Kolo
Српско коло Нек ое вије, К'о тробојка Србадите ... Будите нам ведри чили Ви Српчићи наши мили!
3 А ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ
$и .*>ка млаус&* н
л/\ еки трговад који је целог живота , јј Ј радио и трговао и зарадио огромно богатство. оаградио је величанствену кућу на једном брсгу и украсио је невиђеном раскоши. И. живео би ту потпуно задовољно са својом женом и сином јединцем да није био тако стар. Под тежином многих година ишао је погрбљен, лице му је било избраздано дубоким борама. а бела брада доеезала му је до појаса, тако да су га се депа бојала кад су пролазила поред н>ега. Богаташ је патио због тога и радо би дао све своје богатство само да поврати младост. Једног дана он позва свог сина и рече му: — Оине, ја сам чуо да постоји земља у којој расте нека биљка која старим и немоћним може да даде снагу и здравље и да им врати младост. Ја предосећам да ћу ускоро умрети. Зато узми блага колико хоћеш, купи лађу па иди потражи ту чудотворну биљку и 1онееи 1е гпто пое можеш, Сии, који је много волео свог старог оца. обећа му да ће учинити све што може само да му што ппе донр/>р биљку коју жели Дуго времена младић је пловио неиовнатим морима и пролазио земљама за ко.је никада није чуо. Овуда је оаспитивао за биљку младости. алн му нико за њу ништа није умео рећи. Неки су му се чак смејали у лице. мислећи да је луд. Најзад стиже до 1едног великог отока чији становници беху жути као шафран: дрвеће биљке. и цвеће задивљавали су својом необичном лепотом. са плавог неба сунце је сијало тако јако аа 1е вру ћина била неподношљива. Младић се искрца V једном великом граду пуном храмова торрвева звоника и величанствених грађевина. Док је пролазио градом дивећи се његовом сјају и богатству, сусрете једног младог човека у дугој жутој мантији, обријане главе. који је ишао улицом полагано. не обазирући се на остале пролазнике. Младић га заустави и учтиво запита дали је чуо за биљку младости — Ко сте ви? запита га млади човек. — Ја сад странап и долазим са Оевера д« потражим ту биљку која би моме старом оцу вратила младост.
— Видим да не мислите овом биљком да вгрнете богатство, већ да је употребите онако како сте ми рбкли. Зато ћу вам показати меето где се та билжа налази У средини бвог острва. у брдима има једна густа шума у којој живи много мудрапа. Краљ тих мудраца је тако стар да се не сећа више ни где се ни када се родио Он је много пута употребио биљку коју ви тражите. али. уморан од живота. сада је пустио да све тече својим током Ја сам један од његових поданика; пођите са мном, ја ћу вас повеети до господара.
И њих двојица пођоше у планине. Ту је дрвеће. увек зелено. правило густу сенку у којо] су живели мудраци са сво1им краљем. Водич поведе странца пред краља и рече му: — Овај младић је дошао да потражи
Дрво усред пољане
//1 а пољани становало Једно др< Ју во, дебелог стабла. Било је доста удаљено од шуме, толико удаљено, да можда не би ни стигло донде, а није му се ни хтело у шуму... У шуми га нико не би приметио, па то је било само сасвим обичн(. дрво као и остало дрвеће. Али онде, усред пољане, издалека се примећпвалг и сваки је говорио' — Ах, како је то дрво лепо! Била је то смрека и зато је дрво било зелено зими исто као и лети. Кад је све било уоколо бело, смрека је гордо и величанствено стајала и љихала се на ветру, тако да се свакоме допадала Дошле су мећаве, снег је вејао и све је ово себе засипао и завејао је зечевима путеве, а вранама дубоке рупе. Али смрекине гране су се рашириле и испод њих је остало суво и незавејано место, па било је ту као у зеленој собици. А ево, зашто, Дошао је зед дугоухи и 8ец брзоноги, срели се ту,
Где је шумар
биљку младости како би своме старом оцу вратио младост и онагу, — Ја вам не могу дати ту биљку. рече краљ. док ми не донесете нешто што ја у својој земљи не могу наћи. Младић се веома ражалости чувши ово. — Требаће ми много месеци. одговори он. док опет дођем до вас. Мој отап може да умре пре него му .донесем чудотворну биљку. — Хајте и не губите време; ја вам 1амчим да ће ваш отап дотле живети Младић одмах огплови на Север и каца дође кући пече оцу све шта 1е чуо ш видео Отац се ггрво забрину, али се сети да у њиховој близини живи 1едан познати учеван човек који ће им моћи да каже шта да понееу краљу мудраца, И отидоше до њега па му младић исприча све по оедуКада он чу шта желе замиели се мало и упита: • — Зар у го1 земљи никада нема енега и зиме? — Нема. одговори младић. — Па онда је лако Понесите му снега. јер га он никад у његово1 земљи није видео Они се захвалише на лепом савету и вратише се кући Тада младић напуни неколико бупади снегом и однесе их на брод па их добро затрпа комадима леда како се снег у њима не би истопио И одмах крену на пут. Чим стиже на оток упути се краљу . мудрапа. — Ево. рече он показујући на бурад. донео сам вам нешто птто се V вашој земл.и нигде не може наћи. Краљ нареди да се бурад отворе али у њима. меето снега. који се услед велике топлоте беше отопио нађоше само мало воде. Видећи то младић поче ла плаче., а-ли му краљ рече: / — Немој се жалостити Ја знам да си ти понео снег али се услед велике топлоте истопио. Тако и живот временом полаке нестаје Онај који би сувише ауго :кивео видео би како умиру његови ооћапи ње гови при.1атеЛзИ и познаници" видео би како се око њега мењају људи и обичаји и долазе нови које он не би могао схва тити Вио би осамљен жалостан и несре ћан. и пожелео би да што пре умре! — Иди и репи своме оцу ово што си чуо. А за твој несебичан труд и као награду за твоју велику синовљеву љубав 1а ћу твоме ошг уделити оадосну и лепу старост. И тако је и било . -
Жапци
шупљоглавци
Јанко тражи у шуми јагоде. Шумар га посматра, али Јанко га не види. Можете ли ви да га нађете?
