Kolo

12

1/алемегдан се умива и дотеру. 'јв за своје многобјројпе посетиоце који су му пајвериији у пролеће ... Само, ове годиие, пе умивају га и не дртерују његови негдашњи чистачи и цувари. Они су да. нас на кориспом џ неодложном послу, па их замењују жене...

ка. На двојнцу у јБеограду н на двојицу у Орбијн... Орећа је, и овога !,шута хтела да се насмеши баш онима којима је но1 Вац најпогребнији. Наша слижа, коју вам Коло приказује, претставља овбиљки и свечани тренутак извлачења главног згодитка, односно тренутак: кад су Срећа и судбнна, ружу под руку, изрекле (кроз бу)бањ) своју последњу реч ..

■ 7Ј еограђани, кажи" те „Драгичка"! Зелениш ое појавио на пијацама. Зелена салата, прве зелене папричице, спанаћ, млади лук... Тек главно првог повр. ћа, војег смо толико жељнн, има. Има га у изобиљу, јер га сважога дапа доносе из околине Веограда. Можда није пи потребно рећи тим нашим нијачннм Вродавцима, да би могли с мало више срца да одме!>авају вредност својој роби, јер анају да смо ми, ЈЗеограћани, прилично жељни свежег поврћа, нраве и здраве хране, која је толико и потребна после такозваие „суве зимске исхране", нарочито деци ... ОтуДа је и разумљива радост београдских домаћица када Су ое на пијачним тезгама зазеленили први плодови !Расвошног пролећа, нрвих весника поврћа које уско. ро треба да стигне ...

јМ лрошлунедељу, ** у Уметничком павнљону на Капемегдану, отворена је изложба слнка наших заробљеВика. Наши сликари у" заробљениШтву израдили су око 150 изванредНих слика, и послали их у Отаџбину, својим породнцама да их изложе. У присуству министара г. В. ЈоИића и Драг. Јовановића, и лепог броја гостију, ову ИСТОЈНСКУ ИЗЛОЖбУ отворио је иаш по. внати академски слика"р и карикатуриста г. Драгослав Стојановић, који је у свом кра|Г®ом говору, између осталог, рекао и ово: „У исто*ији српског парода има једна истнна која у току

векова васкрсава и светли нам на путу нашет политичког и културног живота. Она се војављује и данас. Та истина нам доказује да смо још живи, да нам је дух .још јаск и способан да се одржи, да нисмо изгубили свој каравтер, да смо још народ који постоји и који ће живети и даље. Та истина је у нашој стваралачкој онази која се није умртвила..." Нретседник владе Народаог опаса и минжстар просвет® откупили су до сада заробљшичжа плаша у вредаости од више десетина хиља.да динара. Изложба ће бити отворвна до 18 априла.

1» идућу среду, 7 Ј априла, београдска музичка школа „Звук" професора Албина Факина приређује V дворани Коларчеве задужбине свој кон церт. Ва концертном програму ове одличне музичке школе, омладински оркестар свираће Ваха, Хепдла, Куалуа, Моцарта, Шуберта и Бетовена. Мали девојачки хор певаће три лепе народне песме, затим: велика скупина хармоникаша и певача свираће и певаће народне мелодије и кола. Соло хармоникаш Душан Факин свираће два фокстрота и етуду. И на крају су ритмичке вежбе које је саставио М. Милошевић а музику дао А. Факин.

;една од најлеп. ших престоничких школских зграда, палата Друге мушке гимназцје, оправља се. Радови на поправљању агоаде, који су от. почели $ош прошле јесени, настављени су одмах, с првим лепим данима. У низу других радова, и ово је један од неопходних ... Србија се лагано опоравља и обнавља после тешке трагеди. је коју је преживела... V

шумадиском селу Жабару (жод Тополе) осиовало је од сеоске омладипе аматерскопозоришно друштво „Божања" које и у свом селу, и по целој околлни, па и у самој Тошоли, даје често врло у. спеле нретставе ив нашет нациоиалног репертоара. Наша слпка приказује сцену из комада „Прело" од младог и плоднот писца Слободана Радошевића, чије је родао место Жабаре.

у7рошле недеље отпутовала је из Београда на терен, ердачно испраћена нова група младића Београђала, обвезника службе обавеанограда. Прет зедн^шс престоничке општине, мииистар г. Драг. Јовановић, испратио је и овога пута младе Београђане, воји су се, и овога пута, одазвали покличу: „За спас и орећу Србаје...!"

(Онинци: А. Оишић)

оаобраћајне вдкигисе и држи увек

у7рви пут с мајвом у великом лраду... Ова два малишаиа из околинв нрестонице, првипут су се пашлн VI в&ропти« ии чудо, за-« то, што се такх) пх чевито држе за ру-« ке, као што није ни чудо што су им „први кораци" V; великом граду по« грешни, јер њихо« ва мати, која ни еама није чест госх Београда, не зна зж

пгеоградске пизаце, " нарочито оне у центру, ако су из. губиле у неколико своје негдашње шаренило, нису изгу• Ш1 ]1111 , биле своје „старо- < { /У - ^2 седеоце", без којих * | Ш.. Жсе ниједан дан не ■ ^ К.ЖиИ ца ни замислити. И инц а. То су пијачни о- »- - '. јШјШ штрачиножева,ма- ј & "Ш*- лЈј каза, бријача... што МН ј И^м "чммк-у? ^ вам такорећи, за > г Ш §1 1 « трен ока, док оби- РВЈ[ /; , I - Јћ.г?, ј ђете некошко те- Ш \ \ зги, изоштре цео НЦЦДј^ „есцајг"... 5*» .ЈЈЈ, ШаШШаШШ Данас они раде ?'» , ■ V* ' много више него пре. Зато су их, и ВЈ1§ ' Ј*- ЖКчВР" I суседи с пијаце, и публика, прозвали: „Индустријалци". Раде на велико и не стижу да отаљају посао, а раде и „модерно" без погона сопственом ногом, већ на струју и на мотор... Оштрачи нарочито много имају посла око оштренл разних земљорадничких алатки, ашова, будака, мо* тика, што их доносе невеште руке данашњих бео* градских добровољних баштована.

Оимус, није их би* ** ло „ни за ле* ка", а данас, кад Н грануло прво про* лећно сунце, сед*. данима, пуше и, пљуцкају, очекују„ ћи проређене му* штерије... То см данашњи тестера■* ши, место оних нел гдашњих, који сџ давно и давно, « врменом и прили* кама, напустилц „печалбу" и оти* шли V свој вила* јет . ..

•ТоспоЈа, ево зум//''бул!" Онаше нз беоГРадске околине, први весницн пролећа, већ неколико дана нуде ш» угловима престонич1сих улица, први 8умбул, виснбабу, љубичицу... Све је као и — пре! Само „роба" се разлику. је у толнко што ге наше снаше повезују прво шролећно цвеће с гранчицама јелве, вао „зелени девор" (или како оне саме кажу, вао: „зелениш ув цветаж") ]

|, погда није било ...

Мир и ред значе живот, а неред смрт Србије. Запамтнте то!