Kolo

азпа

ЗАН И МЉ Ш ВОСТ Ш

{ Ј

Ови огледи извршенп су у једној затвореној собици чији је под нокрнвен снегом у висини од пола метра. Лажљивим испитивањем, помоћу нарочито израђених справа за мерење звука, ова два научника, установила су да су у тој собици авукови изгубили девет десетина своје . јачине. У неколнко другнх експернмената утврђено је да ниједна друга материја, иа чак ни памук, није тако слаб сироводник звука као снег. Ова појава је доста разумљива кад се води рачуна о томе да се звук доиста слабо чује за снежних дана, кад сиег покрије површину земље. Тиме се објашњавају и многе саобраћајне несреће у данима када пада снег, јер се тада мало ко сме ослонити само на слух.

КАКО ЈЕ ПОСТАЛА ХАРТИЈА У старо време људи нису знали за хартију и употребљавали су за писање кору извесног дрвећа, већином папирус, восак или какву другу погодну за ту сврху материју. Лојава хартије у свету датира само од другог века пре Христа а заслуга за њен проналазак припада Кинезима. Једаи од мипистара „Сина неба" господин Тсј-Лун је 123 годпне ире Христа научио своје земљаке да праве листове хартије за писање од влакаиа бамбусове трске. 610 године после Христа уметиост прављења хартије се раширила у Кореји и Јапану а после два века у Ираку где је саграђена у Багдаду и једна фабрика хартије која је функционисала још у XV беку. Из Ирана хартија 5е прешла на обале северне Африке одакле је дошла у Ввроиу. 1,154 а можда И нре се у Шианији правила хартија. НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 ХАРФИ Није могуће тачно одредити старост харфе јер се ова губи у тами годиие. Њена улога почиње да бива интересантна тек за време првих дииастија Египатског царства. Ове најсгарије харфе немају ни велике димензије ни богаство тонова. У старом Риму и Јелади харфа није била баш најомиљенија иако јој једна легенда даје за оца Аполопа, причајући да је овај бог бставши очаран звуцима које је производио Дијанин лук додао овоме друге нити и тако створио харфу. Грци и Римљани с .у више волели лиру и цитру. Заборављен за неколико векова иаше ере, овај инструмент је у XIII веку победио читаве народе_ северие Европе. Нарочито су се њиме одупгевили Ирци и то у толикој мери да једна њихова пословица гласи: „Три ствари су неопходне човеку: жена, постеља и харфа. И данас је харфа њихов најмилији инструмент. ЦРНИ ПИРИНАЧ Постоји и црни пиринач који се може наћи на пијацама Суматре. Зриа овог пириича чија је унутрашњост бела, покривена су црном опном која, је нерастворљива у води. Што се тиче укуса иутници који су га јелн уверавају^ да се ни мало не разликује од нашег. Занимљиво је да осим цриог пиринча постоји и црвенж СНЕГ ЈЕ НАЈСЛАБИЈИ СПРОВОДНИК ЗВУКА У Шведској су прошле зиме извршени занимљиви огледи са мерењем снаге с којом снег спроводи звук. Два позната шведска научника утврдила су, после дужег експериментисања, да је снег вероватно најслабији сироводник звука од свих досад позиатих ма-пропашао је иачин за искоришћаваље терија. китове масти за прављење тканина.

Конац који Је он успео да до"бије од ове материје, изгледа, не уступа квалитету вуне или је чак и бољи — према тврћењу г. Ихиде. . Пошто је китова маст врло јевтина, а начин производње конца од ње, који је измислио г. Ихида није скуп, то се ствара могућност индустриске производње нове врсте шт.офова за одело од китове масти. После тканина раћених од дрвета, стакла и млека, пије ннмало чудно да добијемо и тканипе од масти. НАЈМАЊИ ЧАСОВНИК НА СВЕТУ У једној познатој швајцарској фабрици сатова израћен је недавно часовник који се с правом може сматрати најмањим на свету. Овај часовник има у пречнику свега пола сантиметра, а за саму взраду било је нотребно шест месеци. Дела ова ствар у толико је занимљивија што је вештина конструисања сатова малих димензија претрпела за иоследњих неколико година заиста велике промене. Још понеко памти гло-

БЕОГРАД ЈЕ ДОБИО ЈОШ ЈЕДАН БИОСКОП

Ових дана. биће отвореп још једап биоскоп у ппестоници. У просотџш „Паласа" уређепа је изванредно укусно и елегантпо биоскопска сала иовог биоскопа, још једие нове културне тековиие Веограда. Уређени су и фоаје-и који изеанредно пријагно делују на посетиоце. Партер и галерија има)у нешто прско 400 веома удобних седишта у фотељама. (Снимак: Приватна својина)

ПОКВАРЕН РУЧАК Чланови највише индијске касте брамански свештенпци — не дозвољавају да ико од странаца уће у њихову кухињу. Кад би странађ бацио само један поглед на јело службеника Враме оно би „постало нечисто" и према томе неупотребљиво. ВУНА ОД КИТОВЕ МАСТИ Члан јапанског физичкохемијског ннститута за истраживања, г. Ихида

