Kolo

I • 7 ' I

| ВЕЋ ОДАВНО НУДЕ- |

Лево — Завршпа сцена „Зоне Замфирове" у приказу позоришта „Србоиир"* певачкпх улога иашег националног репертоара. Таска г-ће М. Гец, Ташана г-ђе Ј1. Јовановић и Јевда М. Вилић верио су допуљавали галерију старих Нишлика. Њихова игра допринела. је општем успеху комада. Од мушких улога треба истаћи Манета у интерпретацији г. Горчила Николића, који је овом својом првом улогом у позоришту „СРБОЗАР", задобио симиатије позоришне публике и показао своје уметничке квалнтете. Хаџија г. Јована Јеремића потсетио пас је и маском и игром на најбоЛ)в креације типова нациопалног репертоара, које смо гледалп иа нашим сценама. Манулаћ г. С. Буханна изнесеп је пајсавесније и доказао, да овај млади уметник има пред собом најлепш.у булу1»ност. • - '

Чудиа је то привржсност. Тешко би и сам старац могао поуздано то да објаснн: — Тешко ми је кад помислим да ћу ипак морати да идем оданде, гдс сам цео век провео — каже стари Благоје. Сед јс, оронуо. 11онскад се нриссћа врсмсна кад јс могао за опкладу да иснесе балван од скоро дне стотине килограма, читавих сго нсдссст метара. — Нуде ми нензију — нрича он. А није ми потребиа. У сваких нетнаест голина отисне се

Десно — Г. Тоучило Николић у улоиз Мапета. (Снимци: А. Оимић)

у свету малих људи, како се то обично каже, којима сс рстко указује прилика да виде своју фотографију у новинама и илустрованим листовима, има много — рекордера... Има много тих свакодневпих јунаштава, пожртвовања. Много чудиих, несхватљивих судбина... Разуме се, те рекорде, који иису ретКи ни незаннмљиви, поставља свако иа свој начин. Некад се о и.има ништа не зна. И вероватно тако стоји

»Зона Замфирова«

(Онимди: А. Симић)

рзориште „Србозар", у четвртак, 15 о. м. извело је први пут, кло ( своју једанаесту иремијеру, Сремчеву „Зоиу Замфирову" у драматизацијн С. Ј. Бупића. Сценску обраду,. нарочито у погледу. тачног дпјалекта, дао јс г. Јован Јсремић, који је

уметнуо неке сцене, којих у ранијим пршсазивањима нема. Он је режиски дело изнео на сцену са нупо љубави, иа.јс дао скоро школски нри.мер како треба нриказизати наше домаће ствари, парочито с обзнром на оригниал фолклора. „Зона Замфирова" у овак-.

вом приказу, збиља иам је дочарала живот старог Ииша, драгог осећајног и но-штеног. Пасловну улогу ове јединствеио уснеле иретставе, играла је г-ђица Јелка Матић, која нам је у пуном уметничком замаху изнела сву љункост чувене „Зоне" за којом је онда цсо мушки свет лудовао. Њена Зона ће увек очарати све оне који је буду гледали. Дока, у интерпретацији г-ђе Аие Паранос наше велике уметиице одушевила је публику. Од прве своје појаве на до краја, она је остала сјајна. У сцени у другом чин.у нарочито, г-ћа Паранос нам је ноказала, како се у-

метиички ефекти постижу и без карикирања. Иоте г-ћицс Огљанке Хет био Је такође симнатичан. Улога израђена конзсквентно од ночетка до краја. Васка г-ђе Маре Павловић била јв савесио приказана, како глумачки, тако и невачкп, па ће позјзриште у овој младој невачици моћн добити носиоца

стпар и са старим Благојем Пнколићсм, коме је већ близу осамдесет година, али који је око педесет година, безмало читава пола века нровео у сталној служби на стругари Нрометне баике. Што је најзанимљивије, старцу уопште нс нада на ум да се новуче из службе, нако му то већ одавио нуде...

све. Иначс, увек је на стругари. Чврсто всрује да ћс тамо још дуго остаги. — Остаћу, вала, па макар ми нудили мннистарску пензију — смеје се сгарац. 1