Kolo

ствари овај паш Ристивоје тшјо никакав клавириста, ио —• млежаџија. И у ствари и у осиовн душе! Обичаи млекаџија, ту из ближе околине Београда, рецимо из Ритопека, који, као и сва остала н.егова са-браћа свакодневно доноси млеко у Београд; ту га крсти (ношто нретходно у селу, још на иоласку, извуче из н.ега све што једап жив и иаметан млскаџија модге да извуче) а онда га прода коме хоће и ношто хоће... И за тог и таквог млекаџију — потоњег клавиристу Ристивоја нс бнсмо можда никада ништа ни чули, да није госна Савете, више саветниковице, и моје уважене комшинице ... Дотична госпа Савета већ округло девст година узима редовно млеко од Ристивоја. И било би све као и нпаче, и ниво ништа не би знао о то-ме, да се ннје десило чудо. Односно дес-ило се највеће чудо у низу других Ристивојевих чуда... Обашка то што је Ристивоје одмах после рата почео да продаје млеко по осам дипара, па после десет, па, Боже адравља, дотерао до 35 дииара. Али, једиога дана дошао и рекао госпа саветниковици: —Слушај, госноја, од сутра нема више млека! — Ију! — рекла госпа Савета. А зашто? . — Зато што сад имам преча посла! ) — Каква преча посла? — На, ето, тако... Сад мора да се бавим мало с дрги трговачки послови... — Како, зар то што си продавао млоко инсу трговачки пословн .. ? — Ама, јесу, нвде да ннсу, ал' јопе' ка велим више је тактички о-ва већа трговина... — Ама која, човече? — Па, ето внди1п, са.д има да оторепем да тргујем с мрс, с брашно и тако... — Јао, баш добро ..! — усклиинула госна Савета радосно. —• Па добро, госпоја, нег шта... Што да цолог века музем краву кад могу да музем муштерије... — Шта-а-а? — Море јок, госпоја, то ја само пако велим... Да се иашалим! — На хоћеш ли, болан Ристивоје да мислиш мало и на мене... Знашли да ми је шпајз празан... — Не брипа госпоја иишта... г Гу сам ја... * И Ристивоје бггвпш млекаџија, сада гросиста, ночео збнља, да доиоси разне артикле... Спочетка но мало и за готово, а онда окренуо да тражи „робу" и „лице"... Хаљиие, рубље, обуЈ|у... И госна саветниковица давала. г , Прво иоче-ла с неким старим нанталонама, иа опда са овојим хаљинама, али Ристивоје тразкио све више. Као и други.. . Тако то ишло, што рекла сама госпа сагетниковица: „миц по миц". Она 1 давала а ои узимао за своју робу све што му дошло под руку, док најзад ме ноче да изјављује жељу појединим комадима намештаја: — Зпапг госноја саветниковице, она твоја вотеља миого мн се донада... ЈСа мииистарсКа, па како би било да , ми је даш па да је одиесем у село, ! да виде они моји сел.аци тамо, како ( ми лепо стоји кад се извалим... А, ја ћу ти за њу одмерим које кило ви' ше ... И Фотел.а отишла. ГГрежалпла је госпа Савета, а да се утеши пронашла сама да је ионако та фотеља служила као нека врста депоа за мољце. Отада нрошло неколико дана, а Ристивоја нигд? ни од корова. Најзад се смиловао и дошао, и одмах, још с врата рекао да нема пишта односно да ништа није донео ... — А, што, болап Ристивоје? — Па не може се госпоја... Ти и не саљаш какве су то тешкоће. Јес' очију ми;.. Те ако пешто и успем да про-

Годишњица — Српске књигв II! О^вогРадско издавачко нредузеће обелеишло је, у прошли поиедел,ак, једпом |јј /ј малом интимном свечапошћу, годишњицу своје плодне делатности, која III " је у исто вроме била и прва годишљица српске кљиге под окуиацијом. Упр140с ратним догаћајима, уиркос тешкоћама које рат псмиповно доноси „Југоисток" је успео да објави читав јсдан низ дела културнег и кљижевног ствараља. За дванаест протеклих месеци, неуморним радом и воћства и његових сарадника предузеће је издало 1,400.000 табава само уџбеника за осиовне школе. Издало је затим 90.000 примерака уџбеника за средње нгколе. Из лепе кљижевности и науке, привреде, завонодавства издало јс преко 400.000 примерака... Позваиим гостима у име предузећа које је показало толико љубави за српску књижевност и српско просвећиваље, нзлозкио је цео рад г. Ратко Парежаиии, а потом су гости разгледали све примерке које је до сада издао „Југоистов". Мсђу тим примерцима иарочиту су нажњу побудила издања новије немачке књнжевности („Висери") као и репрезентатитвна и ванредно увусно онремљена издања из обласш науке. , У минулој години српска књига није остала заборављена. Напротпв група људи око „Југоистока", потпомогнута својсви од немачке унраве у предузећу, дала је све од себе, трудбено и несебичио, а признање за то дала им је сама српска читалачка публика воја је таЈ њихов толиво вористаи рад наградила својим искреним симнатијама. (Оиимак: А. Симић)

