Kolo

I 1ЛГ\ЛЛ "А^Т1 «

л г.иуи М (сиимпи л -

/^лазвијајући се невероДатном брзиш Ј ном за последњих неколико го-г / дина, Београд све више с:гиче.изглед великог, модерног града. Тамо где !су се све доскора иростирале иусте пол.ане, изникле су као иечурке иосле кише читаве палате, велике грађевине у лајмодериијим стиловима. Чак и у улилидама иа периферији, за које никада ћисте чули, и у којима бисте у најсрећнијим случајевима очекивали да Лаиђете на једноспратне зграде, заста'јете изненађени пред раскошиим фаса'дама Ш1ше'сиратних Кућа. А' да "не го■Ворнмо о • појединим деловиЛа града, цретворепим у насел>а узорпе- архитекЗУР'\ , ... Па ипак, Београд нема све. У миогпм 'овим зградама, од крјих су неке прав1п.еиеГ за врло скуп повац, унутрашња :архитектура често не задовољава нп Јгајпот .ребније услове. Врло често уиугграшпл архитектура прајвллна је с ма'ло укуеа. И, у колико ј$ уопште речн о неКој унутрашњој архитектури, сву1да срећемо само угледања на инрстранство, некад срећнија, некад потпупо неуспешна. 0 правом домаћем, српСком стилу унутрашње архитектуре и да не говоримо. Отуда иапор петорице младнх људн, од којих ниједан иема преко трпдесет годипд, треб(1 не. само да послужи као лример, већ и као потстрек за даља стварања. Њих петорица, улажући у лосао ; невероватно пожртвоваље и љу!бав, успели су да остваре у Београду први уметнички салон унутрашње архитектуре и декоративне уметности. Посетили смо њихов салон у Чика 'ЈБубиној улици. И видели смо да се Заиста много може да створи, унркос Свим тешкоћама н тешком времену у номе жпвимо. Све просторије у којима је смештен Овај салон унутрашње архитектуре и декоратпвне уметности преурећене су у прави мали музеј. И сваки посетилац често ће застати пр.ед неким укусним Лримерком намештаја, бнсте, слике или украсног предмета. Норочиту пазкњу привлачи неколико радова наших позиатих н истакнутих уметника Ђоке 'Јовановића, Уроша Предића, Драгомира Глишића, Аце Стефановића, Стијоввћа, Јосића и других. Тако се у овим првим просторијама Салоиа налази „Пролеће" и „Карарски Иермер", који је на једпој великој ме1јУнародној изложби у Паризу добио лрву награду, и још пеки радОви ТЈоке 'Јоваиовића. Наш велики стари уметник Урош Предић уступио је салону Зедно заиимљпво платно које је радио у својој седамнаестој години, идеални иејзаж „Младићска фантазија", затим један акварел, једну студију старца и своју слику „Поглед с терасе". Стијорпћ је застуиљен са својом бронзом ,,Ј[еда без лабуда", „Лабудова смрт" и :„Буљииа". Наиослетку, привлаче паЈкњу неколико радова Стефановића, Глишића н теракоте младе браће Михаиловић, који су такође једпи од оних нијим напорима треба захвалити што 'је овај салон настао. Истовремено, не треба заборавити ни да је пажња коју Су указали овој петорици младих љу'ди наши најистакнутији уметници иај.бољи јемац да је њпхов рад поштен. Преурећепе доње просторије салона Лретстављају право нзненађење. Према Лацртима најстарпјег од браће МихаиЛовић начпњена је једна стилска трпеварпја, идеално пројектована одаја релесансног стила и ристика, у коме су позајмљени многи елементи из сриске декоративие уметности. II све то пачињено је искључиво овДе, у Београду. Ниједан клин није увевен. Дуборез у намештају радио је један од ових младих људи, Немања Грунчић. Разуме се, они се неће па овоме зауставити. Ради се и даље. Праве се налртн за просторије које ће бити уређене у правом српском стилу. Тешкоће су велике, али сви они верују да ће их ипак савладати.