Kolo

ЗЖ ДЕЦ^, ДА СЕ ЈЕ»^3 0 ЈИОТЦ ЈЕ И 1И О 87 Ч ЈЕ

На бокс-меч све позива од муве до слона, апи да се боксује прено — телефона.

Заспао једиом петао и сањао чудне снове. И то.. да му је умрла ковица. Он није знао која: да ли белка, жута или црна? Али, довољно је за њега да је то била једна од аегових кокица и да ју је много водео. Ражалостио се веома, плакао јв и запомагао. Плакале су и све остале животиње, које су биле у длоришту, ло пољима и шуми. Мишеви су направили колица на којима ће се кокица одвести до гроба. Њих шеет се уирегло у кола. натоварили су вокицу, петао је сео напред и тако су пошли. Ишли су како су то само мишеви у стању, док нису срели лисицу. Лисица их уиитала куда иду. Рекли су јој све и када је лисица молила да је поведу собом, петао је дозволио да седне позади. Села је лисица и кад су доцније срели вука, медведа. јелена, и друге звери. сели су и они сви позади. Путовали еу по меком простирачу, по свилеиој травн, да би мртвој кокици лепо било., Дошли су до једног јендека који је Оио пун воде. Шта да се радиУ Како да пређу на другу страну? Први се снашао петао. Полетео је на внсоку јелу и молио сунце: — Оунашце мило, огреј јендек да С.игмо могли са кокицом даље! Сунце је послушало петла, припекло је толико, да је јендек ивушило и петао је са мишевима, лисицом, вуком, медведом, јеленом и осталима могао даље. Ишли су. шумом, по меканом простирачу, по свиленој трави и онда су стигли до потока. Шта сада? Није ту било ии моста ни брвна за прелаз. Била је ту само једна сламчица и она се понудила да им учини услугу: лећи ће преко потока, да би они могли прећи преко моста. Али стабљика је била елаба и, кад су били насред потока, сломила се и мишеви су попадали у ноток и подавили се. Шта сада? Одједном се ту створио жар, па рекао да ће лећи преко потока, да би могли да пређу као преко моета. Али чим се дотакао воде, био му је крај. Вода је жар угасила и жара није било више. Још је ту био камен који је видео Јуначина Мија По наслову видите дз то шала није, већ сте се уплашипи јуначине Мије.

како ие могу са мртвом кокицом на другу обалу потока. Жалио је уцвељенога петла, жалио је кокицу и легао онда сам да би преко њега прегали. Али пошто вшпе није било мишева, морао је петао сам да се упрегне. Вукао је, вукао, али у томе тренутку: блум! Кола су се нреврнула. сви зверови који су ту били. удавили су се, само је петао остао жив и у томе се — пробудио. Био је преерећан што је то све само сап, што кокица није умрла, и што се нико пије удавио. Злодух и рипар Локрај мора, на обали. уз шум палми м таласа^ слуша.о сам, као мали, од морпара и аласа. чудне ствари . . „ Једпом, један рибар стари врло рано, још пре зоре, у весело плаво море. мрежу баци па је вуче« али тежу него јуче. Иа у срећи ов се смеши. вредно ради и ие греши. већ се реши, кад извуче да одреши мрежу која бегае нова, пуну риба и ракова. Ал' уместо доброг лова. крчаг бегае у тој мрежи. од олова много тежи.

— Магија је нешто. ал' с њом могу вешто, кад у крчаг уђем сав, да останем жив и здрав. Иа рибару да докаже, да не лаже. ду* иемио, у суду је зачас био. Тада рибар. у трен ока. надмудрившн тог злотвора, занушач на отвор стави. крчаг баци на дно мора. И, вессло певајући, мудри рибар оде кући. С. ЈАНИЋ

Лисица и орач (Басна) Орач орао на н.нви. Одједном чуо к.'Ко ненгго у шуми бежи и запомаже. Оде да види: медвед ухватио зеца и давно га. Орач се смејао. А медвед му рекао: — Само чекај док будем готов еа зецом. Појешћу и тебе, заједно с воловима. Орач се толико уплашио, да је сав дрхтао. Али на крају шуме у жбуњу седела лисица. Рекла му: — Куме, ништа се не бој, само лукаво с љим. Ако ми даш једног петла, косаветоваћу те! — Врло радо, кумо! — Добро! Затруби као што ловци у шуми трубе: тра-та-та-та-та. Видећеш кј.ко ће да нобегне! Орач затрубио у песницу да се све кроз шуму орило. Медвед промолио главу из грма и упитао орача шта је то. — То су ловци, ираве хајку на медведе. — Е, онда онрости, морам да се ножурим да бих и ја тамо био, — и побегао. Лисица се смејала орачу. — Видиш, човек си, а како си глуп! Да те нисам посаветовала, већ би те иојео. Дакле, доввђеља сутра и немој заборавпти петла! Другог дана, рано изјутра, неко закуцао сељаку на врата. Орач устао, почешао се нза ува, јер је нрепознао лнсицу. Помислио: „Штета за петла!" Залајао као нас. Лисица иза врата: — Куме слатки, ко то зове? — Ама, пси, спремају се да лове лисицу. — Е, онда прости, морам да пожурим да и ја будем тамо. И тако загребла, да се за њом прашина дизала.

