Kolo
$
21 а г«
јЕО>А^ р <јј БНА01 БШООУ!,
1г1а2еп.] 9
"ЗВРЗКТ СГАЗМРС-З-ђа^а^ II В па <5ап росИбпј 1се зУо^а 1та баз^ За бе о1зга1:1 з^Јта дгисо^1тз за з1есЗеб1т аРе1от: И ^621 акс!је га 21тзки џшв6> ротоб,којч јв рпбе^коа оУо^а шез-лс.а о^огепа и Зг1з1ј1 об дкгчпе Згрзкб ^1ас1в 1 Згрзкосг сгУвпогг кгз!а"Згрек1 в1азп1к" рг1бги2ијис1 дв §а З^оје д^гапе о^оЈ чкс1 ј1, ођгаба аз 1▼ ата,<Ја и *?гап1сзгаа~ЗУој1ћ то<7ибпод-ћ1,како рго%1е 1ззко 1 оУе сгрј јпа, Доргјпезе^е вуо.ј и 6гчзоуо!.јпц јГг1:Уи аз г& 1а?еп.1д гвУо1.ја 1 зрад згрзко^ч ш^гбсЈа. I пе зитпј-аЈибГ и иербћ о^о чко!је, "Згрзк1 »1 аап!к И 1з1Л 89 па ргУот гобз1:и јвбпи ^г1о рсћУа1пи бхп јепхси ,сЗа је па& 31:а1аг,рг1кир1Уђ1 ргоб1е ЕО<31пе око 2.500 НМ. га 21тзки рстоб -ђ!о рг^1 1 зкого јебхп! 81;а1а^ и №етђбкој , кој х је Зокагао д^оји У1зоки з^ез1: 1 з^ој дкго.тт.1 о!)о1 роа1ар згр=кот паго<Зи и гуесоУ1т паЈ^еЗ-хт бг^зо^ша. I ако зи рглИке и ЗгМј! о^е ггосЈДпе род1е 1е^ке гзШз о1ије рг1 Ибпо згесјјепо} 1рак з^е гап^з п1^и 121обзпе:-га1: је осС-^хо тог^1пи 1 'ча1ег1 ја1 пи" риз1:об, ко је .чо тп^и 121ебИ:1 «в гап кч^а <че в^-кх ројес31пао до ро81ебпјес» Ри<3е 2г1:УоУао <1о кгајпјхћ -пп1са пп 'тбповИ. Ш у©1о бођго 2пато,сЗч аи ^,&б1пч схЗ д оа^а^Ш гв^ћг^пиће рогоб1се, кој1та Је гакосЈЈе роггевпа оошоб 1 ?:1је Учга је оопа^ап је ргУа ди^поз^.Мо VI гч1з1:ч 1 б1пИе, а11 пе гчћога^ х ^е, 6 ч и Зг1)1ј1 гаеЛји пч$1т "ђ11?пј1та хта Јо^ тпо^о 1 гтопго опЗћЈкојЗта пеша п1ко осГпјхћо^хћ ПаЈЧзИЗхћ род1а1:1 такчкУи ро тоб/1 гђе^11С ч, за гоге с!ес е { ђо1езп1ћ 1ХА ./, зе 1та па ити, ђШ плјУеб!
Јчгпозђ ,а ЉЖ
ророгоУи 1сасЗ ШВШ, То со
коЈта Т5сж!об 1 је орУз^-з боУвбчпгзкр! РА К1К0УД»ИЈЈСЕ В1Т Т Р0ВВ0 Д КО ЗУ ТУЛ _ 0 о ка 2 "^^е^л^З^оГедГезгТх! 1 ј ио а " 1 ргенп (^абгћгт 1 згрзкот апгоаи, . ^1Г12.,илЈ<есЗја^1пе, пашелјеаа Уа^ој.ј10СЛ ОДУОЛТД ЈЕРЛМ >ЈЛТХ РВ()Г 2 \ РЕСј ПЗтн впЋит -
^-. .к о1 Јтп пегпч п!к'о ротос1,а кој! који §н1је1:е зу о,11т шгосИстгт пе гпаб 1 тпосго, а дпкир1јеп1 по бјпе јебпи гиа1:пи" зити 1 втпгј.дстл ^ КО.ТТМ ЗВ УОП-Ц .ТА.31Т1 з 1:о~ћ 1пе патобпјћ 1 РјЗСЕ Ул.-јТН В1Л?Ју'ЈТН. N0 2»ћогаШ;е ије<Јпо,бч
,<1оо ЗУ1
и зили 28 јоЛ-
7ЈУ0Т1
_ . _ за5а га д1:1сапје Ш сбиУчпје шч1:е П ја1п1ћ с!оћага,^еб \ггете <3а дзази -21уо1:1 ду Гћ пчМћ ћНбпјЈћ ,ко ј 1 бе ,па$ој гајесЈпјсГ ћ 11:1 уг1о га' јосЗпо по^о ћо1је Угете, које бе пезитпЈ^о <јоб! . .1 ег зе. т а-
еб 1, а!1 51у о1:1 п1кас!а. Т1те
Ш је ае рр^гећги ?гј.1а1па дос . , , бе1е 1е1:о^гетепо рокагаИ х зу-оји дуез1: о зо11с!агпозкх,Ђег "које пета рга^о« паргегка. •Мх ве пасЈ-ато <3а бв Уа&п ротоб Ш.И јо^ бћИШја пе?о.ргоз1о т /б!пе 1 <3а бе сЗоб 1 и ргаУо тгготе, 1ег ,1е'гат,ч екоуо па ргаси.х ба бе!е 'V1 ПГ)б1
бе 2 г ђу оу о 1:1
(О Уаба ротоб ћ1бе ш
јоЉи Уч&и пе<3е1јп11 гагцби га одт р1©кепх1:и зксј ји, јћг^хт шсГпот <1оз1а^1јепа ОсЗћоги га а!тзки Роппб
п Веосггас1 и,<1а је ои^ј трсЛгеђ! -ћчои <?ав Је па.1ро1гећп1 ја.а рг^епз^епо га рота^апје зхгота^п1ћ оогосЦса аагођ!јепхка 4гђе^Нске .<Зеое ,ћо1 'ееп1ћ 1.1,6. II 1от сИЈи т! у.чт &а1Јешо ођгазсе др!зкоУа,и које бе1:в VI рорип11:1 ^азе 1тепа,ђ.гојеУо 1 хгпоз ргНогопе зше,ра дрхзкоУе гаЈебпо^ 1еа, ргх.1о2е]11т поусош р^з1сЛ1 и јес]пот р г.ер огибепот рхати па асЗгези: &а!з.2 ЈI В. Дгит!е,у иг\ч" 11;ип< т ЛГи г_ зе1 гђ1 дсће уУ11'.'У/Наште гз Је јп
