Kolo

9

У ловиштц бизопа, снима др. Улрих Е. Т. Шулц од „Уфе" послецње снимке за култирии филм „Живот бизона у токџ целе године".

Бизоии даји често цеобичне гласове : Ли"би се ови гласови могли снимити за филм, по■ требнџ је велико лукчвство. ' ,

Спимање живота бизоиа је доста опасно. Па слнци се внди како је једаи бнзон своји.и роговима, охитетио црвена кола за снимиње, и то због тога што су га рспортери данима чрогонили својим микрофонима.

да бидимо како гготше муњегштом брвидом готоие излазе из ротације, моЈкемо да пратимо процесе у радионици модерних алхемичара — хемијских <(ш,брика, можемо да пооетимо сељака на њиви и сточара у планини. И свс то можемо да видимо за цигло десетак мииута, колико траје приказивање једиог културиог фгглма. Ои ннје некада гламги филм претстапе, ои пмгиада „узгредном" делу програма. А гледаоци при том п гге слуте да је за снимање једпог таквог културног филма било можда потребно вшие труда и времена цего за главни Филм. Кво, на пример, као пгто се види из сорије наггшх слика, снимање живота Онасгна, једне ретке животиње, послед)1>ег изданка и нретходника напге домаће стоке. Бизонн живе у Европи још само у неколико заштићених подручја тако званих резервата у Средњој Европи. Гледалац, седећи удобпо у биоскопској сали, не молсе ин.да замисли са колико је тешкоћа чак и опасности по жнвот снимљен ог.ај кратки поучни филм. Требало је да се сними глас бизона, њсгово мумлање којим они изражавају задопол.ство или незадовољство. МикроЦ>сн је у прво време постављен у јасле на. којима се бизон храни. Али ту се чуло само жвакање. Данима су енимани

•з — И „језик пгигч" се хвата на микрофон да би се затим п*ро* студирао у кабинету или приказао у биоскопској I ■ дворани. Само за један кратак културни филм . | који се приказује цигло . четврт часа потребан је мучан и дуги рад од више година. I' ' > бвзони у слободној нрироди" помоћу тслеобјеката, а'ли филм је био нем. Да би чули глас бизона, фотореггортери су морали да га наљуте. Промукли глас. ове такорећи претпотопске животиње одјскнуо је свом својом снагом кроз густу шуму. Али, бнзон не зна за шалу. Светао п])едмет у репортеровој руИ1г изазвао је њсгов бес тако да су људи од Филма једва успели да се сиасу својим аутомобилом. Црвена боји каросерије изавала је код бизона шшо беонило. Колпки је био његов (!ес види се најбоље по рупама које јс направио ударцем рогова у металној каросерији. По њима се види и оца-

рпма сталио је снремна. Свака три чаоа, а често пута и свега једаред на * д;пг, реФлектори плану и -врши се снимањђ. Разуме се, аутоматски. Тако се добије нека десетина филма која: на нлатну прође у тбен ока. Затим се аутоматски снимање прекида и бсветлење гаси да би се у одређеном времену поново наставило. Ето, то је тај систем и мучан рад, који у крајњем резултату даје једну целину, један поучан филм од десетине минута трајан>а. Још је тезке сни^ање. живота мггкроорганизама, најситнпјих лсивих бића. Човек који снима такав филм мора да буде техничар, научник и спортнста уједно. Разуме се по себи, да мора да има и уметничку жицу у. себи. Имена као што су др. Мартин Рикли, др. Улрих, Херта Јилих — за сада једина жена која снима културне ФИлмове заслужили су заиста да им имена стоје исписана поред имена највећих Филмских звезда, глумаца и глумица. Само они то не траже, јер су обични, скромни сараднини на велцком делу народног просвећивања. В. Петерс

сност којој су (шли изложенц л.уди којн су снимали тај филм, на око бевазлен и ндиличан ... Ово је само један обичан пример. А можемо себи да зампслнмо са колико је оиасности везано спнмање авијатичарскнх летова где је „камераман" везан на спбЈшбм делу апарата или крила. Или, рецпмо, репортер који се у оделу гн.урца спушта у морске дубипе, где може да га нападне ајкула, сппа, октонод или какка друга морска неман, а он, по цену живота, по сме да испусти дубинску камеру, спецнјалпу нанраву од неоцењиве вредности. Више пак од храбрости људи који опнмају култургге филмове мора да имају стрнљења. Спнмање једног културног Филма захтева не недеље него месеце па и године стрпљивог и нанориог рада, ма колико да је кратак на платпу. Треба рецимо да се прикаже развој и рашћење једне бггљке. Ту ми за нсколико минута имамо прилике да видимо. како из семена избија клица, како се она развија и како расте, како се изданак претвара у стабљику, која ' пропупа,' нроцвате, доноси плод. А у ствари то све у природи траје недељажа па и месецима. Биљка у лабораторији долази у одређеио време под погодно осветљење. Слузкитељи је негују и пазе као праву филмску »везду. Камера с огромним рефлекто-

.5«