Kolo

и шч.лл

У многс -«е српске оОичаЈе сладају *сАа и ирела. Порел оесме дој« се иа п»има чу!е. привлач. омлааииу парочито еагае иругатвене игре. У и.има увек има иечег здравог и лепог ■, што Је иа]важни]е. аапимл»ивог. па чак м узбудл*ивог. Те старе гриске другатвеие игре. коЈе се уосталом ие играЈу само на сеоским сслнма и прелима. већ и V граду. можда су и за0оравл»ене. Зато ће „Коло" отсада т сваком бпоју, V виду кратких нричина. доносити по Је^ну овакву српску друштвеиу игру. Оне су V већини случајева наполне. а неке су по леноти постале нама Олиске. тако ла их можемо сматрати напхим. Поћи ћемо од иретпоставке да су игре неиознате, па ћемо их редом износити. ол пајстариЈих до најмлаћих. Ако ,су некоме по» знате. нису свима. Ако су поанате на селу. нису у . граду. и обратио. ^ Ако их анају стариЈи. не знаЈу млађи. У овом бррЈу доносимо. као ирву. Једну од најзанимљивијих стаРИНскиж игара. ..игцу филџана" „ИГРА ФИЛ14АНА Гега ћемо се игратн? — упита Јелица. иајлепша левојка села — Филџапа? — упитно ће Јовап. — Филџаиа! Филџанд! — заграјаше многи — Јелици иеће бити криво! пролужи Јован. — То добро -знамо. Њен је Мирко ионако данас у планини! Остала би јадница без свога пара, бе-з момка... бвако ћемо данас ову игру, а идуће недеље код Петра, неку другу, која ће бити драга оним који се .. — Шта, који се? —упита неко. — ... пазе! Разумели смо се ми одМах! Него, хајдемо аа се поделимо у две групе. Једну ће волити Петар, а другу ћу ја, ето, као домдћпн. Зачас су се створиле две противничке, бројно једнаке групе -Једну је предводио Петар, а другу Јован — Колпко да узмемо филџапа? упита Павле. — Колико год хоћете! То је до наше вол.е — одговори Петар. —Али, ево већ и Јована са послужавппком и филџанима. — Ево, десет филџана. Толико И1 и имамо у кући. А сада да почпемо! Игра је почела. На једној страни собе Зе -Јован са својим, а на другој Петар са својима. Јованова група има прва да сакрије прстен испод једног од филџана Филџани су стављеДи на иослужавник без нкаквог реда, и сви окренути наопачке. Сакривање пије нимало лака ствар Вио, баш један саветује да се прстен

сакријв нспод „оног" филџана. Али Ана верује да има бољи предосећај, зато тр.еба ставитн испод овога — и аоказа руком ,., — Јок! — викну једна, — одмах ће погодитп да је ту! . — Е. багп .. погодити? нервпра се један момак... Петар и зругови напрегнуто слушају са другог краја собе узбуну, добацивав>а, па макар и шапатом. евојих противника Покушавају да разаберу у чему је. ствар. Али каква .дасна" —. што рече Петар — када су сви окренули леђа, нагнули се над филџанима, да се не би шта видело •Јованова се група утиша. Споразумели су се, најзад Јован узе послужавник. подиже га и у.пути се ка средиии собе, где иоређане филџане стави на сто, мред Петровом групои. Јован и шегОви не смеју ни да погледају у Филџане, све се боје одаће их очи. А Петрови .будно мотре иа сваког Јовановог друга ... Као што ће то доцније да чиие и Јованови .. ДоволЈан је само и један несмотрен поглед . Успех је тек потпун, ако се нрстен покаже код претдосдедњег Филџана. Значи, треба пронаћи и окренути фплџане, под којнма се не налази прстен. а оставити до предпоследњег неокренут оиај Филџан нод којим је сакривен прстен. — Или је усцех исто тако потпун, ако се прстен нађе „од прве". — Да подигием овај — хтеде Петар да ухвати и окрене један филџан. — Не тај!... — викну Милка, ухва.тивши Петра за руку — Ухватила сам Јеличин поглед! Сииула је ... — Можда се и претвара — добаци један из оне гомиле што се пропиње иза Петра .. — Можда се и претвара, али, ето, да послушамо Милку — повуче руку Петар. Јованова група настоји да мирно сачека н.ихову одлуку. Важно је да се на љнховом лицу не може ништа „прочитати". Оно. истина, „оне" Које немају живаца. а то су већином баш „оне", покушавају да окрену гдаву, да и не гледају. Али, не задуго... -Јер, игра се развија... Петар подиже једиу. .Узвик радости Филџаи је био празан И други. И трећи, 11 четврти. Пети. Шести. -Јован се нервира. Можда су открили где се налази прстен? Али, н«! Јован јесав срећан. Нашао се прскен. У седмом филџану. А остало их Је још три. Али, то је само почетак. Игра се наставља ... Све док једна група не пронађе нрстен у првом или у претпоследњем, она друга сакрива и бележи себи

