Kolo

6

Бећ се поче м смрачивати, а они не могоше краве продати. Нико их честито и не погледа, а камо ли да их упита за цијену. Нико ни да се нашали! Старцу се то нешто грдно ражали и љуто га заболи, и да је имао суза, горко <5и н болно проплакао. Али, онако испаћен и сатрвен дугим јадом и чемером, само суво уздахну и крену с трга, водећи погружено на привузи стеону кравицу, чија се плава, свијетла длака. мркасти рошчићи и обло, пуно виме измеђ бјеличастих и меснатих кракова Једва распознавате у суво.1 и оштрој зимској вечери, За кравом се диже и пође дијете — није му могло бити више од дванаест година држећи чврсто у промрзлим рукама љескову мотчицу. Старац је ступао погнуто, вукући тешко ногу за ногом. Сијед је сав, кошчат и крупан као одваљен комад оних грђених и непрекидно мрачних и туробних планииа, што се мукло уздижу поврх његова села. По разголићеним, руњавим и широким прсима нахватало му се стврднуто иње. Уздигао иакостријешене, дебеле бркове, нспод којих мутно, као из неке даљине, вире уморене и готово умртнљене очи, па љума и граби уз пуг. Сува зима стегла. Одасвуд бије, пржи и као уједа, гризе оштра и немила студен. Руштри се окорјели снијег, и жалобитно цвилећи угиба се под ногама. — Баш нико ништа, Вујо! — трже се старап и обрну се дјетету. Мали је шутио и уморно, изнемогло корачао за кравом. Од суве студени на њему се бијаше све накостридешило*и уко* чило. Ситне, меке длачице на лицу му се најежиле, а руке поцрвењеле, па поцрњеле од тешке зиме. Кад бише насред чаршије, снијег поче пропадати. Љуто и као на силу одваљиваше се лепирица за лепирицом, испрва тешко, као да се мучи и натеже. на опда лакше, учестаније и гушће. — Баш нико ни да се нашали с цијеном, а ево нас и ноћ у чарШији стиже! — трже се опет старап из мисли, а у ријечима му, очима и лицу дрхташе нешто болно и очајио. Све се више смрачава и као да се нешто из далека иотајно и подмукло спрема и пригушено хуји„ Снијежне лепирИце укрштају се у лету, ломе се једна о другу и шуптте у тананом и меком шуму поврх њихових глава, а њих троје, старац напријед, крава за њим, за кравом Вујо, промичу чаршијом лагано и уједначено. стопу за стопом. Старца су обрвале мисли, тешке и црне мисли, па потресају из темеља душом његовом. Некад је он био најнапреднији и најзгоднији домаћин на циделој Крајини. По далеким селима, касабама и градовима, по механама и хановима, на парским друмовима, говорило се и причало о згоди м направи Реље Кнежевића из Змијања. Велика је снага и задруга у њега била. По четрдесет, педесет кућне чељади радило је на њивама његовим, са којих су се у врелој сунчаној свјетлости кроз планинско. небеско плаветнило ломили и кршили дрхтави и задихани гласови. а пуна и забрекла снага прштила и пуцала испод загријаних кошуља и сребрних гердана. И ијесма рада и распламћеле младости, пјесма ускипјеле. необуздане планинске снаге уз оштри фијук коса и српова раздијегала се силно, протегнуто, у врелом дрхтању бијелих облих грла. испод помодрелих горских висова. Раном зором отискиваше се небројено благо од Рељиних торова. За час би крдо оваца прекрило и забијелило пољем испод планина. Говеда би у дугим редовима замицала у планину на пашу. да се у подие врну води на пландиште. Јаблан. који Је евојим разглашеним јунаштвом затворио ци|ело Змијање. нопосито би се одво1ио