Kolo

8

СГ-^РОМАН ОЛ Ч Р 1^ЕРНМДЈЕР^Ч

(и) * Веп педесет и четврти дан сннма се филм „ Прогонство ". Трошкови пзносе до сада, бар тако каже реклама, преко девет стотина хиљада марака. До краја снимања лрећи ће се милион. Заиослено је преко пет стотина статиста., од тога две стотнне у старинским костимима... У главном атељеу је врло живо. Цео огромни хол претворен је у огромну терасу једнога дворца. На ре^у је велика сцена. Краљица Валонија стиже са великом пратњом у замак. Солственик замка је Алексис, кога игра Ханс Ауерсбах. Он је несрећпо заљубљен у једпу непознату девојку и са запрепашћељем констатује кад се појављује краљица са својом нратљом да је баш она та Непозната. И она је њега нознала. Снимаљу присуствује и Мела. Камераман са високог постоља које се цскреће на гуменим точковима издаје »ареЈбења. У атељеу влада неподношЉава врућина. И глумци и технички лерсопал су нервозни. Већ неколико лута је, по наређељу режнсера Цаидера, снимана сцена краљичипог доласка, али он никако није задовољан. Увек нађе да исправи нешто. Једном код глумаца, други нут код статиста. Музика, смештена у једном павиљону, мора нагло да пређе од музике за игру на валонску химну. Велики број рефлектора јарко осветљава сцену, шеф тона даје знак да снимање мозке да иочне. Сента Дановиц игра једну дворску даму у краљичиној пратњи. Она није лепа, али је маркантна и — накосна. Већ цео час она се труди да изврши задатак који јој је поверила Бва Озберг за чек од сто марака. Нај-зад јој је пошло за руком. Две младе статискиље почеше разговор о срећи која је задесила Монику Милер, која је преконоћ псгстала срећна вереница. То је права романтика као у 1001 ноћи! — Срећна вереница! умеша се Сента Дановиц која је прислушкивала тај разговор. Прича за малу децу! Зар ви не знате да је Ауерсбах све то удесио само да замаже ван Тонкену очи? Наједном се пред њом појави — Моннка Мплер. — Шта сте то рекли, ви — ви лажљивице? Сента је била дрска. — Ја лажљивица? Питајте сами свог господина вереника! Скандал је одмах примећен. Помоћници режисера се узмуваше. Цаидер зна за такве скандале. Једна мала свађа у стању је да поквари целу сцену. Зато одмах издаде наређеае: „Пажва! Снимање почиње!" Али Моника није од оних које попуштају. Зграбила је одлучно Сенту за руку и повукла је пред Ауерсбаха. — Ханс, нека понови што .је рекла, безобразница једна! Сента је у свом елементу, просто ужива. Уста јој се искривише од пакости и гласно пред свнма рече: — Није истина да ви своју верениду познајете већ нола године! То је дошло тако изненадно да се Ауерсбах збунио. — Ко сте ви и.шта хоћете од мене? Ван Тонкен се приближава« групи. — Да ли је тачно што каже ова бевттија, да си ти мене верио само зато да отклониш сумњу господина ван Тонкена? Хоћу да. чује одговор. Ханс Ауерсбах је ћутао, јер је пред ео4ом видео лице ван Тонкена. — Ти ћутиш? Дакле тачно је? Ван Тонкен се умеша: — Госпођице Милер, ви знате исто тако истину. Откада познајете господина Ауерсбаха? Не зпајући шта чини, Моника рече:

*— Свега неколико дана. — Дакле, лагали сте ме обоје!? Скандал! Срамота! — Немојте да вичете на. моју вереницу, узвикнуо је Ауерсбах наљућен због ван Тонкеновог тона. — Ја сам овде госнодар и могу да вичем коликогод хоћу, развика се ван Тонкен. А ви сте један обичан лажљивац! Преварант! Нитков! Ауерсбах се пренеразио. — Ханс, реци да није истина, преклињала га је Моншса, али он није налазио речи. — Мони, веруј ми — промуцао је најзад — само једно: да те неизмерно волим! • Сав црвен у лицу пред њима се појавио вап Тонкен. Он је чуо последње речи Ауерсбахове. — Свака ваша реч је лаж, господине! рекао је бесно. Ауерсбах плану. — Ја не лажем никада, господине! рече и грубо одгурну ван Тонкена тако да се овај затетурао. Мела, сва бледа, притрча свом мужу. Режисер је узалуд викао: —'- Пажља! Снима се! Молим мир, господо, и на своја места! — Прекинути снимање, викнуо је ван Тонкен. Ја наређујем овде. Овај Филм се неће никада снимати! Не обазирући се на запрепашћење које је завладало међу л.удима, окренуо се и брзим корацима изишао из студија. За собом је жеетоко залунио тешким гвозденпм вратима. — Снимање је готово! рекао је с иронијом један од режиеербвах номоћника. Многи се иакосно осмехнуше. Моники Милер иије било до смеха. Сва унлакана етајала је беспомоћно на месту на коме се трагедија одиграла. Срећом је Времер имао сажалења, ухватно је под руку и одвео у гардеробу. Осветлеље у студиу се угаси, статисти су журили да се пресвуку и да днгпу своју надницу коју су данас тако лако зарадили. Ауерсбах је. сео на степенице. Био је ван себе. — Дакле, све је готово. И каријера и љубав... * Сутрадан су сви листови у фнлмској рубрици донели белешку: „Због болести глумице Мопике Милер одлозкено је сниман.е новог великог Инкирог филма „Изгнанство"- за нензвесно време". ХиЛ)а.де људи које су читале ту белешку новеровале су, али у умегнич-

ким и Филмским круговима цео случај се живо коментарисао. Сви су били уверени да, филм „Изгнанстио" никада внше иеће бити довршен.