онолико тачака колико Је остало аеокренутих филџаиа. Ако група која има да погоди и пронађе прстен, у једаом маху га пронађе из прве или у претпоследњем филџану, онда је на њој ред да сакрива прстен, а на оној другој да тражи И тада ова бележи себи онолико тачака колико је остало неоткравеиих филџана. И тако се игра све до 101. Ко пре достигне тај број, тај је и победио. И још само ово правило: Ако се прстен (може и дугме,, новчић) појави испод другог филџана, то вам је велика радоСт за оне који сакривају.

Чућет« тала веседв узвике; пата! пата! Тај .лгодн бедежи • 1«»х 12 тачака. Можете замислити треиутак кида остану само два филџана! Колико је ту саветовања, цећкања, страха, врнске ... Или — или! Зна се да је под једним прстен, а под другим није! Али у коме? Узбуђеље ту достиже свој врхунац... Не верујете? Покушајте са својим друштвом, тако ћете се сами најбоље увврити да је то једна врло лепа и узбудљива игра. И ната. Народна. Б. К.

Позориште лутака — најбоља игра

^ожда су многи од нас у срећћном детињству имали прилике да буду цосетиоци позоришта лутака. И сећају се свакако још и данас како су пратили пре.тставу без кредаха гутајући очима покрете тога света. изгубљ.ени -за стварност, утонули у дубвпе фантазије. Зашто делује позериште лутака на децу та^о моћно? За.то што утољује глад депе и обраћа се дечјим очииа — која су жељна емоција — бојака, сликама и сценама, напаја њихрве прохтеве за поезијом. догађајима. Прнповеткама и иСгоријбм буди у њима Фантазију и спаја у хармсничпу целину слике, приче песму и муз.ику. Ми, старији, говоримо о уживању које нам пружа позориште, али. оно што депа осете од позоришта лутака, тога ми немамо. Наши г се утиспи брзо расплину јер их истисну ситне брпге свакидашњице. У тој борби наша се фантазија губи, док код деце — која су донекле поштеђена тих брнга, ови еФекти много дуисе трају, јер су проткани фантазијом која све утиске још јаче крнсталише у сећању. Ми се у позоришту само забављамо, а деца тамо уметнички и песннчки живе. У томе п лежи огромна васпитна вредност позоришта, пошто има за децу вредност стварнога примера и још више него то — ствариост проживелога дадд. Може се деци прпказати ленота доброг и истине, а осудити зло и лаж. И код нас би требало омогућити деиа с-ва ова уживања која имају деца осталих културних држава. Ако већ нисмо у могућности да водимо своју децу у позориште специјално за ту сврху улешено, можемо га сами својој деци еа мало труда спремити, само ако смо мало вешти и окретне домаће занатлије Оно неће можда бити тако савршено, али ће ипак успети да деца дочара жељену слику, а њихова Фантазија ће све употпунити. Узећемо кутију око 50—60 см високу и 40—50 см широку (може и стара кутија 6д шешира). Дршку ћемо отстранити, а једну бочну страну расећи Од заклопца иаправићемо уздигнут подиум, а на -задњи зид прилепићемо