од говеда. измакао би напријед, па би громовито рикао, букао, копао ногама м задрто разносио земљу роговима. И Реља је као растао, ширио се. Прса му се напињаху да пукну, а срце му обуаимаше и облиЈеваше пека слатка, чудесна врелина. Све му 1е напредовало. расло, буЈало. множило се и ширило у недоглед. Из њега би често пута, кад би погледао на свој мал и имаће. обузимала некаква нотајна, нејасна језа и слутња... „Ово се већ одавно пресипа... прелијева!" — прошаптао би. дрхћући и угушујући ону страшму кобну мисао која би му тада синула кроз главу. И 1едног кобног дапа — добро се он ејећа — ненадно се дигоше врући планински вјетрови, погнаше и завитлаше млаку прашину у ковитлац. расипљући Је по торовима, стаЈама и њивама његовим. Тих дана обноћ 1е у торовима блечало благо, торске су љесе болно, као да цвиле. шкрипјеле. чобани су снивали немиле и чудесне снове, а пси су око торова некагсо тужпо . претужно ^рликали и завијали

као гладни курјапи усред зиме на планини. И пође шапат од уста до уста: — Рељин брњаш осван о мртав у бари. — Три јунице. што су се ономадне оштуриле, нађоше Јутрос говедари мргве У тору. Орлови мрлинаши, они грдпи планински орлови огуљених. голих вратова и дугих, заоштрљених кљунова. почеше се виЈати небом изнад стаја Рељиних и падати крај торова. Црне вране и гаврани у дугим, широким јатима кобно су и злобно грактали поврх мала и имаћа његова. падајући на товне мрлине са немилим крештањем, а он Је болан, преболан ходао тамо и амо, као без главе. сатрвен и убијен ненадним Јадом и чемером. Чама, зебња и грозиичава, дубока језа дрхташе на образима његовим и на образима чељади његове. Свако Је чељаде стрепило и оејећало да се пешто невидовно увлачи и подмукло шири по торовима и стајама, обарајући немилосрдпо све живо нред собом. И Јаблана југрос међу силним мрлинама нађоше мртва у тору! — просу се опет шаиат, болан и дрхтав шапат од уста до уста, а из поља до торова разлиЈегало се жалобитно јадиковање малог Т»оке за својим Јабом. И сва "се чељад заплакаше, зајаукаше. И Рељи се грдно ражали. али се стеже. намрачи, па само суво уздахну и, заносећи се као мало у страну, викну: . "п 116 илачите, не ЈадикуЈте, дЈецо моЈа. Илачем и Јауком не ожали се погибиЈа сиаге моје и љепоте моје. Пјесну, пјесну, дјецо! Јоване, Милане, Видо, Јагодо, Дјецо моја! Не плачите, не Јадикујте, већ се загрлите и запјевајте ону нјесну од туге големе. . . ону велику пјеспу од које процмили и дрво и камен. а камо ли срне у чојеку! Мали је Ђоко вас дуги дан прејадиковао набраЈајући Јаблаиове мејдане, и пред вече је заспао на мртвом тијелу биковом, од кога га иису могли никако раставити. Заспао Је. да се никад не пробуди. Мало срце. пуно велике. дЈетињске љубави. нрепукло Је од преголеме жалости за својим ЈаОом. И прва се носила кренуше из Рељине куће. Иза тога чељад се поче поболиЈевати и падати као снопље. Носе се носила. нижу се гробови и промукла женска грла, бугаре сиње и црне тужбалице. Мушкарци, гологлави и распојаси, без црвених припашаја. без модрих човапих копорана, и без крупних тока и илика, убиЈени неиадном и подмуклом несрећом, тврдокорно шуте, без суза и јаука, али су жалостивни, сломљени. сатрвени. .. И нижу се гробови. мали и велики, женски и мушки. Страхота погледати! Нагрнули огољели просЈацц и блентови из далеких села; пуно