пасли су на оно мало травице ко^а није била завејана, причали су, а затим су заспали. Дрво смреке било је толико срећно што има у својој зеленој соби два зеца и да им је ту пријатио. Зечеви су видели другог дана колико има около снега, дали се великим сксковима у шуму, из шуме у село, из села даље према планинама, али се опет вратили смреки. Сад су већ овде нашли друге дугоухе и брзоноге другове и тако су почели разне приче Кад није било више зечева испод њених грана, дошле су сенице и смрека се радовала што кма у своме окриљу и мале сеиице. Али једнога дана упутио се смреки један бркоња. Бат-бат — чуо се тежак хсд дрвосече, који је био мрзовољан и прозебао. Тестера му је висила о рамену, преко њених оштрих зуба, ветар је извијао песму. Смрека се сва препала, да се свака гранчица затресла. Знала је шта значи љуто лице овог бркоње и његова оштра тестера Али већ се сетила и молила је ветра. — Ветре, ветрићу, заштити ме! Молила је молила, док се ветар није смиловао. Поветарап се захуктао пољаном и претворио се у прави ветар, који је летео до планина и високих облака. Тако је дотерао гомилу снега, и све више и више снега, ударао бркоњу ио лицу и очима, а смреку обвио густим покривачем. Дрвосеча није више видео дрво а ветар није хтео да га пусти даље. Тестера се замрзла бркоњи за раме и морао је да се врати. Вратио се и смрека је одахнула, Остала је и даље на пољани и својим гранама опет правила тсплу собу зечевима лугоухим, зечевима брзоногим и сеницама.
Два се жапца завадила Ко |е пливач бољи. Спор да реше обрате се Вредиој једној зољи. Зоља само крпл'ма слегнх Рече: „Лук и вода . . То нитање решиће вам Било која рода м А жапци су слушајућ' |е, Рекли: ..Та не лаже Ко је од нас пливач бољи Рода нека каже". .
Рода се пред њима закле. И поштено реши. Спор праведно да пресуди. Душу да ее греши Па им вели: .Стан'те ближе Да се упозпамо. Ближе ближе. драги жаппи« Хајте, к мени амо". Жаппи Олиже до ње стали Мисле. то 1е шала. А рода им пресудила Кад их прогутала, Сл. Јанић
Ј У Г Дува. дува Југ. Кроз завејан луг, Већ певају песме, Оживеле чесме.
Птичипе већ поје Милу несму своју, Зечићи су мали Из грмља скочили. Пролеће се Олижи На весеље свима: Људ'ма великима И нама малима Алексапдар В. ВеличевиНџ уч 1 раз IX мушке гимн. Муке малог бате Један мали бата Сео иза врата. Па прстима брља Теглу пуну слатка. Па хајде што једе. Нек му 1е на здравље Ал' што слатко бапа Из тегле напоље? Умаз'о Је липе, Умазао руке. Па пело одело. О, да. грдне брукеЈ Кад га мадка види. Што ће да га лема! Јер у тегли слатка Чак ни за лек нема. Ал' пре маЈке њега Спази мала оса. Она воли слатко Бага с батиног носа. И сад бата вришти Јер |"е нос V ватри. Ако — то 1е казнаЗло се злим и впати. Вепгрпц, фебруара 1943 Брапислава С. КовачепиН В\к и гавран Вук је сакрио у шуми месо у једном лонцу. али гавран је лонап вашао и месо појео Вук је хтео да ухвати лопова, -затворио добро лонац и сакрио се у џбун Гавран је опет долетео јер је хтео д^ види шта има у лонцу 0кретао га је кљуном. мучио се, али поклопац није могао да скине. Одједном је вук скочио из џбуња и ухватио крадљивца. Гавран је молио: — Драги чикице. крив сам, закољн ме, мучи ме коликогод хоћеш само те за једно молим: не стављај ме у лонап и немој да ме бациш са лонцем са стене у провалију Тога се много 6 ојим. — В, за инат — рекао је вук Био је пресрећан што је сазнао како ће гаврана најстрашније казнити. Стрпао га је у лонац, поклопио га и бапио лонац са стене. Лонац се разбио, а гавран је одлетео.
РЕШЕЊЕ ИЗ БР, 59 КОЛИКО МАЈСТОРА РАДЕ ОВАЈ ПОСАОТ Раде 12 мајстора: II електричар 2) стаклар 3) аидар, 4) столар. б> багатовав. 6) лимар. 7) дрводеља. 3) фарбар. 9) бравар, 10) мајстор који намешта пећи 11) ма1стор који покрива кров и 12) тапетар.
Р Е Б У С
Е5