слику и с једие и с друге стране. С једнр стране нацртаћемо на пр. два прозора, а на суиротној страни 2—3 дрвета и то ће бити шума. Просцеиијуц офарбаћемо живим бојама или ћемо га облепити шареном хартијом. Може то да буде сасвим једноставан орнамент. Завесу, од неке старе материје приишћсмо за жицу, која се учврсти иа задњу страну просценијума. А позорпшиа реквизита? И за тб св немојте много бринути. За то ће се сама деца постарати. Само немојте заборави^л звонце, то је најглавпији део овог позорпшта. А лутке? 0, нису нотребне дрвене, кад у овој сировини оскудевамо'. Најлепше лутке су сашивенв од крпа. Костур ћемо паправити од жице. коју ћемо умотатн ватом (може и вештачком) и обавићемо вуницом од неког испараног џемпера, а онда ћемо сашити гардеробу. А то девојчице радо чипе. Главу н руке спремпћемо од старих чарапа. косу од крепа, вате итд Уосталом, деца ће сама набавити персонал. Тако може мала оклагија из кухиње са набоденим кромпиром на једном крају да претставља дива, а кестен или комад. теста. на штапићу у белом платну претставља дух. Ка.о што видите, може да буде позориште лутака јевтина игра, са могућиошћу да се прошири и обогати. Зар можемо за децу још нешто више да пожелимо?

г

ОПРПЕКП ПЕОСИСХИХ хТЕПИХД

»»м ДДМАСК Каиднна 26 т I т Штт

КУПУЈЕМ ОРИГИНАЛНЕ И ПОДЕРАНЕ ТЕПИХЕ

30527. .V 4

»

БРИЛИЈАНТ«

КУПУЈЕ И ПЛАЋА НАЈВИШЕ!

Дијаманте нрупније, брипијанте све вепичине и остапи старински зпатан наиит, купујем и ппаћам по највишој дневној цени. Сатове никпене, сребрне и зпатне, а златне исправне и неиспраане купујем све. Све горње предмете и друге, процењујем бесплатно а на захтвв процењене вредности исплаћујем одмах. Купујем од трговаца и препродаваца. ТРГОВИНА ЗЛАТНОГ НАКИТА И ДРАГОГ КАМЕЊА Миливоје М. Митровић БЕОГРАД — ЂОРЂА ВАШИНГТОНА УЛИЦА БРОЈ 6 — ТЕЛЕФОН 28-706 305М. 2—2

Вештачење

И ПРОПЕЊИВАЊЕ НАКИТА И ДРАГОГ КАМЕЊА ВРШИ БЕСПЛАТНО ДУГОГОДИШЊИ СТРУЧЊАК У ТРГОВИНИ СТАРОГ НАКИТА, КРАЉА МИЛАНА УЛ. БР. 41а (до Спавије) ПОРЕД ПРОЦЕНЕ ВРШИМО И ОТКУП НАКИТА ПО НАЈПОВОЉНИЈОЈ ЦЕНИ. 30533, 3-4

Оглашујте у КОЈ1У

Златан изккт и гве з атне поедмете КАО И СВЕ ВРСТЕ ТЕПИХА КУПУЈЕ ПО НАЈВИШИМ ЦЕНАМА »Нова Комеоцша« МАСАРИКОВА УЛ. БР. 4 (палата Официрске задруге) — ТЕЛЕФОН 28.035 80540. 1—1

НАМЕШТАЈ

Отоварипле намепггаја .ЗОРД" има велнки избор спаваћих соба од почетне пене ол 30.000.— аинара па на више исто комбинованих соба. тркезарија. спаваћи* фотеља као и сваког другос кућног намештаја. Запамтите НАМЕШТАЈ »3 О Р А« КРАЉА АЈ1ЕКСАНДРА 87 И 97 ТЕЛ. 40-156

ЗЛАТАН НАКИТ

ЗЈ1АТНЕ ЗУБЕ И СВЕ ВРСТЕ СЕРВИЗА КУПУЈЕМО И ПЛАЋАМО ПО НАЈВИШОЈ ДНЕВНОЈ ЦЕНИ.

»Г Р И В Н А« КНЕЗА ПАВЛА БР. 50

30538. 2—2

1Г