Kolo

венецијански лампионн. Онда би извуч кли једну муежу пуду богатог лова, па другу, и тако целе ноћи... На обалн већ стоји припремљен лед за чување рибе, чекају трговци са старим кантарима н кесама пуним новца. Све се одвија неочекиваном брзином да се риба; неби покварила на врућини. Лепршају се љихови шарени бурнуси н ноигравају округли чамци. Чује се само шум весала и праћакање риба по површинк воде. Чини се, као да ће им ноћ бити кратка. Због тога су они у ове мла« ке ноћи пуни хитрине, енергије и животне воље. Некада ратоборно племе, ради сада по целе ноћи грозничаво к неуморно док пебо на истоку не зару-с ди. А кад прве буле пођу на воду, носећи на рамену свој висок џугум, онн су већ заврпшли свој пооао и извукли округле чамце на обалу. Бришући зноЈ са чела одлазе лено, тромо, уморни својим кућама на одмор до идуће ввчери. Таво протичу дани, живот рибара с Еуфрата... Богољуб Цикота

Рибари села Хиндијв (Онимца: Б. Цикота) 11 а другој страни канала види се село Хиндија

ош у време Вавилонаца постојало је село Хиндије, које је тада играло видну улогу, дало државну уџраву а и пеколико знаменитих људи и, чак, имало и једног калифу. Оно се налази на левој обали каиала Фрата који веже мало језеро Карбела са реком Еуфрат. Било је то веома богато село, "срећио и задовољно само собом. У лепим малим кућама под високим палмама бујао је живот нроткан музиком лупе древних казанџија и звекетом сабаља врсних ратника... Лли, у једном давном рату, делом су изгинулн његови становници, а делом се раселили и тако је село остало пусто. У напуштеним домовима села Хиндије, богзна волико деценија поигравао је ветар асурама, које су служиле место врата. Богзна колико је воде протекло каНалом Фрат, док нису наишли неки помади и захваљујући свевиган>ем на поклону, населили напуштено месташце. Они су, додуше, упиштили и разорнли и последње љегове културпе тековине, алн су унели нови живот. Унели су нов живот својствен номадским дивљацима. Само то није било дугог века. Нове прилике у селу створиле су потпуно нову слику. Окружено питомим пал-

мама и каналом Фратом, дивље номадско племе потпуно се изменило: место светлог оружја њихове станове почеле су да украшавају рибарске мреже, а место нљачкашког плена њихов карат.ап носио је у Багдад тешке товаре рибе из канала Фрата. Само један риболов може да изиесе више од двадесет хиљада килограма рибе. А ј!овн се два пута годишње и то по неколико недеља. Осталн део времена они проводе у лењствовању, сањарењу поред великих иаргила, и уживају међу својим булама. У сезони риболова живот у селу почиње ноћу. Дању се спава, у вече се припремају мреже, а кад падне ноћ онда почиње риболов пун романтике н оријеНталне мистике. Док се село још јасно оцртавало на месечинн касног предвечерја, уз обалу Фрата љуљалн су се чамци плетени од палминог лишћа који својим округлим обликом иотсећају на аутомобилске гуме. Са првим мраком почеле су се по површини воде праћакатн рибе блистајући на јасној месечини као да су од сребра. Тихо, готово нечујно, улазили су рибари у своје округле чамце и отискивали св према средини великог канала. Многи од њих имали су собом чудне светиљке које су се лелујале на веслима као

РиОар вади струк

4г е