Kolo

!2ада*да р мога кошаш

ДЕЧЈА КОЛИЦА КОЈА СВИРАЈУ УСПАВАНКУ Један механичар у Па.риз7 пронашао је једну нову врсту дечјих колица, која ће свакако умањити муку мајки и дадиља око умиривања расплакане дене. Ова колина имају једг ио велико нреимућство над осталим дечјим колицима. Њтгхов конструктор уградио је у кблицима један сиецијалан апарат који може. када, се став-л у иогон. да отсвира неколико познатих дечјих успаванки. И тако. чим се беба расплаче. довсгљно је да мајка или дадиља притисне на једно дугме и одмах ночнње музика. Апарат свира све дотле док се лете не умири. ВРТ ПЕРУНИКА СТАР ПРЕКО 200 ГОДИНА У близини Токија, у Хорикирију, постоји један врт у коме се већ више од 200 година гаје само перунике. Овај врт је врло велик и направљен је потиуно у јапанском стилу, са много малнх моетова. и давиљона. У доба к^д се читаво море перуника налази у цвату. сваког да.иа посети овај врт око 10.000 становн-лка из престошгце. КАКО ЂЕМО СЕ ОСЛОБОДИТИ ПЕРУТИ До овог наивног и обичног еретства ипак се може лакше доћи него до неких сиепијалних нрепарата, Узети чисту комову ракију и па.рчетом вате директно тампонирати главу, односно кожу. Примена комове ракије прцликом обрљеша позиатиа је одавно. Косу треба чнстпти увече. кад сте сигурни да г.ам ие постоји никакав излазак. Су-

ПЕТАК, 28 АВГУСТА.

Пита јуче учитељ синчића нашег комшије, оног што је понављао разред: — Хајде ми реци једну реку у Источној Србији! Мал ишан, који по цео дан решава укрштене речи, запита наивно: — А, од копико спова, господине?

традан косу треба ишчеткати, крајеве треба опрати колоњском водом и мирис ракије нестаће. Сем овог средства, још је јевтинији начин да се ослободимо перути, четкањем косе. Што интензивније и што чешће. То је једна врста масаже која јача корен. Ко има перути у великој мери треба да четка главу оштром четком неуморно све док не осети болове. После ових болова наступа једна угодпост, јер обично густа перут изавива свраб коже, која нестаје после чешћег и дуго.г четкања. КОЈИ НАРОД ТЕЛЕФОНИРА НАЈДУЖЕ? Један дански професор недавио је објавио необичну статистику. Он се дуго времена бавпо ст-удирањем људп за време вођења телеФонских разговора. На основу тог свог дугогодишњег. искуства овај је професор утврдио ћа најдуже телеФонске разговоре воде. Ланци. и то обичпо 8 до 10 минута. Нешто су краћи Италијаии. Код Немаца и Енглеза телефонскп разговор траје највише 5 минута. Дмериканци: су најкраћи: код њих телефонски разговор траје просечио само један минут. НАЈСТАРИЈИ ТОП НА СВЕТУ Приликом искоилвања. која су вршена у близини Иекипга, проиађен је најстарнји топ па свету, Цев овога топа доста је кратка и иачињена је од бронзе. Поред топа пађепа су и два топовска ђутета од камена. После летаљлог прегледа стручњапи ,су утврдили да је топ стар најмање 1.800 годииа. По себи се разуме да тај топ иије ни сличан даиашњем топу, у првом реду стога. што тада ннје био познат барут. Ђулад су се пзбацивала из цеви помоћу затегнутих ужади " '

ШКОЛСКИ ИСПИТ ОДРЖАН ПРЕКО МИКРОФОНА У шведском селу Лингбо забележен је један случај који претставља светску сеизацију своје врсте. Када се приближио дан полагаља испита у сеоској школи, одједном се указала једна тешкоћа која је у првом треиутку изгледала непребродива. Школа је имала само једног учитеља, који већ дуго времена није могао да долави у школу пошто су му се оба детета ,била разболела од шарлаха. Изгледало је да ће испити због тога морати да буду одложени. Међутим, учитељу то није ишло у рачун, јер би му тиме пропао годишњи одмор, па' је проиашао начин на који ће се испити игтк одржати а да он уопште не доће у школу, ■ , Учитељ је био «длиЧан радио-аматер и зато му није бџло инмвдо тешко да објасгш једнам ^сеоском мехапичару како да у двора'ип за пола.гање испита постави микрофбн. Кад је то било готово учитељ је. на дан иснита звао телефоном сваког ученика наособ и овај му је одговарао, прек.о микрофона на постављена иитања. Да ђаци кеби подвалили учитељу,. за сае време овог јединственог испита пазио )е на ђаке сеоски свештеник. ЦЕЛОГ ЖИВОТА СЛИКАО САМО МАЧКЕ У 79-ој години живота умро је сликар Луис Вајн. к.оји је читав свој живот провео сликајући само мачке и тим својим слиКама стекао светску славу. Он је успео да, дође до таквог савршенства да се с њим могао такмнчити у томе погледу још'само славни јапаиски сликар Когсај ПоследЊе своје године међутим, Вајн је провео као пуки снромах у једној болннци, где је и умро.

