто ослушкивали, али на једном жагор се сасвим угуши. — Пазите! опомену Карли стенографе а одмах затим чуо се Грошемов глас: — Моја браћо по души! После прописног одмора, данас имам част да вас опет поздравим, драги моји психопати. Прошло је тридесет славпих дана, који су понова потврдили, да смо својим јачаљем и својим тежљама одређени да у овом животу одиграмо^важну логу, иако се морамо крити од својих гонилаца страшних психијатара! Због љих по лудницама прОпадају многа наша браћа, свесна да је само геније изложен патљама и мучеништву. Психијатри, слепи као беснило н грозни као глуност, поричу нам све способности. Називају нас блесавом гомилом, јер неће да се покоре нашој генијалности. Старим и неразумљивим језицима противе се нашим инспирацијама и усућују се да наше изразите способностн душевног живота жигошу као рушење нараштаја. Али узалуд нормални кезе своје зубе на нас: Наша је моћ несавладива. Нови, велшш листови припадају нашем покрету н шире се свуда. Наша сретства очаравају људе... Ја, Но спољашности психијатар, ја сам вук у јагљећој кожи. Браћо по души! Доћи ће дан када ће нас психопате сви славити !... Ту настаде мали прекид па наједном поче у звучнику некакво кркљан>е, па вика, дозиваље у помоћ, рушење столица, сигпали полицијских авнждаљки... — Господо! објасни Карли — ПолиЦија је упала у салу! * Идући дан донео је промене у влади. За јавност је од ове афере инсценирана сензациона припрема преврата. Психопате нису ни поменуте. Наговештепо је као да је из нностранства нрипремано да се створи револуција. Само је један лист донео оштар чланак под иасловом „Лажете!" Чланак је потписао Ним Лонтон. Али већ другог дапа, издавачи су склопили договор с претседником владе, д« се о томе не нише у интересу земд>е и мира. — Проклете комедије! праскао је Џим Лоптон кад се састао с Морелијем. Зар нема никога да распали бичем! — Откуд ви да поставите тажво питаље? Зашто ви не ночнете? Ми смо немоћни... ^— А Карли?

— Он је једини који спроводи своју вољу. Већ је извршено шездесет хапшеља... — Али Грошем није ухапшен! — Јесте. То јест упућен је у ПГарантон на посматраље. — В, то је којешта, Морели! Он ће доказати да су лекари луди и с љима ће створити нову организацију. Грошем је геније. Али бих имао да вам поставим још једно питаље. Шта је било с маникирком? То му је питаље већ одавно лежало у срцу. Оно га је више шпересовало но влада и Грошем. — Она је под заштитом. Ја сам то учинио да јој се у последљем тренутку не би десила каква несрећа. Одвратни Лебрен већ је мотрио на љу. Говорите с Карлијем. Он ме је замолио да вам то саопштим. * После ручка кренуо се Лонтон у посету шефу бригаде за мистерије. Претходно је био код Фризера, као некад Алиса код Антоана пре но што се с њим понова видела. Џим Лонтон није био добро познат у префектури; њега је углавном интересовао суд. Али љегова новинарска карта у вези с великим листом у коме је радио, брзо му је отворила пут. Од једног до другог стражара стнгао је најзад до Карлиеве канцеларије. У. нретсобљу предао је свеју карту нареднику. — Одмах ћу вас јавити. Молим нри-. чекајте мало. Сео је на просту клупу и посматрао одвратиу собу. У целом свету, премишљао је Лонтон, све су нолицијске чекаоиице нодједнаке. Непријатне и зшадне. Зашто? Ко ће то знати. — Извол'те господине! рече наредник отворивши врата и кад Лонтон уђе затвори их за њим. У необично елегантној канцеларији нашао се Лонтоп одмах према Карлиу. — Мило ми је, господине Лонтоне, да се једва једном упознам с вама. — И мени такође, господине Карлн. Али верујем да имате преча посла, него разговор с новинаром. Ми нисмо увек добродошли. Седоше. — Господине Карли! поче Лонтон, гледајући у букет црвеннх ружа који је био на писаћем столу. Са исходом афере у авени де Ош, ја сам разочаран. — То могу и ја да кажем. — Али ја нисам до вас дошао као новинар. Одустао сам да вам конкуришем. Ваш ми рад импонује. —И ви сте одличио радили. Лонтон се насмеја: — Мислите^на ствар у Довиљу? — 1 То није било богзна шта. — Ипак. Али ја мислим на Ножан.