л . :;гит)оел егуујгип^ г Ги г ?е ВИ2. Г Ш с - '^о^гшА,;таос";
•2а
ТЈ г е <Ј п
1 6 >
о:
- ®АУК0-АУ >ХЦМ0У 1С ,КГ;. 965 34
сппка" уггутила к олбору за Зимску вомоћ у Београду акт којим га обаве* штава да се племенитој акцији прикупљања зимске помоћи и сам лист придружује и шаље као прилог суму од 1.786.50 рајхсмарака или 35.730 динара. У акту се додаје да је акција прикупљања још у току и да се могу очекивати и други прилози. • Редакција „Српског гласника" завршава свој акт овим речима: „И не претпостављајући да ће овај наш скромни прилог значити неко внатно средство за ублажење невоља српског народа, ми желимо да паш ирилог схватите као акт наше пажљв нрема Србији и српском народу, као свесну жртву оних који и из заробљеништва желе дбпринети да се изиђе нз тешких времена и показати да им лежи на срцу добро и опстанак срц« ског народа".
Ујкс
'ици Посвећено Љубисаву С. Вељковићу, рез. потпофучнику у зиробљеништву Многи су прошли даии Откад нам оде ти, Али ми ипак нисмо сами, Јср твоја слика прсд пама бди. У кући свс је мирно И твоја стара виолина спава, Мирују зкицс, на гудалу струне Чекају лсељно свога господара. И друга слава ево већ прође Одкада напусти дом, О, кад ће време да дође Да пођеш весео дому свом? Тада ћс жице с виолине твоје СЈединит дрхтаје у звонки глас, У твоме оку биће блесак среће Кад око себе видиш свију нас. Београд, новембра 1942 Љубица Д. Ћурчић, ученица
Српски заробљеници за зимсиу помоћ
Већ годину дана у Сталагу П В излази „Српски гласник", српске лагерске новине, који уређује Славко Авакумовић, а у којима сара1>ују сви српски заробљеници тог сталага. На првој страни свог броја који Је изишао о годишњици излажења, ■„Српски гласник" доноси апел којим ве обраћа свим српским заробљеницима да својим скромним уштеђевинама номогну акцију Зимске номоћи. У том апелу гласи овако један повећи отсек: „Ми врло добро знамо да су већина од вас оставили незбринуте породице, којима је такоће потребна помоћ и чиЈе вам је помагање прва дужност, што ви заиста и чините, али не заборавите да у Србији, међу нашим ближњима, има још много и много оних којима нема во од најближих да пошаље макакву помоћ. којима помоћ^ је општечовечанска дужност, а поготову кад
се има на уму да никоме неће бити добро ако свима не буде добро. То ћв бити највећи доказ ваше високе свести и љубави према Отаџбини и српском народу, када ви од своје упгтекевине, намењене вашој деци, одвојите један мали део и за децу ваших ближњих, којима нема нико помоћи, а који део у суми коју шаљете својим нородицама не значи много, а сакупљени сви заједно чине једну зпатну суму и средство којим се могу спасти животи стотине немоћних и деце ваших ближњих. Не заборавите уједно да сада није време за стицање или чување материјалних добара, већ време да се спасу животи свих наших ближњих, који ће нашој заједници бити врло потребни за једно ново и боље време, које ће несумњиво доћи, јер се материјална добра и имовина могу поново стећи. али животи никада". Истовремено, редакција „ Срнског гла-
Иако су далеко од куће и од својих најмилијих, наши заробљсни официри м Нирпбепгу прослављају своју Крсну славу у кругу другова. Свечари и њихови гости уз свећу и скромпу закиску у једној бараци ааробљеничког логора.
4