мазне џеине часовнике који су се навијали помоћу нарочитог кључа, а били су толико велики да се готово и не могу поредити с данашњим џеиним и ручним часовницима. Мпоге даме посе данас на руци часовнико који се на први роглед тешко могу разлцковати од неке фине, таике наруквице. Из године у годину часовничари иелог света трудили су се да дају часовницима што мање димензије. У последње време израђен је велики број тих минијатурних сатова. који за.иста пђетставља.ју право чудо технике. Међутим, најповији успех ове по-

внате шваЈцатске фабрике руттгах часовника заиста претставља велики рекорд. Разуме се, најмањи часовник на свету не мозке ое израћивати у сернјама. Потребно је много груда и воље да се. начини часовник који у пречпику нма једва пола сантиметра, а састављен је од 74 дела.. Сасвим разумљиво. све појединости овог финог механизма могу се уочити тек помоћу великог увеличавајућег стакла. СОЈИНО УЉЕ КАО ПОГОНСКО СРЕТСТВО Јапанском хемичару Јиро Окади пошло је за руком да употреби са успехом уље из сојнног боба као иогонско средство код моторних возила. Нов пропалазак нарочито је успешно иснробаи код чнтаве сернје теретних аутомобила са Дизеловим мотором. За разлику од осталих уља за погон сојино уље — према дишљењу нроналазача — производн гас „чији је мирис пријатан и укусан". СУЗЕ У ШОЉИЦИ У неким- крајевима Ираиа се сваком оном који присуствује неком цогребу даје мала шоља у коју има пажл>пво да сакупља све сузе проливене за време погребпе церемоније. На крају садржина свнју шољица улива се у један суд кОји бнва предаи у знак поштовања рођацима покојннка. И оии љубоморно чувају све те сузе и предају их од оца сину као успомену на своје. претке. „ГРЧКА ВАТРА" — ПРЕДАК ДАНАШЊЕ МОРСКЕ МИНЕ У седмом веку почиње да се употрсбљава у Ввронп, приликом поморских битака, једно запаљиво срегство, назваио „грчка ватра", које је најстарији предак данашње миие. Ову источњачку запаљиву мешавипу донео је из Индије сириски архитект Калиникус и продао је њену тајпу византпском цару Констаптину III. У то доба сараценскн калиф био је опсео Цариград. Захваљујући овом новом оруђу, арабљанска Флота је би- . ла запаљена и потпуио упиштена, Од тада, ово оруђе било је названо „грчка ватра" и учинпло је многе услуге Внзантији. Природа овог оруђа строго је чувана као државна тајна. Уствари, шта ,је било у тој мешавини? Барут у то доба није био познат. Доцније је утврђеио да је ова аапаљива маса бнла састављена од мешавине разних производа, шалитре, битума, сумиора, гаса, уља, и још неких источњачких уља. Та лако заиаљива и леил>ива маса смештапа је у буриће, који су наљени и помоћу нарочитог система полуга, као из праћке, бацани На противнички брод. Употреба „грчке ватре" била је врло развијена у поморским биткама све до среднне XV века. Последњи пут, исторнчари помнњу употрсбу „грчке ватре" за време опсаде Цариграда 1453 од стране Мехмеда II. Тада цочиње велика револуција у војној науци, коју изазива проналазак барута. Међутим пово орулгје — топ — учинило је да се на грчку ватру скоро потпуно заборавило.

БЕОГРАЂАНИ И СВА ЛИЦА ИЗ УНУТРАШЊОСТИ која допазе у Београд ради продаје златног накита, фото-апарата, писаћих и шиваћих машина, сервиза разних, кристала, ручних и џепних сатова, тепиха и ћилима и свих бољих предмета. — Свратите код трг. ст. зпатног накита »У К У С« Кр„ Милана бр. 8 ЈЕР ИСТА ПЛАЋА НАЈВИШЕ ДНЕВНЕ ЦЕНЕ Трг. „УКУС" преко пута двора Кр. Милана бр. 8. 20582, 1—1

ЗЛАТАН НАКИТ СТАРИ И НОВИ КУЛУЈЕМ: Дијаманте крупније, брилијанте све величине, зпатне зубе, бурме, прстење, минђуше, брошеве, бразлетне, ланце, сатове златне, сребрне и метапне само исправне и од бољих познатих марака; старо злато оштећено, излизано, поломљено и горело сваку копичину, нупујем сребрне есцајге и остале исправне предмете од сребра купује и највише ппаћа позната фирма »БРИЛИЈАН7 «, власнгак. МИЛИВОЈЕ М. МИТРОВИЋ Београд, Ђорђа Вашингтона 6 — Тел. 28-706 20579, 1—1

Оглашујте у КОЛУ

БАГАТЕЛА НЕЗАПАМЋЕНА РАСПРОДАЈА Сутра у недељу одрзкаће се РАСПРОДАЈА СЛНДАЛА са кајишевпма на Цветковој пијади ио Дин. 30—50 н 60. 20578, 1—1

Сандале дечи/е од бр. 26 цо 31 дин. 130.од бр. 32 до 34 дин. 165.ЛЕТЊЕ ЦИПЕЈ1Е женске од дин. 300.мушке од дин. 520.ПРОЛАЈЕ БЕЗ БО НА

Продавнине: Краља Мплапа 1» Београд Кнез Михајлова 28 Пара Николе 33 20577, 1—1