их ^робље. ОсЈетили, нањушили и они, као и оие планинске прождрљиве орлушине на мрлинама. па се отимаЈу о пиће и масна Јестива што се износе на гробље. Обучени у нове миришљаве рубине. што остаЈу иза мртваца. просипају пиће по гробовима, прождиру облапорно грдне масне залогаЈе, рСжећи један на другога као пси. Луди Крстан, обучен у стаЈаће руво Луке. синовца Рељина, сЈео на камен више Једиог гроба, поднимио се на обЈе руке, на сам за се крупно, дубоко говори, као да му глас долази из мрачнцх дубина: — Док Једном не смркне, не море другом сванути, Додуте оно не би требало . да тако буде, али људи тако 'оће, па нек им тако и буде. НаЈеданпут се трже. исколачи очи зину и грчевито здера са себе сву одЈећу и го побјеже с гробља. а за њим се нададоше остали блентоВи са силном, заглушном вриском и писком. Реља, усправан, потамњео у образима као какав окорјелИ грешник, празна и укочена погледа, хода тамо и амо, суво, изнемогло шапће и мрмља. Онда би се иа једном тргао, занио, подбочио би рукама слабине, окренуо би се према торовима, око кбјих се разлиЈегаше Језива писка орлова и студено грактање врана м гавранова, па би као у нола Јаукнуо: 0 ви црни врани и орлови, наједите се. и напите се крви моје и снаге моЈе! Оснажите своЈа крила. на се високо нод небеса дигните и -крилите земљом и свиЈетом. Огласите своЈим црним гуком и Јауком на све стране свиЈета несрећу моЈу голему. И све номриЈе. леже у гроб, осим њега и неколико млађих жена, коЈе се убрзО разудаше; и све иронаде, ишчезну, свега нестаде осим худе и врлетне земље, коЈу немађаше нико више обрађивћти и зиратити, и осим иразпих и загушљивих стаЈа, из коЈих заудараше задах смрти и пустоши. Торске љесе нешто свијет разнесе, нешто се опет осушише и сагњеше. Друго све узе невидовни удес и разграбише птице небске и оазпијепте просЈапи и сумапути блепт.ови. И оп остаде сам с окорјелим мразом и ледом па души. и

тврд као камен. црн као огорЈео пањ у планинвц^спусти се изнад огњишта, на коме се ватра гасаше. . . На зборовима и светковинама широко се и сиажно пролиЈевала снага његова и љепота. Свега тога нема више. све Је умрло. увело. ишчезло. да се никад не поврати. Само су се оне крупне приказне ријечи дубоко упиле у душу његову и живЈеле с њим и он с њима. Прелако га Је било увриједити. Требало Је само нешто рећи о његовоЈ потреби и сиромаштини. V— Сирома'. вукарни Реља! — Не дирајте ме. браћо. Црн Је удес моЈ, велик је јад моЈ и преголема несрећа моја. . . НиЈесам Ја вукарни Реља! ^Ја сам краљ без краљевине. . . цар брез царевине! — узвикнуо би очајно. задрхтао би и само би тада грчевито задецао. да га Је жалост било погледати. Сваком свом чељадету. малом и великом, подигао Је Реља. одмах првих дана биљег, ца Је гробље тврдо оградио, све сам. без ичиЈе помоћи. Држао се чисто и у реду. Сам Је себи и прао и крпио рубине. Гдјекад би. недјељом и празником, обукао и стаЈаће руво, али му оно стадаше некако тужно. неприкладно. и он се стидио од сама себе. — Реља. Реља. не приличи ти ово руво више! — говорио Је сам <;еби и брзо га Је свлачио. Нешто свога блага што Је било у свиЈету. на маслу и на изору, пригнао Је кући. да заметне и расплоди. али му се пиЈе дало. Кад нешто Једном пође, не заустави се! И малог Је ВуЈу. синовца и Једипу мушк> главу. кад му Је мати умрла, повратио на старевину. Кад се све старо измакло. кад Је сасвим осиромашио и опотребио, крен^уо би у доње крајеве, дол»е гдЈе га нико не познаЈе, на би радио на надницу. Тако би, преко љета, зарадио пешто за зиму. да се прехрани и прислужи свцјеће на гробовима своје чељади.