Kolo

НајвеКи празник дечје Вадости — Врбица, прослављен је и ове године по црквеним портама, али уз звуке мајушних звончића на српској тробојници ж уз врбове гранчице, тек озелениле... Улице Београда биле су, као и негда, необично живе. Поворке раздрагане дечице, у празничном оделу, са звончићима о врагу хитали су још у раним поподневним часовима до своје цркве. Они најмлађи, озарени тонлим сунцем, држећи маму за руку, тапкали су за старијима у својим ленршавим хаљиницама нежних, благих пролећних боја... У портама црквеним било је нарочито свечапо. Стари свештеници служили су службу Божју, а потом су осветили врбове гранчице о које су се малишани радосно грабили. Из хиљаде грла малишана, свечаног и веселог изгледа, орила се црквена песма: „Општеје Воскресеније прежде Твоју..."

ђБОГРАЛУ

А после црквеног обреда, цела варош Је врвела од ма-< лих свечара што су прослављали свој једини и највећи празник... Најмлаћи београђани нису заборавили своју Врбицу< Напротив, прославили су је од срца, топло, радосно и исКРено.. , <јС5вш«ои: М. Цшгаиооавћ 2, А. Симић 3)