Новинар се почеша иза ува. Збупио се. Најзад рече: — Не знам да ли се сећате, да сам ја тој малој маникирки .нешто обећао? •— Да јој се ништа неће десити. — Тако отприлике. — Па шта сте хтели да сазнате о њој? — Ако умете да погађате мнсли као што ми она рече — онда не морам да кријем. Желео бих да говорнм с њом. Она мора бити пуштена на слободу... — Ви мислите да 5е невина? — Могу да потврдим, господине Карљи, да је светитељка... — Охо! — Тако је. Кад једна девојка упадне у глиб, као она, и успе да остане чиста, онда се за њу могу метнути руке у ватру. Ја ћу то учинити. — То се тако каже... — Ја ћу доказати ако је потребно. Ако је дапас још не пустите на слободу, начиннћу такав скандал, да ће извесна господа пребледети. Она јс невина као ви и ја. — Искрено да вам кажем — одговори Карли — нисам ненаклољен да поделим ваше мишљење. И пошто сте отворено разоваралн са мном и ја ћу вам отворено рећи да сам у ту девојку заљубљен! Џим Лонтон је занемео. Карли је устао и пришао малим вратима у десноме зиду. Пре но што их је отворио погледао је новинара: — Ово је против прописа али пусгићу вас да будете насамо с њом десет мннута. Имам поверења у вас... Затнм оде. Лонтон устаде. Морао је прнзнаги да му срце јако лупа. Томе је узрок Алиса и Карлиева изјава да је воли. Алн није имао довољно времена да се прибере. Мала врата понова се отвориште и појави се Алиса. Застала је два секунда па нолете у наручје ЏимовоЈ — Алиса! — Џиме! Страсно се загрлише. — Ја ћу те ослободити! рече јој брзо помишљајући на одређено кратко време. Издржи и веруј ми. Ти си невина... ( Хтео је да продужи да јој говори о својој љубави али Карли се већ појавио. Лонтон је покушао да се одвоји али Алиса га је чврсто стегла. — Оче! викну опа а сузе радоснице облише јој лице. Оче, он ме воли! Лонтоп понова занеме. Да није ова девојка полудела? Ужаснут погледао је у Карлиа али он се задовољно смешкао. — Моја кћи и мој најбољн сарадник! објасни он запањеном Џиму. — Она ће и таквом новинару, као што сте ви, бити од користи...

* За Алису и Лонтона настали су срећни дани. Одважно и духовнто учешће Алисино брзо се прочуло а пошто је и новинар био врло омиљен то је њихова свадба била читава свечаност. Аутом кренули су у Швајцарску, да се у једном дискретном пансиону у кантону Валис предају својој младој љубави и новом животу. Чили и весели успут су ћаскалн о заједничким доживљајима. — Према томе — рече Лонтон кад је све саслушао — према томе ти си више од годину дана бнла Биржеов вовереннк? — Да. А да до тога дође требало је провести годину дана у ћумезу „Код пацова с три ноге". — И нико није ни слутио ко си ти?.

сле Довила сазнао то од мога оца, пи Корде, кога сам немилосрдио вукла за нос. Ја сам од оца могла да дознам шта се припрема и могла сам да ометам Кордеове Нланове. Сиромаж, често пута није умео да се снађе. Али доцније умео је да се чува. Њему имамо да благодаримо за звучник. То је био ђаволски посао. — А какву сам улогу ја играо? упита Лонтои. — Пошто Лебрен није могао да ме трпн што сам нзбегавала његово приближавање, нисам се смела усудити да и даље одржавам непосредну ве.зу с оцем. Ускоро затим нисам могла пи писма да пишем а да ме не примете. Онда сам удесила с Биржеом да дођем у везу с тобом, да бих га могла обавештавати о твојим састанцима с Морелием... — Откуд си знала за те састанке? — Онај гојазни госнодин, који је онако слатко јео „код Краљице Педок", био је агент мога оца. — Ннје могуће! — Јесте. Ти си га назвао вреживаром! — Зар је могао и то да чује? — Добре упш љегов су специјалитет... Укратко: дошла сам у везу с тобом и уколико знам допала сам ти се! — Кад само помислим кроз какве еи опасности прошла! Зар се ниси боја.Т?! ? — Понекад јесам. Нарочито у Ножану. Знала сам да Лебрен жели да ме уклони. У Довиљу била сам му већ сасвим сумљива. Зато нисам догала на вечеру. Него, реци ми да ли си у Ножану осетио што нарочито? — Осетио сам да те волим! — То сам ја већ знала када сам те први пут впдела ... А да ја тебе волим да ли сн и кад си оеетио? — Онда, кад сам ти поменуо моју мајку ... — В, то сам хтела да чујем. Знаш ли да је мало фалило да ти тада од силне радости нос одгризем! Џим Лонтон заустави кола и дуго су се љубили. Иако се небо плавило, ноче нрви снег весело да веје. — КРАЈ —

Теби љубљени сине Пропетње сунце грануло је пољем И цвеће цвета после љуте зиме, Ал' ме то не весели, иао ни птица пој Јер нема тебе, соколе мој. Када по ноћи у мраку иопраћах те вољени сине, Храбрећи те, ма да ]е срце хтело ми пући, Ти си шаптао: „Мајчице", касно је, иди већ кући", Знај, бол растанка тог ни до данас неће да мине. Знам да и тебе у дал>ини успомена ова прати, И да си жељан мајке, сестре и братића свога,У бесаним ноћима молим свевишњега Бога Да ми те што пре кући здравог врати. А када тешка туга срце моје стеже И сузе потеку из уморних очију мојих, Сетим се, сине, прадедова твојих Који за Отаџбину на пољу части леже. Тада покушам бол за тобом окрити. Јер знам к'о они да ћеш и ти У малој Србији — велики Србин бити. Нови Бечеј, јула 1942. Уд. К. Апђелковић