Кроз поноћ

М. Васкип

То рибара сневесели, на у бркс себи вели: — Место риба и јегуља, извукох из овог мул.а, врло лудо ово чудо. Али жалост брзо прође, место тога срећа дође, јер то често тако бива, да с' у мору благо скрива. Са крчага скида спретно. запушач од лив-метала: срећи хвала! Тај заиушач када скиде, стари рибар чудо виде. У тишини — сто му мука! — тад се зачу хука, бука, а преплашен рибар стукну. ватра, пламен и дим букну — види врага! — из крчага. Од тог дима дух се створи, па рибару страгано збори: — Слободан сам некад био, што бих крио, ја, зао дух човечанства и тајапства. Ал' због мојих 8лих манира. један дух се револтира, шалу чини неумесну, у крчаг ме овај тресну. па ме баци, ко злотвора, на дио мора. И, на радост пелог света, овде лежим петсто лета! Ал' освета сад нек' буде: уништићу жене људе; децу. старце. козе. јарце. Једном речЈу све што дигае, нск' не живи нико кигае. А због клете те освете, ти ћега бити зкртва прва: згњечићу те као црва!Ч Тада рибар проговори: — Од смрти ме страх ие мори, ал' ваш случај чудо створи, сад у мени жеља гори, Јер не умем да разумем. како сте у крчаг мали ви, велики дугае. стали? А дух себе да похвали, рече:

Завејано снегом иоље, Вавејана брда, доље ... Нигде стазе, нигде друма. Тужиа стоји црна гаума . .. Вегар дува, коси, брише, К'о да неман нека дидое ... Скована је ледом река; Усамљена стоји смрека. Весни снежпа бура љута, Снсг гомила покрај пута, Ие престаје. дува јаче. Као баш да неко плаче ... Нигде душе. пи зверин,а. Нити ватра где да тин>а. Поиоћ нема ... Доба глуво... Где-где прсне грање суво. Фијук ветра хита, жури Поздрав гааље бесно! бури, И таЈ фијук — краћи. дужи. К'о вештица даље кружи .. . Гомила се смет до смета, Изгледа ти — смак 1*е света. Завејаио снегом поље, Завејана брда, доље. Бура беспи кроз ноћ нему. Чини ти се — краЈ те свему. М. Шибица

Српско иоло Нек се вије, К'о тробојка Србадије... Будите нам ведри чили Ви Српчићи наши мили!

Птнчице

Снег Је пао, и мраз стеже.. • За нтичице све Је теже: Бело поље, Оеле њиве. Итице мале тешко живе... Покривена земља црпа Нигде црва. нигде арна. С једне стране глад их гуши, А са друге — зима руши... Нод стрехом се мрзну Јадне, Шћућурене, па и гладне... Неке уђу у дупљаре Мрзну тако младе, старе.. • Нропале би све од студи, Ал' се нађу добри људи.

И кад зора бела сване Они брижно нтине хране? Дају зрна, дају мрва.., Ту су деца увек прва. Док дечице мале има Није страшна за њих зима. Нружите им, децо, хране, Док топлијс време стане. Нека буду поред књиге И птичице ваше бриге. .. Хран'те. депо. мале, јјадне, Да не буду зими гладне: Ведро ће вам бити чело, Јер чините добро дело. А кад дође премалеће. И олиста гаума. нвеће — ° Дивна песма малих птипа Биће деци захвалнипа М ПТибица

Скривапш .

Није пао у целом свету сиег, Ила крвЈева где се и сада ливаде зелене„ Иа гак* воЈ једној ливади налазе се две краве. За« гледајте слику са свих страна па нам џеците: Јесу ли саме? Да вам помогнемо ре' ћи ћемо вам да Је ту негде и кравар. Четврта животиња

ПокугааЈте да оловком Спојите ганкпм линијама све тачкице ио њиховом бројном реду па ћете видети да на овоЈ слици ни* су само три животиње, како то на први поглед изгледа.

р е б у с