мен јоше тако неку стварчицу па да. се трамнимо и нема онда шта... — Кавву стварчицу? узиемирила се госна Савета. — Слушај госпоја, немо' много да увијамо, него брате ноштепо да пазаримо. Ја ћу теб' ова џак с робом а ти мен она твој клавир!.. — Шта?!? забезекпула се госпа Савета и просу нола џезве на чисту н испеглану кецељу. — То што велим... Теб ионако пије до музике, и шта ће ти... а мен'опе' дозлогрдило да, ме зову млекаџија... па ка велим да мало и Ристивоје постане клавириста... Огорчена и беспомоћпа госпа Савета јсдва се снађе да се дочека: — Па куд је клавир за тебе... Знаш ли ти, болан, да треба десет година да учиш да свираш клавир ... — Ако, де... Има да учим... Ништа ти не брипи пи за то! Ал, мерак ми тако да га однесем у село да виде људа да умем и ја да будием клавириста.. г

Три пуне недеље преговарали су госпа Савета и РистивоЈе. И ономад кад сам пошао од куће имао сам шта и да видим. Ристивоје и неки његови људи товаре госпа саветниковичин клавир на млекаџиске чезе да терају у село... Пожурио сам код госпа Савете. Она јадна већ се била помнрила са судбииом. Па и за њега као и за ону Фотељу нашла изговор (опет Да се утеши): —Море, комшија, шта ће ми. Крнтија... *

Присетио се н ја да имам клавир, па као велим што да га као госпа Савета нз прогласим за критију и не трампим га за мрс с Ристнвојем. И, после вратког саветован.а. са сопственом савешћу, запнем лепо па пешице јг село ... — Помаже Бог, добри људи! вслим ја групици сељана пред меапом. — Бог ти добро дао. — Да ли зиате, људи, где је кућа оног Ристивоја ... Рнстивоја, де како се оно нрезиваше... — Да не тражнш, господине, Ристивоја влавнрис.ту? — Јест, њега баш тражим. — А, што ће ти.. ? — Ех, што ће ми... То је мало подужа прича... Али. ако имате време: на да седнемо да вам испричам... И развезао ја, а вад доћох до свог клавира и кад номеиух да бих га радо трампио за мрс, они у глас повикаше: ' — Море, батали, госпаднне... ПТта ће пам... Имамо у селу већ дванаест клавира ... Само Ристивоје има четири вомада, па немамо и' где...

ТТТта сам могао друго пего иут под поге па да се вратим... И сад, овог треиутка баш, седим за клавиром, а нрсти, сами од себе (на часну рсч) прелећу преко дирвн и свирају романсу оне иаше песме:

„Све се кунем и проклињем, Нећу ппти рујпа вина, Нећу јахат коња врана Коња враиа — Јаблана! Нећу теста, иећу мрса, Нећу млека ни кајмака... Због тих наших Ристивоја...

м. дим.

швсрцујем шта вреди кад ти то не можеш да платиш ... — Ех, не могу. Донесн ти па ћсмо се већ некако нагодити... — Добро госпоја... Да допесем .., И фактички идуће иедеље донео Ристивоје робу. Спустио џак, преда'нуо малко и узео да хвали то што је донео... „Видн ка' иутер! Јес' славе ми!" Допала се роба и госпа Савети, па бржебоље сирота, метпула џезву с кафом, да га послужи... А, онда, као снебивајући се; почела: — Па како ћемо Ристнвоје? Пошто ћемо... — Море лакоћемо, госпоја. Нек смо живи и здрави а за то немо' да брипеш... — Ех, да не бриием. Каво да не бри-

нем. Иећеш ваљда да ми на кредит дајеШ твој еспап ... — Иа, оио, нећу, нарафскн... — Ето. И, како онда да не бринем?! — Па ништа зато. Ја теби ово а ти