| То га Је много стајало, али он Је сваких Задушцица. и зимских и Јесенскпх, налио свијеће и држао даће и прекаде. — Ама. виђе ли ти. ВуЈо, како Је леден и немилостан данагањи свиЈет: нико ни да се нашали с цијеном, а шЈутра су Задушнице! — прену се опет Реља као иза сиа, кад биЈаху подалеко измакли из чаршиЈе и прихватили се брда. ШЈутра ће бити гробови и биљези наше чељади мрачии, неосвијетљени. Немам чиме сиоменути мртве своЈе нити имам чиме даровати кљаста и саката за покоЈ душа њи'ови'. .. Шта дочека Реља Кнежевићу! — с грким приЈекОром дубоко уздахну. ВуЈо га ииЈе чуо и разабрао, већ се сав тресао и цвокотао зубима од огатре студени коЈа га обузимаше са свију страпа и снажно! продираше до сржи у костима. Поврх њихових глава шуштао Је и меко лепршао сниЈег коЈи Је пискаво шкрипио под ногахма, а око њих Је као болно чамила Језиво бијела зимска ноћ, без гласа и даха. Кад, у Добрњском Пољу, скреиуше с главног друма према селу, мЈесец биЈаше на заходу, а скромачна свЈетлост звиЈезда Једва се расиознаваше на непрегледноЈ, бескраЈноЈ бЈелини. СниЈег ноче гушће лепршати, кад уђоше у плаиипу, коЈу им Је ваљало приЈећи и спустити се у поље. Крава стаде нешто зазирати и застаЈкивати. — Идеш ли, роде? — окрену се старац м јаче повуче привузу. — Идем, идем — тешко мали растави вилице. — Је ли ти студено? — Да — Једва чуЈно и с напрезањем одговори Вујо. Реља скиде шал, отресе сниЈег с њега. и омота га чврсто малом ВуЈи око главе и ушиЈу. — Утопли се мало. по Богу брате. Јер све ми се чини да се спрема велика мећава. .. Ту мотчицу бапи. чоче, из руке, па руке метни у њедра. . , Ево ти ове моЈе 'аљине. па се добро умотаЈ — рече старац, скиде хаљцну, и остаде скоро у пола го. — А ти. стриче? —- Мени. дијете, не треба ништа. Ја се не боЈим ништа. ни мећаве. ни вЈетра, ни студени... Силне су мене мећаве биле и гониле, па ми не могоше ништа. .. Високе оморике под тешким ињем стадоше се лагано њихати и иовиЈати, шкрипећи и збацуЈући са себе пуне прегрштп сниЈега. Рељу нешто жигну кроз срце. Он само махну главом и пође. шапћући. пун слутње: — Ово се спрема мећава. Знам Ја ЗмиЈање, знам Ја ћуд нашије' планина и ове наше зле'уде, врлетне земље: све то потаЈно и подмукло режи! На Једном се непадно задрмаше у врховима Јеле и оморике Јаче, силниЈе, а Јака се и бучна мећава диже. као^да се пијела плапина из темеља потресе. Њима се смрче пред очима. Снијег их

Је све Јаче засипао, мећава им Је дисање заустављала, а они су грабили наприЈед, посрћући и заносећи се. —- Идеш ли. роде? — Идем. идем — Једва Је одговарало диЈете, дрхћући више од страха него од студени. — 'АЈде, роде, 'аЈде... О страшне ноћи и мећаве — ђе ће ми ово убого сцроче моје главу изгубити! — шаптао Је сТарац и пробиЈао се свом сиагом кроз мећаву. Уморени и малаксали од силног напрезања и оштрог шибања ражљућених вјетрова. они би застали да одахну, да се одморе. ослушкуЈући са неизмЈерним страхом и зебњом, како биЈесни ноћни вихори урлаЈу и потресаЈу, рекао би, и небом и земљом, ломећи и кршећи све пред собом. Каткад мећава утоли, вјетрови се смире. стишаЈу. Ништа се не чуЈе, ништа се не осЈећа до њихово кратко. изнемогло дисање, и оно лагано. дрхтаво изумирање рјетрово што трепери и клизи по снијежној бјелини око п.