У просторијама Инка-филма А. Д. држи се седница управног одбора друштва. Води се жучна дискусија о последњем снимању. Секретар уиравног одбора упорно је доказивао да снима.ње треба да се прддужи. Чланови одбора, угледна господа из трговачких и адвокатских кругова, пажљиво су слушали дискусију. Да, секретар има право. У питању је скоро милион марака. Толико је, уствари, до сада било утрошено за филм. Иогнуте главе седео је ван Тонкен на претседннчком месту одбора. Знао' је да се све то односи на њега. Знао је и то да ће сви чланови гласати за то да се снимање филма настави. Нико неће пмати разумевања за његову муку. Али је исто тако био чврсто решен да не попусти. Не, филм се неће енимати. — Као оспивач фирме и као садашн.и шеф нродукције и нретседиик надзорног одбора одбијам да се Филм дал>е снима! рекао је одлучним гласом. Но да не би господа акционери трнели штету, изјављујем да сам сиреман да досадашње трошкове сам лично сносим. У питању је око милион марака н нова.ц је већ преко моје банке надокнађен предузећу. Надам се да ће господа акционари сада усвојити мој предлог да се филм даље не снима... Управни одбор је гробиим тајацом прихватио предлог свог претседника.

Без куцања ушао је ван Тонкен у собу своје жене. Соба је била препуна кофера спремних за пут. Мела је паковала своје ствари. Ван Тонкен јој је пришао великим корацима. — Мела, молим те немој да одлазиш. Ти си ипак моја жена. — Не, не, Павле, не могу да останем. Треба да знаш да. се брак заснива на међусобном поверењу. А ти си доказао да немаш вере у мене... — Мела, ти си то поверење проиграла... Без речи напустила је Мела собу. Место ње се лојавила њена мајка: — Драги зете, ти знаш да се ја до сада нисам мешала у твој брак. Ти си добар човек, само си мало — настран!

Сонет заробљенику Ноћу, путем што ое грли са даљином, Отишо си попут привиђења, Уз дрхтаје звезда, праћен месечином Отиш'о ои рекав само: »Довиђења!« И од тога часа почела је туга Да се обавија око мога срца, Као алга ткха, лагана и дуга ... — Ето зашто моја суза кришом врца! О, када бн Зефнр што ми ноћас каже Речима страсним о будућој срећи Хтео и теби ово исто рећи Да се твоје муке донекле ублаже. — Али и не мора, — све је тако ситно Према оном вечном, оном што је битно.

Београд, мирта 1943.

Милутин Ђ. Стојаповић учепик VII разр. 7 м. гимн.

Ван Тонкен с чуђењем погледа слоју ташту. Никада она није с њим тлко разговарала. — Да, да, шта ме гледаш? Нешто у твојој глави није у реду. Шта ти јв скривила жена? Ништа, ама баш ништа. Да ли ти је сад лакше кад зцаш да су они хтели само да те излече од бесмислене љубоморе? Кажеш, лагали су. А колико пута си ти само лагао у свом животу? Не зато да би ломогао другоме, него из много себичии-: јих разлога. А највише због пара. У« осталом, ако ти се не свиђа, врати« ћеш Мели слободу. Живеће код мене. Тек кад будеш признао да ниси у нраву, даћу ти опет своје дете... — Мела је моја асена и остаће код меие... — Не, моја ћерка ће поћи самном, лоче да се л>ути ташта. — Можда бисте и мене моглн да питате шта ћу да радим — јавила с-е Мела иа вратима. И ван Тонкен и његова ташта у ио ти мах рекоше: — Изволи. — Дакле, ја ћу да останем код свог мужа. — Ти с.и луда — могла је госпођа Шмит једино да каже својој ћерци и да залупи с треском поклопац на коферу који је баш паковала. — И ја немам више шта да се мешам у ваш брак. Само ти једно кажем: ако те буде још шиканирао, имаће посла самном... — Разумем ваше бриге, драга ташто, али Мели неће у будуће код мене ништа недостајати. Можете мирне душе да нае оставите саме. Госпођи Шмит није остало друго не-. го да се опрости са својом ћерком. — Јадно моје дете, рекла је грлећи Мелу. А у ухо јој је шаинула: „Бахп си гуска. Требало је да буде мањи од макова зрна. И немој да плачеш. То ништа не помаже, а шкоди лепоти.., Ван Тонкен нружи Мели руку. — Мела, ја ћу све да ^заборавим. Само ми дај времена. На његовом лицу су се вндели трагови једне бесано проведене ноћи. Уј том тренутку било јој га је жао. — Павле, ти мораш да ми верујеш. — Трудићу :се, Мела, рекао је и нољубио јој руку. * Сав комшилук је знао за успон и лад Моиике Милер. Многи су замишл.ено вртели главом: — Дабоме, право каже пословмца; „Ко полако иде, даље оде". Међутим, Монику од оног кобног тренутка нико јога ннје видео. ГЈа ии у кући где је становала. После оног скандала У атељеу ннје чекала ни да јој скину шминку, него је онаква каква је била одјурила таксијем кући. Мајка је једва сакупила у кући паре да нлати такси. Без икажвог објашњења Моника се иовукла у своју собу и закључала. Бацила се одмах на посге-" љу и горко занлакала. — Дакле све је било лаж, подла лаж! Мелу није толико болело што винге није славна глумица, колико што је Ауерсбах лагао. То никако није могла да разуме. Још увек су јој звучале у ушима његове речи: — Да, лагао сам, али те ипак волим. Не, не може више да му верује. Разочареље је било и сувише тешко. Сећала се још из школске клуне нословице: „Ко те једном слаже, не веруј му више". Не, никада внше неће веровати Хансу Ауерсбаху. * (Наставиће се)