Леш,њс и&мриисне. тре НА КАЛЕМБГДАНу| РЕПЕРТОАР Недеља, 30 августа: „Дукаг на главу" реприза, комад из сеоског мачванског живота; комиозиција из Ј. Веселиновића прича. Почетак у 18 часова. Уторак, 1 септембра: „Два цваицика" (у '18 часова) Среда, 2 сентембра: „Саи легње поћгГ (у 18 часова) Четвртак, 3 септембра: „Дукат па главу" (у 18 часова) Петак, 4 септембра: „Прело иа сслгГ са народним оркестром и певачима (у 18 ч.асова) Субота, 5 септембра: „Ивкова слава" са чоЧецима и народном музиком с мотивпма из сгарога Ниша. (Пбчетак у 18 часони. Недел.а, в септембра: , „Сеоска лола" са оркестром и хором под управом Бајшанског и тамбурашкнм оркестром 'Мнодрига 11 н'колкћа" Гицала, Почетак у 18 чаеова. ■Улазннде се добијају свакога дана од 8 .чо 14 часова у парфимерији „Двор** („Колосеум") — Тсрагшје 38 — по подне од 15 часова на улазу у гледалиште на Калемегдану. ) 1сдел,ом 'Нреко це-пога нана на Калемегдану. Главни уредник Мирослав Стевановић * Уредник МиНа ДимиФр^јенић * За фотографије Александар Снмић * Цртач Ђорђе ЛоВачев * Удедништво Поенкареов^ ' ул. бр. 31. Телефон 25-050 * Власпик и издавач: Срнско издавачко нредузеће А. Д. Ловап Тапопић * Лдмпниетрацпја Де.чанска 31, Београд. Тел. 24-001 — 1П; пхглмпа „Штампарија Београд" А. Д., Дечанска 31. Тромееечна претплата 58— аин.

НЕДЕЉА, 23 АВГУСТА.

Наш заједнички сусед, стари професор математике, жали се комшији: — Јуче сам срео копегу Павловића и, замислите, није ме поздравио. — Ама, госн' професоре, ја мислим да се варате. Господин Павповић отпутовао је још пре два дана у Врњце. — Тако? Добро госн' комшија, апи ипак је био ред да ме поздрави.

ПОНЕДЕЉАК, 24 АВГУСТА.

Надлагују се двојица јуче у нашем комшилуку. Расекли лубеницу да је дубе кашиком и разговарају: — Нећете ми веровати, комшија, али код нас у ужичком крају, знам једно место у брдима где одјек понавља ваш узвик тек после три минута... — И ви се тиме хвапите! — прихвати онај други. — У моме крају тамо испред Књажевца увек кад хоћу да легнем, викнем кроз прозор: „Устај ленштино докле ћеш да чмаваш!" а одјек ујутру, тачно у осам сати, дође да ме пробуди.

УТОРАК, 25 АВГУСТА.

— Колико вам је година, ако није индискретно? — пита комшија ону нашу сусетку уседелицу. — Двадесет и пет! — Па, то сте ми госпођице комшинице, и пре две године, колико се сећам, рекли! — Природно. Ја не спадам у оне што говоре данас једно сутра друго.

ЧЕТВРТАК, 27 АВГУСТА.

У неном жучном разговору, синоћ, из- ^ ; гп вапи комшија: рР — Верујте ми на ■ часну реч, никада ј . једна паж није пре- м| шпа преко мојих усана... ^ — Ћути, море, матори... То је зато што говориш кроз нос! — упаде комшиница и поклопи претседника нашег комшилука

Телеграфскв мисли

СРЕДА, 26 АВГУСТА.

Један наш познати фоторепортер био ономад на Дербиу. Кад се вратио, а станује у нашем комшилуку, питао га комшија: — Па како је бипо на Дербиу? — Е, то не знам ћу да изазовем фил|

још... Тек сутра

— Уместо што су телеграфију без бандере.

СУБОТА, 29 АВГУСТА.

Био лекар код нашег једног суседа и полазећи рекао му: — Само вашој ја- \ кој конструкцији мо- ј \\^Х К~~\рате захвапити што I л" сте се извукпи. —-~и Болесник погпеда —- " \\ пекара па ни пет ни шест рече му у брк: — Надам се, докторе, да ћете то имати у виду кад ми будете састављали рачун. М-ћ.

измислили телеграфију без жица, боље да су пронашли