их. — Моремо ли, ВуЈо? — викнуо би старац послиЈе одмлрања, стежући чвршће привузу у рукама. — Моремо. моремо! — одговарао Је ВуЈо, а у гласу му Је сад дрхтао онаЈ луди, врели планински пркос. коЈи се све силбуди и пламти. и у мало.м дЈетету, Је напрезаЊе веће. — Напријед, ВуЈо! — узвикну Реља, прикупљаЈући сву снагу, као да ће се с неким у коштан хватати. За часак се оиет ненадио диже мећава. Јеле су се љуљале из корјена, гакригећи болно. и вЈетрови еу са њихог.их врхова у помамном биЈесу и звизгу тргали и разносили огранке и иње па све стране. Пријеђоше планииу и сиђогае у Поље. Путеви су биди заметени. нигдЈе иртине. ни зиака, пи ^аха од живота. а бура непрекидно бјесии и урла. Ударише иа пометеничке биљеге којих Је много, нремного на Змијању, и Рел.а осјети да су забасали па викну из сг.с спаге: — ПомагаЈте. помете нас мсћава! Забасали смо. .. Забасали смо!. .. Његов изпемогли глас дочекагае и зграбише вихори и, као осветпички, помамко га растргоше и разиијеше по узбјешњелоЈ, лудоЈ иоћи змиЈањској. Кад се мало, за часак Један само, стиша бура, он опет викну: — ПомагаЈте, забасали смо. . . забасали смо! Помете нас мећава. . . Иснред Накомичића кућа. чиЈе Је од ваЈкада било да спасаваЈу залутале путнике и намдернике што у зиму прелазе преко ЗмиЈања, лизну широк и висок пламен запаљене сламе и чу се снажан. протегнут узвик: — На десно. браћо. на десно! Реља напреже сву снагу и Јурну преко сметова према пламепу коЈи се високо у пебо дизаше. повиЈаЈући се под ударцима вЈетрова сад на Једну. сад на другу страцу." И^ВуЈо граби, и он се очаЈно отима. али се све више умара, малаксава. спага га оставља, издаје, а онаЈ мали распламћели пркос догордеПа у њему, гаси се. — Идем, идем — немоћно одговара диЈете посрћући, падаЈући •'^"устадући, ок на Једном звизпу снажчи вихор и дебео га смет удари у прса. Вудо Јаукну и изнемогло паде. — Идега ли. роде? — викао Је Реља поиздалека. — Идем. идем, — чинило се старцу да чуЈе дЈетињи глас. — 'А1де. роде, 'ајде! — мрмл.ао ј« готмуло Реља. подмећућп пркогно св~ ; а т ола, раздрљепа прса н л мт*лосрдном и геодол.ивом шибању плантшских љутих вихора. У њему се биЈагае расНЛамћела ди^а снага, сви му се живци напрегл". Пес^е, пада, устаЈе, заноси се и 1езиго ос т "е" а како се бори с нечим стпашггтч, нетзи^лшвим, гато га дави, гугаи. зауставл.а му пару п дисање. — Идеш ли. роде? — викну опет и несвјеено се обрпу, али пе бијагае пи краве ни ВуЈе. ' Он држагпе само комад птшвузе v рупи Капу му стргли вЈетрови и одниЈели. а опаини му пегдЈе спали и остпли у сниЈегу. Био Је бос и скоро го Прибра спу снагу и, посрћући прско сметоча. потрча наТраг. — ВуЈо! —- очадно. силно 1аукну и пате крај малог, с кога биЈаху вјетвови сниЈег разниЈели. НегдЈе у даљиии. са нланинских овршака, разли1егало се по УзнемипеноЈ зимскОЈ ноћи студено виЈање гладних вукова, миЈегааЈући се са урликом и ломњавом побЈешњелих вЈетрова ко«'и потресају земљом, носећи као невидљиви дивови на своЈим снажпим илећима грдне сметов* 4 . и разбаиуЈући их ражл.ућено на све стране. . . Звижгте вЈетрови. звиж^те и улличу. а иол^мп^а се уста љу^ п у слаткој смрти... ПЕТАР КОЧИЂ